KAKO JE EVROPA PRIPREMILA DŽIHAD U SVOJOJ KUĆI

DMITRIJ LEKUH

Lokalni „ratnici“ odlično poznaju teren, a prošli su obuku u Iraku, Libiji, Siriji

Kao što se i očekivalo: bez obzira na sve žurno organizovane „samite“ i druge „odlučne mere“, Evropa uporno ne shvata kakvu je strašnu Pandorinu kutiju otvorila, podržavajući „arapsko demokratsko proleće“, isplanirano s one strane okeana.

Istinu govoreći, u današnjim kontinentalnim okolnostima, kada na istoku bukti Ukrajina a na jugu ključa i izbacuje nove i nove talase izbeglica nekontrolisani afrički haos, raniju „arhitekturu bezbednosti“ najbolje je odmah zaboraviti.

Pritom, kakav god „model razvoja“ sama Evropa bude izabrala – „atlantski“ ili „kontinentalni“ – proces je, nažalost, već u punom zamahu. I, u skladu s tim, rezultat nećemo dugo čekati.

Ništa tu ne mora da se izmišlja: južne, sredozemne granice evropskog kontinenta već su faktički nezaštićene; očiglednu potvrdu te medicinske činjenice vidimo u dnevnom režimu po TV slikama iz Italije, koja već odavno vodi sopstveni „spisak pokojnika“.

I to su još – samo cvetići.

Afro-arapski haos u Evropu za sada „izvozi“ isključivo potoke nesrećnih izbeglica. Da, to je takođe teško. Njih treba nekako primiti, nahraniti, odenuti. Ukazati im medicinsku i drugu humanitarnu pomoć, negde ih smestiti. U idealnom slučaju – obezbediti im posao, i to u situaciji kad upravo u južnoevropskim zemljama nedostaju radna mesta, čak i za domaće stanovništvo.

Te talase ranije je obuzdavao „prokleti diktator“ Gadafi, koji je imao kakvu-takvu, ali potpuno „evropoliku“ državu blagostanja.

Sada – ne.

Ali čak i to su još uvek sitnice.

Afrika i Bliski Istok, koji danas izvoze samo izbeglice, već sutra će u Evropu neminovno početi da izvoze džihad: u to ne sumnja niko, ni jedan uračunljivi i odgovorni ekspert i/ili političar.

Samo što se o tome sada zbog nečega ne govori.

Baš tako – za to je u principu već sve praktično spremno: i razgranata mreža dovoljno zatvorenih muslimanskih dijaspora, za koje se smatralo da ih je „u uslovima trijumfalnog multikulturalizma“ krajnje „netolerantno“ evropeizirati.

I radikalno raspoložena omladina, odvojena od „stare tradicije“, koja odbija da prihvati nejasni i prilično licemerni zvanični moral „nove istorijske domovine“. I „ratnici“ spremni za terorističke bande, često stanovnici same Evrope, koji odlično „poznaju teren“ i prošli su obuku u Iraku, Siriji ili Libiji. I evropska „prozračnost granica“, i evropske političke i bezbednosne strukture, prosto-naprosto nepripremljene za rešavanje zadataka slične vrste.

A onda i najvažnije – stotine hiljada i milioni gladnih i bednih ljudi, spremnih za „veliku seobu“, ljudi za koje je ubistvo uobičajena životna norma, koji dovoljno osobeno shvataju kategoriju „socijalne pravde“ i koji nadiru ka Evropi zahtevajući upravo lagodnost i dobrobit.

I – teško Evropi, ako im ih ne bude dala.
Preveo Ž. NIKČEVIĆ
Odnako

http://www.standard.rs/svet/31603-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D1%9F%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B4-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B8