Neprestana borba za suverenitet

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Paralelno sa sve organizovanijom opozicijom u državi, atlantistička doktrina američkog i evropskog establišmenta sve čini da Orbana drži što dalje od evroazijskog vektora saradnje

Na stepenicama Nacionalnog muzeja u Budimpešti, upravo na onima sa kojih je najveći mađarski pesnik Šandor Petefi (inače, po rođenju Srbin, Aleksandar Petrović) 15. marta 1848. godine odrecitovao svoju čuvenu „Nacionalnu pesmu“ sa refrenom „Hoćemo li biti robovi ili slobodni“,  167 godina kasnije (15. marta 2015.) povodom proslave pomenute godišnjice – Nacionalnog ustanka i revolucije protiv Habzburške monarhije – premijer Mađarske Viktor Orban održao je praznični govor, peti put zaredom. Za razliku od prethodnih godina, međutim, ovoga puta proslavu je obeležila građanska neposlušnost kakva se do sada nije dogodila ni u jednom od tri mandata ovog desnokonzervativnog političara.

DIREKTNA DEMOKRATIJA

Prvo je bojkotovan KLIK (nadležni državni organ za kontrolu svih škola u Mađarskoj). Njegov zahtev, poslat na adrese više od 300 vaspitno-obrazovnih ustanova u Mađarskoj, da na Centralnu svečanost u Budimpeštu pošalju po 10 učenika i jednog profesora (kojima bi bili plaćeni putni troškovi i po jedan obrok, a oni bili svojevrsna biološka kulisa oko Orbana dok on drži govor) – nije uvažilo 90 odsto pozvanih škola. Štaviše, nastavno veće jedne srednje stručne škole u mestu Vac KLIK-u je pismom odgovorilo da neće da šalje đake na političke događaje (direktor pomenute institucije odmah je pozvan na informativni razgovor kod gradonačelnika – partijskog člana vladajućeg „Fidesa“ – ali odluka o nedolasku učenika nije promenjena).

I dok je Orban sa stepenica Nacionalnog muzeja u Budimpešti (prekidan čestim aplauzima nekoliko hiljada svojih pristalica) slobodu i nezavisnost nazivao zvezdama vodiljama i krvnom linijom mađarske istorije, poručujući Briselu da je „borba za suverenitet neprestana“ i da će „Mađari urediti Mađarsku onako kako njima odgovara, organizovati je na način koji će im najbolje služiti, na jeziku koji samo oni razumeju i s kulturom koju jedino mađarska nacija može dati svetu“ (u tom cilju doneto je preko 400 reformskih zakona i promenjen je Ustav Mađarske) – hiljade antivladinih demonstranata (okupljenih na trgu ispred glavnogradske železničke stanice „Keleti“) organizovali su miting pod sloganom „Za novu Republiku Mađarsku“. Organizatori, među kojima je bilo i nekoliko prvaka opozicije, istakli su da je Orbanov „Fides“ ukinuo republiku čiji su simboli bili upravo sloboda, solidarno podnošenje tereta i nezavisnost, dakle, glavni ciljevi revolucije koja je počela 15. marta 1848. godine. Levo orijentisani Ferenc Đurčanj, lider stranke „Demokratska koalicija“ (DK) koja nikada nije skrivala planove za rušenje sadašnje vlade, za „Pečat“ podvlači da, „ako Orbanov režim ne bude oboren, pre ili kasnije sve Mađare će pokopati sa sobom“. Još je dodao: „Mađarska parlamentarna demokratija je gotovo mrtva i preostala nam je samo direktna demokratija i otpor.“

[restrictedarea]

AMERIČKO DELOVANJE

Paralelno sa sve organizovanijom opozicijom u državi, atlantistička doktrina američkog i evropskog establišmenta sve čini da Orbana drži što dalje od evroazijskog vektora saradnje, uprkos očiglednoj ekonomskoj svrsishodnosti. Mađarski premijer javno je izjavio da Budimpešta neće usklađivati svoje aktivnosti s ciljem dominacije SAD nad Evropom. Prvo je odbacio Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo (TTIP) smatrajući ga novim instrumentom za izvršavanje tog zadatka. Potom je rekao da Mađarska neće podržati ni Energetsku uniju EU. I odgovor iz Belgije odmah je stigao. Brisel (uz podršku Vašingtona) žestoko se usprotivio dogovoru po kojem bi Mađarska od Rusije kupovala nuklearno gorivo, tačnije uranijumske šipke za svoju staru nuklearnu elektranu u Pakšu. Sve su glasnije tvrdnje da je ovaj, 12 milijardi evra vredan sporazum već blokiran, iako zvanična Budimpešta to demantuje.

Da Vašington, kada je Orban u pitanju, više ništa neće prepuštati samo Briselu, govori i imenovanje (nakon deset i po meseci samo s otpravnikom poslova) nove ambasadorke SAD u Mađarskoj Kolin Bel (poznata televizijska producentkinja, koju je za to diplomatsko mesto preporučio državni sekretar Džon Keri). Belova, koja je akreditive predala 21. januara, kazala je da će najviše raditi na sistemu „kontrole i ravnoteža“. I to u svim oblastima. Tri koraka, na vojnom, investicionom i nuklearnom polju, već je preduzela. Dovela je 750 američkih vojnika na dvonedeljnu vežbu u Mađarsku. Cilj vežbe „Warlord Rock 2015“, od 22. februara do trećeg marta, bilo je uvežbavanje vazdušnog desanta. S Kolin Bel u Mađarsku je stigao i „Opel“ i njegova matična kuća „Dženeral motors“, a u Budimpešti je otvoren Američki centar za globalne finansijske i računovodstvene usluge. Na kraju, kod izgradnje novih blokova NE „Pakš“, Mađarima po svaku cenu želi da nametne saradnju sa američkom korporacijom „Vestinghaus elektrik kompani“, iako je očigledno da je Budimpešta sa ruskim partnerom sklopila ugovor o generalnom izvođenju radova (i htela bi da od njega dobije sve ono što je predviđeno tim ugovorom)… Sigurno da će pod lupu Bele kuće doći i Orbanova najava da će posle, kako je podvukao, vrlo uspešnog „Istočnog otvaranja“ (koje je njegova prethodna vlada promovisala 2011.) od prvog jula ove godine primeniti i strategiju „Južnog otvaranja“ (s fokusom na Africi i Južnoj Americi). Logistiku tom projektu davaće četiri nove ambasade Mađarske, koje će samo zbog toga biti otvorene u Ekvadoru, Etiopiji, Gani i Angoli, kao i šest trgovinskih kuća (u Etiopiji, Angoli, Čileu, Ekvadoru, Peruu i Keniji) koje će otvoriti do kraja 2016. godine. Na mađarskim univerzitetima Viktor Orban će obezbediti i 660 stipendija za studente iz navedenih regiona.

Jasno je da će u ovoj državi i dalje biti vrlo dramatičnih događaja i da ni članstvo u NATO-u, niti u Evropskoj uniji nije nikakva zaštita od pokušaja zbacivanja bilo koje od legalno izabranih vlada – ako pređe definisane granice (geo)političke nezavisnosti.

[/restrictedarea]