Danilo Golubović – Milioni za poljoprivredu (drugi deo)

Razgovarala Nataša Jovanović

Šta je to IPARD program, ko će i na koji način moći da koristi sredstva iz pretpristupnih fondova EU, te o kojem novcu je reč

Evropska komisija je usvojila IPARD program kojim se obavezala da će u narednih šest godina podržavati ruralni razvoj Srbije. Ovaj program je deo pretpristupne pomoći EU (IPA) koja je namenjena ruralnom razvoju i okvirni iznos za period 2014–2020 iznosi oko 175 miliona evra, kaže u razgovoru za „Pečat“ Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

 

Šta je neophodno za realizaciju ovog programa?

Za njegovu realizaciju neophodno je postavljanje kompletne IPARD operativne strukture na nivou Vlade RS, a u skladu sa Sektorskim sporazumom između EK i Vlade RS (potpisuje se nakon usvajanja IPARD programa). Najveći deo ovog procesa odnosi se na Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, koje sa svoje dve organizacione celine učestvuje u celom procesu izrade, akreditacije i realizacije IPARD programa, Sektor za ruralni razvoj (Upravljačko telo) kao i Upravu za agrarna plaćanja (Agencija za plaćanje).

IPARD program je izrađen i prosleđen od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Direktoratu za poljoprivredu i ruralni razvoj (DG AGRI) kao delu Evropske komisije, nadležnom za komunikaciju programa unutar ostalih direktorata. IPARD program 2014–2020  je usvojen od strane Evropske komisije početkom 2015.

Tokom 2015. godine odvija se proces akreditacije IPARD operativnih struktura (Sektor za ruralni razvoj – Upravljačko telo i Uprava za agrarna plaćanja – buduća Agencija za plaćanje) kao i određenih delova Ministarstva finansija i Revizorskog tela pri Vladi RS.

Sam proces zahteva zapošljavanje većeg broja izvršilaca u obe institucije (Sektor za ruralni razvoj 11 novozaposlenih, dok Uprava za agrarna plaćanja samo ove godine mora da zaposli 103 izvršioca). Ova radna mesta je Ministarstvo ugradilo u postojeću sistematizaciju, ali se zajedno sa Ministarstvom finansija radi na pronalaženju finansijskih sredstava za početak zapošljavanja.

Pored našeg Ministarstva, veliki deo obaveza očekuje i Ministarstvo finansija, koje ima ulogu koordinatora svih ovih aktivnosti i koje je sa svojim jasno definisanim strukturama za ovu namenu takođe deo akreditacionog procesa.

Svi zaposleni u ovim institucijama će tokom 2015. godine morati da prođu obuke i treninge za precizno definisane procedure za korišćenje ovih fondova. Stepen spremnosti institucije i pojedinaca i jeste predmet kraja procesa akreditacije (revizija auditora iz Brisela) i odobravanja početka korišćenja sredstava iz ovih fondova, namenjenih pravnim i fizičkim licima koja se bave poljoprivrednom i prehrambenom proizvodnjom.

Ko će i na koji način moći da konkuriše za sredstva iz IPARD fondova?

Paralelno sa pomenutim procesima priprema institucija, vršiće se i priprema prenosa znanja o procedurama vezanim za konkurisanje za sredstva iz IPARD fondova, koje su veoma složene i odgovaraju onima koje važe na teritoriji članica EU.

U tu svrhu već se vrši predstavljanje samog IPARD programa udruženjima proizvođača, kao i jedinicama lokalne samouprave, a najvažniji deo činiće obuka naših poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi, koje će biti na usluzi proizvođačima za pomoć u vezi sa konkursnom dokumentacijom u trenutku apliciranja.

U ove aktivnosti biće uključene i sve one organizacije, udruženja proizvođača, organizacije civilnog društva i drugi, koji će zajedno sa predstavnicima lokalnih samouprava raditi na promociji IPARD programa, a sa ciljem što boljeg iskorišćenja sredstava. Prvi pozivi za konkurse za korišćenje sredstava iz IPARD programa očekuju se u prvoj polovini 2016. godine, a u skladu sa akreditacionim planom.

IPARD program je materija u kojoj se ukrštaju svi poslovi koji nas čekaju tokom procesa pregovora o članstvu u EU (bezbednost hrane i rad inspekcijskih organa, način i kontrola realizacije EU sredstava i dr.)  a pre svega  u okviru poglavlja 11 i 12, tako da će stepen iskorišćenja ovih sredstava biti pokazatelj spremnosti naših institucija, učesnika u transferu znanja, kao i potencijalnih korisnika za samo članstvo u EU. U tu svrhu intenzivno se radi sa svim našim inspekcijskim službama, koje će biti nadležne da izdaju neophodne potvrde korisnicima koje se odnose na ispunjenje traženih standarda.

Korisnici IPARD mera mogu da budu pravna (zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća) i fizička lica, registrovana poljoprivredna gazdinstva. Svi oni koji nisu obuhvaćeni IPARD programom moći će da koriste sredstva domaće podrške kao i do sada, u nadi da će brzo dostići minimalnu proizvodnju, neophodnu da postanu IPARD korisnik.

Sve mere se sprovode po principu refundacije uloženih investicionih sredstava, tj. nakon završetka investicije i dokazivanja da investicija ispunjava sve propisane standarde. Nakon objave konkursa, korisnici podnose zahteve i nakon obavljenih početnih kontrola predate dokumentacije od strane Uprave dobijaju odobrenje za početak investiranja. To znači da investicije koje počnu pre ovog odobrenja neće biti prihvatljive za refundaciju.

Ministarstvo poljoprivrede radi na pronalaženju modela predfinansiranja IPARD korisnika, koji će biti u skladu sa ekonomskim potencijalima njihovih gazdinstava, s obzirom da komercijalne banke teško odobravaju ovakve vidove kredita korisnicima iz ruralnih područja.

 

[restrictedarea]

 

Ministarka poljoprivrede nedavno je izjavila da i sam Nacionalni program za poljoprivredu i Nacionalni program za ruralni razvoj definišu čitav set mera podrške poljoprivrednicima. Da li su ovi programi usaglašeni sa IPARD programom?

Da bi se na pravi način stekla slika o suštini i sadržaju Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa za ruralni razvoj potrebno je posebno istaći način na koji su ovi programi nastali, kao i zakonodavni okvir koji se morao uvažiti i primeniti.

Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju navodi da se poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije sprovode realizacijom Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa za ruralni razvoj.

Polazeći od nedavno usvojene Strategije i definisanih strateških ciljeva i prioritetnih područja delovanja, Ministarstvo je razradilo čitav set mera podrške za oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije. Programi sadrže mere koje su definisane u skladu sa realnim potrebama i preporukama sektorskih izveštaja radnih grupa Strategije, uz uvažavanje poslednjih rezultata Popisa poljoprivrede. Programi su pripremani za period do 2020. godine kako bi se uskladili sa trajanjem programskog ciklusa EU i predstojećim IPARD programom. Oba programa sadrže paletu mera sa pratećim investicijama i definišu podrške u Sektoru sprovođenja poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja.

Mere ruralnog razvoja značajno se razlikuju od mera podrške poljoprivredi, pa se i sam način sprovođenja tih mera razlikuje. Mere ruralnog razvoja namenjene su za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda i evropskih standarda, kako u sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje, tako i u sektoru prerade i marketinga. Posebnu grupu čine mere vezane za očuvanje i zaštitu životne sredine i diversifikaciju ruralne ekonomije.

U čemu konkretno se ogleda ta podrška i da li je reč o bespovratnim sredstvima?

Podrška se ogleda u refundaciji prethodno realizovanih troškova po odobrenim investicijama u okviru mera podrške, po tačno definisanim pravilima, obavezama i procedurama. Sva plaćanja se direktno uplaćuju na račun podnosioca prijave i predstavljaju bespovratna sredstva. Iznos maksimalnog podsticaja se razlikuje po merama i uglavnom predstavlja oko 50 odsto vrednosti investicije. Pored procentualnog limita, u svakoj meri je definisan i maksimum finansijskih sredstava koji je moguće ostvariti. Lista dozvoljenih troškova čini deo konkursnog obrasca i bliže definiše predmet podrške u okviru mera.

I Nacionalni i IPARD program sadrže meru „Investicije u fizička sredstva na poljoprivrednim gazdinstvima“, s tim da je između potencijalnih korisnika ove mere napravljeno razgraničenje prema broju grla stoke ili prema površini pod određenom kulturom.

Da li jedan korisnik može konkurisati i dobiti sredstva iz oba ova programa, te da li može više puta konkurisati za sredstva podrške?

Pravljenjem razgraničenja prema broju grla stoke ili prema površini pod određenom kulturom obezbeđeno je da jedan korisnik ne može dobiti sredstva iz oba ova programa.

Treba istaći da se prihvatljivi troškovi odnose na izgradnju ili unapređenje nepokretne imovine; kupovinu novih mašina i opreme, troškove arhitekata, inženjera i drugih konsultanata, izradu studija izvodljivosti, sticanje patentnih prava i licenci, sve do iznosa od 12 odsto dozvoljenih troškova i na troškove za izradu biznis plana.

Korisnici mogu ostvariti povraćaj u visini od 60 odsto od ukupne vrednosti investicije, 65 odsto ako su mlađi od 40 godina i 70 odsto ako se nalaze u naseljima na visini od preko 500 metara nadmorske visine. Za svakog postoji i finansijski limit, tako da minimalni iznos koji se može dobiti u sektoru voća, povrća i ostalih useva iznosi 10.000 evra, dok u sektoru mleka i mesa iznosi 15.000 evra. Maksimalni iznos podsticaja po investiciji ne može preći određenu granicu, pa tako u sektoru voća, povrća i ostalih useva iznosi 700.000 evra, a u sektoru mleka i mesa 1.000.000 evra. Tokom trajanja programa jedan korisnik može više puta konkurisati za sredstva podrške, s tim da tokom trajanja programskog perioda ne može ostvariti povraćaj sredstava u visini od preko 1,5 miliona evra.

Mera „Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva“ u potpunosti je predviđena samo u IPARD programu i obuhvata podršku mikro, malim i srednjim preduzećima u sektoru prerade mleka, mesa i voća i povrća. Prihvatljivi troškovi u okviru ove mere podrazumevaju izgradnju ili unapređenje nepokretne imovine, kupovinu novih mašina i opreme, troškove arhitekata, inženjera i drugih konsultanata, izradu studija izvodljivosti, sve do iznosa od 12 odsto troškova i troškove za izradu biznis plana.

Korisnici mogu ostvariti povraćaj od 50 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova. Minimalni iznos povraćaja u sektoru mleka, mesa i voća i povrća mora biti 20.000 evra. Maksimalni nbso online casino reviews iznosi se razlikuju po sektorima, pa tako u sektoru mleka iznose dva miliona evra, u sektorima mesa, voća i povrća milion evra. Tokom trajanja programa korisnik ne može dobiti više od dva miliona evra.

Treća mera koja se planira u prvom krugu akreditacije jeste „Diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja“, i direktno je vezana samo za podršku ruralnom turizmu. Prihvatljivi troškovi u okviru ove mere vezani su za izgradnju i unapređenje nepokretne imovine, kupovinu nove opreme i nameštaja, uključujući i specijalnu opremu i nameštaj za osobe sa invaliditetom i za decu, kupovinu novih mašina i opreme za unapređenje ponude turističkog mesta u turističke i gastronomske svrhe, uključujući IT hardver i softver, investicije u objekte za rekreaciju kao što su igrališta (spoljni i unutrašnji prostori) i oprema i opšte troškove arhitekata, inženjera i drugih konsultanata, izradu studije izvodljivosti, sticanje patentnih prava i licenci do granice od 12 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova, od kojih su troškovi biznis planova do pet odsto, ali ne više od 2.000 evra.

Predviđeni povraćaj iznosi 65 odsto od ukupne vrednosti investicije. Minimalni iznos povraćaja iznosi 5.000 evra, ali ne više od 300.000 evra po investiciji. U toku programskog perioda ne može se ostvariti više od 400.000 evra.

Mera za diversifikaciju se takođe nalazi i u Nacionalnom programu za ruralni razvoj, s tim da su kroz nacionalna sredstva planirane podrške za očuvanje i unapređenje starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, unapređenje konkurentnosti kroz podršku investicijama u preradu i marketing na poljoprivrednom gazdinstvu, podršku uspostavljanju i unapređenju lokalnih lanaca snabdevanja poljoprivrednim i šumskim proizvodima i marketing i promociju nepoljoprivrednih aktivnosti na selu.

Ostale mere podrške nalaze se u Nacionalnom programu i pored navedenih sadrže mere za unapređenje ruralne infrastrukture, kreiranje, transfer znanja i razvoj savetodavstva, mere za očuvanje životne sredine, razvoj šumarstva u ruralnim područjima i pripreme lokalnih strategija ruralnog razvoja – partnerstava za teritorijalni ruralni razvoj (LEADER pristup).

Možemo reći i da su dva glavna noviteta u programima podrške investicije u nabavku traktora (snage do 100 kW) i investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora do kapaciteta koji odgovaraju ekvivalentnoj potrošnji na gazdinstvu. Obe ove mere su dozvoljene za sva četiri sektora u meri investicija na gazdinstvu, dok su investicije u obnovljive izvore energije dozvoljene i za meru „Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva“.

S druge strane, Nacionalni program poljoprivrede za period 2015–2020 sadrži set mera u oblasti poljoprivrede, koje će se primenjivati u periodu do 2020. godine. S obzirom da ovaj period predstavlja projektovan period do sticanja punopravnog članstva u Evropskoj uniji, predložene mere predviđaju postepenu harmonizaciju sa merama prvog stuba Zajedničke poljoprivredne politike EU.

Nacionalni program poljoprivrede, po samoj svojoj strukturi, kompatibilan je sa strukturom prvog stuba Zajedničke poljoprivredne politike, ali zadržava neke postojeće mere poljoprivredne politike, koje se trenutno implementiraju, uključujući i prikaz načina njihove harmonizacije sa EU komfornim merama. U tom smislu, Nacionalni program poljoprivrede sadrži pregled mera direktnih plaćanja i mere uređenja tržišta.

U kojoj meri Srbija može da računa na evropske fondove i projekte iz EU, kada je reč o unapređenju stočarstva?

Najpre treba napraviti razgraničenje pojmova u okviru EU fondova i reči projekata iz EU. Naime EU poseduje različite fondove kojima sprovodi svoju Strategiju Evropa 2020. Poljoprivreda i ruralni razvoj imaju dva izvora finansiranja, tj. dva fonda, od kojih je samo jedan na raspolaganju za zemlje kandidate za članstvo u EU, i to Evropski fond za ruralni razvoj. Iz sredstava tog fonda finansiraju se mere ruralnog razvoja kroz adekvatan program (IPARD). Program se sprovodi konkursom za koji potencijalni korisnici apliciraju u tačno definisanim aplikacionim formularima u kojima definišu na koju meru i investicije žele da apliciraju i tom prilikom dostavljaju određenu, konkursom definisanu dokumentaciju, uključujući i poslovni plan. Ovu fazu kod nas često nazivaju projektom, što je u suštini pogrešno, jer se radi o formi zahteva za korišćenje podsticajnih sredstava. Kada se odobri investicija, potpisuje se ugovor od kada teče vreme za realizaciju planirane investicije. Kada se u potpunosti završi investicija (izgradnja, adaptacija, nabavka opreme, mehanizacije i sl.) korisniku se, nakon kontrole ispunjenosti ugovora, vrši povraćaj sredstava.

Stočarstvo je veoma važna grana poljoprivrede i kao takva ima veliku podršku u okviru planiranog IPARD programa. U sektoru mleka specifični sektorski ciljevi u okviru ove mere su da se prvenstveno pomogne malim i srednjim, ali takođe i većim, održivim gazdinstvima koja proizvode mleko (od 20 do 300 krava) kako bi dostigla standarde u pogledu kvaliteta proizvodnje mleka, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, kao i da se unapredi proizvodna infrastruktura i oprema gazdinstava, u cilju dostizanja održivosti i konkurentnosti. Veća, specijalizovana gazdinstva koja proizvode mleko (više od 300 krava) podršku mogu da ostvare samo za investicije koje se odnose na skladištenje i distribuciju stajnjaka u skladu sa standardima.

Sa druge strane, u sektoru proizvodnje mesa, ciljevi koje se žele postići ovom merom jesu pomoć održivim malim i srednjim gazdinstvima (20–1.000 goveda; 150–1.000 ovaca i koza; 100–10.000 svinja; 4.000–50.000 brojlera) kako bi dostigla standarde koji se odnose na dobrobit životinja i zaštitu životne sredine, kao i da bi unapredila proizvodnu infrastrukturu i opremu, a u cilju dostizanja održivosti i konkurentnosti na tržištu EU. Veća, specijalizovana gazdinstva (više od 1.000 goveda, 1.000 ovaca, 10.000 svinja i 5.000 brojlera) mogu da ostvare podršku samo za investicije koje se odnose na standarde EU u vezi sa dobrobiti životinja i skladištenjem i distribucijom stajnjaka.

Da li je predviđena mogućnost da se ta sredstva, po potrebi, koriste i za investiranje i izgradnju?

Sredstva se mogu iskoristiti za investiranje u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje objekata ili štala za muzne krave ili drugu vrstu životinja (svinje, koze, ovce i pilići) uključujući opremu za objekte za proizvodnju mleka poput mašina za mužu, hlađenje mleka na gazdinstvu, skladišne kapacitete na gazdinstvu; investiranje u objekte i opremu za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, mere za sprečavanje zagađenja vazduha, u izgradnju i/ili rekonstrukciju kapaciteta za skladištenje stajnjaka, uključujući specifičnu opremu za manipulaciju i korišćenje stočne hrane i stajnjaka poput rezervoara za stajnjak, specijalizovane opreme za transport stajnjaka. Pored toga, kao što je prethodno rečeno, moguće je investirati u poljoprivrednu mehanizaciju (uključujući traktore do 100 kW) i opremu i u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.

Svi oni koji se nalaze iznad navedenih granica mogu konkurisati za sredstva za izgradnju i/ili rekonstrukciju skladišnih kapaciteta za stajnjak i/ili specifičnu opremu i mehanizaciju za manipulaciju i korišćenje stajnjaka, kao i za investiranje u proizvodnju energije iz obnoviljvih izvora na gazdinstvu.

Svi korisnici koji se nalaze ispod navedenih granica prihvatljivosti IPARD programa, predviđeni su, za istu vrstu mera podrške, u Nacionalnom programu za ruralni razvoj. Pored toga, Nacionalni program omogućava i nabavku životinja koja nije moguća sredstvima IPARD programa, čime se malim proizvođačima pomaže da postanu veći i jači a time stiču pravo na korišćenje IPARD sredstava. Ovo je posebno važno jer će sredstva koja se nalaze na raspolaganju u okviru IPARD programa biti znatno veća u odnosu na nacionalnu šemu podrške. Smatram da smo navedenim merama uspeli da oslikamo realne potrebe Sektora i definišemo adekvatne mere koje će pomoći realizaciju zacrtanih strateških ciljeva, što će se konstantno pratiti i analizirati kroz sistem definisanih indikatora po svakoj meri.

[/restrictedarea]