KANVAS: U Moskvi je spala maska nenasilja

Piše Stefan Karganović

Neposredno pre ubistva Borisa Nemcova, u Moskvu je doputovalo nekoliko pripadnika KANVAS-a, a pre toga su članovi ove organizacije imali sastanak i sa liderom „Desnog sektora“ Dmitrijem Jarošom. Da li je plan da KANVAS iskoristi ovo ubistvo za pokretanje „obojene revolucije” u Moskvi?

Izgleda da je jedan od ključnih faktora za ispravnu analizu ubistva Borisa Nemcova njegova izjava od 10. februara da se plaši da ruski predsednik želi da ga ubije. Značajno je da u tom trenutku nisu postojali nikakvi specifični razlozi za strah takve vrste. Izrael Šamir nagađa da je – kao što je karakteristično za „crne operacije“ – Nemcov tu izjavu lansirao ciljano da bi se javno mnjenje psihološki pripremilo za neki tragičan događaj koji je bio planiran. Šamir pretpostavlja da su organizatori ubistva Nemcova pridobili za saradnju tako što su ga uverili da će u pokušaju samo biti lakše ranjen i da je cilj diverzije sticanje statusa političkog mučenika, ali da ozbiljnijih posledica neće biti.

Ali nagađanja na stranu – već prvi rezultati istrage upućuju na neke vrlo zanimljive zaključke o širem krugu učesnika u operaciji u kojoj je ubistvo Nemcova trebalo da posluži kao okidač za političku destabilizaciju Rusije.

Utvrđeno je da je neposredno posle Nemcovljeve provokativne izjave, koja bi se, gledajući unazad, mogla protumačiti kao najava onoga što se stvarno dogodilo, u Kijevu došlo do sastanka između vođe „Desnog sektora“ Dmitrija Jaroša i emisara KANVAS-a, beogradske organizacije specijalizovane za „nenasilne“ promene režima, Aleksandra Kazuna. Tom sastanku je takođe prisustvovao i Aslan Alhanov, Jarošev bliski saradnik i eksponent istih inostranih struktura.

Sledeći znakoviti detalj je upućivanje na teritoriju Ruske Federacije, neposredno pre događaja 27. februara, nekoliko pripadnika lokalne mreže KANVAS-a. Njihovo prisustvo obično ukazuje na to da se vrše pripreme za izvođenje procesa poznatog pod nazivom „obojena revolucija“. Ruski politolog Sergej Kurginjan takav tok događaja komentariše na sledeći način:

„Jaroš sarađuje sa KANVAS-om, a to je srpsko-američka struktura koja izvodi ‚obojene revolucije‘, struktura koja je izvela ‚Majdan‘ itd. U ovom trenutku Rusija je u žiži pažnje KANVAS-a. Boris Nemcov je, nažalost, 10. februara dao jednu čudnu izjavu da se plaši da bi ga vlast mogla ubiti. Odmah posle toga, Jaroš i predstavnici KANVAS-a razmatraju tu temu. Zatim, predstavnici KANVAS-a dolaze u Rusiju a među njima se nalazi jedna osoba, Srbin, sa nadimkom ‚Aca‘ (odnosi se na Aleksandra Acu Kazuna, saradnika organizacije KANVAS sa boravištem u SAD) koji je posle eksplozije u Harkovu bio uhapšen pa zatim pušten na intervenciju Turčinova (predsednika Skupštine Ukrajine). Zanimljivo, zar ne?“ Kurginjan postavlja zahtev: „Zaista želimo da saznamo ko stoji iza ubistava.“

[restrictedarea]

Pripreme za rusko proleće

Umešanost KANVAS-a, na bilo kojem nivou, u ovoj relativno ranoj fazi operacije činjenica je od značaja ako se uzme u obzir iskustvo te organizacije na ovom operacionom području, koje ide unatrag do ne samo donedavnog nasilnog prevrata u Kijevu već još ranije, do „narandžaste revolucije“ izvedene u Ukrajini 2004. godine. To znači da je to područje sa razgranatom infrastrukturom KANVAS-a, da njegovi operativci dobro poznaju teren i da su obučeni i spremni za izvođenje profesionalnih operacija.

Nešto slično konstatuje i Vilijam Engdal u januaru 2014:

„KANVAS je beogradska organizacija koju finansiraju SAD i koja stoji iza pažljivo režiranih protesta u Kijevu. Nedavni protesti u Ukrajini mirišu na pokušaj destabilizacije Janukovičeve vlade, kojom se rukovodi iz inostranstva.“

Ako atentat na Nemcova kontekstualizujemo u vezi sa aktivnim pripremama za „rusko proleće“ ove godine, u cilju svrgavanja predsednika Putina, onda kockica koja se zove KANVAS nalazi odgovarajuće mesto u mozaiku. „Glas Amerike“ je uoči manifestacije opozicionih snaga u Moskvi, u nedelju 1. marta, emitovao jasnu naznaku o tome kakva bi uloga mogla pripasti KANVAS-u u hipotetičkoj „smeni režima“ u Rusiji:

„Posle ubistva ruskog opozicionog vođe Borisa Nemcova (…) najoštriji kritičar predsednika Vladimira Putina udaljen je sa pozornice. Ali preostaje da se vidi da li će i mrtav, kao za života, ostati pretnja po Putinovu vlast. Gradske vlasti su već odobrile masovni marš sa 50 000 učesnika u centralnoj Moskvi u nedelju. Očekuje se da će taj marš biti mnogo većeg obima od ranije zakazanog mitinga, umesto kojeg se održava, i da će poslužiti kao moćna platforma kritičarima Kremlja, koji podozrevaju da je država imala udela u Nemcovljevoj smrti.“

Onima koji razumeju terminologiju i modus operandi „obojenih revolucija“ ovim je sve rečeno. Operativci KANVAS-a na čelu sa Srđom Popovićem sigurno nisu umešani u ubistvo Borisa Nemcova zato što su to kompleksne i segmentirane operacije u kojima se koriste razne ekipe gde svaka odrađuje samo svoj deo posla. Kadrovi obučeni za jedan segment ne troše se na obradu drugog, gde nisu ni iskusni ni kompetentni. Oni koji, u skladu sa generalnim planom, sa rastojanja diriguju celom operacijom figure pomeraju i aktiviraju na način koji je najsvrsishodniji. Na šahovskoj tabli gde se odvijaju pripreme za „obojenu revoluciju“ u Moskvi već je vidna jedna činjenica od kapitalnog značaja. Operativci KANVAS-a su pomerani u neposrednoj koordinaciji sa drugim pionima, čiji zadatak je bio da izvršenjem atentata na Nemcova stvore neophodne preduslove za aktivno ubacivanje KANVAS-a u igru.

Stvaranje kritične mase

Na velikom platnu, gde je kao celina prikazana operacija „promene režima“ u Moskvi, ispoljavaju se interaktivno uloge svih elemenata izdejstvovanih u ovoj fazi destabilizacije Rusije. Posustajućoj uličnoj pešadiji prevrata potrebna je jaka injekcija adrenalina koja bi joj ulila moralnu samouverenost i pojačala brojnost. Bez kritične mase koja bi delovala ubedljivo, za KANVAS u Moskvi nema posla. Žrtvuje se politički besperspektivni saradnik kojem je ionako prošao rok trajanja, ali – za maksimalni efekat – na simbolički najosetljivijem mestu, sa zidinama Kremlja smeštenim u pozadini. Računa se da će ubistvo pod lažnom zastavom poslužiti kao „varnica“ iz prevratničke teorije Džina Šarpa i da će se pretvoriti u generator sveopšteg besa i indignacije. Zadatak KANVAS-a je da nastalo komešanje svojim repertoarom trikova oblikuje, pojača i kada dođe vreme za juriš (big push) usmeri ga na „stubove vlasti“. U pripremama za svrgavanje Putina, Kijev igra istu ulogu logističkog centra koju je Budimpešta igrala u planiranju i izvođenju svrgavanja Slobodana Miloševića. Da li će se moskovska repriza završiti na isti način kao beogradska predstava, tek će se videti.

Srđa Popović je u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Tehnologija revolucije“ rekao da se radi o procesu „koji nije spontan“ i on je tu apsolutno u pravu. Ali više od toga, u pitanju je proces koji – suprotno od načina kako se lažno predstavlja – nije ni nenasilan ni moralan, i to je nešto što Srđa Popović odlično zna, ali licemerno ne priznaje. Užasno nasilje i ljudske žrtve za vreme prevrata u Ukrajini početkom 2014. i posle toga nastali su kao posledica delatnosti KANVAS-a i praktične primene njegove tehnologije. Srđa Popović i njegova družina međunarodnih condottiera snose tešku moralnu, a moguće je i krivičnu odgovornost za ubistva i razaranja velikih razmera koja su nastala kao neposredna ili indirektna posledica njihovih postupaka.

Da li bi Srđa Popović i operativci KANVASA-a imali neki prigovor ako bi se na njih primenio kriterijum Haškog tribunala u skladu sa kojim su izrečene brojne osuđujuće presude? Pored odgovornosti za neposredno izvršena dela, Haški tribunal imputira odgovornost i za „predvidljive posledice“ i nečinjenje da se one spreče. Ovome bi se mogao dodati još jedan modalitet krivične odgovornosti iz jurisprudencije Haškog tribunala. To je treći oblik „udruženog zločinačkog poduhvata“, gde je utvrđivanje krivice moguće i kada pojedinac nije neposredan izvršilac, ali jeste učesnik u UZP, a krivično delo je prirodna i predvidljiva posledica realizacije opšteg plana.

KANVAS više ne može da se izdaje za organizaciju koja propoveda nenasilnu akciju, krijući se iza reputacije Gandija i Martina Lutera Kinga. Učešće u izazivanju nasilnog prevrata u Ukrajini i raspirivanju građanskog rata, za koji nemački obaveštajni izvori procenjuju da je već odneo oko 50 000 ljudskih života, to ubedljivo opovrgavaju. Pristanak na dalje učešće u operaciji u Rusiji u okviru koje je, iz ciničnih razloga političke koristi, hladnokrvno likvidiran Boris Nemcov lišava ovu destruktivnu organizaciju i njenog rukovodioca Srđu Popovića moralnog prava da se lažno predstavljaju kao sledbenici Gandija i dr Kinga.

[/restrictedarea]