Visoka ideja i “štangle”

Dmitrij SEDOV

Uvek sam bio sažaljiv prema političarima koji su postali žrtve trezvenog razmišljanja, radi visokih ideja. Meni je žao čak i Napoleona koji je hteo da oslobodi Rusiju od krvavog samodržavlja i kreposnog prava. Visoka ideja koja je odvajala od trezvenog rasuđivanja, dovela je heroja francuske nacije u zatvor na ostrvu svete Jelene, gde je on i umro od pažljivo mu podmetanih porcija sa kapijum-cijanidom.

Naravno, Jadranka Joksimović ne pretenduje na ulogu Napoleona. Ona čak nije još zaradila ni ministarsku fotelju, ali će ideologija koju je izložila nesumnjivo sa njom odigrati neslanu šalu.

“Srbija ne namerava da izbegava svoje obaveze po pitanju zbližavanja svojih spoljnopolitičkih pozicija sa pozicijom EU, no njoj nije lako da prihvati odluke koje su donete bez njenog učešća” – kaže srpski ministar bez portfelja, u punoj meri osećajući u sebi borbu između trezvenog rasuđivanja i evropskih ideja.

Nema mnogo takvih država kao što je Srbija. Mnoge zemlje-kandidati redovno se pridružuju sankcijama EU protiv Rusije. Samo su se Srbija i Turska našle na dve stolice. Tačnije, Turska je sa dve stolice već sišla i posle poluvekovnog očekivanja prijema u EU, svojim partnerima pokazala pozamašan “šipak”. Novi gasovod iz Rusije koji bi Turci da nazovu “Turski tok”, omogućiće Ankari da se veoma ugodno oseća i bez članstva u toj zajednici. Sada Brisel od Erdogana neće dočekati nikakvih antiruskih sankcija.

Beograd je pred složenijom situacijom. On je nerado upao u dvojni položaj zbog ekonomskog rata između Brisela i Moskve.

Premda se principijelno pitanje ne ogleda u tome. Čak i kada bi “Južni tok” došao do Srbije, njenim stupanjem u EU ionako bi od nje tražili razmenu zdravog smisla i antiruske ideje. Zbog toga što započeti atlantistički pohod na Moskvu ima za cilj da je ponovo satera u položaj nemoćne i poluzavisne države. Veliku i moćnu Rusiju Zapad ne želi da vidi.

I šta u vezi sa tim kaže Joksimovićka? Ona kaže: “Mi shvatamo očekivanja EU povodom zbližavanja pozicija u budućnosti i mi ne želimo da izbegavamo obaveze po tom pitanju”.

Objasnite mi madam Joksimović, kako se to Srbija sprema da izgradi posebne odnose sa Rusijom, pritom u potpunosti učestvujući u ekonomskom ratu Brisela?

Ili postoji nada da će u odlučujućem trenutku srpski vojnik leći na dno rova i neće krenuti u napad? A potom će ga kaplar zbog toga pohvaliti pred strojem?

Takve stvari se ne dešavaju. Kaplari, posebno nemački, nisu navikli na takve oblike podsticanja. Uzgred, novi kaplar Egdar Rinkevič – šef MIP-a Letonije koja počinje da predsedava EU – već je direktno od Beograda zatražio brže zbližavanje pozicija. “Mi ćemo razmatrati to pitanje u budućim konsultacijama sa Srbijom, očekujući zbližavanje. To uključuje celokupnu spoljnu politiku, ne samo Rusiju. Mi se nadamo da će to postepeno zbližavanje biti maksimalno aktivno i da će do njega doći maksimalno brzo” – izjavio je kaplar.

Ovo je očigledna aluzija, kako srpski političari ne bi imali iluzija. Procesi demokratizacije unutar EU odavno su završeni, ustupivši mesto direktnom nasilju. U romanu Jaroslava Hašeka “Avanture dobroćudnog vojnika Švejka”, opisan je metod kažnjavanja nedisciplinovanih vojnika u armiji Austro-Ugarske uz pomoć – “štangli”. Metod se ogleda u tome da se kažnjeniku zavrću noge za štap koji leži na ramenima. Na taj način se upijaju visoke ideje pobede nad protivnikom, uprkos zdravoj želji da se preživi.

Očigledno će se tokom daljeg zbližavanja sa EU, u mašti srpskih političara sve jasnije odslikavati obris “štangle”. Možda to i nije loše. To ometa žrtvovanje zdravog smisla u korist visokih ideja.