Vilijem Engdal – Kako ubiti ubistveno seme

Razgovarala Mara Kern 

Uništavanje semenske proizvodnje praćeno je patentiranjem Monsantovog „terminator semena“, poznatog kao „seme samoubica“. Oni koji serviraju priču o spasavanju sveta od gladi uz pomoć GM semena istovremeno onemogućavaju gladnima da to seme upotrebe u sledećoj setvi. O pogubnim posledicama konzumiranja ovakve hrane svakodnevno dobijamo sve više naučnih dokaza, preko kojih se beskrupulozno prelazi

Vilijem Engdal (William Engdahl) Amerikanac koji je za svoj dom odabrao Evropu, već godinama predstavlja intelektualni svetionik za snalaženje u svetu napravljenom po meri „zavisnika od pozicija moći“, kako on naziva graditelje kule od karata korporativnih iluzija. Po obrazovanju ekonomista i istoričar, počeo je da istražuje fenomen globalne zloupotrebe moći, razotkrivajući pozadinu ekocidne naučnofantastične ideje da je moguće nekažnjeno poigravanje s genetskim kodom živih bića, biljaka i životinja.

Engdalova kultna knjiga „Seme uništenja“ predstavlja nezaobilaznu literaturu za onaj deo osvešćenog čovečanstva, spremnog da se suoči sa istinom o genetski modifikovanoj hrani, vakcinama, industrijskoj proizvodnji hrane… U knjizi „Vek ratova: Angloamerička politika i Novi svetski poredak“ (2004) Engdal istražuje ulogu ekonomije u biznisu sa naftom, što predstavlja samo jedan od pipaka ambiciozne korporativne hobotnice, odlučne da ostvari kontrolu nad ljudskim bićima, semenom, energentima…

Vaš dolazak u Beograd, u najodsudnijem trenutku naše savremene istorije, doživljavamo kao snažan impuls zdravog razuma i – uprkos krajnje zastrašujućim istinama s kojima nas suočavate – on unosi dozu lekovitog optimizma među apatijom zahvaćeno stanovništvo Srbije. Kako vidite svoju ulogu u ovom procesu razmotavanja dokumenta pod oznakom „top sikrit“?

Mi smo kao ljudska bića hipnotizovani iluzijom moći i strahom kojim pokušavaju da nas kontrolišu. Ja sam 35 godina radio kao ekonomski analitičar, povezujući istoriju i novinarstvo, ali sam, suočen sa metodama kojima se služe, počeo da se bavim temom zloupotrebe političke moći i fenomenom „zavisnosti od moći“. Ovi zavisnici su veoma agresivni, ali nisu ni približno toliko moćni. Pišem o strahu, ljubavi i samopoštovanju, svestan da jedan čovek ne može da promeni svet, ali može da postavlja pitanja i zahteva odgovore.

Istraživačima i aktivistima koji u Srbiji postavljaju pitanja vezana za ekologiju, genetiku, vakcine „eksperti“ osporavaju pravo da im se „mešaju u struku“. Kako ste se izborili za poziciju uvaženog kritičara farmaceutske industrije, genetičke modifikacije hrane…?

Oni koji vas sprečavaju da se bavite temama „van vaše struke“ žele da prigrabe pozicije „ekspertskog“ monopola na istinu, ubeđujući vas da niste kompetentni da raspravljate o kvalitetu hrane koju dajete svojoj deci, o hemikalijama koje po automatizmu ubrizgavaju u njihove vene, o načinu na koji ćete vaspitati potomstvo, o istorijskom pogledu na svet. Po njihovim aršinima, ni ja ne bih smeo da pišem o genetski modifikovanoj hrani, ali sebe smatram kompetentnim za sve što me ugrožava kao ljudsko biće, veoma sam kompetentan da analiziram te probleme i prezentujem ih ljudima, u nadi da će ih pokrenuti na razmišljanje.

 

[restrictedarea]

 

Kad ste počeli da se interesujete za moć i uticaj naftnih kompanija?

Bilo je to nakon takozvane energetske krize u SAD 1970. Tada sam počeo da istražujem mrežu „sedam sestara“ i odlučio da napišem istoriju naftnog biznisa. U knjizi „Vek rata“ (A Century of War) pratim tanku crvenu liniju koja vezuje događaje u naftnoj industriji u poslednjih sto godina. Citirao sam Kisindžera, koji je rekao da „onaj ko kontroliše naftu kontroliše čitave nacije a onaj ko kontroliše hranu kontroliše svet“. Uporedo sam istraživao kretanja na tržištu žitarica i sa zaprepašćenjem otkrio da je briselska politika vezana za poljoprivredu zavisna od istih centara moći koji kontrolišu američku spoljnu politiku. Žitni kartel čini nekoliko najvećih kompanija, koje lobiraju u Evropskom parlamentu, a monopol na osnovne prehrambene žitarice, kao što su soja i kukuruz, drže Monsanto, Dupont, Dou (Dow) i Sindženta. Oni planiraju da, posedovanjem patentnih prava, kontrolišu čitav svet. Zar ćemo im to dozvoliti?

Srbija je nakon bombardovanja i „demokratskih promena“ onemogućena da dovrši formiranje banke semena, a državni instituti za proizvodnju semena sistematski gube poziciju faktora nacionalne bezbednosti. Da li da očekujemo uvođenje stranih investitora u ovaj sektor?

„Genski giganti“ ili „Četiri jahača Apokalipse“ – kako ih zovem – sponzorisali su izgradnju misteriozne Banke semena „Sudnjeg dana“ na Arktiku, da bi do temelja uništili banku semena u Abu Graibu (Irak). Na meti je i banka semena u Siriji, kao i banka semena u Meksiku. Uništavanje semenske proizvodnje praćeno je patentiranjem Monsantovog „terminator semena“, poznatog kao „seme samoubica“. Oni koji serviraju priču o spasavanju sveta od gladi uz pomoć GM semena istovremeno onemogućavaju gladnima da to seme upotrebe u sledećoj setvi. O pogubnim posledicama konzumiranja ovakve hrane svakodnevno dobijamo sve više naučnih dokaza, preko kojih se beskrupulozno prelazi. Posebno zabrinjava to što je suvlasnik patentnog prava na „terminator seme“ američko Ministarstvo poljoprivrede, pa su razumljivi pritisci na zemlje među kojima je i Srbija da legalizuju upotrebu semena uništenja… Monsanto je u svom pohodu na Irak napisao Naredbu 81, u okviru okupacionog paketa od sto američkih naredbi Iračanima. Stav 81 predstavlja kršenje iračkog Ustava primoravanjem vlade da legalizuje Monsantova patentna prava na seme, što podrazumeva obavezu plaćanja licencnih prava pri upotrebi ovog semena. Tako se Irak iz žitnice koja je hranila milione ljudi pretvorio u koloniju zavisnika od „semena uništenja“. To se savršeno uklapa sa politikom SAD sprovođenom uz pomoć Američkog eugeničkog udruženja, čije je ime – nakon Nirnberga – promenjeno u Američko genetičko udruženje. Ted Tarner je otvoreno rekao da će uz pomoć GM hrane uspeti da eliminišu bilione ljudi sa Planete. Pri tome će se proces eliminacije ubrzati uz pomoć vakcina i sterilizatora ubačenih u hranu i vodu. Kad prozrete njihove namere, već ste jedan korak bliže pobedi.

Kako razumeti ubrzane aktivnosti oko uključivanja Srbije u finansiranje „borbe protiv klimatskih promena“, uz glamuroznu promociju Džefrija Saksa i njegove knjige „Doba održivog razvoja“? Nosi li u sebi ova „Biblija“ Novog svetskog poretka prikriveno „seme uništenja“?

Ja se nisam bavio problemom takozvanih klimatskih promena, pa ne mogu da vam kažem šta vam ta knjiga donosi, ali bi Rusi mogli da vam budu izvor informacija o ovom autoru. Rusi su, inače, na putu da zaustave ulazak GM semena u zemlju, uz predlog da se ilegalna trgovina ovim proizvodima tretira kao teroristički akt. Rusija ima najnezagađeniju obradivu zemlju na svetu, tako da bi zvanična zabrana donela neprocenjivu dobrobit ruskom narodu. Prof. Irina Ermakova, potpredsednik Ruske nacionalne asocijacije za genetičku bezbednost, podržana grupom ruskih naučnika, podnela je zahtev parlamentu za desetogodišnji moratorijum na uzgoj i uvoz GMO. Dok se ne dokaže da je ova hrana bezbedna.

I u Nemačkoj se ljudi masovno protive uzgoju GM semena, što ukazuje da Monsanto nije svemoćan, uprkos podršci korumpiranih briselskih političara, pa čak i nekih ljudi iz nemačke vlade.

Naša kompanija Bambi je morala da ukloni natpis na keksu da ne sadrži GM sastojke, podlegavši pritiscima lobija pro-GMO. Možemo li s njima da izađemo na kraj?

S obzirom da još uvek niste pod zvaničnim Monsantovim patronatom, još nije kasno da se ugledate na nekoliko američkih država među kojima su Vašington i Vermont… Oni se uspešno bore za pravo na obeležavanje proizvoda sa GM sadržajem, uprkos nastojanju Monsanta da sudski ospori to pravo. Pri tome je veoma važno da podržite lokalne proizvođače organske hrane i uputite ostale proizvođače na saradnju sa nemačkim poljoprivrednicima, čije iskustvo govori da prinosi organske poljoprivrede nisu manji od onih koje dobijaju od genetski modifikovane smeće-hrane. Svi oni koji odluče da se suprotstave politici diktiranoj u korporativnom interesu moraju biti naoružani znanjem. U tome je vaša uloga – informisati. Ta bitka se dobija samo ako ljudi shvate prirodu tih kompanija, a slučaj proizvođača kukuruza, Gotfrida Gloknera, svedoči o metodama kojima se služe. Ovaj poljoprivrednik je posle eksperimentisanja sa novim GM tehnologijama primetio da mu stoka hranjena GM usevima poboljeva i umire, da se rađaju defektni mladunci i da dolazi do masovne neplodnosti. Glokner se obratio Sindženti sa odštetnim zahtevom, nakon čega su mu predstavnici kompanije napravili pakao od života. Pokazalo se da ne biraju sredstva da se obračunaju sa oštećenim proizvođačima, kao i da se pojam odgovornost ne nalazi u agendi ovih giganata.

Ta tehnologija je 1997. odobrena od strane eksperata EU?

Verovatno je odobrena na bazi Sindžentinih „dokaza“ da je bezbedna. I u ovom slučaju Sindžentina laboratorija je donela nalaz da sporno seme ne sadrži toksine, iako je nezavisna laboratorija u Nemačkoj dokazala postojanje velike količine toksina (ispitano istom metodom). Pokazalo se i da ovo seme ima manjak osnovnih aminokiselina, što je neophodni sastojak stočne hrane, a bilo je i brojnih odstupanja od normativa, a to potvrđuje da je EU obmanula javnost uvođenjem termina „substancial equivalence“ – znatne podudarnosti GM semena sa prirodnim semenom, što je bilo odlučujuće pri donošenju odluke o dozvoli uzgoja ovog semena… Glokner je odbio sve ponude da povuče optužnicu i izgubio, između ostalog, novu kuću, novu mehanizaciju, obnovu stočnog fonda… Na kraju su udarili na porodicu, da bi se sa Gloknerovom bivšom ženom nagodili kako bi podnela tužbu za silovanje, što ga je – uz pomoć prekog suda (bez ikakvih dokaza) – odvelo u zatvor. U međuvremenu je farma ostala bez nadzora, kao i njegovo troje dece, mehanizacija je pokradena, ali je on posle izlaska iz zatvora nastavio da putuje širom sveta i da upozorava ljude na to šta ih čeka ako – kako vi to u Srbiji kažete – „s đavolom tikve sade“. Nažalost, u Nemačkoj ove kompanije podržava i sama Angela Merkel. Država je Glokneru na kraju poručila: „Žao nam je zbog svega što ste pretrpeli, ali mi podržavamo tehnologiju genetskog inženjeringa.“ A što se tiče „besprekornog“ nemačkog pravosuđa, koje bi moralo da podrži zakon o obavezi proizvođača da oštećenom nadoknadi štetu, sa žaljenjem konstatujem da se u praksi to ne primenjuje. Ako se Nemačka tako ponaša, šta očekivati od malih, ekonomski uništenih država kao što je vaša? Ja sam predlagao javno suočavanje predstavnika Sindžente sa mnom, povodom ovog slučaja, ali su izbegli taj susret.

Nedavno je u Srbiji najavljen dolazak stranog investitora, spremnog da otvori farmu industrijski gajenih svinja u Vojvodini. Radi se o stotinama, a u perspektivi i hiljadama svinja na jednoj lokaciji. Kako će se to odraziti na ljude koji žive u pomenutom kraju?

Industrijski gajene životinje daju sintetičko pseudomeso, a te farme su leglo zaraze s obzirom da odlaganje fekalija i otpada do sada nigde u svetu nije uspešno sprovedeno. Životinje se prskaju hemikalijama da ih ne napadaju paraziti, hrane se GM hranom obogaćenom antibioticima, uz dodatak hormona za brži rast. Zamislite šta se dešava kad ove hemikalije uđu u podzemne vode, vazduh… O takvim potezima bi morala da se otvori javna rasprava, u kojoj bi, pre svega, učestvovali stanovnici ugroženih područja, umesto da ekonomisti i eksperti imaju odlučujuću reč.

Kako se izboriti sa „ekspertskim nasiljem“ i „ekspertima-hipnotizerima“, koji nastupaju u javnosti bez ikakve odgovornosti za posledice?

Ja nisam revolucionar koji poziva na ulice, niti imam recept za način na koji ćete ih demaskirati, ali verujem da je informacija ono na šta svako ljudsko biće ima pravo. Živeti u ovakvom svetu isto je kao živeti u lošem braku; pred vama je izbor: stagnacija ili mentalni razvoj. Samo od vas zavisi koliko ste spremni da podnosite nepodnošljivo. Morate biti svesni da „baroni semena“, naftaši i korumpirani političari čine sve da uterivanjem straha uguše svaki pokušaj otpora. Strah je moćna poluga vlasti nad ljudskim umom, oslobodite se straha i odgovor će se sam pojaviti. Vi ste, koliko znam, već imali tragično iskustvo sa Kanvasom, grupom finansiranom od strane SAD da pokreće „revolucije“ po meri sponzora. Ovi ljudi su od početka bili umešani u proizvodnju „revolucije“ u Kijevu, a vaša trenutna situacija je idealna za njihov povratak na scenu. Čuvajte se nasilja i agresivnosti, to se kao bumerang okreće protiv vas. Osmislite strategiju i sprovodite je dosledno i dostojanstveno.

Situacija je zaista zapaljiva, a izjave zvaničnika svakodnevno podižu tenziju. S jedne strane nas obaveštavaju da bez izmene Zakona o zabrani GMO nećemo pristupiti EU, s druge da materinstvo više nije svetinja već potrošna roba, što će biti krunisano novim „ekspertskim“ zakonom o iznajmljivanju materice i trgovini novorođenčadi, dok nas energetski lobi ubeđuje da snosimo deo odgovornosti za klimatski haos, a to podrazumeva finansiranje skupih projekata za „hlađenje“ Planete. Nakon dolaska Džefrija Saksa u Srbiju, mantra o „održivom razvoju“ će biti potkrepljena njegovom knjigom „Doba održivog razvoja“, pa smo samo korak bliže lavirintu Agende 21. Postoji opasnost od nekontrolisanih reakcija.

Primetio sam tu strašnu negativnu energiju što pritiska ljude s kojima se srećem u Srbiji. I strah. A strah je loš savetnik, što znaju oni koji imaju interes da profitiraju iz vaše nevolje. Uprkos svim marifetlucima kojima se služe, tvrdim da neće uspeti! Ali vi prvo morate da shvatite da nemate posla s ljudima natprirodne snage, moći, inteligencije… To su samo nesretnici i žrtve, koji svoju nemoć pretvaraju u opsesivnu potrebu za dominacijom. Ja ih zovem „zavisnici od moći“ i kao svi zavisnici, veoma su ranjivi. Oni su takođe zaplašeni – pre svega vašom moći da prozrete njihove namere i vašom odlučnošću da se odbranite. Pripisujući im satanističke moći, vi im dajete na važnosti i hranite zlo od kojeg su oboleli. Ako me već pitate kako se postaviti u odnosu na njih, savetujem vam da ih ismejete. Oni su zaista patetične, smešne kreature nad kojima imate moć – saspite im to u lice i pokažite da ih se ne bojite. Ja ne poznajem vaš mentalitet da bih znao kakvim oružjem raspolažete, ali bih mogao da vam navedem bezbrojne primere na osnovu kojih se vidi da smo jači od njih. U EU su se ljudi izborili za „slobodu izbora“ kad je u pitanju GM hrana, tj. za obeležavanje ovih proizvoda. Britanski ministar se nije složio, što je navelo brojne američke ugledne umetnike da potpišu protestno pismo upućeno britanskom parlamentu, upozoravajući da 57 miliona Amerikanaca ne želi da im bilo ko određuje šta će da jedu. Pokret „obeleži GMO“ prisilio je Monsanto da potroši milione dolara da ih zaustavi, a u nedavnim protestima protiv GMO učestvovalo je preko 50 miliona ljudi. Njih nije pokrenuo ni Kanvasov novac, ni neka opskurna NVO, već jedna žena, koja se sa decom povukla u planine i preko interneta započela da poziva na protest… Nemojte smetnuti s uma da ste vi u prednosti, zato što ste na strani života, i u tome je vaša snaga: priroda uvek pobeđuje. Umesto pobune, napravite neki duhovit strip sa iznajmljenim matericama, ismejte tu suludu ideju i one koji je propagiraju – ironija je moćno oružje.

A što se tiče onih koji bi da me diskvalifikuju, ja im poručujem: moja kvalifikacija za ove teme jeste to što sam ljudsko biće.

One koji vas uvode u bolji život obećavajući „jeftinu GM hranu“ u nadi da će vas pretvoriti u jeftinu radnu snagu podsetite na sudbinu američkog naroda, jer je prvi osetio blagodeti ovakve politike. Deindustrijalizacija Amerike je započela zahvaljujući selidbi korporacija u potrazi za jeftinom radnom snagom. Ali i od jeftine ima jeftinija i tako sve dok ne pukne suluda ideja o profitiranju na eksploataciji ljudskih bića.

[/restrictedarea]