Nenadležni

Piše Nikola Vrzić

Ustavni sud Srbije proglasio se nenadležnim za pitanje kršenja Ustava Srbije

Odluka nije bila neočekivana, ali je svejedno ostavila gorak, bljutav utisak mučnine. Ustavni sud Srbije odlučio je 10. decembra da „odbaci predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti parafiranog ‚Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa‘ između Vlade Republike Srbije i privremenih institucija u Prištini, od 19. aprila 2013. godine“.
Predlog za ocenu (ne)ustavnosti tzv. Briselskog sporazuma, prvog i dosad jedinog među sporazumima koje treba da postignu Srbija i tzv. Kosovo, podsećanja radi, podnela je Demokratska stranka Srbije nedugo posle njegovog parafiranja.
Briselski sporazum je, sa stanovišta Ustava Srbije, očigledno i upadljivo neustavan, budući da, kroz svojih 15 tačaka, predviđa ukidanje opština koje funkcionišu po Ustavu i zakonima Srbije i njihovu zamenu opštinama koje će biti formirane po zakonima i ustavu samoproglašenog, nezavisnog Kosova, predviđa ukidanje srpske policije u našoj južnoj pokrajini, kao i srpskih organa pravosuđa koje „će biti integrisano i radiće u okvirima pravnog sistema Kosova“, onog pravnog sistema koji Kosovo smatra nezavisnim od Srbije dok ga srpski Ustav, shodno svojoj Preambuli, prepoznaje kao južnu srpsku pokrajinu, to jest, sastavni deo Srbije.
Da bi izbegao dokazivanje nedokazivog – da Briselski sporazum jeste u saglasnosti sa Ustavom Srbije – Ustavni sud Srbije odlučio je da se proglasi nenadležnim, tako što je odlučio da „Briselski sporazum po svojoj prirodi nije međunarodni ugovor, odnosno opšti pravni akt, kako je to tvrdio predlagač, već politički akt nastao u procesu političkog dijaloga“.
Takvom je odlukom Sud, zapravo, postupio po želji izvršne vlasti. Podsećanja radi, ministar pravde Nikola Selaković je, na javnoj raspravi sredinom ove godine, zatražio upravo ono što je sada odlučeno – da se Ustavni sud proglasi nenadležnim, ocenjujući tada da „Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje politički akt, jer će time preuzeti ulogu vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike“.
Obrazloženje ovakve odluke Ustavnog suda Srbije još nije obelodanjeno, a u svakom će slučaju biti zanimljivo videti kako je to Sudu, većinom glasova, uspelo da nepravnim aktom proglasi akt koji je direktno proizveo konkretne pravne posledice, od Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava iz 2013. godine kojim su ukinuti sudovi i tužilaštva na Kosovu i Metohiji, pa do rešenja o prestanku radnog odnosa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova sa Kosova i Metohije…