Sindrom Tolstojevski

Problem Zapada u pristupu Rusiji nije toliko u nedostatku volje za razumevanjem koliko u višku volje za neznanjem… Ostareli svet i njegovi loše vaspitani odmetnici grle se očajnički preko praznog mora i odbijaju da izvan njega vide išta drugo sem ogledala ili plena. Njihove poslednje srdačne razmene s Rusijom desile su se u doba Gorbačova. Normalno, jer je ova zaslepljena naivčina počela da razara imperiju za jedan par čizama na Reganovom ranču

Piše Slobodan Despot

Nacija koja je dala Puškina, Rat i mir, Njižinskog i Labudovo jezero, čija je tradicija jedna od najbogatijih na svetu, koja je klasifikovala prirodne elemente, poslala prvog čoveka u svemir (i do danas poslednjeg) koja je proizvela niz genija iz oblasti filma, poezije, arhitekture, teologije, nauke, koja je pobedila Napoleona i Hitlera, koja štampa najbolje udžbenike iz fizike, matematike i hemije, koja je uspela da pronađe sekularni i miroljubivi modus vivendi, zasnivajući ga na međusobnom poštovanju i razumevanju, sa svojim Tatarima, bezbrojnim muslimanima, budistima, Čukčima, Burijatima i Tunguzima, koja je izgradila najdužu železničku prugu na svetu i još je koristi (za razliku od SAD, gde legendarne šine rđaju), koja je minuciozno istražila i ubeležila u karte zemlje, običaje, grupe i jezike evroazijskog prostora, koja konstruiše opasne borbene avione i džinovske podmornice, ta ogromna nacija, koja vlada šestim delom kopna, odjednom se tretira kao skupina zveri čijeg se karikaturalnog i krvavog diktatora treba rešiti da bi se podučila kako da služi „pravoj“ civilizaciji!
[restrictedarea] *
Zapad se koristi istom mašinerijom mržnje kad god izbije kriza, od Ivana Groznog do „Putlera“ − Putina, preko cara Pavla, Krimskog rata, jadnog i tragičnog Nikole II, pa čak i preko SSSR, gde se svaki uspeh proglašavao „sovjetskim“ a svaki poraz „ruskim“.
Servilne nacije koje Amerikancima daju neograničen kredit za ucenu i razbojništvo „jer su nas oni oslobodili četrdeset pete“ nemaju ni reč ni misao zahvalnosti za naciju koja je najviše doprinela porazu nacionalsocijalističke hidre… i to najskuplje platila. Njeni poslanici se tretiraju kao budale, predsednik se s opsesivnom mržnjom predstavlja karikaturalno, sloboda kretanja i trgovine njihovih građana, naučnika, profesora i biznismena se zaustavlja kako dune opskurnim evropskim komisijama, čije članove nijedan od naroda koje navodno predstavljaju ne zna po imenu, niti zna zašto tu zaseda baš taj i taj, a ne neki drugi sluga multinacionalnih grupa.
Ali sve to još nije ništa, to je sasvim u redu. Zapad i Rusija se samo nadovezuju na sukob Rim − Vizantija, šireći ga na susedne kontinente pa i na međuplanetarni prostor. To je pravi i jedini rat civilizacija. Rat varvarski kao pljačka Konstantinopolja, apokaliptičan kao njegov pad, drevan i podmukao kao teološki raskoli iza kojih se kriju perfidna preuzimanja moći. Ušuškan u naborima vremena, ali spreman da iskoči i ščepa kao zamka vuka. To je, uostalom, jedina zamka koju zapadna imperija nije postavila i koju ne može, samim tim, neutralizovati. (S obzirom da je islamska pretnja samo proizvod anglosaksonskih kolonijalnih manevara, pohlepe za naftom i delovanja državnih službi koje proizvode strašila za sopstvene podanike, a potom ih ubijaju da bi ih ubedile u sopstvenu moć i neophodnost.)
Ruska pretnja je drugačija. To je jedna gotovo istovetna civilizacija, ušančena na svojim teritorijama, svesna sebe, civilizacija koja se prostire na tri okeana, koja izlazi na Arktik i Himalaje, na finske šume i mongolske stepe. Tu su vladari koji, još od bitke kod Kazanja koju je odneo isti taj Ivan što ga mi koristimo kao Babarogu – nose titulu tatarskih kanova, ali i hrišćanskih careva sa sedištem u poslednjem, Trećem Rimu, odnosno Moskvi, koja je cvetala u trenutku kad je Vizantija grcala pod Osmanskim carstvom a papa pod kitom svojih miljenika. To je zemlja beskonačnih horizonata, čije su konture urezane u svetsku istoriju, nepovredive, iako rasute. To su najzad ljudi, i to različiti kako se samo može zamisliti, u kojima se mešaju plave vlasi Vikinga sa kosim očima i preplanulim kožama Azije. Rusi nisu čekali znak za početak obaveznog mešanja, oni to nose u krvi, toliko duboko da na to i ne misle. Ćelavci opsednuti rasom koje puštaju na anglosaksonskim kanalima isto su što i švajcarske kukavice: igračke za turiste.
*
Toliko liči na Evropu a od nje je toliko daleko! Toliko da se neumorni mornari – đenovski, engleski, holandski, španski – koji poznaju miris kumarina i raznolikost šuma Sumatre, uopšte ne razumeju u sastojke boršča. Niti imaju pojma kako se ime te čorbe izgovara. Nije tačno da ne bi mogli da nauče, nego ne žele. Kao što ne žele zaista da upoznaju duh, običaje i mentalitet egzotičnih imigranata koje primaju u milionima i puštaju ih da se gomilaju u getoima jer ih ne razumeju.
Ja sam kao Srbin morao da naučim dva jezika i dva alfabeta da bih počeo da živim kao imigrant. Naučio sam i druge jezike da bih bolje upoznao svet u kojem živim. Iskreno se čudim tome što moji zemljaci u Švajcarskoj većinom ne znaju druga dva jezika svoje zemlje. Kako upoznati drugog ako mu ne razumete jezik? To je minimum pristojnosti. A ta pristojnost se sada sve više svodi na traljavi aerodromski engleski.
Isto rade Rusi, čije je obrazovanje deo zapadnoevropske kulture mimo njihove. Vlada li uzajamnost zapadno od Dnjepra? Od Petra Velikog, oni su se potpuno smatrali Evropljanima. Umetnici renesanse i mislioci prosvetiteljstva takođe su njihovi. Ali jesu li zauzvrat Leontjev, otac Sergej Bulgakov, Rjepin, Bunjin, Prokofjev, Šestov naši? Naravno da nisu. Francuski je tokom dva veka bio obavezan u dobrim kućama – i još uvek je ponegde. Oni su se toliko smatrali Evropljanima, ali Evropa se osmelila da ih razuveri. Kad vam mladi Rusi pevaju Brasensa koga znaju naizust, vi im odgovarate uljudnim spominjanjem „Tolstojevskog“. Evropa od Lisabona do Vladivostoka može biti stvarna samo na Istoku. Na Zapadu je bila samo knjiška zamisao nekih vizionara.
Evropa od Lisabona do Vladivostoka! Može li se zamisliti moć, kontinuitet, uticaj, mogu li se zamisliti resursi takve celine? Ne. Mi definitely više volimo da se ogledamo u Atlantiku. Ostareli svet i njegovi loše vaspitani odmetnici grle se očajnički preko praznog mora i odbijaju da izvan njega vide išta drugo sem ogledala ili plena. Njihove poslednje srdačne razmene s Rusijom desile su se u doba Gorbačova. Normalno, jer je ova zaslepljena naivčina počela da razara imperiju za jedan par čizama na Reganovom ranču. Dvadeset godina kasnije, NATO vojničine su zauzele sve zemlje od Beča do Lavova, za koje su se zakleli da nikad neće pipnuti! U jeku „gorbimanije“, Aleksandar Zinovjev je izrekao jedan aksiom koji bi svi Rusi trebalo da nauče još u kolevci: „Zavoleće onog cara koji uništi Rusiju!“
*
Ah! vi Sloveni – često sam čuo – baš ste daroviti za jezike! Često sam likovao, uzimajući kompliment zdravo za gotovo. Međutim, pošto sam se naputovao, shvatio sam. Nismo „mi Sloveni“ oni kojima jezici idu od ruke: vama, „Evropljanima“, ne idu. Vama oni ne trebaju, pošto vekovima smatrate da vaš jezički paket (engleski, francuski, nemački, španski) vlada svetom. Zašto istrajavati u učenju bantua? Vaš jezik, barjak vaše civilizacije, sasvim vam je dovoljan, jer izvan vaše civilizacije nalazi se limes (kao u Cezarovo vreme) a izvan limesa, Boga pitaj šta… Zemlje Skita, Sarmata, Belih Hodača, ukratko, zemlje varvarstva. Štaviše, to je sam kraj sveta, gde se brodovi stropoštavaju u beskonačni ponor.
Zato je ruski za vas kineski. A kineski arapski, a arapski neprijateljski. Zadubljeni u sopstveni pupak, više nemate saznajna sredstva da shvatite ono što drugi – koji odjednom počinju da se vrednuju – stvarno misle i govore o vama. Ah! Zadrhtali biste kad biste shvatili arapski jezik propovednika iz predgrađa! Ah kako biste se razveselili kad biste naslutili i mrvicu onog što kineski konobari iz XIII arondismana sikću na vas. Smejali biste se kad bi vam bilo dato da spoznate prefinjenost ruskog crnog humora, umesto da sebe, pri svakom njihovom dizanju obrve, ubeđujete da su njihovi tenkovi na ivici vašeg travnjaka.
Ali ne smejete se. Nikad se više nećete smejati. Čak i vaše predsedničke vodvilje danas komentarišu škrtim osmesima. Ozbiljni ste kao mačke koje urlaju u vašem miru policijskog časa, dok se oni, tamo, smeju i plaču, slave u svojim minijaturnim stanovima, u svom raskošnom metrou, u izbama, pa i pod kišama granata.
Kao što rekoh, sve ovo nije ništa, govoreći o istorijskom nesporazumu koji nas suprotstavlja. Sad dolazi ozbiljan deo. Ne zamerate im zbog tri dela Ukrajine za koju do danas niste ni znali. Zamerate im što su to što jesu i što nikako da se otkače! Zamerate im na poštovanju tradicije, porodice, ikona i junaštava – ukratko, na svim vrednostima za koje su vas dresirali da ih skrnavite. Zamerate im što za ljubav Drugog ne mrze sami sebe. Zavidite im što su rešili dilemu koja vas muči i zbog koje ste postali urođeni licemeri: Dokle ćemo braniti zastave koje nisu naše? Zamerate im zbog svega što ste vi propustili da postanete!
Ono što najviše impresionira jeste količina neznanja i gluposti koje danas treba da razvijete da biste održali svoje pozorište skupine zveri čijeg se karikaturalnog i krvavog diktatora treba rešiti da bi se podučila kako da služi „pravoj“ civilizaciji. Jer njoj ništa ne ide u prilog: izvrsni odnosi Rusije sa nacijama koje se razvijaju (BRIKS) i stvarna dinamičnost tog naroda, sposobnost njihovih stratega, nivo opšte kulture prvog Rusa na kojeg naiđete, za razliku od specijalizovane nekulture pariskog univerzitetskog „istraživača“ koji namerava da nam objasni svoj opskurantizam i zatucanost. To je zato što ta skupina zveri i dalje veruje u obrazovanje i znanje, dok evropska škola proizvodi socijalizovano neznanje; još uvek veruje u svoje institucije dok institucije EU samo izazivaju podsmeh; još uvek veruje u svoju sudbinu dok stare evropske nacije svoju prepuštaju toku Berze i bankarima Vol Strita.
Odjednom je propaganda osvojila sve, pa i vazduh. Obamina vlada poziva na sankcije protiv Putinovog režima: sve je time rečeno! S jedne strane Gvantanamo, masovna ubijanja po celom svetu – dvadeset pet godina nesrećnih kolonijalnih, prljavih i promašenih ratova koji su pretvorili Srednji Istok, od Bosne do Kandahara, u pakao na zemlji. S druge strane, sila koja nastoji da vodi glavnu reč o svojim granicama, upravo onima kojima ste se zakleli da nećete nikad prići. Dakle, vaša vlada, protiv njihovog režima…
Znate li čega se lišavate kad tako, dva puta u jednom veku, odsecate Rusiju? Lišavate se poslednjeg utočišta vaših disidenata, pre svih glavnog svedoka Snoudena. Izvora velikog dela vaše nauke, umetnosti, muzike, pa čak, ovih dana, i poslednjeg svemirskog broda. Ali da li je to bitno, pošto ste vi svoju nauku, umetnost, muziku i svoja svemirska istraživanja podvrgli samoubilačkom zakonu učinka i špekulacije? I da vas to što vas prate i špijuniraju na svakom koraku, što vam je Snouden i pokazao, u suštini ne iritira toliko. Zašto uopšte ugrađivati GPS čip psima koji su sigurni kad se drže na povocu? A što se disidencije tiče… Ona je dobra samo ako se usmerava protiv Rusije. Sve je dobro ako je namenjeno satiranju Rusije. Za to su dobri i kijevski pobesneli nacisti koje podržavate bez rezerve i neprestano huškate protiv njihovih sugrađana. Sve u svemu, biće samo nekoliko hiljada Slovena manje…
Šta vam je, dakle, uradila ta zemlja da na nju huškate najkrvoločnije snage koje je odnegovala ljudska zloba: naciste i džihadiste? Kako možete poželeti da zanemarite narod koji se prostire na jedanaest vremenskih zona? Da spolja svrgnete državnika koji je popularniji od svih vaših lutaka zajedno? Jeste li ludi ili mislite da je Zemlja previše mala da bi mogla da izdrži i Zapad i rusku državu?
Možda je u tome problem, naposletku. Rusija je danas predgrađe nekog novog sveta, prve prave dekolonizacije. Dekolonizacije ideja, razmena, valuta, mentaliteta. Sem ako vi, atlantisti i evrokrate, ne uspete da povučete sve nas dok budete padali, izazivajući atomski rat, sutrašnja gozba će imati više od dva pola. Dobićete mesto koje zaslužujete. Prvi put u vašoj istoriji. Bolje da se što pre spremite na to.
[/restrictedarea]