Veterani svome gradu

Kao po Marfijevom zakonu, dok je Teratorija na centralnim ulicama prošlih godina plašila Beograđane, nije pala ni kap kiše celo leto, a ove godine, kada su planirani kvalitetni koncerti na otvorenom, kao što to nalaže letnji festival, kiša pada skoro svake večeri!

Piše Smiljka Isaković

Uveseloj vožnji „fićom“ kroz Beograd, BELEF je građanima predstavio osvedočene veličine klasične muzike. Umetnički direktor obezbedio je sigurne „adute“, a svi mi znamo koji su to umetnici. Samo se ponekad prave da ne znaju oni od kojih zavisi finansiranje, ali to je neka druga priča…
Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“ pod upravom Pavla Medakovića pozvao je u goste Duvački orkestar kopnene vojske Grčke, a koncert je zbog lošeg vremena umesto na platou ispred „Pobednika“ na Kalemegdanu izveden u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije 23. jula. Lagani letnji repertoar narodnih, zabavnih i klasičnih dela, sa neizbežnim „Maršom na Drinu“ na kraju, podigao je na noge publiku. Malo je poznato da je ovu popularnu koračnicu, simbol hrabrosti srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Stanislav Binički (poznati srpski kompozitor, dirigent i pedagog, vojni kapelnik, osnivač prvog Beogradskog vojnog orkestra i Muzike Kraljeve garde, koji je sa Mokranjcem i Kostom Manojlovićem utemeljio prvu Srpsku muzičku školu) komponovao u Valjevu 1914. godine, a posvetio je prvoj pobedi srpske vojske na Ceru, koja je do nogu potukla neuporedivo nadmoćniju austrougarsku armadu.
Violinista Jovan Kolundžija decenijama puni koncertne sale, pa je to bio slučaj i ovog puta, na koncertu „Tonski monolozi“ (opet, sa otvorenog prostora na Senjaku prebačen u salu Kolarčeve zadužbine) posvećenom delima za solo violinu. Težak, hrabar, ali i atraktivan program (Bah i Krajsler) beogradska publika od 7 do 77 godina toplo je pozdravila, kao i uvek kada Jovan nastupa kod nas.
Još jedan veteran, flautista Ljubomir Dimitrijević vlada scenom stare muzike Beograda 45 godina, od kada je osnovao Ansambl „Renesans“. Iako vrstan flautista, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu nije imao šta da traži, jer je tu vladao Mile Azanjac. Dimitrijević je diplomirao flautu kod izvrsnog profesora Srejovića, koji nije imao klan, pa tako… Poznata, dakle, priča sa naših prostora. Umesto mesta na Akademiji, Ljuba flautista osniva prvi jugoslovenski ansambl za staru muziku, a jedan od prvih i u Evropi. Ređale su se turneje, mnogobrojni koncerti na kojima je uvek bilo bar dvostruko više publike nego mesta u sali, snimale emisije, a za ovih skoro pola veka nijednom se nije oglasila muzička obrazovna institucija. Stara muzika, srednji vek i renesansa, za okoštali sistem bila je nešto zabavno i pomalo nedostojno nivoa. Tek sada se pojavljuju stidljive naznake da će i ova muzika ući u obrazovni sistem, ali sa zakašnjenjem od pola veka u odnosu na Evropu. Ljuba flautista je za to vreme vredno radio, osposobio u Muzičkoj školi „Slavenski“ u Beogradu mnoge odlične flautiste, kao i generacije mladih zaljubljenika u blok flaute i instrumente tog doba. Ne samo da je predavao, vežbao i nadgledao svoje sledbenike kako u školi, tako i u Ansamblu „Renesans“ nego je neumorno pronalazio nove note, prepisivao ih, obrađivao i tako spremne davao kolegama da sviraju. Ne zaboravimo, tada još nije bilo ni kompjutera ni programa za pisanje nota, sve se radilo ručno.
Na BELEF-u je gostovao sa dva ansambla – „Flauto dolče“ i „Renesans“. Na koncertu posvećenom duhovnoj (Mokranjac) i svetovnoj muzici flautama se pridružila i Vokalna grupa „Beli anđeo“, sa zaista anđeoskim sopranom Katarine Božić. U „Vatrometu stare muzike“ Ansambl „Renesans“ u klasičnom sastavu, opet sa Ljubomirom Dimitrijevićem na čelu, predstavio je presek svog repertoara, od evropskog srednjeg veka do naše duhovne muzike, kojom se u poslednje vreme takođe bave. Publika decenijama toplo navija za „Renesans“, pa se to dogodilo i ovog puta.
Džez koncert Jovana Maljokovića na Cvetnom trgu održan je na otvorenom, jer, o čuda, te večeri nije bilo oluje. Kao po Marfiju, dok je Teratorija na centralnim ulicama prošlih godina plašila Beograđane, nije pala ni kap kiše celo leto, a ove godine, kada su planirani kvalitetni koncerti na otvorenom, kao što to nalaže letnji festival, kiša pada skoro svake večeri. Beograđani ipak pronađu put do sala u kojima nastupaju njihovi ljubimci, a verujemo da će tako biti i do kraja „Sentimentalnog putovanja“, do veterana Lea Martina i njegove večite muzike.