Rusi dolaze

Dok Zapad ne krije da kijevsku stranu u građanskom sukobu snabdeva ratnim materijalom i novcem, Moskvi se zabranjuje da sunarodnicima u Ukrajini dopremi makar hranu, osnovne lekove i vodu za piće

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Ruske snage, u ovom slučaju humanitarne, dolaze konačno u Ukrajinu, odnosno u Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, poznate pod zajedničkim nazivom Novorosija. Humanitarna misija ruskog predsednika Vladimira Putina napaćenom stanovništvu Novorosije, sada se to jasno vidi, dugo je i temeljno pripremana. O tome svedoči i njena veličina: skoro 300 potpuno belih kamiona do vrha natovarenih sa ukupno 2.000 tona robe, uglavnom hrane, vode, lekova i drugih potrepština za one kojima je rat uzeo sve. Uzalud su Amerikanci, preko svoje ambasadorke Samante Pauer, u Savetu bezbednosti UN upozoravali da Rusija ne sme da upućuje pomoć sunarodnicima u Novorosiji – ipak nisu uspeli da ju spreče. Posebno je apsurdna tvrdnja da će Rusija slanje humanitarnog konvoja da iskoristi radi „uspostavljanja prisustva na jugoistoku Ukrajine“, ako se ima u vidu da je Zapad sankcije uveo upravo zbog navodnog ruskog prisustva. Kako se može uspostaviti nešto što, prema tvrdnjama Amerikanaca, već postoji?
[restrictedarea]

IŠČEKUJUĆI TRIKOVE (UKRAJINACA) Trebalo je vremena da se na jednom mestu skupi 300 teretnih „kamaza“, zatim da se oni svi prefarbaju u belo, prekriju specijalno pripremljenim belim ceradama, kao i da se prikupe i utovare hiljade tona dragocenog tereta. To sve ukazuje da je priprema operacije trajala bar 10-15 dana, odnosno od trenutka kada je Zapad uveo treći, najoštriji talas sankcija Rusiji. U poslednje vreme primetno se povećao stepen antiruske histerije, gde se svaka akcija Moskve, makar i krajnje humanitarne prirode, predstavlja kao invazija, intervencija, agresija… Dok Zapad više i ne krije da jednu stranu u građanskom sukobu, kijevsku, snabdeva neophodnim materijalom i vojnom opremom, kao i svežim novcem i reversnim isporukama ruskog prirodnog gasa, dotle se Moskvi zabranjuje da svojim sunarodnicima u Ukrajini dopremi makar osnovne lekove i vodu za piće!
Ostaje, naravno, da se vidi kakve su još trikove spremili Ukrajinci, imajući u vidu da su u poslednji čas ponovo istakli zahtev da ruski kamioni ne smeju ući na njihovu teritoriju, već da humanitarni teret treba istovariti na granici. Ali, ako samo jedan metak, najmanji komadić šrapnela bude poleteo prema ruskim humanitarcima, to će biti otvoreni napad na Rusiju, sa nesagledivim posledicama. Jer, posle uvođenja zapadnih sankcija, došlo je vreme da Moskva odlučnije zaigra u Novorosiji, a treba znati da je direktna vojna intervencija moguća, ali je to tek poslednji na spisku koraka koji joj stoje na raspolaganju.

MIR NA ISKUŠENJU Evropski mir ovih dana je na najvećem iskušenju u poslednjih nekoliko decenija. Donošenjem ruskih uzvratnih ekonomskih mera, odnosno „kontrasankcija“ koje je objavio Putin, ušlo se u spiralu međusobnog kažnjavanja Rusije i Zapada, što je zvanični početak novog hladnog rata. Cilj ove konfrontacije, kao u pravom ratu, jeste uništenje protivnika, s tom razlikom što vojne formacije sukobljenih strana ne ulaze u direktnu borbu. Za sada. Ruska vlada uvela je totalnu zabranu za govedinu, svinjetinu, živinsko meso, ribu, mlečne proizvode, voće i povrće iz SAD i svih zemalja EU, Kanade, Australije i Norveške. Naravno da je to samo početak, jer prave, energetske sankcije, još nisu uveli – ni Zapad, ni Rusija.
Sa zapadne strane, po Kremlju bi najbolnije udarili ako bi zabranili promet ruske nafte, jer je to ubedljivo najveća izvozna stavka. Moskva bi još veću štetu nanela Evropskoj uniji ako bi obustavila (ili drastično smanjila) izvoz prirodnog gasa, jer sada pokriva 30 odsto ukupne potrošnje (i dve trećine uvoza) evropskog kontinenta, uključujući i Tursku. U novčanom ekvivalentu, čitav izvoz ruskog gasa za Evropu, ne računajući Tursku, prošle godine je iznosio oko 50 milijardi dolara i Rusija bi taj udar – čak i u celosti – svakako preživela bez dramatičnih potresa. Evropa, međutim, ne bi. Sa druge strane, ruski izvoz nafte je višestruko veći, ali Zapad bi teško mogao da kompenzuje njen nedostatak, pogotovo ako bi bio praćen istovremenim zavrtanjem gasnih slavina. U tom slučaju, na energetskom tržištu Evrope nastali bi veoma krupni potresi, stope ionako nepostojećeg rasta bi još dublje potonule, a stotine hiljada, pa čak i milioni ljudi ostali bi bez posla.
Uvođenje energetskih, naftno-gasnih sankcija, iako bi Amerikanci politički, a verovatno i ekonomski od toga profitirali, nosi opasnost ubrzanog prelaska od hladnog ka „vrućem“ ratu. I dok Rusija okleva sa zavrtanjem gasa Evropi, svesna da je reč o izuzetno efikasnom, ali veoma opasnom oružju, dotle se kijevski premijer Arsenij Jacenjuk ne usteže da preti upravo stopiranjem tranzita energenata preko ukrajinske teritorije. Kako tvrde ruski eksperti, upravo Vašington pritiska Kijev da uvede Rusiji gasne sankcije, s obzirom na to da su i premijera Jacenjuka i predsednika Petra Porošenka na najviše državne pozicije doveli upravo Amerikanci. Jacenjuk tvrdi da bi njegova vlada od toga „izgubila sedam milijardi dolara“, ali ne bi najgore od svega bilo to što Kijev taj novac nema.
Pravi problem je u tome što bi prekid isporuka gasa celu Evropu uveo u vrtlog nestabilnosti i doveo na prag velikog rata. Jer, ko bi u opštoj histeriji koja bi tada nastala imao dovoljno strpljenja i razuma da razmisli čiji se interesi kriju iza antiruskih povika – drž‘te lopova? Posebno ako se zna kako funkcioniše zapadna (američka) propagandna mašinerija u takvim okolnostima. Zato veoma zabrinjava što je ukrajinski parlament u utorak, u prvom čitanju, usvojio Zakon o sankcijama Rusiji, uključujući i zabranu tranzita energenata, čime je stvorena pravna osnova za uvođenje takvih mera. Sledeći korak će biti formalna odluka o njihovom početku, što je u nadležnosti Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, koji je pod velikim uticajem američkih specijalnih službi. Čak i ako ne stopira tranzit ruskog gasa, Ukrajina će ga neovlašćeno zahvatati onoliko koliko joj bude potrebno, posebno kada dođe hladnije vreme, što će, naravno, prinuditi Rusiju da smanji isporuke. Tako će, na ovaj ili onaj način, isporuke gasa preko Ukrajine biti ugrožene ove zime.
Međutim, zatvaranje samo ukrajinske gasne tranzitne magistrale ne bi u startu imalo krajnje katastrofalne posledice, jer bi i dalje funkcionisali pravci preko Belorusije, kao i gasovod „Severni tok“, koji povezuje Rusiju i Nemačku dnom Baltičkog mora. Preko Ukrajine je prošle godine isporučeno nešto više od 80 milijardi kubnih metara gasa, dok je otprilike još toliko pušteno preko beloruskog gasovoda „Jamal-Evropa“ i „Severnog toka“. Ukoliko ukrajinski gasnotransportni sistem bude ipak blokiran, ostaje mogućnost da Brisel odobri puštanje „Severnog toka“ punim kapacitetom, što bi donelo još oko 30 dodatnih milijardi kubika godišnje, ali bi ostao deficit od 50 milijardi. Ipak, sa punim skladištima – a sve evropske zemlje poslednjih meseci aktivno upumpavaju prirodni gas gde god mogu – energetski bilans na kontinentu bi se koliko-toliko popravio, pa bi zima prošla bez totalnih restrikcija, bar u Zapadnoj Evropi. Međutim, Južna i Jugoistočna Evropa ne bi bile tako dobro zaštićene, sve dok se ne izgradi „Južni tok“, ali je taj projekat takođe blokiran zbog pritiska Vašingtona.

SPORO SEDLAJU… Mnogi na Zapadu prepoznali su kuda vodi put konfrontacije. U poznatom američkom časopisu „Nešenel interest“ otvoreno upozoravaju da se Rusija vratila na glavnu svetsku scenu i da se zbližava s Kinom. Predviđa se da Zapad u narednim godinama neće moći da reši brojne krupne međunarodne probleme, ako na pitanju Ukrajine u potpunosti sruši odnose sa Moskvom i jedni druge budu tretirali kao neprijatelje. Autori upozoravaju da glavni zadatak Zapada treba da bude sasvim suprotan – pretvaranje Rusije u saveznika u rešavanju ukrajinske krize. Primena „ekonomskog oružja“ protiv Rusije može negativno da utiče na sve strategije privrednog rasta zapadnih zemalja, a takvom situacijom može najpre da se okoristi Kina, dok će se mnoge države u svetu okrenuti alternativnim izvorima rasta, pre svega BRIKS-u, ističu američki novinari.
Primetno je, međutim, da Zapad ne žuri sa „pretvaranjem Rusije u saveznika“. Brisel pojačava sankcije po zahtevu Vašingtona, a Moskva odgovara kontramerama. Za to vreme, od kijevskih bombi – uključujući zabranjenu fosfornu i kasetnu municiju – u Novorosiji ginu stotine civila, a Zapad ćuti i pravi se da to ne vidi. Ukrajinske vlasti proizvode totalnu humanitarnu katastrofu na istoku sopstvene zemlje, gde milioni građana sede u podrumima bez struje, vode i hrane. A Zapad opet ćuti i nema nikoga ko bi, ako ne bi osudio takvo ponašanje, onda makar uputio humanitarnu pomoć. Ne, civili sa istoka Ukrajine su svi redom teroristi i zaslužuju da umru od gladi i žeđi, ili da budu iskasapljeni bombama, pa makar to bili žene i deca, jasna je poruka iz Brisela i Vašingtona. Zato treba razumeti Putina kada podigne 300 kamiona i uputi „humanitarnu invaziju“ kao pomoć sunarodnicima kojima preti genocid. Kako kaže stara poslovica: „Rusi sporo sedlaju, ali brzo jašu“.
[/restrictedarea]