Da li Moskva menja taktiku u Novorusiji?

Držanje ruskih zvaničnika prema ustanicima na jugoistoku Ukrajine nije uvek lako rastumačiti, ali je pojedinim ruskim analitičarima pošlo za rukom da sastave neobičnu i zanimljivu teoriju

Piše Zoran Milošević

Kadrovske promene u Novorusiji govore da je Kremlj pošao na razmenu – dobrovoljni odlazak onih koji su bili na kursu ulaska Novorusije u sastav Rusije, za nastavak podrške, navodi ruski portal globalconflict.ru u članku „Promene u Novorusiji: Moskva menja taktiku“, od 19. avgusta.
Kadrovske promene u rukovodstvu Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR) svedoče o skrivenim procesima. Da bi se oni razumeli, potrebno je pogledati šta se događalo od početka marta. Naime, posle povratka Krima u sastav Rusije, njeno rukovodstvo je ne jednom izjavilo da ne namerava da pripaja druge delove Ukrajine, a pojavu građanskog rata tamo ocenilo je kao „unutrašnji konflikt“. Drugo, da je Moskva htela da izda Novorusiju, ona bi odavno bila zgažena od ukrajinskih fašista. To znači da Kremlj ima drugi cilj. Postavlja se pitanje koji.
[restrictedarea]

MOSKVA SE NADA MIRU Na početku sukoba ruski mediji su ustanike nazivali „zagovornicima federalizacije“ i govorili da Ukrajina treba da izvrši ustavnu reformu kojom bi se preobrazila iz unitarne u federalnu državu. No, poslednji ovakav stav u ruskim medijima objavljen je 26. juna, ističe portal vesti.ru, što je povezano sa sastancima nekoliko kontakt grupa koje su se bavile rešenjem ukrajinske krize i to je pokazivalo da se Moskva nadala da bi se problem ruskog stanovništva u Ukrajini mogao rešiti mirnim putem. No, svi mirovni pokušaji su propali, dajući vremena kijevskoj hunti da pregrupiše vojne snage, mobiliše rezerviste i primi dodatnu pomoć od NATO. Prvog dana jula ukrajinski fašisti su svom snagom krenuli na ruske ustanike i posle nekog vremena zauzeli Slavjansk i okolinu. Posle toga, u ruskim medijima sintagma „zagovornici federalizacije“ je nestala. Zašto? Moskva je shvatila da hunta neće nikada pristati na federalizaciju Ukrajine i da će voditi rat do kraja, što je zahtevalo i novi pristup Rusije.
Naime, cilj „antiterorističke operacije“ Kijeva na jugoistoku Ukrajine, prema analizi Nacionalno-patriotskih snaga Rusije i eksperata Centra pomoći sunarodnicima Fonda „Ruski“ i Međunarodnog centra za geopolitičke analize, koja je objavljena na portalu communitarian.ru, jeste nastavak geopolitičkog napada SAD sa saveznicima i izbijanje na ruske granice. Da bi se to ostvarilo, potrebno je: izmeniti svest stanovnika Ukrajine, pre svega zapadnih regiona, u smeru agresivnog antiruskog stava; formirati na teritoriji Ukrajine fašistički režim; uspostaviti kontrolu nad gasovodom kako bi se stekao dodatni geopolitički uticaj na Evropsku uniju i Rusiju; imati povod za uvođenje NATO armade na teritoriju Ukrajine; ne dozvoliti mirno rešenje krize na jugoistoku Ukrajine radi uvlačenja Rusije u vojni konflikt, a ako to ne uspe, pokrenuti vojnu akciju na Krim; dovesti na teritoriju Rusije „internacionalne“ borce iz Sirije i Iraka. U slučaju da sve ovo nije moguće, organizovati humanitarnu katastrofu kako bi se pokrenuo milionski talas izbeglištva u Zapadnu Evropu i Rusiju.

NOVA OFANZIVA HUNTE Zato je Igor Strelkov 5. jula pregrupisao sve snage ustanika i izjavio da su spremni za odsudnu odbranu Donjecka. Sredinom jula ustanici nanose važne poraze ukrajinskoj vojsci, ali 17. jula je oboren malezijski avion, posle čega su SAD počele otvoreno da doturaju oružje Kijevu pod obrazloženjem „borbe sa teroristima“. Hunta ponovo prelazi u ofanzivu, koja se pretvorila u pozicioni rat. Početkom avgusta Rusija je pokušala da isposluje novi dogovor, koji je i izazvao poslednje kadrovske promene. Naime, većina ruskih oligarha ne želi pobedu Novorusije, a oni imaju ogroman uticaj u društvu. Da je to tačno, posvedočio je profesor V. J. Katasonov, predsednik Ruskog ekonomskog društva, objavljujući na portalu communitarian.ru podatke o privatnom kapitalu ruskih oligarha, i zaključio da oni novac iznose u SAD i EU, na teritoriju ruskih protivnika. Pri tome, ruske banke sabotiraju preporuke predsednika Rusije da to spreče. Za pola tekuće godine ruski oligarsi su iz zemlje izneli 417 milijardi dolara, što je jednako celokupnim deviznim rezervama. Takođe, i fizička lica iznose svoj kapital iz Rusije. Samo u prvom kvartalu 2014. izneli su 12 milijardi dolara. Zato Katasonov smatra da u uslovima ekonomskog rata Centralna banka i Ministarstvo finansija rade protiv Rusije, imitirajući zaštitne mere, ali ih suštinski ne preduzimajući.
Da bi, dakle, Kremlj izbegao konflikt sa oligarsima, pošao je na kompromis koji znači da nema čvrstog plana za Novorusiju, već da će se sve raditi na osnovu trenutne situacije, a na drugoj strani, oligarsi neće podržati pokušaj državnog udara, tj. smenu aktuelnog predsednika Vladimira Putina.
Kadrovska rešenja prate ovu rusku politiku. Naime, čovek koji je zamenio Strelkova, Aleksandar Borodaj, nije ništa izjavljivao o strateškim ciljevima DNR, pa ni o tome da ona treba da uđe u sastav Rusije. Na drugoj strani, Strelkov je izjavljivao da se sve može završiti tek kada se istera hunta iz Kijeva.
Želja Rusije da Ukrajina krene federativnim putem nije ostvarena i trenutno Moskva daje do znanja da bi bila zadovoljna i „posebnim statusom“ DNR i LNR u okviru Ukrajine. Zato proces konačnog formiranja državnih struktura ovih republika nije završen (nema ni Narodne banke kao najvažnijeg indikatora nezavisnosti) a to znači da Rusija nema šta da prizna.

POSLEDNJA ŠANSA Ukoliko kijevska hunta ne pođe na kompromis, Rusija će priznati DNR i LNR i to bi bio nezaustavljiv proces. Zato je novo vojno rukovodstvo Novorusije objavilo svoj plan – stavljanje pod kontrolu granice sa Rusijom do samog Azovskog mora. U tom smislu je i izjava ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, od 18. avgusta, cigla ugrađena u taj plan. Naime, Lavrov je izjavio „da Kijev postavlja nerazumne uslove i vodi državu ka raspadu“.
Blokada DNR i LNR od strane ukrajinske vojske izazvala je ljutnju Moskve, koja je Kijevu dala poslednju šansu da se sve reši kompromisom. Zato je Strelkov „otišao na odmor mesec dana“, tačno koliki je rok Kijevu da krene u pregovore. No, ključni indikator koji će pokazati da Moskva ide ka priznavanju DNR i LNR biće stvaranje Narodne banke ovih republika. To je granica posle koje povratka nema, navodi Jevgenij Černipev.
Prema Patriotskim snagama Rusije, glavni ciljevi Novorusije su sledeći (i oni ne smeju biti odbačeni): onemogućavanje izvršenja ciljeva kijevske hunte i očuvanje Ukrajine u istorijskim okvirima ruske, evroazijske civilizacije. Da bi se to postiglo, potrebno je razobličenje hunte kao fašističkog režima i stvaranje uslova za slobodno izjašnjavanje naroda Ukrajine; uspostavljanje ekonomskih odnosa na bazi zajedničke koristi, te stvaranje uslova za nesmetanu dostavu gasa u Zapadnu Evropu; učvršćivanje vanblokovskog statusa Ukrajine uz garancije Rusije, Nemačke i Francuske.
Da se politika Moskve „lomi“ i da još nema konačnog stava, svedoči i uticajni beloruski portal imperiya.by, koji je objavio članak 15. avgusta, povodom ostavki Strelkova i Borodaja, o novoj strategiji Kremlja. Sve je počelo 11. maja kada je organizovan referendum o samostalnosti DNR i LNR, koji su pripremile snage povezane sa ukrajinskim oligarhom Rinatom Ahmetovim. Smisao referenduma je bio u tome da donjecki klan preuzme potpunu vlast u regionu i tako uceni Kijev da pođe na ekonomske „ustupke“. Tu Ahmetovaljevu grupu predvodio je Gubarev, a u Lugansku Bolotov. Kijev je mirno posmatrao šta se događa, jer je znao da su u igri „ekonomske privilegije“, a ne stvarni separatizam. No, nenadano se umešao Igor Strelkov sa svojom grupom koja nije brojala više od 100 ljudi, a koja je 12. maja zauzela policijsku stanicu u Slavjansku. Ova grupa je bila iskreni protivnik hunte u Kijevu. Tako se dogodio referendum 11. maja, a 12. maja prevrat Strelkova, kojim je iz vlasti odstranio Ahmetova (Gubarev je potom prišao Strelkovu, a njegova uloga je bila odlučujuća jer mu je autoritet u Donjecku bio neprikosnoven). Tako se vlast u novoj republici našla u rukama dvojice starih drugova – Strelkova i Borodaja.

DUGIN OPTUŽUJE No, da bi se državnost Novorusije utemeljila, bilo je potrebno da realnu vlast preuzmu ljudi rođeni na teritoriji Novorusije, a ne u Rusiji (tamo su rođeni i Strelkov i Borodaj) − zato su morali da odu. Takođe, saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Rusije od 22. avgusta govori da se Rusija ne miri sa diskriminisanim položajem Rusa na jugoistoku Ukrajine, što znači da nisu u pravu kritičari politike Moskve da je predala Novorusiju. Naime, poznati ruski geopolitičar i donedavni profesor Univerziteta „Lomonosov“, Aleksandar Dugin, oglasio se u listu „Svobodnaja presa“, 22. avgusta, i za zastoj podrške Novorusiji optužio Vladislava Surkova, inače poznatog ideologa (autora koncepcije „suverene demokratije“) i bliskog saradnika predsednika Rusije. Surkov je, prema Duginu, započeo kampanju diskreditacije ideje o uvođenju ruske vojske u Novorusiju. Njegovi ljudi su preko društvenih mreža počeli destruktivnu delatnost i tako izavali veštački sukob između lidera Novorusije, pre svega šireći intrige. „Surkov je radio protiv ‚Ruskog proleća‘ i postepeno, sve više i više uspevao u tome. Potom je poslao svoje ljude u Novorusiju da dalje mute situaciju.“ Time je i Putina doveo u veoma nezgodnu situaciju, jer ako lidere Novorusije prinude da se pokore Kijevu, to će biti katastrofa za Rusiju, ali i za predsednika Putina lično.

______________________________________________________________________________

Gubici hunte
Prema informacijama koje je saopštio potpredsednik Narodnog fronta „Novorusija“ Vladimir Rogov, do 15. avgusta snage kijevske hunte imale su gubitke koji iznose 23 438 ljudi, od toga poginulih i ranjenih 14 378, zarobljenih 158 i oko 9 000 dezertera.
[/restrictedarea]