Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
U Evropi se vod bitka oko kandidature za novog predstavnika EU za inostrane poslove. Kandidatura naslednika Ketrin Ešton, koja zauzima dužnost šefa evropske diplomatije od 2009. godine, treba da bude proglašena tekuće nedelje posle samita EU.
Pri tome niz zemalja EU pokušava da ne dopusti da na ovu dužnost bude imenovana ministar inostranih poslova Italije Federika Mogerini. Kampanju protiv Italijanke vode Letonija, Litvanija, Estonija i Poljska. One smatraju da ona zauzima nedovoljno oštar stav prema Rusiji. Najmanje se Poljskoj i baltičkim zemljama svidelo to kako je protekla poseta Mogerini Moskvi, u toku koje je ona izrazila podršku gasovodu Južni tok — projektu koji može da smanji zavisnost potrošača EU od političkih potresa u istočnoj Evropi. Pri tome treba imati u vidu da je upravo Brisel i blokirao u Bugarskoj realizaciju ovog ambicioznog projekta, prateći želje rusofobskog spoljnopolitičkog lobija u Vašingtonu.
Moguće je da će umesto Federike Mogerini ministar inostranih poslova EU postati Bugarska Kristalina Georgijeva, moguće neko drugi. U datoj istorijskoj fazi konkretne ličnosti nisu tako važne. Najvažnije je da Evropom rukovode činovnici koji nemaju sopstveni stav i slušaju sugestije Vašingtona. Drugim rečima, praksa političkog administriranja EU sve jače liči na sovjetsku, gde se sloboda od stereotipa smatrala znakom preterane pameti i pogubnom po sistem. Pri tome, druželjubiv odnos Federike Mogerini i Rusije opravdan je italijanskim nacionalnim interesima. Govori generalni direktor Centra za političku konjukturu Sergej Mihejev.
Za italijansku ekonomiju rusko tržište je krajnje važno. Ovde se prodaje ogromna količina robe, ovde su kćerinska preduzeća italijanskih kompanija. Italija je zainteresovana i za isporuke ruskog gasa. Zato stav Mogerini može da se razume. Tim pre što Italija nema nikakve veze sa događajima u Ukrajini. Ako neke zemlje EU vode tamo sopstvenu igru, Rim se distancima od problema.
Amerikanci primoravaju Evropu na produbljivanje konfrontacije sa Rusijom. Ali ne može se svaka figura lako izvesti iz evropske političke igre. Reč je o kancelaru Angeli Merkel, koja sve češće i sve glasnije poziva da se prekine pritisak na Moskvu zbog ukrajinske krize. Nade u preporod samostalnog krusa Nemačke kao evropskog lidera rastu. Optimistički deluje i spremnost 9 zemalja EU — Nemačke, Francuske, Luksemburga, Austrije, Bugarske, Grčke, Kipra, Slovenije, kao i predsedavajuće EU Italije, da blokiraju pokušaje da se protiv Rusije uvedu ekonomske sankcije. Ma šta rekli, Amerikancima nikako ne polazi za rukom da naprave jedinstveni antiruski front čak od svojih najbližih saveznika.
Što se tiče istočne Evrope koja odbacuje kandidaturu Italijanke Federike Mogerini, oni pevaju tuđim glasom, uveren je ekspert evropskog centra za geopolitičku analizu, doktor Marcin Demogala.
Grupa zemalja Istočne Evrope, pre svega Poljska, rukovode se ne sopstvenim interesima. Oni samo odražavaju politiku SAD, koja uopšte nije zainteresovana za to da spoljnu politiku EU u većoj meri određuje predstavnik Italije. Jer ova zemlja, bez obzira na krizu oko Ukrajine, aktivno uspostavlja kontakte sa RF.
Strah da će antiruske stankcije udariti po evropskoj ekonomiji koja se polako oporavlja, nije jedini razlog suzdržanog stava glavnih evropskih prestonica. Pokušavajući da uvedu ekonomske sankcije protiv Rusije, Amerikanci teže da ojačaju svoje trgovinske pozicije u EU, sa kojim sada pregovaraju o slobodnoj trgovini. Ako ograničenja budu uvedena, evropljani će biti primorani da prošire trgovinu sa SAD čak u onim robnim kategorijama koje su im manje povoljne. Tako je Vašingtonu povoljno da smanji obim trgovinske razmene između EU i Rusije, ne samo da bi oslabio rusku ekonomiju, eć i da bi smanjio konkurentnost evropskih proizvođača na svetskoj sceni.
http://serbian.ruvr.ru/2014_07_15/Evropa-se-protivi-rusofobskom-kursu-SAD-5800/
Rusofobija kao i Srbofobija idu zajedno od strane Zapada. Odnosi se menjaju prema interesima pojedinih zemalja srednje Evrope.ANGLO-SAKSONCI retko menjaju poglede prema Rusiji i Srbiji.Zašto? To oni
znaju i uvek su gurali Germane na Istok dabi oni gospodarili morima.Stanje je drukčije Južna Amerika više nije kolonija izrasta
u velikog svetskog igrača, Azija mnogo ljudna sa Kinom i Indijom takođe više nisu pod uticajem Engleske i Amerike,nova imperija traži rat i jedina sila koja može da spreči ratna razaranja je moćna Rusija sa svojim materijalnim bogadstvima koja trebaju i Kini i Indiji a naročito Germanima i Romanima Evrope i tu se vidi
gde će ko dase opredeli. Rat Evropi netreba on treba Americi i njenom KAPITALU sa LONDON SITIJEM.
Bravo!gospodine Radoslave,kada bi”naši”hteli videti gde je mesto Srbije,po položaju,bliskosti,racionalnosti,po istorijskim zbivanjima,ali oni sve primenjuju američke zakone i sistem vrednosti,koji ne postoji,osim-Profit-Profit,sve drugo,neka ide dođavola.Ko mi može odgovoriti,zašto,ova suluda okrenutost Americi?Strah,rekla bih ne,kukavičluk,takođe ne,šta je onda?Čista prokleta srpska sebičnost,da razara sopstveno biće.zemlju,život,ljude,dokle će trajati to ludilo.Zašto se beži od Rusije,zašto se nipodaštava sopstveni narod,zašto se spaja ne spojivo,zašto se svesno ide u ambis?Hvala.Luna.