Dmitrij SEDOV – UJKIN SAN

Crni olovni oblaci nadneli su se nad Kemp-Dejvidom, zagušljiva julska noć je pretila da se pretvori u veliko nevreme. Tišinu predsedničke spavaće sobe narušio je nevidljivi komarac, dok se iza vrata čulo slatko hrkanje telohranitelja. Ujak Sem ponovo nije mogao da zaspi. Prevrtao se sa jednog boka na drugi, pokušavajući da nađe udoban položaj. Kad je bio na levom boku, u njegovoj glavi se javljala slika metežne bežanije vojnika Nacionalne garde Ukrajine, a kad bi se okrenuo na desni bok, pred njim su se javljale slike razgrantog gasovoda od Rusije ka Evropi. I što je najgore u svemu tome – Evropljani su zadovoljno aplaudirali, očigledno se radujući teškoćama Vašingtona.

…Odjednom je tišinu narušio zvuk telefonskog zvona. Sa druge strane slušalice začuo se glas Džona Brenana, direktora CIE.

–        Šefe, Nemci proteruju našeg čoveka iz Berlina.

–        Ne razumem – bio je u nedoumici ujka Sem – o čemu se radi?

–        Oni izbacuju našeg predstavnika, da li razumete? Oni više ne žele da sarađuju sa našim specijalnim službama. To je prvorazredni skandal, katastrofa!

–        Smirite se Džone. Amerika je uvek dostojanstveno prihvatala izazove. Šta se zapravo dogodilo?

–        Prvo su oni uhvatili našu krticu u svojoj službi, potom su uhvatili krticu u ministarstvu odbrane. A kada im naš predstavnik nije mogao objasniti zbog čega mi prisluškujemo njihovog kancelara i zašto vrbujemo građane država saveznica, oni su ga za ščepali za vrat.

–        Čudna stvar. Državljane savezničkih zemalja uvek vrbuju. Tako Izrael vrbuje naše atomske stručnjake, Englezi vrbuju naše senatore, Francuzi vrbuju devojke po pozivu, koje obslužuju naš Kongres. Šta tu ima čudno?

–        Pa da, oni tek sada govore da SAD nemaju prijatelja, nego samo interese. Ali šefe, oni su ranije bili romantičari. Kada smo mi srušili trgovački centar u Njujorku, Gerhard Šreder je čak rekao da Nemačka prema nama iskazuje bezuslovne simpatije. Sada su oni počeli da razmatraju prihode i rashode, a sa matematikom su uvek dobro stajali. Čak postoji i verzija da Ajnštajn nije oduvek živeo u Americi, nego da je došao iz Nemačke. Eto tako, oni su smatrali da ako mi preuzmemo ukrajinski gasovod i blokiramo “Južni tok”, onda će morati platiti duplo više za gas iz naših škriljaca, nego što plaćaju iz cevi. I odlučili su da nam pokvare igru.

–        Ali to nije legalno! Proterati najbolje predstavnike službe iz nekakvih komercijalnih računica! Uzgred, a ti agenti koje ste kod njih zavrbovali, da li su bili od ikakve koristi.

–        Iskreno govoreći šefe, mnogo je veća šteta što su razotkriveni, nego korist koju smo od njih imali.

–        Pa kog ste ih vraga onda vrbovali?

–        Prosto iz navike gospodine. Mi uvek sve vrbujemo.

–        Pa to je čist idiotizam!

–        Slažem se gospodine, ali sa navikama se teško boriti. Mi imamo 40 hiljada obaveštajaca koji žele da postignu rezultate po čitavom svetu. Zbog toga mi vrbujemo sve redom. Jednom su naši ljudi zavrbovali predsednika jedne trećerazredne zemlje. Potom se razjasnilo da on nije dao saglasnost za sankcije Saveta Bezbednosti, a trebalo je da mu se plati iz budžeta. To im je pomoglo da prežive svetsku finansijsku krizu.

–        Bože, i šta možemo da očekujemo od Nemaca.

–        Šta da vam kažem šefe? Potpredsednik Bundestaga Klaudija Rot je zatražila da se prekinu pregovori sa nama po pitanju sporazuma o slobodnoj trgovini. Njoj se ne sviđa što mi pre njih sve znamo. Glupača!

–        A šta kažu nemački vojnici?

–        Ništa dobro šefe. Ministar odbrane Ursula fon der Ljajen je pozdravila proterivanje naših predstavnika. Ona je sebi dozvolila da izjavi da je navodno Bundestag u pravu što ne dozvoljava takve šale sa Nemačkom, i da će, kaže, Amerikanci sa njima morati graditi nove odnose iz početka. A ministar pravde Hajko Mas se prosto izruguje. Kaže, ti Amerikanci koji nas špijuniraju, nemaju šta da traže na nemačkoj zemlji… Ali najuvredljivije se izjasnio ministar finansija Šojble. Dozvolite da citiram njegove reči: “To je toliko idiotska stvar, tolika budalaština, da se nad njom može samo plakati. I frau kancelar nije ovim oduševljena…

–        Po svemu sudeći, to je na duži rok…

–        Da šefe, mislim da smo tek na početku puta. Sve nemačke novine tvrde horski da smo se od zaštitnika Nemačke pretvorili u “Velikog brata” koji se skriva ispod svakog kreveta. Biće tu još razobličavanja.

–        Šta pričaš, pa vi ste zavrbovali pola Nemačke?

–        To su prejake reči gospodine. Ali kad je u pitanju državni aparat, niste daleko od istine.

–        Dakle, tamo odlaze veliki novci!

–        Nemojte se uzbuđivati šefe, veći deo novca mi obezbeđujemo putem trgovine avganistanskim heroinom. Ja moram pozvoniti Angeli Merkel i nešto joj objasniti. Ta dama se po svoj prilici već preplašila.

–        Tako joj i govorite šefe. I još joj dodajte da će se u suzama umivati ako bude gruba prema nama.

–        Ne, to uopšte neće biti u duhu atlantskog partnerstva. Uradićemo ovako. Pozovite Džejn Psaki i dajte joj instrukcije. Neka naša slavna devojka na jutarnjem brifingu izjavi da je prijateljstvo između Amerike i Nemačke čvršće nego ikad, a priče da mi vrbujemo nemačke građane su najobičnije izmišljotine Moskve. O predstavnicima naših službi u Nemačkoj, ona prirodno nije ništa čula. Mislim da će to umiriti javnost.

–        Da, i referišite mi do ručka kako stoje stvari sa blokadom “Južnog toka”. Mi nećemo Nemcima praštati njihovu drskost.

–        Dogovoreno šefe.

–        Umalo zaboravih. Nadam se da sve nemačke političare koji su se neprijatno izražavali prema nama, unosite u spisak terorista?

–        To se podrazumeva šefe.

–        Odlično. To je neophodno.

Telefon se isključio i ujka je zatvorio oči. Njegova glava je tonula u san. U snu je video kako se reči i dela Amerike pobedonosno šire po celom svetu. Čas radosni Avganistanci iznose poslednjeg američkog marinca na rukama, čas suniti i šiiti u jedinstvenom porivu podižu gigantski monument Semu-oslobodiocu u Vavilonu, čas ogromna masa ukrajinskih mladića i devojaka likujući nanosi na intimne delove svog tela tetovažu sa natpisom: “US  ismyfuckingdream…”

Ujkica se srećno osmehnuo u snu, a nad Kemp Dejvidom je besnela noćna oluja.

“Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)