Sergej Lavrov, Putinov “mister njet” za 21. vek

Branko Vlahović

IAKO nisu ni na jednom obelodanjenom spisku zapadnih sankcija, glavni “krivci” za neočekivani rasplet događaja na Krimu i zategnute odnose sa Ukrajinom su ruski predsednik Putin i njegove glavne uzdanice – ministri odbrane i spoljnih poslova Sergej Šojgu i Sergej Lavrov. Oni su, ujedno, i dva ministra sa najdužim stažom.

Po prirodi posla, uz predsednika Putina, Lavrov je najviše citirani ruski političar, koji se nimalo ne usteže da javno kaže da glavni režiseri događaja u Ukrajini sede u Vašingtonu.

Kao vrlo iskusan diplomata, odlično obrazovan, jasne i koncizne misli, ali i britke reči kad zatreba, Sergej Viktorovič Lavrov (64) je sigurno neugodan partner za pregovore u Vašingtonu i Briselu, ali je zato u svojoj zemlji uz Putina i Šojgua već godinama najpopularniji političar.

Ovih dana se navršilo deset godina od kada je Putin imenovao Lavrova i prebacio ga u Moskvu iz Njujorka, gde je pre toga deset godina rukovodio ruskom misijom u OUN. Posle sovjetskog ministra spoljnih poslova Andreja Gromika, koji je zauzimao tu dužnost od 1957. do 1985, Lavrov je najduže na mestu prvog čoveka ruske duiplomatije.

Oni koji pažljivo prate izjave i intervjue Sergeja Lavrova lako su mogli da primete da kritika ponašanja Vašingtona nije od juče, od početka krize u Siriji ili Ukrajini. Još u maju 2007. Lavrov je napisao članak za časopis “Rusija u globalnoj politici” u kojem je objasnio u čemu su kurcšlusi Moskve i Vašingtona. Poručio je kolegama u Vašingtonu da je jednopolarni svet i soliranje SAD prošlost. Mitologija “jednopolarnog sveta” dugo je opredeljivala pravac umova i ponašanja značajnog broja država. U taj mit su poverovali mnogi i na to su stavljali politički ulog, pisao je Lavrov.

Uvek elegantni visoki, crnokosi diplomata od karijere rođen je 21. marta 1950. u Moskvi. Njegovi roditelji su u sovjetsko vreme radili u spoljnoj trgovini, u moćnom “Vnještorgu”. Iako u službenoj biografiji piše da je po nacionalnosti Rus, u moskovskim medijima se može pročitati da mu je otac Jermenin rodom iz Tbilisija, a majka Ruskinja.

Kao đak je voleo egzaktne nauke, posebno fiziku. Međutim, na iznenađenje vršnjaka opredelio se za diplomatiju i 1972. dobio je diplomu Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose. Rano se oženio, na trećoj godini fakulteta, sa Marijom Aleksandrovnom, budućom profesorkom ruskog jezika i književnosti. Ona ga je kasnije pratila svuda po svetu. Njihova ćerka Jekaterina je završila fakultet u SAD.

Lavrov govori engleski, francuski i sinhala jezik, koji je naučio u Sri Lanki, gde je bio na službi od 1972. do 1976. godine kao sovjetski diplomata. Od 1976. do 1981. od zvanja atašea dogurao je do drugog sekretara Odseka međunarodnih ekonomskih organizacija MSP SSSR-a, a u sledećih sedam godina bio je prvi sekretar, a zatim savetnik, pa stariji savetnik u stalnom predstavništvu SSSR-a pri OUN.

Pad Berlinskog zida sačekao je na mestu zamenika načelnika Uprave međunarodnih ekonomskih odnosa SSSR-a, a 1991. i 1992. upravljao je tom upravom. Te godine postao je i zamenik ministra spoljnih poslova i istovremeno direktor Departmana međunarodnih organizacija i globalnih problema MIP.

Akreditive stalnog predstavnika u OUN predao je Butrosu Galiju u septembru 1994. Od tada je bio stalno na Ist Riveru, dok ga 9. marta 2004. Putin nije imenovao za ministra spoljnih poslova Ruske Federacije.

Među prijateljima svi znaju da Sergej dobro svira na gitari, a kad se opusti zapeva promuklim glasom. Osim toga, piše stihove. Upravo on je napisao himnu studenata instituta (fakulteta) koji je završio. Voli fudbal, navija za moskovski “Spartak”, a ranije je znao da igra sa svojim prijateljima. Sergej voli domaću, rusku hranu, a od strane prednost daje italijanskoj kuhinji. Kao svi Rusi ponekad popije votku, a od stranih voli da popije čašu škotskog viskija.

Jednom godišnje sa kolegama sa studija po sedam dana ide na “splavarenje” gumenim čamcima. Jednom prilikom na takvom odmoru je povredio oko.

Na mnogobrojnim pregovorima, pogotovo u vreme rasplamsavanja sirijske krize, jedan broj novinara je počeo da naziva Lavrova “ministrom njet”, kao što su nekada zvali legendarnog Andreja Gromika. Lavrov ne komentariše takvo pisanje, jer je za njega branjenje ruskog državnog interesa prvenstveni zadatak.

Istine radi, mora se reći da stav ministra spoljnih poslova, kao i diplomatije cele zemlje, zavisi od prvog čoveka u državi.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:489946-%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98-%D0%9B%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80-%D1%9A%D0%B5%D1%82-%D0%B7%D0%B0-21-%D0%B2%D0%B5%D0%BA