Odlomci iz Dnevnika – O prijateljstvu, ljubavi i mržnji

Piše Milovan Danojlić

Prizivati, u ovakvom sklopu stvari,  načela prijateljstva i ljubavi, ravno je  neukusnoj ludoriji. Mržnja se ne suzbija ljubavlju, nego razumom; on je tera da se postidi, ali je ne ukida. Pogonsku snagu ona nalazi u slojevima dubljim od razuma

Naš najnoviji pohod u srećnu budućnost koordinira izvesna Tanja Miščević, ozbiljna i zabrinuta činovnica, svesna bolnih rezova  i zaokreta koji nas na tom neslavnom putu čekaju. Srećom, nju podržava svekolika većina napredne i prosvećene elite. U najvišem predstavničkom domu vlada jednoumlje kakvo je postojalo samo u godinama jednopartijske idile. Svi su zakleti na vernost evropskom Eldoradu onako kako su se, nedavno, zaklinjali da neće skrenuti s puta  kojim ih je vodila Plava Ljubičica.

Protiv ulaska u Zajednicu je jedino Brisel. Pošto su nas izbezumile njene draži, Briselska komisija, kao i svaka dama od zanata, gleda da se pre svega okoristi, da posvršava za nju važne poslove u našem vilajetu. To može dugo, predugo trajati. Ako se Zajednica u međuvremenu raspadne, mi i za to imamo spremljenu parolu: I posle Evrope, Evropa! Veća je mogućnost da nam, umanjenima i zabludelima, uvažena Dama dadne korpu rečima: „Izvinite, nismo se dobro razumeli… “ Zavedeni za Goleš-planinu (a ona se, ne slučajno, nalazi na rubu Kosova) možemo započeti novi ciklus epskih pesama o propasti    carstva srpskoga. Tada će se, možda, neko setiti Pitagorine opomene da je pogodba prijateljstva skladna ravnopravnost, kakve u našim odnosima sa Divnom Damom nikad nije bilo. Đura Jakšić, godine 1878, u jednoj pesmi  naziva Jevropu „zbrčkanom lutkom“ i „proglašenom proštitutkom“. Ona i dalje podgreva naše samoubilačke iluzije, koje negujemo iz gluposti i očajanja.

 

* * *

Evropa je višespratna građevina. Na njenom krovu leprša Povelja o pravima čoveka i građanina a u dvorištu su i danas vidljive sive barake Aušvica. Od nje bi se imalo šta uzeti, ali prijateljstvo ne treba tražiti. Razmena sa svetom, kao i svi prirodni procesi, teče kroz sistem spojenih sudova, odvija se po zakonima akulturacije, pravcima osmotičkih strujanja. Prinuda mora biti unutrašnja, a ne spoljašnja. Naši ustavi su, u 19. veku, sameravani prema standardima razvijenih zemalja. Sadašnja žurba oko učlanjenja u Zajednicu dolazi od zakasnelog osvešćenja lenština koje se, suočene sa nuždom modernizacije, bez Briselske komisije ne bi snašle. Naša elita nije u stanju da uzore valjano uređene države preuzima neposredno, stažirajući po inostranim administrativnim, sudskim, zdravstvenim, školskim, regionalnim, privrednim, policijskim i vojnim  ustanovama. Ljudima male pameti  i niskog obrazovanja potreban je komandant. Da ublaže osećanje poniženosti i sramote, oni svoje naredbodavce proglašavaju za prijatelje: grle se i ljube sa onima koji su prema našim životnim interesima u najboljem slučaju ravnodušni, a u gorem grobari teritorijalnog integriteta. I još se hvale kako ih nadređeni cene i vole…

[restrictedarea]

***

U ovoj gladijatorskoj areni gde se tiskaju rase i  klase, odmeravaju jaki i slabi, bogati i siromašni, pominjanje prijateljstva je sentimentalna detinjarija. Dovoljno je bilo jedno iskliznuće u  ljubavnom  životu aktuelnog francuskog predsednika da bi se u anglosaksonskoj štampi razbuktala uvek tinjajuća   frankofobija. Gali i Ameri su vezani vojnim savezom, što im ne smeta da se  radosno špijuniraju. Povodom povratka Krima u majčinsko naručje, proglašena je obnova Hladnog rata. Pa on, prema onome što kao žitelj Zapada znam, nikad nije prestao! Rusofobija je večiti sladak začin u gozbama ovdašnjeg javnog mnjenja. Što se Srba tiče, istinu o našim prijateljima saznali smo u proleće i leto  1999. Na koju god stranu pogledamo, traje večiti, heraklitovski rat. Stranka koja je predlagala da se, proglašenjem neutralnosti,  iskobeljamo iz vrzinog kola, dobila je podršku četiri odsto biračkog tela. Spremni smo da damo Gračanicu za jedan zagrljaj baronese Ešton. Ne umemo da uživamo u lepoti usamljenosti i gorkoj časti omraženosti.

 

***

Nesrećni Ukrajinci,  s kakvim đavolom tikve sade! Đavo zna šta i zašto radi, ali kakvu će korist život od toga videti? Proširenje prava i sloboda? Privremeni predsednik zemlje, ustoličen uz pomoć zapadnih prijatelja, upozorava da je svako masovno okupljanje antidržavni  čin. Nema energičnijih konzervativaca od revolucionara koji su silom uzeli vlast. Treba konzervirati oteto.

Ostaje nam da verujemo u gogoljevsku oštroumnost tog starog i dobrog slovenskog plemena. I u „Desnom sektoru“, po meri njegovog rodoljublja, preovlađuje evroskepticizam. Uostalom, sama Evropa će doprineti osvešćivanju  Ukrajine, kao što je opametila Grčku, dovevši je na rub bankrota i gladi. Kijevu je potrebno trideset pet milijardi evra, da stane na noge. Evropa je ponudila jednu milijardu, a ni nju ne zna gde da nađe… Stara dama, sa „kršljavim nožicama“ (dixit Đura Jakšić) propoveda platonsku ljubav, a čari prodaje po visoko utvrđenoj ceni.

 

***

Spomenimo, usput, i odbojnost Hrvata prema Srbima. Donekle shvatljiva u zajedničkoj državi, ona danas otkriva svoju iracionalnu osnovu, dobijajući komičan karakter. Zalagao sam se, u Jugoslaviji, za razumevanje tog bliskog, jednojezičkog naroda. Posle izjave splitskog gradonačelnika – da je on vaspitan u duhu mržnje prema Srbima, i da je to jače od njega – očigledno je da njemu, i njemu sličnima, nije potrebno razumevanje nas, ljudi dobre volje, nego pomoć psihijatara.

 

* * *

Prizivati, u ovakvom sklopu stvari, načela prijateljstva i ljubavi, ravno je  neukusnoj ludoriji. Mržnja se ne suzbija ljubavlju, nego razumom; on je tera da se postidi, ali je ne ukida. Pogonsku snagu ona nalazi u slojevima dubljim od razuma, u pomrčini gde ju je, posle izgona iz Raja, posejao Satana. Ciceron kaže da je mržnja ukorenjeni bes, a bes treba prazniti kako se pojavi, ne dopuštati mu da pravi genetske naslage.

 

* * *

Najplodotvorniji izvor mržnje je strah. Koliko Rusija zazire od onih koji bi da se dokopaju sibirskog podzemlja i obilja pijaće vode u Kaspijskom jezeru, toliko se druga strana plaši njene snage i veličine. Ne treba sumnjati u iskrenost jedne i druge strane da se urede razumni međusobni odnosi. Ostaju fizički zakoni protivpoloženih sila. Strah vodi u sukobljavanje, ali on ih i obuzdava. Dobro je dok mržnja ne prekorači meru. Grci su stavljali meru u red najviših  vrlina. Na njoj se, danas, drži i bezbednost planete.

 

 

* * *

Između Rusa i Srba nema prijateljstva, ni ljubavi, ni razumevanja, ni spremnosti za davanje bratske pomoći, kao što nema ni mržnje, nepoverenja i straha. Ničega, sem osećanja trajne međuupućenosti i zakletosti (kome?) da nikad nećemo okrenuti oružje jedni na druge. To je znao i Adolf Hitler, pa se nije izlagao trošku odašiljanja srpskih vojnika na Istočni front, jer bi oni tamo, kako stignu, prebegli neprijatelju.

 

* * *

Počinje proleće. Pojačavaju se bolovi u nogama, krompir u ostavi ubrzano klija, ptice više ne jedu mrve koje sam im zimus ostavljao ispod strehe. Našle su bolju i zdraviju hranu. Sva sreća da ima života i izvan politike, inače bi bilo neizdržljivo.

[/restrictedarea]