Odliv mozgova

Milorad Vučelić, glavni urednik

Neiskrenost ili duboko nerazumevanje. Nema ništa treće kada je reč je o našem pregovaračkom procesu za pristupanje EU.

Ako Dačiću i drugovima kojim slučajem izmakne Nobelova nagrada… uzrok tome biće dva pomenuta razloga. Ne treba puno tragati za dokazima. Već godinama, a pogotovo u poslednje vreme, u političkom i medijskom životu se na sva usta kuka zbog „odliva mozgova“ kako se poetično naziva odlazak mladih i obrazovanih Srba na Zapad. Niko tome da stane na put i kaže da se ne radi ni o kakvom „odlivu“ već da to mladi i školovani odlaze kod svojih rođenih rođaka, u našu veliku evropsku porodicu. Od kada se to odlazak kod stričeva i ujaka i najbliže rodbine i svojte tretira kao nekakav odliv mozga! Pa nisu oni, ne daj Bože, otišli u Kosovsku Mitrovicu ili Banjaluku. Zar nismo svi mi u našoj EU kući?

Drugo, naši ljudi u zapadnim zemljama svojim će nas uticajem podržati da učvrstimo naše familijarne veze unutar EU. Oni će takođe lobirati da nas tamo lakše prime u zajednički porodični dom. Pa, zbog čega uostalom mi hoćemo da uđemo i u NATO? Pre svega zato da bi pomogli Rusima u slučaju da ovaj agresivni vojni pakt reši da izvrši invaziju na njih. Mi ćemo onda, budući da se tu sve odluke donose konsenzusom, staviti veto i spasiti Rusiju, kako je to skoro objasnio jedan naš veliki politički lider bez stranke. A i šta će mu stranka, ko ima NATO ne treba mu ništa drugo.

I ne samo to. EU nam čini veliku uslugu jer prihvata i zapošljava ljude koji su se odškolovali u Srbiji, u ovom našem nereformisanom i zaostalom školstvu. Kakva su oni znanja ovde mogli steći? Nikakva. A na Zapadu ih primaju na posao i omogućavaju im lepu karijeru. Drugim rečima, mi stranim državama i kompanijama uvaljujemo naše nestručne kadrove, a čim reformama dotučemo naš sistem obrazovanja, onda ćemo kod nas zapošljavati takve  kadrove.

[restrictedarea]

Sa našim ljudima sa fakultetskom diplomom mi već godinama popunjavamo toliko radnih mesta zemljama u EU da oni sada mogu na ministarska mesta da postavljaju i nesvršene studente. Tako je u novoj austrijskoj vladi na mesto ministra spoljnih poslova izabran nesvršeni student prava, 27-godišnji Sebastijan Kurc. I niko mu ne zamera što je davno digao ruke od fakulteta, nego što je zalizan, što ima poveće uši i što je klempav.

Više je nego sumnjivo i čak za našu EU budućnost opasno to što se u Srbiji uporno ponavlja reč „izbori“. To je baš neevropski. Kakvi crni izbori. Izabran je svako ko završava kosovsku agendu i vrši reforme. Ko uopšte bira Evropsku komisiju i komesare? Niko. Oni se samobiraju i rotiraju. Kome oni odgovaraju, kada ne odgovaraju Evropskom parlamentu? Nikom. Monarsi su  bili odgovorni  Bogu, a ovi baš nikome. I sada se u Srbiji govori o potrebi izbora i to se ljudima čini normalnim. Kao da ne vidimo koliko je čak i Nemcima trebalo da posle izbora naprave vladu. Umesto izbora, neophodno  bi bilo  samo Čedu Jovanovića, sudeći po njegovim rečima, staviti na čelo Političkog saveta SNS-a. Lider LDP-a, naime, tvrdi da i Nikolić, i Dačić, i Vučić, pa i Đilas i Tadić, a niko od pomenutih to ne demantuje, sprovode njegov program, onaj program koji otkada je sveta i veka, on zastupa. Himna ovog novog EU okupljanja biće pesma Dare Bubamare: „Svi su tu kao nekada, čuje se pesma starih drugova“.

Jovanović poseduje i ogromnu velikodušnost koju pokazuje kada kaže da „ne treba bežati od onih koji su svojom politikom prišli LDP-u“. I što bi sada rizikovali da na izborima ova stranka ne uđe u parlament pa da Srbija ostane bez programa.

Delujemo nekako mlako i kada je u pitanju „Južni tok“. Neki misle da je dovoljno što se potpuno lišavamo svakog suvereniteta kada tvrdimo da ćemo mi, bez obzira na međunarodne ugovore, svoju državu, institucije i zakone, uvažavati sve što se EU i Rusija dogovore. Gradili-ne gradili „Južni tok“, nama je svejedno. Malo je to jer se od nas očekuje da Rusiji ponovo kažemo svoje istorijsko – ne. Potrebna nam je ista ona odlučnost sa kojom smo onoliko rudno blago na Kosovu predali u ruke Šiptarima i ni pisnuli nismo. Zašto? Zato što će to, kada Kosovo sa Srbijom uđe u EU,  ionako ostati u velikoj evropskoj porodici. A za naše naftne izvore u Banatu koji se, sudeći po leleku i procenama naših brojnih političara i analitičara, po količini mogu meriti sa nalazištima u Kataru i Saudijskoj Arabiji, ne možemo biti sigurni da neće biti premešteni u Rusiju i tako napustiti našu novu evropsku kuću.

Odmah bi iz sve snage trebalo podržati azerbejdžanski gasni projekat „Šah Deniz II“, koji treba da smanji energetsku zavisnost od Rusije. Nema veze što ne prolazi preko naše teritorije. Bojim se da smo već zakasnili.

Treba da nam svima posluži za primer kako je pre dva dana u „Politici“ Boris Begović očitao pravu bukvicu Vladimiru Putinu. Prosto ga je nagrdio i pouzdani izvori tvrde da je to ruskom predsedniku zagorčalo život i predstojeće božićne praznike. Dobro mu je pošlo sa Amerikom, Ukrajinom, Sirijom, Irakom i Iranom, ali posle pomenute kolumne ne može oka da sklopi. Kada je pročitao da „Velika Rusija, najviše zbog nje same, zaslužuje, ipak, nešto bolje. Daleko bolje!“ – od njega, Putin je možda postao spreman da raspiše vanredne izbore. Visoko pozicionirani obaveštajni izvori kažu da ga najbliži saradnici teše i govore da je reč o običnoj komendijantskoj bedastoći i egotripu koji više služi za sprdačinu, ali ne pomaže.

Veliku neevropsku nebudnost, kada je već o Rusiji reč, pokazali su i srpski mediji kada su poverovali da je onakva ličnost i heroj kakav je Gorbačov mrtav. A on je, poudano znamo, živ da ne može biti življi i poletniji. Od čega bi uopšte takav junak, koji je u korist Amerike i NATO-a rasturio i SSSR pa posredno i našu bivšu državu, mogao uopšte umreti? Ne sme se više nasedati na ove antizapadne glasine na društvenim mrežama. Mora biti više budnosti. Zapadni izvori su nas samo stavili na probu da provere ko od nas neće zakukati iz sveg glasa. Izgleda da je bilo nekih neiskrenih.

Pod hitno bi vlada Srbije morala da prihvati predlog Bojana Pajtića da strani posmatrači dolaze na izbore u Vojvodini. Ali tu se ne sme stati. Pod hitno bi trebalo Vojvodinu da zaposednu „plavi šlemovi“ i da zauzmu linije razdvajanja. Treba smelo iskoračiti. Bolje je na vreme sprečiti pa izlečiti. Nadohvat ruke su nam EU bezbednosne snage sa kojima smo nedavno u Briselu potpisali državni ugovor. A ne bi bilo loše da se onako baš evropski založimo da se raketni štit protiv Rusije postavi u severnoj srpskoj pokrajini. U kreativnom tumačenju naših vlasti to ne bi uopšte narušavalo našu skupštinski deklarisanu vojnu neutralnost i moglo bi se nazvati normalizacijom odnosa u regionu.

Republiku Srpsku treba hitno prepustiti međunarodnim posrednicima koje predlažu Slovenija i Hrvatska a u cilju spasavanja BiH. Treba se hitno zadužiti još nekih pet-šest milijardi koliko će nam biti neophodno za poslove povodom početka pregovaranja o ulasku u EU.

Stvoren je već plačevni i otužni ton kojim se pominje obeležavanje stogodišnjice bitaka i pobeda slavne srpske vojske na Ceru i Kolubari. Malo je. Bilo bi neophodno, ako ćemo u EU, to slavlje na vreme otkazati i prepustiti godišnjicu zaboravu. Mora se pronaći neki novi, recimo Nedićev datum – kao prelazno rešenje dok, kao nacionalni praznik, ne ozvaničimo neki datum iz januara sledeće godine.

[/restrictedarea]