Solarna glavobolja

Piše SAŠA FRANCISTI

„Južni tok“ dominira na domaćoj medijskoj, ali i političkoj sceni kao jedna od najvažnijih tema u vezi sa energetskom budućnošću zemlje. Ne treba posebno ni naglašavati koliko je reči, papira i elektromagnetnih talasa potrošeno na uporno osporavanje vrednosti tog poduhvata i kontinuirano spoticanje ruskih partnera na svakom koraku  realizacije sporazuma ruske i srpske strane o gradnji gasovoda „Južni tok“

Za razliku od „Južnog toka“, više nego opravdanog energetskog projekta na koji ministar energetike Zorana Mihajlović uporno samoinicijativno pokušava da utiče , jedan drugi projekat kojem je pomenuta ministarka dala lavovski doprinos,  svako malo biva potisnut u drugi plan, retko uspevajući da dospe na naslovne strane. Možda je u pitanju lična skromnost, ali svakako ne treba zaboraviti na čuvenom krovnom Ugovoru o izgradnji Solarnog parka u Srbiji pored potpisa vlasnika i direktora „renomirane“ kompanije „Sekjurum ekviti partners“, te tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, ponosno se koči i potpis kontradiktorne ministarke energetike Zorane Mihajlović.

Megalomanski poduhvat izgradnje Solarnog parka snage 1.000 megavata, vrednosti oko dve milijarde evra svakako budi ponos i nadu u bolje sutra i suze u oku napaćenog naroda kada shvati da je u Srbiji napravljen najveći solarni park u svetu, četiri puta veći od najvećeg u Americi.

Svakog iole poštenog građanina Srbije taj plan i potpisani ugovor svakako mora ispuniti strahopoštovanjem i zebnjom. Strahopoštovanje prema 3.000 hektara(!) prekrivenih beskrajnim poljima solarnih ploča, a zebnja zbog ugovora koji svojim odredbama predstavlja uvredu za inteligenciju i kompletan obrazovni sistem, a posebno inostranog partnera koji se pre ovoga bavio tu i tamo tekstilom, malo informatikom (a nije ni „Beneton“, ni „Epl“) i malo pametnim ulaganjima (a nije ni sa Vol Strita).

 

PRESAVILI TABAK Neko bi rekao neočekivano (na primer, ministarka i ministar potpisani) a 99,9 odsto građana Srbije bi potvrdilo suprotnu tezu. Naime, fantomska firma sada tuži Srbiju za naknadu štete zbog raskida ugovora i traži 160 miliona evra! Kao razlog se navodi da pomenutoj firmi „Sekjurum ekviti partners“ od ponuđenih 30.000 hektara odgovara samo 135,5 hektara i da Srbija zbog toga nije ispunila uslove ugovora. Tužbe su podnete međunarodnim arbitražnim sudovima u Londonu i Vašingtonu.

„Još postoji mogućnost da se greška ispravi, ali je na Vladi da odluči želi li da reši slučaj ili ne. Ako ne želi, jedina opcija je sud. Moramo da razgovaramo o obeštećenju kompanije, i to je poenta za sve buduće projekte koji bi mogli biti započeti“, rekao je Alesio Kolusi iz kompanije „Sekjurum ekviti partners“, u prevodu, dajte kintu da vas ne bije maler.

KRATKI KURS INFORMATIKE Iako nismo vlada, niti njeni savetnici, niti obaveštajci, a kamoli zaposleni u ministarstvima, ipak smo i bez pomoći NSA (koja sve zna) vrlo brzo stigli do relevantnih podataka o smejuriji od kompanije pod nazivom „Sekjurum ekviti partners“.

Securum Equity Partners osnovan je 5. aprila 2011. godine u Luksemburgu. Kompanija ima i svoj sajt na adresi http://www.securumequitypartners.com a pretragom istog nećete naći ništa osim adresa predstavništava, što i ne čudi. Internet prezentacija je tu samo reda radi. Pretpostavljeno sedište firme, osim u poreskim rajevima na Kajmanskim ostrvima, Kirasa i Malte je u Delaveru. Upisom adrese u Gugl maps dobijate… pa, najblaže rečeno poražavajuće slike. Tri brvnare u američkom stilu koje su, prema podacima, sedište još dvadesetak kompanija od kojih izgleda najbolje posluje auto-otpad u dvorištu iza kuće, zanatska radnja sa montažnim bazenima i firma „Magično voće“ koja prodaje voćne tablete. Za fond koji je nameravao da uloži gotovo dve milijarde evra u Solarnu energiju u Srbiji… pa, svaka reč je suvišna.

[restrictedarea]

Nadalje, novopostavljeni direktor srpskog ogranka  neznamvećčega Ivan Matejak u izjavi „Rojtersu“ u decembru iste godine najavljuje gigaprojekat izgradnje Solarnog parka i da je firma već potpisala okvirni ugovor sa Srbijom. Ekspert Matejak je pored svega još i vidovit, jer je pomenuti ugovor potpisan tek naredne godine. I to sa nama više nego poznatim bivšim ministrom Oliverom Dulićem poznatom po sklonosti da nekim ljudima ni iz čega stvori bogatstvo. Za „Sekjurum ekviti partners“ jedan od potpisnika je Alesio Kolusi koji prema podacima već 25 godina uspešno radi na … e, o tome nema podataka. Kao ni za njegovog šefa Dimitria Alesandra Pasara. Za Pasara ima nekih drugih podataka, ali iz državnog tužilaštva Italije koje Pasara i Đanluku Valentia tereti za proneveru 25 miliona evra. Dakle, klasična prevara na koju ne bi naseo ni osnovnoškolac, a kamoli odrasli ljudi željni slave, fotografisanja, pozerstva, skorojevićstva, novca,  društvenog priznanja i moći. Nikako. A možda i grešimo? Uostalom, zašto tamo, na tom nesretnom ugovoru koji će nas u najgorem slučaju koštati 160 miliona evra, a u najboljem 900.000 evra, stoji potpis Dulića, Dinkića i Zorane Mihajlović?

Kompletan sadržaj ugovora možete pogledati na „Pečatovim“ internet stranicama.

[/restrictedarea]