Džon Fejgan /biolog/ Gen soje, gen Ajnštajna, gen obmane….

Razgovarala Biljana Đorović

Gmo – to je priča o novcu i moći, zastupnici ideje o neophodnosti uvođenja genetičkog inženjeringa u proizvodnju hrane shvatili su da, ukoliko bi mogli, na primer, da prodaju gen Ajnštajna ili gen nekog od najvećih fudbalskih igrača– mogli bi da zarade vrtoglave svote novca; reč je o ogromnom tržištu , reč je o manipulativnoj moći, o velikom biznisu…

U trenutku kada se Srbija nalazi pod stravičnim pritiscima da izmeni zakone koji su nas do sada štitili od genetički modifikovanih organizama koji predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta, prirodnu sredinu i samoodrživu poljoprivredu, za „Pečat“ razgovaramo sa dr Džonom Fejganom, molekularnim biologom, jednim od pionira otpora namerama moćnih da postanu vlasnici genetičke baštine čovečanstva, porekla i toka života na Planeti. Dr Fejgan je svoj etički stav iskazao vraćanjem granta u iznosu od 614.000 dolara Nacionalnom institutu za zdravlje, koji je dobio za istraživanje raka koje je zasnovano na genetičkom inženjeringu, posle čega je povukao aplikacije za još dva granta u iznosu od 1,25 miliona dolara.

Džon Fejgan je svakako jedan od vodećih autoriteta u svetu u vezi sa pitanjima samoodrživosti proizvodnje hrane, biosigurnosti i testiranja GMO.

 

Istorija komercijalizacije patentiranog „Monsantovog“ semena kukuruza, soje, pamuka i ostalih mnogobrojnih useva, još od vremena kada je prvi put zasejano u SAD 1992. godine, ispunjena je podmićivanjima vladinih službenika, korumpiranjem naučnika, pritiskom zvaničnika Stejt departmenta na EU i ostale zemlje, obmanjivačkim reklamnim kampanjama kojima se već dve decenije pune ljudima glave da je GM hrana bezbedna, da rešava problem gladi u svetu i da predstavlja rezultat napretka nauke.

Ja to zovem baviti se naukom tako što ono što želite objavite u medijima. Oni se koriste PR službama kako bi u medijima predstavili ideje o genetičkom inženjeringu koje jednostavno nisu tačne. Jednostavno nisu istina. Istina je da genetički modifikovani usevi ne daju veće prinose. Naravno, oni tvrde da daju veće prinose, ali GMO ne daje veće prinose; oni, potom, tvrde da koriste manje pesticida, dok, u stvari, dolazi do ogromnog povećanja upotrebe pesticida. Zatim, govore da je GMO hranljiviji i da će rešiti problem gladi u svetu – sve to jednostavno nije istina. Oni promovišu tehnologiju koja im obezbeđuje milijarde dolara, ali ta tehnologija nije fundamentalno poboljšala sistem ishrane, nije pomogla farmerima, već je, u stvari, u izvesnom smislu, porobila farmere jer je eksploatisala njihov rad i napore. To nije dobra stvar.

Šta će se dogoditi sa Srbijom ukoliko se uvede GMO?

Dogodiće se da će biotehnološka industrija preuzeti kontrolu nad vašim semenom, preuzeće kontrolu nad industrijom semena i preuzeće kontrolu nad semenom koje koriste vaši farmeri. Seme je najkritičniji element u proizvodnji hrane. Kada se to bude dogodilo, kontrola nad srpskom proizvodnjom hrane biće pod multinacionalnim organizacijama čija je jedina briga – profit za njihove deoničare. Njih ni najmanje ne interesuje dobrobit ljudi u Srbiji, njih ni najmanje ne zanima kvalitet hrane – njih zanima samo profit. To nije ni najmanje dobra situacija. Ko kontroliše hranu, kontroliše i zemlju. Vi ćete izgubiti suverenitet nad hranom. Radi se o veoma, veoma kritičnoj situaciji.

[restrictedarea]

Knjiga „GMO – mitovi i istine“ – izveštaj zasnovan na istraživanjima i ispitivanjima bezbednosti i efikasnosti genetički modifikovanih useva, koji ste napisali vi, dr Majkl Antoniu i Kler Robinson, objavljen je juna 2012. u izdanju Earth Open Source. Izveštaj je napisan na 123 strane i sadrži preko 600 citata, od kojih su mnogi objavljeni u recenziranim naučnim časopisima  a ostalo su radovi naučnika, lekara, vladinih tela, industrije i medija. Da li bi našim čitaocima mogli da date kratak pregled izveštaja?

Izveštaj možete besplatno sada preuzeti na internetu. I najnoviji izveštaj će takođe biti besplatan a objavićemo ga i u formi knjige,   možete ga pokloniti svom ministru poljoprivrede. Izveštaj ispituje ne samo jednu već i drugu stranu. U pitanju je najiscrpniji izveštaj koji se tiče problematike vezane za GMO.

Mi smo se veoma trudili da tako bude.  Naravno, uvek može i bolje, ali  smo tragali za dokazima i dokazi su jasno pokazali da GMO ugrožava zdravlje ljudskih bića, svih živih bića i ugrožava životnu sredinu.  Izveštaj pokazuje da to nije nikakvo rešenje za glad u svetu, da GMO ne poboljšava useve, a ne povećava ni prinose. Glad nije problem proizvodnje, već dostupnosti – radi se o socijalno-političkom problemu . Osim toga, postoji mnogo efektivnijih načina, naučno dokazanih, kojima bi se problem prehrane stanovništva rešio. To bi bio kratak pregled izveštaja. I sve je zasnovano na dokazima, na recenziranim naučnim radovima i istraživanjima.

Zaključak koji ste izveli u izveštaju glasi:  GM hrana i usevi nisu bezbedni.

Da, to je to. Postoji snažna naučna potvrda da je tako. Naučna istraživanja su pokazala da određeni GMO produkti oštećuju zdravlje ljudi . Ne radi se ni o kakvim spekulacijama: radi se o dokazima.

„Monsantov“ GM Bt pamuk je bio odgovoran za veliki podbačaj žetve i uzrokovao je masovna samoubistva farmera u Indiji u kojoj je 284.000 farmera od 1995. godine počinilo samoubistvo. Vi ste često u Indiji. Kakva su iskustva koja Indija ima sa „Monsantom“?

 

U Indiji je veoma teška situacija, ali njen suverenitet je netaknut do dana današnjeg zbog snage indijskog naroda. Oni sada imaju na snazi dugoročnu zabranu na GM useve. Naravno, biotehnološke kompanije se trude da zabranu ukinu. Ispričaću vam šta se dogodilo pre nekoliko godina. U Indiji se vodila velika rasprava u vezi sa uvođenjem GM patlidžana. Patlidžan je jedna od najzastupljenijih povrtarskih biljaka u Indiji. „Monsanto“ je imao kompaniju u Indiji koja se zvala „Mahiko“ (Mahyco-Monsanto) koja je pokušavala da komercijalizuje GM patlidžan. Vodila se velika debata, ali je na kraju bitka protiv „Monsanta“ dobijena. Tokom borbe bilo je najrazličitijih podmetanja od strane „Mahika“  koji se trudio svim sredstvima da promoviše ovaj proizvod. Do mene je stigao jedan od tih dokumenata, koji je bio napisan u Majkrosoftovom Vordu. Kada imate dokument napisan u ovom programu, vi možete da pogledate reference i otkrijete ko je autor tog dokumenta. Ispostavilo se da se radilo o marketinškom materijalu „Monsanta“ i njegove kompanije „Mahiko“… Taj PR materijal je pisala osoba koja radi za USAID (Američku vladinu agenciju za internacionalni razvoj). Istražio sam ko je ta osoba i šta radi i pokazalo se da iza pisma stoji USAID. Ja sam Amerikanac (i izvinjavam se zbog onoga što radi američka vlada) ali, kao Amerikanac, ja plaćam takse kako bi se „Monsanto“ promovisao u Indiji. Sasvim sam siguran da se isto događa i u Srbiji.

Jedna od najvećih podvala servirana je Amerikancima i svetu onda kada je GM hrana izjednačena sa prirodnom. Tako smo došli u neverovatno apsurdnu situaciju, u kojoj je GM hrana proglašena supstancijalno ekvivalentnom, dakle identičnom sa prirodnom, dok je u isto vreme bila dovoljno različita da bi bila patentirana! Amerikanci nisu nikada bili u prilici da saznaju da li jedu gmo ili ne.

Kako je došlo do usvajanja te neverovatne odrednice? Godine 1991. Uprava za hranu i lekove SAD uvela je potpuno novo radno mesto – zamenika poverenika za sprovođenje mera, koji je trebalo da kontroliše politiku uprave prema genetski modifikovanoj hrani. Na to mesto imenovan je Majkl Tejlor (Michael R. Taylor) vašingtonski advokat, i to pravni zastupnik „Monsanta“ i drugih biotehnoloških kompanija u sporovima vezanim za područje državne regulative. Naravno, Majkl Tejlor, kao zvaničnik Uprave za hranu i lekove, smatrao je da na deklaracijama GM proizvoda ne treba isticati činjenicu da su genetski modifikovani jer bi tako Amerikanci znali šta jedu pa ne bi kupovali te proizvode. Amerikanci, zapravo, nikada nisu bili u prilici da saznaju da li jedu GMO ili ne. Smišljena je orvelijanska kovanica „supstancijalna ekvivalentnost“, kojom je ova hrana izjednačena sa prirodnom .

Bilo bi doista nezgodno za biotehnološke korporacije kada bi procurilo u javnost da „Monsanto“ ili neka druga biotehnološka kompanija prouzrukuju strašne deformacije u životinja i ljudi koji se hrane genetski modifikovanom hranom. Velika manipulacija je sprovedena. Uspostavljena su kružna vrata između vlade SAD, FDA i ovih kompanija tako da su oni koji rade za biotehnološke korporacije postavljani na važna mesta u federalnoj upravi. Oni neprekidno kruže i završavaju poslove kako bi neometano radili ono što rade. U svojoj knjizi „Mitovi i istine o GMO“ dokumentujemo neke od ovih problema i objašnjavamo kako se taj proces odvijao tokom godina.

No, ključna je stvar primetiti na koji način je GMO marketinški predstavljen farmerima. Oni su uspeli da prevare farmere da prihvate GMO bez ikakvog otpora. Kakav je ishod? Industrija semena, pre nego što je na scenu stupila biotehnološka industrija, imala je više od 200 različitih kompanija. Danas čitavu proizvodnju semena poseduje pet kompanija i sve su velike hemijske, biotehnološke korporacije. Oni su, dakle, upotrebili svoje patentirano seme kao strategiju preuzimanja industrije semena i poseduju svu semensku proizvodnju u SAD. Uradili su to u SAD i primeniće isti model u Srbiji u Indiji i bilo gde na svetu.

Mleko sa dodatkom rekombinantnog goveđeg hormona rasta reklamirano je u SAD kao „najbolje što priroda daje“.

Dogodilo se to osamdesetih godina prošlog veka, kada je „Monsanto“ plasirao prvi genetički modifikovani proizvod – kravlje mleko sa dodatkom genetički modifikovanog ili rekombinantnog goveđeg hormona rasta) koji, međutim, nije samo stimulisao krave da daju 30odsto više mleka već je stimulisao i proizvodnju još nekih hormona koji se povezuju sa pojavom raka. I Majkl Tejlor, advokat koji je zastupao kompaniju „Monsanto“, nakon što je postavljen na položaj osobe zadužene za politiku genetski modifikovane hrane u glavnoj američkoj državnoj instituciji za kontrolu hrane, doneo je još jednu dalekosežnu odluku: podaci o proceni rizika, poput onih o teladi ili deci koja zbog takve hrane dolaze na svet nakazna, mogu se javnosti uskratiti kao „poverljivi poslovni podaci“.

Tako je urađeno u Americi i nekim drugim zamljama, ali na sreću, ova opasna podvala nije prošla u Evropi i Kanadi koje su rekle – ne i zabranile su upotrebu ovog hormona. Bio je to veliki šok za „Monsanto“.

Tokom poslednje dve godine odigrao se lanac događaja koji su veoma podigli svest američkog naroda o postojanju GM hrane u njihovom sistemu. Nakon brojnih kampanja, dve države su uvele zakon koji zahteva obeležavanje GM proizvoda nakon čega je još dvadeset država pokrenulo inicijativu za uvođenje zakona. U toku je kampanja koja zahteva od vlade SAD da se etiketiranje ozakoni na federalnom nivou, a sasvim tiho i „Monsanto“ inicira pregovore sa FDA o etiketiranju raspitujući se kako bi zakon o etiketiranju izgledao. Pritom daju svoje predloge kako bi oni voleli da etiketiranje izgleda. Shvatili su, dakle, da će se označavanje GM proizvoda dogoditi i počeli su sa manipulacijom sistema kako bi se ono odvijalo po što povoljnijim protokolima i pravilima za njih. Sa druge strane, pritisak ljudi koji se suprotstavljaju toliko je veliki da je veoma verovatno da će zakoni koji će se odnositi na etiketiranje biti transparentni i da će razotkriti GMO na dobar način. To se sve događa nakon dvadeset dugih godina izlaganja američke populacije ovoj pošasti.

Vi se nalazite na samom početku borbe koja se odnosi na genetički inženjering. Svoj etički stav iskazali ste i vraćanjem granta u iznosu od 614.000 dolara Nacionalnom institutu za zdravlje, koji ste dobili za istraživanje raka koje je zasnovano na genetičkom inženjeringu.

Bilo je to zanimljivo. U to vreme zabrinutost se zasnivala na dva problema. Jedan je bio GM hrana, a drugi da je u to vreme veliki broj naučnika promovisao ideju genetičkog inženjeringa za lečenje bolesti ljudi.

Veliki razlog za vašu zabrinutost bio je taj što ste prepoznali nameru da se stvori natčovek.

Da, tako je, ali je i mnogo gore. Radi se o novcu. Oni su shvatili da, ukoliko bi mogli da prodaju gen Ajnštajna ili gen nekog od najvećih fudbalskih igrača ili nekog divnog pijaniste – mogli bi da zarade vrtoglave svote novca.

Tako bi mogli da, ukoliko ste mlad par, za novac obezbedite da vaše dete dobije najbolje gene. Radi se o ogromnom tržištu i tu ideju bi mogli da prodate gotovo svakome. Radilo se, dakle, o velikom biznisu. Bilo je  sigurno još ideja u vezi sa tim, manipulativnih ideja, ali primarna ideja ovih ljudi je bila zarada. Ja sam video šta se dešava i nisam mogao to da podržim ni da ignorišem i osećao sam ličnu odgovornost. Nisam mogao da nastavim da se bavim takvom vrstom istraživanja zato što sam shvatio da će ono dovesti do realizacije čitavog ovog projekta. I, rekao sam im da prestajem sa radom. Bilo je veoma zanimljivo. Vodili smo veliku debatu oko toga.

Ne samo da ste vratili taj grant već ste samo tri nedelje potom vratili još dva granta u ukupnom iznosu od 1,25 miliona dolara.

Da, nakon prvog slučaja  usledio je poziv iz vlade SAD i oni su mi rekli: „Dr Fejgan, razumeli smo da ste Nacionalnom institutu za zdravlje vratili nazad grant. Mi razmatramo mogućnost da vam dodelimo novi grant za vaša istraživanja. Da li ćete, ukoliko to uradimo, vi i taj grant vratiti?“  Rekao sam da bih to svakako uradio. I oni su rekli: „U redu, daćemo ga nekom drugom“.

Da li ste se ijednog trenutka dvoumili ?

Znate, u početku mislite na novac i da je to važno za vašu karijeru, ali onda razmišljate o tome šta je dobro, a šta loše. Ja sam imao sreće jer sam bio na univerzitetu kojeg je veoma zanimala etika. Kada sam razgovarao sa predsednikom univerziteta i objasnio situaciju, on je rekao: „Idi samo napred i uradi ono što osećaš da je ispravno“.

Da sam bio na gotovo svakom drugom univerzitetu u Americi a verovatno i u čitavom svetu, predsednik bi rekao: „O, ne smeš to da uradiš, to će oštetiti naš budžet“.  Imao sam mnogo sreće što sam bio na tom univerzitetu i što sam dobio podršku. Eto, to je ta priča. Vodile su se različite diskusije. Moji prijatelji sa drugih univerziteta su me zvali i pitali: „Džon, šta to radiš? Zbog čega?“ Ja sam im objašnjavao da se radi o mnogo većoj stvari nego što je grant za istraživanje i da moramo zauzeti kritički stav prema budućnosti čovečanstva i budućnosti hrane, jer, kako sam već istakao, radilo se o dve stvari: genetičkom inženjeringu ljudi i genetičkom inženjeringu hrane.

Dogodilo se da sam u sledeće dve godine postao aktivista protiv genetičkog inženjeringa ljudi i tokom te dve godine gotovo svaka zemlja na svetu zakonski je zabranila genetički inženjering ljudi.

Dakle, mi smo zaštitili čovečanstvo od toga. Želim da istaknem da ja nisam bio sam u tome. Bio sam jedan od mnogih naučnika koji su se suprotstavljali ovoj aktivnosti.

Jedan od propagandnih obrazaca koji se primenjuje u promociji GM „semena uništenja“ je mantra koja govori da su aktivisti koji se suprotstavljaju GM hrani – ignoranti, emocionalno labilni ljudi, koji se suprotstavljaju nauci i progresu. Naučnici su, po ovom propagandom obrascu – eksperti, racionalni umovi koji podržavaju GMO. U isto vreme, časni naučnici, poput vas, suočavaju se sa diskreditacijom po sasvim utvrđenom obrascu. Sa čim ste se vi susreli nakon što ste svoje znanje stavili u službu odbrane prava na život?

Ljudi koji se suprotstavljaju, postavljaju pitanja o genetičkom inženjeringu, ili rade istraživanja koja generišu rezultate kojima se dovodi u pitanje bezbednost GM hrane, bivaju izloženi bezočnoj i bestidnoj diskreditaciji. Od Puštaja do Seralinija preko profesora Koraska iz Argentine, profesora Trevika iz Norveške itd. Svi su napadnuti lično zbog svog rada. Kako je to izgledalo? Kod mene su dolazili novinari i postavljali  pitanja. Ja bih im odgovarao i onda bi oni odlazili sa tim objašnjenjima kod ljudi iz biotehnološke industrije i tražili da oni daju svoje odgovore na moje uvide. Ti ljudi bi im, po pravilu, davali ogromne količine papira i govorili: „Ovo je ono što mi znamo o dr Fejganu. Pročitajte, a mi vam preporučujemo da njega ne citirate i da ubuduće izbegavate da objavljujete bilo šta što je u vezi sa njim zato što je on šarlatan, ludak, lažov, on je protiv nauke“. Sve su im to govorili. Sve što sam ja mogao i sve što i dalje mogu da radim je da nastavim da govorim istinu. Na kraju – istina će pobediti.

Studija tima naučnika sa francuskog univerziteta Kaen (Caen) predvođenog profesorom Žilom-Erikom Seralinijem, pokazala je da „Monsantov“ kukuruz NK603, kao i najkorišćeniji herbicid Raundap, korišćeni nezavisno ili združeno, izazivaju tumore, poremećaje autoimunog sistema, hormona i čitav niz drugih poremećaja koji su smrtonosni. Kako razumeti činjenicu da je Seralinijeva studija prva dugoročna studija o efektima ishrane GM semenom na svetu, iako su prošle gotovo dve decenije otkako su, pod okriljem doktrine o „supstancijalnoj ekvivalentnosti“, genetički modifikovani usevi plasirani u gotovo sve delove sveta?

To je veoma lako objasniti. Industrija ima ogromna sredstva koja upotrebljava za lobiranje i manipulaciju vladinim službenicima koji donose zakone. Govorili smo o „kružnim vratima“ koja postoje u SAD. I u Evropi je isti obrazac primenjen. Mi smo objavili još jedan izveštaj pod nazivom: „Raundap i defekti novorođenčadi“. U nekim zemljama Raundap se nalazi u vodi i izaziva ove probleme. Naša studija je bila recenzirana, jer je pokazala korelaciju između upotrebe Raundapa i defekata novorođenčadi. Ali, sistem je tako izmanipulisan da se zakoni donose pod pritiskom i u saradnji sa korporacijama koje proizvode herbicide i GMO, tako da dozvoljavaju upotrebu ovih produkata koji su veoma opasni. Kako do toga dolazi? Vlade zemalja, po pravilu, izjavljuju kako moraju da regulišu GMO a potom korporacije određuju protokole uvođenja GMO i svi pristaju na to da same biotehnološke kompanije rade istraživanja o bezbednosti svojih produkata. Vlade nikada ne iniciraju istraživanja koja se tiču bezbednosti.

Osnovali ste 1996. godine jednu od prvih kompanija za testiranje GMO prisustva u hrani. Shvatili ste da tako možete da pružite ljudima mogućnost da znaju da li jedu GMO ili ne. Vi ste patentirali tehnologiju za detekciju, identifikaciju i kvantifikaciju GMO u hrani. Na čemu se zasniva ova tehnologija, da li je skupa i ko je kvalifikovan da izvede testiranja?

Da, ja sam osnovao ovu kompaniju, ali sam je nedavno prodao i nisam više deo ovog projekta. Započeo sam projekat nakon što sam uvideo da je transparentnost neophodna, a industrija je nije obezbedila, tako da smo morali mi to da uradimo. Testiranje se zasniva na genetičkom metodu kojim se identifikuje prisustvo genetički modifikovane DNK i brojčana vrednost ovog prisustva u hrani. Radi se o veoma senzitivnom i preciznom laboratorijskom metodu koji dosta košta – oko 170 evra za testiranje jednog proizvoda. Postoje laboratorije koje su povezane sa organizacijama koje se suprotstavljaju biotehnološkim kompanijama, kao i sa potrošačima, tako da, ukoliko je potrebno za njih uraditi testiranja – ona će biti i obavljena.

Šta bi mi u Srbiji trebalo da uradimo kako bi se suprotstavili opasnostima sa kojima ćemo se suočiti ukoliko se promene naši restriktivni zakoni?

Morate izvršiti snažan pritisak na svoju vladu kako bi na snazi ostao vaš zakon koji zabranjuje GMO. To je ključno. Ne smete da dozvolite GMO u svojoj zemlji. GMO se ne sme uzgajati u vašoj zemlji. Druga stvar koju treba znati jeste da je vaša zemlja umrežena u svetskom sistemu hrane, tako da GMO ulazi preko stočne hrane i hrane za ljudsku upotrebu, tako da morate da gledate u etikete. Nemojte nipošto kupovati proizvode koji sadrže GMO. Uzgajajte svoju hranu. Neophodno je da svi koji to mogu imaju svoje bašte, kupujte svežu hranu i nikako nemojte da jedete hranu koja dolazi iz kutije ili konzerve. Tu se, po pravilu, krije GMO.

[/restrictedarea]