Lompar za početnike

Piše Vladimir Dimitrijević

Lomparova knjiga jeste brevijar za one što se prvi put sreću sa njegovom utemeljenom i britkom mišlju (naravno, ne samo za njih)

Izgleda da je sudbina srpska da se pita: da li će to da se svidi gospodi frankovcima i kao da je aksiom postojanja i boljitka srpstva ljubav s droljom frankovluka (…) Ismevanje tzv. nacionalnih ideala, prošlosti, fama o korupciji i niskoj kulturi Srba, crnogorska mitologija, zagrebačka panika, slovenačka želja kineskog zida, zar je to novo? Austrija je to, pokojna Austrija (…) Potreba jednog čisto srpskog gledišta na stvari, srpskog egoizma i skretanja sa osećajnog i nadzemaljskog raspravljanja stvari, na realna gledišta i stanovišta, u skladu sa interesima srpstva. Inače, trajaće i dalje ova dosadna komedija i završiće se još jednom kao srpska tragedija…Treba priznati sve što poštovana druga strana traži, ali najzad dozvoliti da se čuje i ono što bi tražili mi. Kad kažem mi, mislim Srbi… Mi bi trebali da smo u pozi egoista, a ne oni, mi bi trebali da se vajkamo, a ne oni, mi bi trebali s dana u dan da određujemo cenu za ono što smo izgubili i dali, a ne oni koji su malo uneli sem obmana majstorskih i samoobmana za koje smo mi sad krivi. Po našem shvatanju, ova igra naša nije fer, jer je ubrzano i užurbano brisano sve što je bilo srpsko, dok se s poštovane druge strane operiše stalno autonomijama, separatizmom i zahtevima. Postavimo ih i mi!“

„U 20. veku, tri elementa su gradila cilj hrvatske politike: stvaranje hrvatske države, neutralizacija srpskog faktora u toj državi i dominacija unutar jugoslovenskog prostora. Tom cilju su stremili i umereni i radikalni predstavnici hrvatske politike. Delujući naporedo, u zavisnosti od istorijskih okolnosti, nekad su u prvom planu bili radikalni, a nekad umereni predstavnici hrvatske politike. Ponekad je istorijsko vreme bilo tako zgusnuto da su u bliskim vremenskim intervalima ispoljena i radikalna i umerena sredstva hrvatske politike. Ta istovremenost se pojavljuje kao istorijska zavesa. Šta ona krije? Istovrsnost ciljeva hrvatske politike. I još? Prilagođavanje istorijskim okolnostima da bi ti ciljevi bili ostvareni (…) Oglašeni krivima za izbijanje Prvog svetskog rata, potvrđeni kao krivi zbog izmišljene velikosrpske hegemonije u Kraljevini Jugoslaviji, sada smo krivi zbog raspada titoističke Jugoslavije (…)Da se ne bi zatvorila radna mesta u Hrvatskoj, potrebno je da Srbija omogući manju carinu za hrvatske cigarete od carina predviđenih za zemlje Evropske unije i na taj način smanji broj radnih mesta u fabrikama cigareta u samoj Srbiji. Da li je javna svest u kojoj je moguće da se o ovim stvarima pregovara uopšte normalna javna svest? (…) Čekaju nas duge godine simulirane demokratije i tihe okupacije. Jedino što možemo učiniti jeste oblikovanje svesti o srpskoj kulturnoj politici i obrazovanje različitih grupa za pritisak.“

[restrictedarea]

Čitaoče, verovatno pogađaš: citati u prvom pasusu ovog teksta pripadaju Milošu Crnjanskom, a navodi u drugom odeljku izašli su iz pera Crnjanskovog tumača i nastavljača njegovog „rata u kulturi“, Mila Lompara. Izdavačka kuća „Catena mundi“ knjigu „Prećutani Crnjanski“, iz koje smo navode preuzeli, objavila je prošle, 2012; ove godine izašla je, u istoj izdavačkoj kući, knjiga razgovora sa Lomparom, „Povratak srpskom stanovištu?“ Kontinuiteti su uspostavljeni. Trebalo bi čitati.

Sve ključne Lomparove teme su prisutne u „Povratku srpskom stanovištu?“: Dositej, Njegoš, Sterija, Dragiša Vasić, Andrić i Crnjanski kao književnici čije bi delo trebalo čitati u svakoj novoj epohi; Mihailo Đurić i Nikola Milošević, intelektualci koji nisu pristajali na mirenje sa kvazipragmatičnim poricanjem etičnosti u politici; Latinka Perović, Živorad Kovačević, Dušan Čkrebić i njihovi drugosrbijanski naslednici, poput Borke Pavićević i Ivana Čolovića, koji pokazuju da je titoizam kao kulturna politika i dalje delatan; moralističko razobličavanje utilitarnog mondijalističkog moralizatorstva, koje priču o dobru i zlu koristi kad bi trebalo biti protiv legitimnih srpskih interesa; srpska kultura kao sredina u kojoj se prožimaju tri velike kulture: pravoslavna, rimokatolička i islamska; otimanje Dubrovnika za hrvatstvo, iako je on bio središte pokreta Srba katolika; pokušaj da nam se oduzmu Meša Selimović i Andrić; sudbina Srba i srpskog jezika u Crnoj Gori; Solženjenicin, Harold Pinter i Peter Handke kao svedoci istine o jednom malom, gonjenom narodu, koji su, i zbog toga, postali prokaženici na međunarodnoj javnoj sceni; Druga Srbija, čiji je duhovni otac, Radomir Konstantinović, pamtio zločin nad Simom Markovićem i Ivanom Goranom Kovačićem, a zaboravio zločin nad Svetislavom Stefanovićem, pokazujući da je selektivni zaborav u službi Imperije Vašington-Brisel osnova drugosrbijanstva; sekularno sveštenstvo i kult revolucionarne mladeži koja sve počinje iz početka, jer joj tradicija nije „ni do kolena“; AVNOJ i Evropska unija; Krleža i Mate Ujević kao urednici „Enciklopedije Jugoslavije“; Krležini obožavaoci u Beogradu danas; hrvatstvo i montenegrinstvo; razlika između zapadnih vrednosti i zapadnih interesa; srpski intelektualci (čast izuzecima!) kao marveni trgovci, s logikom „kilo za kilo“, i kao klovnovi, koji su unapred pristali da budu poraženi; integralna kulturna politika protiv svođenja svega srpskog na srbijansko; Boris Tadić kao „svetioničar na Jadranu“ i njegovi nastavljači na vlasti danas; promena vlasti, ali ne i režima; i, naravno, titoizam („nedemokratsko stanje, protivsrpsko kretanje, privid slobode“, kaže Lompar)…

Dakle, „Povratak srpskom stanovištu“ jeste „Lompar za početnike“, jasan i pregledan, ali na nivou Lomparovih prethodnih dela: bez trunke vulgarizacije. Poruka jasna, za pamćenje i ponavljanje:„Vrati se sebi, dok imaš kome!“

Recimo i da naslov ovog prikaza nije plod namere da se čitaocu uputi reklamna poruka. Lomparova knjiga jeste brevijar za one što se prvi put sreću sa njegovom utemeljenom i britkom mišlju (naravno, ne samo za njih). Ta misao se pokazala u svojoj punoti u prethodnim njegovim delima, poput „Moralističkih fragmenata“ i „Duha samoporicanja“.

[/restrictedarea]