Ruska baza na NATO granici

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Od sada će na krajnjem zapadu Belorusije, a samim tim na granici EU i NATO-a, patrolirati ruski „suhoji“, spremni da brzinom od preko dva maha dolete praktično do svakog grada u Evropi

Prvi put u novijoj istoriji, Rusija će do kraja ove godine otvoriti svoju veliku avio-bazu na teritoriji savezničke Belorusije, najavio je glavnokomandujući Ratnog vazduhoplovstva RF Viktor Bondarjov. Baza će se nalaziti u gradu Lida, 120 kilometara od granice sa Poljskom i svega 35 kilometara od Litvanije. Na taj način, vojna saradnja Moskve i Minska se još više produbljuje, čime padaju u vodu zapadni planovi da od Rusije otrgnu strateški važnu teritoriju Belorusije. Od sada će na krajnjem zapadu ove države, a samim tim i na granici EU i zone odgovornosti NATO-a, patrolirati ruski „suhoji“, spremni da brzinom od preko dva maha dolete praktično do svakog grada u Evropi. A to je faktor realne politike s kojim se mora računati.

BORBENO DEŽURSTVO U prvo vreme, u bazi „Lida“ biće razmešteni multifunkcionalni visokomanevarski lovci četvrte generacije Su-27SM3. Ako bi se pravilo poređenje na skali ruske borbene avijacije, ove mašine su direktni prethodnici moćnih Su-35 najnovije 4++ generacije, a sledeći u nizu biće „suhoji“ pete generacije T-50, za koje se već sada zna da će po mnogim karakteristikama biti iznad konkurencije u svetu. Da bi bilo još jasnije: Su-35 je unapređena verzija aviona Su-27, i praktično jedino po čemu se razlikuje od aviona pete generacije, jeste odsustvo „stelt“ tehnologije smanjene uočljivosti na radarima. U svemu ostalom, Su-35 poseduje odlike pete generacije, uključujući elektroniku i avioniku – najvažnije komponente borbenih lovaca. Pretpostavlja se da bi upravo lovci Su-35 mogli da budu sledeći koji će stati na borbeno dežurstvo u bazi „Lida“ na granici sa Poljskom i Litvanijom. Sve dok, 2017. godine, ne počnu da pristižu „nevidljivi“ T-50…

[restrictedarea] Eksperti procenjuju da će baza u prvo vreme da bude isključivo pod ingerencijom Moskve, a da bi u sledećoj fazi moglo da se pređe na zajedničku, rusko-belorusku eksploataciju. Prema njihovom mišljenju, ova baza biće važan element prvog strategijskog ešelona odbrane Savezne države Rusije i Belorusije. Iz nje će se braniti vazdušni prostor cele Belorusije, sve strateške instalacije u ovoj republici, kojih poslednjih godina ima sve više i više. A osim avijacije, za vazdušnu odbranu Belorusije postavljeni su zenitni sistemi S-300, u sklopu zajedničkog PVO-a Savezne države, a uskoro bi se mogli očekivati i novi S-400, u skladu sa potrebama i procenjenim pretnjama i rizicima.
U svakom slučaju, utisak je, odbrana teritorije Belorusije sasvim je adekvatna vojnoj sili koja stoji sa druge strane granice. Nova ruska avio-baza u Belorusiji jasan je odgovor na već četiri američke baze u susednoj Poljskoj, čime će „Lida“ postati kost u grlu NATO-a. Zapadni mediji za sada ne komentarišu otvaranje nove ruske baze. To se može tumačiti i činjenicom da je ova vest zaista mnoge iznenadila, s obzirom na to da ni ruski, ni beloruski zvaničnici nisu o ovoj temi ranije govorili. Sve to samo još više ukazuje da je reč o zaista važnom strateškom objektu, jer informacije o tome nisu „curele“ u javnost. Za ovu bazu, inače, Minsk je zainteresovan ne manje nego sama Moskva, jer će zapadnoj republici ona doneti preko potrebnu dodatnu zaštitu – ne samo moćnu avijaciju, već i PVO sisteme koji će „zaključati“ nebo nad Belorusijom.
Rusija će ovu bazu preuzeti na korišćenje bez većih problema i materijalnih ulaganja, bar u početnoj etapi. U sovjetsko vreme „Lida“ je bila veliki aerodrom strateške avijacije u Belorusi su ga kvalitetno konzervirali posle prestanka njenog rada. Sva neophodna infrastruktura, hangari, zgrade, sve je ostalo sačuvano posle dve decenije. Čak je ostao netaknut i deo neophodne opreme, koji je sve vreme održavan i ispravan je i danas. Beloruska strana je obećala svu neophodnu pomoć, uključujući i obezbeđivanje smeštaja za ruske vojnike, oficire, tehničko osoblje i članove njihovih porodica – kako bi baza što pre profunkcionisala. Minsk će, takođe, preuzeti na sebe navigacionu i organizacionu podršku za letove ruske borbene avijacije.

INTENZIVNA SARADNJA Kada počne sa radom, to će biti treća ruska vojna baza u Belorusiji. Ostale dve ne raspolažu borbenim naoružanjem, već su to strateški objekti veze i radarskog osmatranja. Razmeštanje nove baze samo je dodatni impuls razgranatoj vojno-tehničkoj saradnji Moskve i Minska, koja se u poslednje vreme primetno intenzivira. To i ne čudi, ako se zna da dve države imaju zajednički i ekonomski i odbrambeni prostor, a njihove vojske i vojne industrije veoma nalikuju jedna drugoj, izuzimajući veličinu. Veliki deo vojne tehnike koja se proizvodi u Rusiji koristi delove koje izrađuje Belorusija. To se posebno odnosi na tenkove T-90S, T-80U i T-72S, kao i desantna borbena vozila i vozila pešadije, artiljerijske sisteme, remontno-evakuaciona vozila, protivtenkovske raketne i raketno-topovske zenitne sisteme, kao i lako pešadijsko naoružanje.
Uprkos takvom nivou integracije, do sada su u Belorusiji funkcionisale samo dve ruske baze, obe u zapadnoj polovini zemlje. Dugo vremena postojao je radiotehnički čvor u gradiću Ganceviči, da bi 1981. na tom mestu počela izgradnja moćne radiolokacione stanice (RLS) „Volga“. Ipak, gradnja je prekinuta i stanica je „zamrznuta“. Radovi su nastavljeni posle dolaska Vladimira Putina, pošto je Rusija izgubila dve radiolokacione stanice u Letoniji. Kosmička vojska RF zvanično uključuje u svoj sastav RLS „Volga“ 2002. godine, a od 2003. ona radi punim kapacitetom u Sistemu upozorenja od raketnih napada RF. RLS „Volga“ omogućuje praćenje lansiranja raketa na rastojanju od 5.000 kilometara, kao i posmatranje kosmičkih objekata veličine loptice od nekoliko milimetara. Uz pomoć „Volge“ osmatra se lansiranje balističkih raketa i kontrola nad zonama patroliranja NATO podmornica u severnom Atlantiku i Norveškom moru. Ova stanica povezana je direktno sa „atomskim koferom“ predsednika RF, a integralni je deo ujedinjenog sistema PVO Zajednice nezavisnih država, u okviru kojeg se vrši automatizovana razmena informacija o situaciji u vazdušnom prostoru, između komandnih punktova RV i PVO Rusije, Belorusije, Kazahstana, Ukrajine i Uzbekistana.
Druga ruska vojna baza u Belorusiji je punkt za vezu u mestu Vilejka, u Minskoj oblasti, poznat i kao radiostanica „Antej“. Ona radi već duže od 49 godina, obezbeđujući vezu sa strateškim nuklearnim podmornicama koje se nalaze pod vodom. Preko „Anteja“ se reemituju kodirani signali koji stižu sa Centralnog čvora veze Ratne mornarice RF, njih primaju ruske podmornice koje se nalaze u svim okeanima, a takođe se ostvaruje i povratna veza. Na taj način, naredbe strateškim podmornicama mogu biti izdate direktno sa predsednikovog „atomskog kofera“. Objekat opslužuje 350 oficira i mornara RM RF, ali u njemu rade i beloruski državljani.
Zabadanje ruske zastave u bazi „Lida“, na samoj granici sa NATO-om, samo je deo sveukupne promene ruske vojne paradigme u poslednjih nekoliko godina. Veliki program naoružanja, vredan oko 700 milijardi dolara, koji je nedavno pretočen i u strategiju Ministarstva odbrane i Vlade RF do 2020, vremenski se poklapa i sa reformom Oružanih snaga, koju po njenom zamahu eksperti porede sa reformama Petra Velikog s početka 18. veka. Ovu reformu započeo je prethodni ministar odbrane Anatolij Serdjukov, ali je ona od početka bila praćena kontroverzama i oficirskim nezadovoljstvom. Posle smene Serdjukova, posao je nastavio agilni Sergej Šojgu, koji je u stroj vratio nekolicinu smenjenih i penzionisanih generala, ljutih protivnika Serdjukovljevih reformi. Sa druge strane, za izvršenje plana naoružavanja armije i flote zadužen je Dmitrij Rogozin, i utisak je da na ovom planu za sada nema većih problema.
Uz pomoć programa naoružanja, ruske Oružane snage i odbrambena industrija konačno bi trebalo da prevaziđu probleme koji su se gomilali decenijama, a kulminirali su devedesetih godina, kada je armija nemilice trošila sopstvenu supstancu, a nova tehnika pristizala bukvalno kao unikatni primerci. Sada se situacija iz korena promenila. Prema planu, u narednih sedam godina biće obnovljeno 70 odsto vojne tehnike. Raketna vojska dobiće čak 80 odsto novog naoružanja, dok će preostalih 20 da čine modernizovane sovjetske rakete. Armija će imati 56 odsto novih aviona već do 2017, dok će u roku od dve godine više od polovine ruskih podmornica biti zamenjeno novim. A sve to, osim što će opremiti armiju najsavremenijim naoružanjem i munjevito je vratiti u nekadašnji rang globalne supersile, uposliće gotovo do maksimuma 1.383 organizacije koje rade u okviru ruske namenske industrije i dovesti do njenog preporoda. Zato bi trebalo očekivati da je baza „Lida“ na NATO granici tek prvi korak u ruskoj vojnoj ekspanziji.

[/restrictedarea]