Da li je Zapad (ne)pobediv?

Piše Zoran Milošević

Zapad pretvara ceo svet u sredstvo za vlastito samouništenje i primorava čoveka da se odrekne svog „arhaičnog“ prirodnog identiteta, piše Igor Panarin. Gde je tu Rusija? Hoće li dozvoliti da Zapad uspostavi „postljudski svet“?

Hladnom ratu poraz su pretrpeli Sovjetski Savez i Rusija. Svet je posle toga počeo da se menja i ustrojava isključivo u skladu sa željama Vašingtona. Razbijanje Jugoslavije, a sada i Srbije, okupacija Iraka uz davanje autonomije Kurdima i najavu stvaranja „velikog Kurdistana“ kojim se razbijaju još tri države (Sirija, Iran i Turska), okupacija Afganistana i obnova proizvodnje narkotika u ovoj zemlji, napad na Libiju i sada Siriju su rezultati poraza Sovjetskog Saveza, odnosno pobede SAD-a i Zapada. Gde god je Zapad imao interes da menja poredak, to je gotovo i ostvario, što je dovelo mnoge analitičare do pitanja, a potom i zaključka: Zapad je nepobediv! Da li je tako?

„PIROVA POBEDA“ Modest Kolerov za portal „www.iines“ ističe da je u Hladnom ratu definitivno Zapad pobedio SSSR, ali ova pobeda Zapada dovela je do trošenja resursa, tako da on sada nema potencijal da prebrodi ekonomsku i političku krizu u koju je ušao 2008. godine. To je „Pirova pobeda“. Zapadna liberalna ekonomija, koja se zasnivala na obrascu: investicije, kapitalizam, globalizacija, isti standardi, više ne postoje i lideri ovog sveta posegli su za šablonima iz XIX veka – protekcionizmom i nacionalnim egoizmom. Pobeda Zapada u Hladnom ratu, kao i nametanje – od 1990. do 2013. godine svojih interesa malim državama na Balkanu i Bliskom istoku, svedoči o njegovom civilizacijskom porazu. Kako je očigledno, XXI vek je postao ne vek Zapada nego Istoka. Jer, Zapad se ne samo za postsovjetski prostor bori sa Rusijom već i Kinom, a što je interesantno Peking počinje da ulazi i u sam Zapad koji se samourušava pod udarom krize koju je proizveo.
Kriza na Zapadu je kriza liberalnog obrasca svetskog poretka, liberalnog solipsizma, koji je mislio da će večno upravljati svetom. No, poslednje decenije Zapad je dobio još jedan novo-stari izazov – Rusiju, koja se podigla (ekonomski i vojno) i koja se, prema Kolerovu, više nikoga ne plaši, jer je sposobna da zaštiti svoje interese.
Mihail Leontijev za portal „www.odnako.org“ piše da Zapad svesno aktivira propagandu o pobedi nad Sovjetskim Savezom i Rusijom u Hladnom ratu, uz manje-više stalne potvrde te pobede razaranjem malih i nemoćnih država (Libija, Srbija, Sirija) da bi uspostavio antikrizne parole. U tom smislu su i izjave bivšeg državnog sekretara SAD-a Hilari Klinton da SAD neće dozvoliti obnovu Sovjetskog Saveza u novoj varijanti ekonomske unije. Istovremeno, strateg SAD-a i geopolitičar Zbignjev Bžežinski izjavio je tim povodom da Zapad koji je pobedio u Hladnom ratu Sovjetski Savez sada mora završiti i sa Rusijom. Američki istoričar hazarskog porekla Ričard Pajps je čak izjavio: „Rusija je za Evropu opasnija od Bin Ladena.“

[restrictedarea]

PROPAGANDA, MIT I LOGIKA Posebno velika propaganda zapadne snage i nepobedivosti događa se na rubnim delovima Rusije i Kine. Tako se u Ukrajini, na primer, upravo odvija svojevrsno takmičenje analitičara i novinara u pisanju oda (nepobedivom) Zapadu. Na ovo je reagovao Aleksandar Rodžers za portal „Hvilя“ (11. maja 2013) odom protiv Zapada, u kojoj je istakao da su svi ti tekstovi bezuslovno lepo napisani, ali imaju jednu manu: nisu logični i ne podnose kritičko propitivanje i mišljenje. Tu pre svega misli na tvrdnje o dve hiljade godina dugom usponu Zapada, jer je to prosto netačno. Prvih 500 godina (spomenutog perioda) na Zapadu se dogodio pad, zatim sledi „mračni vek“, Krstaški ratovi u kojima su muslimani uništili 95 odsto jedinica krstaša i njihovih saveznika. Zatim su se Evropljani međusobno klali i borili za vlast i teritorije. Tek kada je Kolumbo otkrio Ameriku i razvojem kolonijalnog sistema pokreće se razvoj Zapada, ali taj period, kao što je poznato nije trajao 2000 godina. Drugo, predstave o nepobedivosti Zapada ne mogu da izdrže ni statističku proveru. Kina je po svim parametrima bolja od SAD-a, čak i u 2012. godini. Osim toga, na portalu „voprosik.net“ objavljen je članak pod interesantnim naslovom „Laži evropske statistike“, u kojem se razobličuju podaci koje plasira Brisel i „Evropska centralna banka“. Mnogo je spornog i netačnog, a najviše podatak da nemačka finansira „južnjake“ (Špance, Portugalce, Grke i Italijane). Iz analize autora ovog članka vidi se da Nemačka zapravo eksploatiše i profitira od „davanja pomoći“.
Takođe mit o tehničkoj premoći Zapada nad Istokom je realan samo u glavama analitičara i novinara koji neće da vide realnost. Većina naučnika u SAD-u koja donosi inovacije nisu rođeni u ovoj državi, već u Aziji i čine više od polovine aktivnih naučnika. Većina delova u američkoj vojnoj tehnici se proizvodi u Kini, a ne u SAD-u. Amerikanci ne mogu samostalno da proizvedu ni moderne mobilne telefone, a da ne govorimo o složenijoj tehnici. Jednostavno, Vašington primenjuje politiku „tehnološkog danka“ radi geopolitičke zaštite. Tu su i veoma važna moralna pitanja, a ona nisu na strani Zapada. Koliko su ratova vodili od 1990. godine (da ne idemo u dalju prošlost) Rusija i Kina, a koliko SAD i Zapad? Takođe, prozapadni analitičari neće da u polje rasprave unesu pitanje gde su to na vojnom polju Amerikanci i njihovi janičari pobedili Rusiju ili Kinu? Možda u Južnoj Osetiji?

PAROLE „OTVORENOG DRUŠTVA“ Prema mišljenju liberala, pobeda Zapada u Hladnom ratu trebalo je da dovede do konačne vesternizacije sveta. U svim državama sveta pojavili su se misionari modernizatori koji su lokalnim elitama objašnjavali kako da se izbore sa tradicionalnim mentalitetom stanovnika i njegovim vrednostima, kako bi se svet modernizovao. Sve se odvijalo pod parolom „otvorenog društva“, kao sveta bez granica, bez specifičnog kulturnog i nacionalnog identiteta, u kojem nema mesta za „arhaične“ vrednosti kao što su patriotizam, nacionalni identitet, tradicionalne religije dobročinstvo itd. Pored toga, Zapad je počeo da formira različite mitove kako bi uverio svet u svoju naučno-tehničku prednost i nepobedivost. To su mit o potrebi osvajanja kosmosa, o formiranju veštačke inteligencije i ere robota (koji koriste tu inteligenciju), što bi sve zajedno trebalo da dovede do kraja „ere ljudi“, to jest do uspostavljanja postljudskog sveta. Upravo ovo potvrđuje i nedavno vešto plasirana vest da su SAD pustile u upotrebu prvog drona sa veštačkom inteligencijom koji će ubijati ljude širom sveta, a ima takav dolet da mu nije potrebna baza u drugim državama. Prosto može da vertikalno poleti sa broda i obavi ubistvo. Tako Zapad pretvara ceo svet u sredstvo za njegovo vlastito samouništenje i primoravanje čoveka da se odrekne svog „arhaičnog“ prirodnog identiteta, piše Igor Panarin za portal „www.gumer.info“.
Gde je tu Rusija? Hoće li dozvoliti da Zapad uspostavi „postljudski svet“?

MISIJA RUSIJE Savremeni ruski mislioci ističu da Rusija ima svoju misiju koja joj je data od davnina. Podsetimo se da je Dostojevski, ali i njegov ideološki protivnik Leontijev, pisao da Rusija ima obavezu da sabira u bratskoj ljubavi celokupno čovečanstvo, ali ne u cilju eksploatacije drugih, već da bude otadžbina svih onih koji se bore protiv antihrista. Ruski istoričar Tedotov (1886-1951) isticao je da se mora imati vera u budućnost Rusije, a ona mora sadržavati i religiozno načelo kako bi duhovni život bio potpun. Ovde se otvara važno pitanje. Zašto autori uvode u politiku priču o antihristu, odnosno kakve veze ima antihrist sa formiranjem „postljudskog sveta“?
Dr Tatjana Gračova, inače rukovodilac katedre Vojne akademije Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije objavila je, između ostalog i knjigu „Sveta Rusije protiv Hazarije“, u kojoj je iznela mnoštvo zapanjujućih i zabrinjavajućih podataka. Naime, nije tajna da se poslednjih decenija govori o Novom svetskom poretku koji predviđa stvaranje svetske vlade (koja sada postoji kao tajna), svetske vojske i policije (koja se stvara čipizacijom građana). Gračova ističe da iza svega toga stoje Hazari i „Nevidljiva Hazarija“, krvni potomci nomadskih Turaka – Hazara, koji su u osmom veku preobraćeni u judaizam i koji su obrazovali jedinstvenu višeplemensku populaciju na čijem čelu su bili ostaci Judeja kolena Danova, proteranih iz Palestine, i koji su činili oligarhijsku vlast države Hazarije (Hazarski kaganat), koja je postojala od VII do X veka. Hazariju su razbili Rusi zbog stalnog odvođenja roblja i pljačkanja njihovih teritorija i stanovništva. Prestonica Hazarije nalazila se teritoriji današnje Čečenije, a sama država u periodu najveće moći prostirala se do Krima. Interesantno je da su pravoslavni i islamski teolozi saglasni da je koleno Danovo ono isto koleno iz kojeg će se, po crkvenom predanju, od bludnice roditi antihrist, sin bezakonja. Upravo koleno Danovo, tvrde pomenuti teoretičari, ima vlast na Zapadu, posebno u SAD-u gde kontroliše pre svega tokove novca i armiju. Njihov cilj je, kaže se, dovođenje antihrista i uništavanje onih koji neće da mu se potčine.
No, svemoć, koju manifestuju Hazari danas, kako ističe Gračova, ne znači vlast nad zemljama, pa ni nad regionima. To je vlast nad civilizacijom čiji je stožer religija. To je vlast nad dušom čovečanstva, viša forma vlasti, koja bi trebalo da pripada samo Bogu. Zato su hazarske pretenzije izazov Bogu. Za ostvarenje ove ideje antihrist je izabrao „najgore od najgorih“ – duh kolena Danovog. Duh koji se iz pokolenja u pokolenje personifikuje u različitim vidovima, u raznom hazarskom religioznom antisemitizmu, koji žestoko ispunjava satanske instrukcije i vodi čovečanstvo u pogibelj.
Kakva god da je gadost uperena protiv Rusije i pravoslavlja, tražite tu Rotšildove prste – ističe Gračova. Rotšildi potiču od Hazara koji su pobegli u Evropu, posle pada države Hazarije (nisu mogli drugde bežati, jer su ih zbog zločina po padu Hazarije od Rusa mnogo žešće progonili Persijanci, Jermeni i Alani). No, preživeli Hazari su koristeći iskustva stečena tokom postojanja Hazarije uz pomoć novca, podmićivanja i tajnih društava (hazarska elita je svoj prelazak na judaizam krila od naroda i tada je razvila i shvatila moć tajnog) preuzeli mnoge vlade, tj. političku vlast u tim zemljama. Svetsku vladu nevidljive Hazarije predvode baš oni – dinastija Rotšild. Rotšildi kontrolišu novac u SAD-u i zato kontrolišu tu državu, a prema američkim diplomatskim podacima od uspostavljanja ove države u Kongresu nikada nije bilo manje od 60 odsto Hazara. Dakle, kontrolišu ne samo izvršnu nego i zakonodavnu vlast. Pored Rotšilda i porodice Varburg i Šifa (sve su zapravo preko bračnih veza postale jedna porodica) su umešane u stvaranje toga što se danas zove iluminatima. Njihov cilj je gospodarenje na planeti preko diktature svetske vlade, globalne armije i čipovanog stanovništva.
Gračova smatra da ima rešenja, a to je oslonac na religioznu osmišljenost, jer je u veri spasenje svakog čoveka, porodice i zemlje. Šta bi trebalo raditi? Prvo, promeniti što je moguće više vektor svoga životnog ustrojstva, interesa i stremljenja, sa ličnih u korist patriotizma i ljubavi ka svome narodu. Drugo, potrebno je živeti crkvenim životom koji je za dušu isto što je za medicinu lečenje i za telo lek. Ako počnemo duhovni život u duši više neće biti straha i malodušnosti.

SRBIJA U „HAZARSKOM KAVEZU“ Da li to znači i da spas Srbije mora započeti udaljavanjem od ovakvog Zapada? Srbi kao pravoslavni narod nikada neće izmoliti poštedu od Hazara, kao uostalom ni Rusi. Drugo pitanje je odnos prema unutrašnjim Hazarima, tj. oslobađanje vlasti od uticaja tih ljudi. To je moguće osloncem na Rusiju. Rusija ima, kako je pisao Dostojevski, „obavezu da sabira u bratskoj ljubavi celokupno čovečanstvo“, radi borbe protiv antihrista. Upravo na ovome radi ruski predsednik Vladimir Putin stvarajući pretpostavke na unutrašnjem planu za borbu protiv Hazarije (oslobađanje od uticaja na vlast nevladinog sektora, stvaranje privrednog suvereniteta Rusije kroz eliminaciju ljudi iz državnih službi koji su vlasnici privatnog kapitala i orijentisani na Zapad, jer ti ljudi ne doživljavaju Rusiju kao svoju zemlju). No, za pobedu glavno je, kako piše Gračova da svaki pravoslavac i čovek dobrih namera sebi kaže: „Ja neću više da živim u hazarskom kavezu u koji su me ugurali i odakle će me povesti na klanje. Ja hoću da živim sa drugim narodima, sa braćom u jakoj državi koja je sposobna da zaštiti moju veru i mene lično od hazarskog ropstva.“ Protektorati, jasno je, nisu države i ne mogu nikoga zaštititi. Hazarski Zapad je i te kako pobediv, ali da bi se to dogodilo moramo shvatiti svoj istorijski zadatak.

[/restrictedarea]