Krstimir Pantić: Nema rešenja bez saglasnosti Srba sa Kosmeta

Razgovarala NATAŠA JOVANOVIĆ

Šta je Srbija dobila, a šta izgubila potpisanim Sporazumom, zašto Srbi sa Kosmeta nisu učestvovali u pregovorima, te kako je birajući između stranke i naroda izabrao svoj narod

Oko 600 radnika MUP koji žive na Kosovu i Metohiji, a nisu radno angažovani, u junu će decu upisati u škole u nekom od gradova i opština u centralnoj Srbiji. Srbija država će svojim potpisom učiniti da na KiM već u septembru živi 2.500 do 3.000 Srba manje. Isto će se desiti sa Univerzitetom u Prištini ukoliko Sporazum zaživi, jer roditelji iz centralne Srbije neće slati decu na fakultete u Kosovsku Mitrovicu. Oni neće želeti da na diplomama koje njihova deca budu dobila stoji pečat tzv. Republike Kosova, kaže u razgovoru za „Pečat“ Krstimir Pantić, zamenik direktora Kancelarije za KiM i član Glavnog odbora SNS-a.
Šta je to što piše u Sporazumu potpisanom u Briselu, a što ne odgovara Srbima sa severa?
Sporazum ne samo da ne odgovara Srbima sa severa, on nije u interesu države Srbije. Sama činjenica da je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin podneo ostavku, govori u prilog tome da on Sporazum doživljava kao povlačenje institucija Republike Srbije sa Kosova i Metohije, i na određeni način priznavanje tzv. realnosti, odnosno priznavanje nezavisnosti tzv. Republike Kosovo. Za nas je neprihvatljivo da se institucije države Srbije gase, a umesto njih uspostavljaju institucije tzv. Republike Kosovo. Posebno zabrinjava činjenica da će policija i pravosuđe biti potpuno integrisani u kosovski sistem, što znači da će Srbima suditi sudije koje bude birala Priština. Istina je da će to biti Srbi, ali pitanje je kako i po kojem kriterijumu će oni biti izabrani. Mi i danas, u Ustavnom sudu Kosova imamo sudije Srbe, ali se pri tom prećutkuje činjenica da su to profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu koji su pobegli iz centralne Srbije zbog afere „Indeks“. Ukoliko Albanci postave takve sudije da sude Srbima, plašim se da nam se ništa dobro ne piše. Takođe, Sporazum predviđa da pripadnici MUP-a koji sada žive na Kosovu i Metohiji i primaju platu od MUP Srbije prelaze pod kontrolu prištinskih institucija, ukoliko te institucije procene da oni ispunjavaju uslove i ukoliko po njihovom mišljenju oni nisu počinili neko krivično delo. Siguran sam da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, suočeni sa ovim uslovima, neće pristati da rade u Kosovskoj policiji, jer će pored svega pobrojanog, imati dva puta manju platu i neregulisano penziono i zdravstveno osiguranje.

[restrictedarea] Koja je razlika između ovog potpisanog i onog prethodno ponuđenog Sporazuma? Čini se da je to jedan od glavnih argumenata Vlade u pravdanju ishoda 10. runde pregovora? Šta smo dobili?
U odnosu na prethodni Sporazum, pregovarački tim je uspeo samo da izbaci tačku na kojoj su insistirali Albanci i EU, a ona se odnosila na neblokiranje učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije, OEBS i UN. To je jedini uspeh ovih 10 rundi. Sva ostala rešenja su ista. Ovaj Sporazum ne samo da nije u skladu sa Ustavom. On nije u skladu ni za Rezolucijom Skupštine Srbije koja je nedavno usvojena.
Zašto niste učestvovali u devetoj i desetoj rundi pregovora?
To je pitanje za Vladu Srbije. U ove dve runde niko sa Kosova i Metohije nije učestvovao, ali i onda kada smo bili prisutni, mi nismo imali status pregovarača, već smo bili samo članovi delegacije. Razgovore su vodili isključivo predsednik Vlade Ivica Dačić, Ketrin Ešton i Hašim Tači.
Kada je nastupio prelomni trenutak i šta je prethodilo vašem odbijanju da se saglasite sa stavovima Vlade i konačno centrale SNS-a u Beogradu?
Odmah posle završetka razgovora u Briselu, čuo sam se sa direktorom Kancelarije za KiM Vulinom koji mi je rekao da nije zadovoljan i da rešenja koja su postignuta ne zadovoljavaju naše interese. Kada sam Sporazum video bilo mi je jasno da je on loš i da ne nudi ništa dobro. To je bio trenutak kada sam ja morao da iznesem i lični, i stav građana sa severa Pokrajine koje predstavljam u Kancelariji za KiM.
Da li ste bili u kontaktu sa vrhom stranke?
Na sednici Glavnog odbora izneo sam svoje mišljenje. Nisam zbog toga imao neprijatnosti. Predsednik stranke Aleksandar Vučić mi je rekao da ima razumevanje za moje stavove, ali da je na Glavnom odboru odluka većine obavezujuća.
Da li vas na neki način obavezuje ostanak u SNS-u? Da li biste, ukoliko od vas stranka to bude tražila, pristali da budete taj link koji Vlada pokušava da napravi ka Srbima na Severu?
Mnogo toga zavisi od razgovora koji ćemo imati sa državnim vrhom. Ukoliko Vlada Republike Srbije bude insistirala na tome da mi uzmemo učešće u sprovođenju ovih dogovara, razmisliću o svom daljem angažovanju.
Da li se kreće sa pripremama za formiranje Skupštine AP Kosova i Metohije i odmrzavanjem 183. odredbe?
Mi smo odavno krenuli sa pripremama, sluteći da će se nešto loše desiti u Briselu. Čekali smo da vidimo kakva je volja naših građana i da li oni to žele. Odgovor je stigao na Saboru održanom u Kosovskoj Mitrovici koji je okupio 20.000 ljudi. Skupština AP Kosova i Metohije bila bi nastavak funkcionisanja prethodne Skupštine koja je radila do 1989. Niko nema prava da nam govori o tome da to nije u skladu sa Rezolucijom 1244, niti da osporava narodnu volju, jer ne zaboravimo da u Ustavu piše da su nosioci suvereniteta građani i oni mogu referendumom da odluče o svom životu. Srbi žele institucije države Srbije, a ne institucije srpske zajednice koja će raditi po Ustavu tzv. Republike Kosovo.
Kako procenjujete jedinstvo i spremnost Srba sa KiM da izdrže u odbrani ustavnih prava i teritorijalnog integriteta?
Srbi na KiM su i 1999. bili napušteni od svoje države i prepušteni sami sebi. I tada smo uspeli da se organizujemo i suprotstavimo daleko nadmoćnijem i brojnijem neprijatelju. Preživeli smo i mart 2004. Sada je stepen jedinstva na najvećem nivou. O tome govori i činjenica da na Saboru u Kosovskoj Mitrovici nije mogla da se vidi nijedna stranačka zastava. Građani su svesni činjenice da se svi zajedno suočavamo sa pitanjem opstanka. To je ono što nas razlikuje od uže Srbije. I građani i lokalna rukovodstva su spremni da istraju u svojoj borbi za očuvanje države Srbije na prostoru Kosova i Metohije. U toj borbi mi nećemo štedeti ni sebe, ni svoje porodice. Sada niko nema prava da se povuče iz borbe i dozvoli mirnu predaju Kosova.
Da li postoji način primene Sporazuma bez saglasnosti Srba sa Kosmeta?
To je apsolutno nemoguće. Sprovođenje zavisi samo od volje srpskog naroda. Ni dosadašnji dogovori nisu mogli biti sprovedeni samo iz razloga što ih Srbi sa Kosmeta nisu prihvatali. Mi nismo prihvatili sprovođenje dogovora o slobodi kretanja koje podrazumeva da Srbi koriste albanske lične karte i dozvole, jer je uslov za to bio uzimanje kosovskog državljanstva. Prihvatanjem ovog Sporazuma iz Brisela mi bi pristali na sve ono što smo do sada odbijali. Konačno postali bi Kosovari, ne više Srbi.
Koliko je uverljivo objašnjenje Vlade da je alternativa Sporazumu bio rat, manjak investicija, izolacija Srbije…?
Jedino što bi moglo da se desi odbijanjem Sporazuma jeste da EU smanji pomoć koju daje Srbiji, a koja je svake godine sve manja. Sve ostalo je isključeno jer Srbija nije uradila ništa što bi povredilo međunarodno pravo, nikome nije pretila, već se, naprotiv, zalagala za očuvanje svoje teritorije.
Kako komentarišete stavove iznete u ruskim medijima da Srbi sa Severa predstavljaju bitan geopolitički faktor u Evropi?
Činjenica je da nema rešenja za status Kosova i Metohije bez Srba sa Severa, bez obzira na to što međunarodna zajednica iz sve snage pokušava da pritisne Srbiju da pristane. Mi ne želimo da budemo poligon za obračun svetskih sila. Mi samo želimo da narod donese odluku o svom životu. Srbi žele da budu Srbi. [/restrictedarea]