Veze i vezice

Piše Vasa Pavković

Jedna od glavnih karikaturalnih karakteristika Fidela Kastra, kojom ga je Amerika decenijama označavala diktatorom, behu njegovi oštri, višesatni govori (uglavnom usmereni prema moćnom susedu). Pokušavajući da koliko-toliko odloži imenovanje Džona Brenana za direktora CIE, senator Rend Pol je nedavno u Gornjem domu američkog Kongresa govorio 13 sati neprekidno! ….Čudi što američki mediji i senatora Pola nisu častili nekim od atributa koje su nesebično dodeljivali navodnom „diktatoru nad diktatorima“ sa Kube

Rano proleće

Od ranog jutra – rano proleće. Oblaci oko osam, oko pola 10 evo sunca! Oko 11 počinje kišica i tako do 12. U podne se opet probije sunce i obasja vlažne ulice, mladu travu, pupoljke po granama i klince na igralištu, sve tako do pet-šest uveče. Jer, dan se produžio. Proleće je došlo pre vremena i niko se ne buni – ni vlast, ni opozicija. Ni golema većina građana koji su neopredeljeni, ali ih svet politike više ne zanima „ni pod razno“.

Kraj „Mlečnog rata“

Polako se stišava „Mlečni rat“. Pokrenut na „Tviteru“, on se danas uglavnom očituje na „Fejsbuku“, jer deset puta više Srba preferira ovu mrežu. Ogromna šteta koja je počinjena platila su dva službenika Ministarstva poljoprivrede Srbije. U Vojvodini izgleda nije bilo krivaca. Mada mnogi na „Fejsbuku“ baš tvrde da su najodgovorniji oni, odnosno onaj koji je ovu prastaru političarsku „okretnu igru“ započeo na „Tviteru“. Možda to tvrde samo stoga što se korisnici ove dve mreže i kod nas ne podnose? Ili su razlozi dublji? Čak su se i voditeljke jutarnjih programa kao smirile, odustale od raspirivanja afla-panike i više se posvećuju Pesmi Evrovizije…
Šta li je sledeće na redu? Meso? Voće? Povrće? I gde će sve početi?! Na Fejsu ili Tvitu? Možda bi kladionice mogle da pomognu? Da pogledamo kvotu, pa da se opredelimo!

Čavezova smrt

Posle duge borbe s kancerom, umro je Ugo Čavez, jedan od najvećih i najglasnijih američkih neprijatelja. I naše novine, nasedajući na raznovrsne linije spinovanja, izjednačavaju ga sa diktatorima i „diktatorima“ koje je takvim proglasila Amerika i njene „svestrane“ tajne službe, uz nesebičnu podršku Britanije i drugih saveznika. Izgleda, čitajući komentare povodom Čavezove smrti, da nema nikakve razlike između Čaveza i Gadafija, između Gadafija i Ahmedinedžada, između Ahmedinedžada i, što da ne, Kastra, pardon! Između Somoze i Hitlera itd. itd. U medijskom „loncu za topljenje“ desetine vladara, koji iz nekog lukrativnog razloga nisu po američkom ukusu, svode se pod okrilje jedne jedine reči – diktator – a odatle do izbijanja građanskog rata, atentata, kancera itd. nije dalek put.

Diktator po izboru

Jedna od glavnih karikaturalnih karakteristika Fidela Kastra, kojom ga je Amerika decenijama označavala diktatorom, behu njegovi oštri, višesatni govori (uglavnom usmereni prema moćnom susedu). Pokušavajući da koliko-toliko odloži imenovanje Džona Brenana za direktora CIE, senator Rend Pol je nedavno u Gornjem domu američkog Kongresa govorio 13 sati neprekidno! Ovaj beznadežni gest odlaganja naziva se „filibaster“ u ondašnjem političkom žargonu. Čudi što američki mediji i senatora Pola nisu častili nekim od atributa koje su nesebično dodeljivali navodnom „diktatoru nad diktatorima“ sa Kube. Verovatno je Polova govorancija označena kao vrhunac zapadne demokratije!

[restrictedarea]

 

Đukanović protiv Đukanovića

Ovo nema ni u Americi! – nasmejao bi se neki veseljak ili veselnik (kako vam drago) kad pročita da je rođeni brat Mila Đukanovića, biznismen Aco Đukanović, tužio Vladu Crne Gore, na čijem je čelu sada Milo Đukanović. Tužba je zasnovana na neispunjenju nekakvog ugovora iz 2008. godine, a nezavisni crnogorski sud je presudio u korist Aca. Po odluci tog suda Milo mora da plati Acu ni manje, ni više nego 12 miliona evra! Čovek ne može, a da se ne divi nezavisnosti sudstva u nama bratskoj Crnoj Gori, i da ne pomisli na donedavne demonstracije i štrajkove gladnih radnika u Podgorici i Nikšiću. Ali šta je 12 miliona evra kad su čast i čojstvo u pitanju!

Propast srpskog fudbala

Deset puta manju svotu, 1,2 miliona evra isplatio je Fudbalski savez Srbije bivšem selektoru Radomiru (nazvaćemo ga kako on sam sebe patriotski oslovljava)! „Platili smo dug i nismo bankrotirali“, kaže Ivan Ćurković, nekadašnji veliki golman velike Jugoslavije, a sada potpredsednik FSS-a. Uz to Ćurković dodaje: „Više bih voleo da je taj novac podeljen klubovima da se popravi infrastruktura, ali šta da se radi…“
Ćurković nije morao da ide daleko – račun „Crvene zvezde“ opet je blokiran i slavni klub je ponovo na ivici bankrota.
O tome šta znate o stanju u srpskom fudbalu ne morate ništa da kažete – dovoljno je da odgovorite na pitanje da li su isplata Radomiru, i poravnanje i situacija u Zvezdi i celom srpskom fudbalu u nekakvoj, bilo kakvoj vezi? Šta kažete? Slažete se s podnaslovom? Ili gajite nadu?

Milan Savić: „Naši stari“

Kao da se kvalitetne, važne knjige danas mogu naći isključivo kod malih izdavača… Takav izdavač je Gradska biblioteka u Novom Sadu, koja u ediciji „Novosadski manuskript“, koju uređuje Sava Damjanov, izdaje vredna dela. Jedna od najinteresantnijih je knjiga „Naši stari“ čiji je autor Milan Savić, a priređivači Milivoj Nenin i Zorica Hadžić.
Savić je retkim današnjim čitaocima poznat pre svega kao otac Anice Savić Rebac, a potom i kao dugogodišnji sekretar „Matice srpske“ i urednik „Letopisa“ na prelomu 19. i 20. veka. Budući da je nadživeo sve svoje savremenike, a po prirodi bio sklon pripovedaštvu, Savić je godinama pisao nekrologe za kulturne delatnike oko Matice i uopšte u Vojvodini. Najčešće za svoje poznanike, prijatelje – ali ne kako se to vazda radi, kurtoazno i prigodničarski, nego iz lične, često anegdotske, duhovite perspektive živog i mudrog svedočenja o vremenu i ljudima. Njegovi tekstovi o znanim i neznanim, o velikim i malim više liče na priče, na poglavlja romana, na antologijske primere realističke proze. Na 360 stranica su žive i uzbudljive priče o Kosti Trifkoviću, Peri Raduloviću, Savi Petroviću, Emilu Čakri, Koderu, Aleksandru Sandiću, Toši Jovanoviću i Peri Dobrinoviću itd. itd. Političari, advokati, slikari, glumci, pisci, istoričari, lekari, sveštenici, ali i ljudi bez zanimanja – prikazuju se u Savićevim tekstovima bez „lakiranja“ i lažiranja. On ne skriva svoje omraze, ali ni svoje velike strasti – a ispod svega sluti se Savićeva bogata biografija. Jednom rečju: izvanredno štivo!

Nonšalancija i „gurka“

Istovremeno kada se posle nekoliko dana skrivanja Uroš Mišić (Pravda za Uroša!) ležerno i nonšalantno došetao do beogradskog SUP-a, uz pratnju svog advokata, novine su donele vest kako su dva muškarca u sivom automobilu marke „bmv“ izgurali policijsku patrolu sa puta na Novom Beogradu. Pobegli su „u pravcu grada“, a potera za njima nije dala rezultata. Agencijska vest ne kaže da li je auto imao registarsku tablicu, da li je bio ukraden, da li je uopšte pronađen i čije je vlasništvo. Sve oko nas je povezano, pa i došetavanje i gurka – sve je simptomatično po položaj običnog čoveka, ovde i danas.

Martovska kiša

Priroda koja nas je izdašno pomogla ove zime mogla bi da nam se nađe i u martu, i da nas obraduje kišicama, makar svaki drugi dan. Tako bismo lakše zaboravili „afle“ i sve druge toksine oko nas i u nama.

[/restrictedarea]