Kad je kosa puna volumena

Piše: Boško Lomović

O jeziku rode ti pojem, o jeziku televizije moj rode…

Nego, da li vas je neko skoro ispoštovao? Bolje što nije. Ne zavidim onima koje na malim ekranima često ispoštuju. Odmah se setim jednog direktora kome sekretarica krišom javlja interfonom da je „opet došao onaj i želi da ga primite“. Direktor odgovara: „Ispoštuj ga jednom kafom i reci da nisam u kancelariji“. Drugim rečima – otarasi ga se. Nema glagola ispoštovati ni u najobimnijim rečnicima srpskog jezika (Rečnik MS–MH“, 1967; Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, projekt u nastajanju SANU, čiji je 18. tom izišao 2010). Dragiša Vitošević, poznavalac i ljubitelj dobrog govora, s pravom se ljutio što se glagol morala poštúvati (bolje poštòvati) sveo na čistu mehaniku – ispoštovati.
Televizije nas izveštavaju da su važne odluke na Vladi (Srbije), manje važne na komisiji, te da će se o tome i tome raspravljati na skupštinskom odboru za bezbednost. Neće biti da će na svima njima, već na njihovim sednicama (zasedanjima). Jeste, znam ja šta je voditelj (novinar) hteo da kaže, ali neka kaže onako kako bi trebalo. Može neki mališa, slušajući ovo, da sutra u školi, na pitanje učitalja hoće li ići na planiran izlet, odgovori: „Ne znam dok ne odlučimo na porodici“.
Recite mi, ljudi, koliko traje Svetska dekada Roma, proglašena pre nekoliko godina? Deset godina ili deset dana? Ako traje deset godina, zašto nije decenija, jer dekada je period od deset dana. U toj deceniji ili dekadi potrebno je, slušam, obaviti inkluziju romske dece u sistem obrazovanja. U ovom tekstu nije reč o inkluziji kao tuđici u srpskom jeziku tamo gde je to suvišno, to je priča za neku drugu priliku, ali kad sam kod dekade, da kažem da naša reč glasi uključivanje i utoliko je bolja ukoliko iznesem izvorno značenje latinske reči. Dakle, imenica inclusio označava zatvaranje, zatvor, zagrada. Neće biti da smo to namenili romskoj deci u Svetskoj dekadi Roma.

U sezoni fudbalskih utakmica, sportski novinari i reporteri sa terena potpuno ignorišu pravilnu upotrebu četvrtog padeža. Gotovo bez izuzetka, kod njih je „Partizan“ pobedio „Radnički“, a „Hajduk“ je nadigrao „Rad“. Dosledno uzev, ne zna se ko je koga pobedio (nadigrao), budući da subjekat ne mora obavezno da bude prva reč u rečenici, a padežni oblik ne upućuje na gubitnika. Pobeđen ili nadigran klub bi trebalo da je u četvrtom padežu. Koga je to „Partizan“ pobedio? Naravno „Radničkog“, a „Hajduk“ je nadigrao „Rada“ (u obrnutom slučaju: „Hajduka“ je nadigrao „Rad“. U protivnom, liči na ono da je „dete ujelo kuče“, pa se ne zna ko je ujeden, a ko je ujeo. Istina, imenice srednjeg roda imaju isti oblik nominativa i akuzativa u jednini, što kod pomenutih imenica muškog roda nije slučaj, ali se iz smisaonog konteksta dâ zaključiti ko je ujeden, budući da je malo verovatno da kuče bude žrtva ujeda.
Da li gledate direktan prenos? Kada bi postojao indirektan prenos utakmice, onda se direktnom ne bi imalo šta prigovoriti. Ali ne postoji, jer – prenos je samo prenos: očima gledalaca (ušima slušalaca) se nudi događaj koji se upravo odvija na stadionu. Zato je i nonsens (namerno upotrebih latinsku reč da malo ublažim stvar) obaveštenje da ćemo „gledati odloženi prenos“. To neće biti prenos, već snimak ranije odigrane utakmice.
A vreme teče li teče, nezaustavljivo za svakoga, osim za sportskog reportera RTS-a. On uporno, na fudbalskim utakmicama, sudijine produžetke posle 90. minuta naziva zaustavno vreme. Čak i da se vreme može da zaustavi, bilo bi to zaustavljeno, a ne zaustavno vreme. A lektori? Ima li ih i rade li svoj posao?
Nije odavno, ali jeste: suprotna sveza „ali“ je prekrštena u sastavni veznik ali. Trpa se, pri nabarajanju, često tamo gde je mesto jedino sastavnoj svezi i. Primera je mnogo na televiziji, u novinama, u nadahnutim govorima. Čuh da su ove godine odlično rodile šljive, jabuke, ali i kruške. Zašto su kruške nešto što odudara od ostalog voća našeg podneblja, pa, umesto i, pišemo i govorimo ali i? Ne znam – pitam vas. Dopuštam da bi to bilo u službi jasnosti jedino ako bi, umesto krušaka, bile banane. Ne može se očekivati da u umerenokontinentalnoj klimi uspevaju banane, a ako se i to desi, onda bi veznik „ali“ bio na mestu i isticao činjenicu da i to voće večitog leta, uprkos snegu i mrazu, ipak uspeva kod nas. To „ali“ je tu da izrazi neočekivanu pojavu, senzaciju suprotnu od našeg dotadašnjeg znanja o rasporedu flore i faune. Bude li klima u budućnosti dozvolila da banana rađa u svakom voćnjaku u Srbiji, onda će i ali i prerasti u i.
Televizijske reklame me nerviraju što filmove i TV serije seku posred najuzbudljivijih scena, a, bogami, uskaču i u TV dnevnike. Da zanemarim to što traju po pet minuta. A koliko su tek slikom nemaštovite i rečju zbrda-zdola! Već se „proslavila“ ona što preporučuje boje i šampone za kosu. Posle upotrebe tih preparata, „kosa je puna volumena“. Volumen je, naški imenovano, zapremina. Kosa, baš kao i svaka stvar, zauzima ili zaprema određeni prostor, a to zauzeće, ispunjavanje, čini njenu zapreminu. Kosa bi mogla da bude puna vašiju, puna peruti, dakle, konkretnih stvari ili bića sa vlastitim zapreminama, ali nikako puna zapremine (volumena), tj. apstraktnog pojma. Malo li je što je „kosa puna volumena“, već je volumen ispunio i trepavice, pa su upotrebom reklamirane maskare, ženske trepavice postale „16 puta punije volumena“ (obaška što puna čaša ili koja druga posuda ne može biti punija). Za medicinske stručnjake je pitanje kako nejaki mišići očnog kapka pokreću toliko „volumirane“ trepavice i kako, kod toliko uvećane njihove zapremine, oči uspevaju da išta vide.
Nastaviće se