Pisac našeg doba

Piše Dragan Lakićević

U Tanaskovićevom romanu narod postoji samo u liku junaka indikativnog i asocijativnog imena, sve ostalo čine figure iz visokog društva, pa se u delu susrećemo sa grupnim portretom elite našeg doba „na početku trećeg milenijuma (…) u raljama neoliberalnog kapitalizma“

ekoliko podataka, pre svega vremenskih određenja, već u prvom odeljku, označavaju najvažnije koordinate romana „Oluja“ Marka Tanaskovića. Te koordinate određuju tematiku i književni postupak, ali i književnu epohu u kojoj nastaju dela ove vrste.
Pažljivom čitaocu mogu biti zanimljiva dva vremenska određenja: „jedne vedre i neuobičajeno tople septembarske noći“ – dakle, bilo koje noći, bilo kome, mogao bi se dogoditi „poziv“ u roman, a to znači u duh našeg doba. „Dolazim u Beograd petog oktobra avionom“ – tog datuma dolazi u Beograd junakinja Tanaskovićeve proze, ali i jedan novi roman, možda i epoha u kojoj nastaje knjiga koju čitalac drži u rukama.
U tom trenutku prvi glavni junak, pisac, sedi „nad svojim monitorom“, a drugi glavni junak, mladi političar se „omamljen alkoholom i raspojasan vratio iz razvratnog lumperaja“. Dva suprotna lika istog glavnog junaka, tog „istorijskog“ datuma dočekuju glavnu junakinju Barbaru, sa zanimanjem umetničkog fotografa, koja se posle dužeg vremena iz Njujorka vraća u Beograd – svojim najboljim prijateljima.
Od simetričnih suprotnosti sastoji se struktura Tanaskovićevog romana. To upućuje na „laboratorijski“ postupak u izradi romana „Oluja“. Pisac je precizno omeđio prostor književnog dela na tri plana: emotivni, moralni, politički. Te tri dimenzije čine osnov knjige pred nama.
Na emotivnom planu, romanom dominira ljubavni trougao troje mladih Beograđana. U lepotici Barbari ukrštaju se karakteri njena dva momka, koji su međusobno najbolji prijatelji iz prethodne epohe, koje će nova epoha, strogo odvojena i započeta pomenutog datuma (5. oktobra), matematički suprotstaviti. Njihova suprotstavljenost je lična i opšta: bujna strast, burni život prepun ovozemaljskih i ovovremskih zadovoljstava nisu jači i važniji od njihovih moralnih i političkih profila.

[restrictedarea] Na moralnom planu događa se najveća „oluja“ fabule, ne toliko u akterima, koliko u razdoblju Tanaskovićevih junaka. Prijatelje iz mladosti razdvajaju i jedna žena i jedna epoha, a epoha je, u stvari, politika – ne samo u Beogradu i u zemljama čiji je Beograd glavni grad. Alkohol, droga i seks grade psihoemotivni dekor tog morala, jer moralni plan u nas prethodi političkom ili, pak, politički plan prethodi moralnom. Iskušenja sa suprotnim polom zameniće se iskušenjima sa politikom – svako drukčijom, svako suprotnom.
Na planu politike, opet kao u pokaznom ogledu, na granici društvenih poredaka, jednog lepog oktobarskog dana, u urbanoj shemi modernog Beograda, definitivno će se razdvojiti ne samo dva prijatelja („isto su im tekli školski dani“), nego i njihov narod. Ravnoteži tih političkih tasova na političkoj mapi Beograda doprineće njihovi politički angažmani: Vladimir u profesionalnoj utilitarnoj režimskoj opciji, a Pavle u sasvim suprotnoj populističkoj ulozi simpatizera i saradnika jedne pseudonacionalističke organizacije iz tzv. naroda.
U Tanaskovićevom romanu narod, u stvari, postoji samo u liku junaka indikativnog i asocijativnog imena – Kuburovića, vođe organizacije pod nazivom „Nacionalni princip“, koja se na svoj način stara o obrazu i sudbini nacije i države. I, u izvesnom smislu, Darja, Pavlova studentkinja i ljubavnica, dete radničke klase u nestajanju. Sve ostalo čine figure iz visokog društva, grupni portret elite našeg doba „na početku trećeg milenijuma (…) u raljama neoliberalnog kapitalizma“.
Poreklo tog „visokog društva“, kao i poreklo te epohe pisac romana potražio je u kompleksnim nivoima istorije, tranzicijske ekonomije i politike – od Titovog doba do preciznog datuma s početka knjige. Izvanredno informisan, analitičan i esejistički hrabar, pisac „Oluje“ laboratorijski precizno, razmatra političkog čoveka i političku epohu – ogolivši do kraja, do granica erotske i političke pornografije, i svoje junake i vreme u kojem deluju. Dokumentarno i imaginarno mogu se precizno razdvojiti i to romanu ne bi bila pohvala da pisac upravo to nije i želeo – to je jedan od elemenata njegovog postupka.
Tanasković je pisac našeg doba. Glavni junak njegovog romana ima tri lika našeg doba u jednom: pisac profesor s naličjem političara. Deo tog grupnog portreta je i dama: seks simbol naših dana (ekrana, modnih pisti, naslovnih strana), čija se, opet, druga lica pokazuju u svetlostima velikih svetskih gradova – „destinacija“ našeg doba. Ova tri junaka spaja ljubav i politika. Između ljubavi i politike sudaraju se moralno i materijalno. Materijalni su novac, droga, seks – koji nemaju poreklo. Moral ima poreklo, ali uporište nema!
Marko Tanasković napisao je roman ogled. On je uspešniji kao studija o savremenom romanu nego kao studija o književnom junaku, mada će se savremeni čitalac prepoznati i u junaku i u romanu. [/restrictedarea]