Prst na okidaču vodenog pištolja

Piše Saša Francisti

Prošle godine, gotovo na samu godišnjicu japanske invazije na Mandžuriju dogodilo se novo zaoštravanje japansko-kineskih odnosa. Jedanaest kineskih brodova ušlo je u vode oko spornih ostrva Diaoju, kako ih nazivaju Kinezi, ili Senkaku kako ih nazivaju Japanci. Japan je uzvratio slanjem brodova obalske straže koji su oterali Kineze. Kriza se nastavila i u 2013. čestim, ne baš prijateljskim susretima vojnih aviona dva vazduhoplovstva

Arhipelag sa pet malih ostrva površine od svega šest kvadratnih kilometara gotovo preko noći je postao prelomna tačka japansko-kineskih odnosa kada je japanska Vlada otkupila tri od pomenutih pet ostrva u Istočnokineskom moru od japanskog industrijalca Hirojukija Kurihare za 26 miliona dolara. Ispod tog arhipelaga se navodno nalaze ogromne rezerve nafte i gasa, a i same vode su veoma značajne za ribarstvo.

INICIJALNA KAPISLA Spor oko suvereniteta nad ostrvima trajao je godinama, pogotovo što se u sporu pojavljuje uslovno i treća strana, kineski Tajvan. Međutim, iz te relativno mirne faze ga je trgnuo potez nacionaliste Šintara Išihare koji je zarad političkih poena pokušao da otkupi ostrva. Pod pritiskom javnosti, Vlada Japana je preduhitrila Išiharu i otkupila deo spornih ostrva. To je izazvalo seriju žestokih protesta širom Kine, kao i same kineske Vlade koja je u teritorijalne vode tih ostrva poslala šest patrolnih čamaca sa namerom da demonstrira suverenitet. Istovremeno, širom Kine dolazi do bojkota japanske robe i svih vidova ekonomske saradnje.
Na obe strane oružane snage se stavljaju u povećan stepen borbene gotovosti i igra nerava počinje. Već 13. decembra Japan odlučuje da pokaže mišiće. Kineski neborbeni avion se pojavljuje u blizini spornih ostrva, ali ne narušavajući vazdušni prostor iznad samih ostrva. Radi se o nenaoružanom elisnom avionu Y-12 koji se koristi isključivo za nadzor. Japanski odgovor bi se mogao smatrati prema međunarodnim standardima apsolutno neproporcionalnim: osam lovaca tipa F-15 i E2C „Hokaj“ za osmatranje i rano upozoravanje. I opet, kao za inat, incident se poklapa sa 75. godišnjicom masakra u Nankingu, kada su japanske carske trupe počinile u ljudskoj istoriji nezapamćen pokolj civilnog stanovništva sa više stotina hiljada žrtava. Serija incidenata obeležila je i početak 2013. godine što je nagnalo većinu analitičara da na kratko skrenu pogled sa prevrućeg afričkog i bliskoistočnog tla, ka minijaturnom arhipelagu koji je zapretio da ugrozi ekonomsku i vojnu stabilnost dalekoistočnih država.

ODNOS SNAGA Japan je dugi niz godina posle Drugog svetskog rata bio ograničavan od strane SAD-a u pogledu veličine i opremljenosti sopstvenih oružanih snaga. Odbrambeno oružane snage Japana su formirane po završetku američke okupacije, te nisu smele da budu upotrebljavane van teritorije Japana. Naoružavanje Japana je zabranjeno Članom 9. japanskog ustava koji kaže:
„Narod Japana se zauvek odriče rata kao suverenog prava naroda i pretnje silom ili upotrebom sile kao sredstva za rešavanje međunarodnih sporova“, ali se takođe izjašnjava, „kopnene, pomorske, i vazdušne snage, kao i drugi ratni potencijali nikada neće biti razvijani.“
U praksi međutim, japanski Parlament, članom 41. Ustava koji se definiše „najvećim organom državne vlasti“, osniva Odbrambeno-oružane snage 1954. godine. Zbog ustavne debate u vezi sa oružanim snagama, svaki pokušaj povećanja oružanih snaga i njenih mogućnosti, kao i budžeta može biti veoma sporno. Tako OSJ imaju veoma ograničene mogućnosti za delovanje u inostranstvu, ograničenja postoje i u tipovima naoružanja, tako da OSJ ne može imati dalekometne rakete, ne sme imati avione cisterne za dopunu goriva u vazduhu. Japanu nije dozvoljena ni obuka i postojanje marinaca, amfibijskih vozila i čuvanje velikih zaliha municije. Pravila vođenja borbe su striktno definisane aktom Odbrambeno-oružanih snaga 1954. Svo osoblje OSJ su praktično civili: oni koji su uniformisani definišu se kao posebni državni službenici i podređeni su običnim civilnim službenicima Ministarstva odbrane. Nema vojnih tajni, vojnih zakona ili prekršajnih dela od strane vojnih lica; počinjenih unutar ili izvan baze, na dužnosti ili van dužnosti, vojne ili civilne prirode, sve presude se provode u normalnim postupcima od strane civilnih sudova odgovarajuće jurisdikcije.
Od kako je Severna Koreja uspešno testirala svoju raketu dugog dometa 1998. godine, dolazi do „relaksacije“ striktnih pravila, te Japan i SAD 2004. godine potpisuju Memorandum o razumevanju i Japan pristupa programu razvoja antiraketnog štita naoružavajući se „Aegisima“ i protivraketnim projektilima.

STRUKTURA OSJ Odbrambeno-oružane snage Japana su podeljene u tri vida: Kopnene OSJ, Pomorske OSJ i Vazdušne OSJ.
Kopnene snage su najveće od sva tri vida i imaju oko 150.000 pripadnika raspoređenih na: 10 divizija, i 11 brigada.
Pomorske snage imaju osnovni zadatak, Japanska mornarica ima kontrolu u japanskoj akvatoriji i patroliranju teritorijalnim vodama. Učestvovala je i u nekim od UN-ovih mirovnih misija.
Japanska mornarica službeno ima 46.000 pripadnika, 119 glavnih borbenih brodova, uključujući 20 podmornica, 53 razarača i fregate. Osim brodova, mornarica je opremljena sa 179 aviona i 135 helikoptera. Većina ovih aviona namenjena je protivpodmorničkim i protivminskim zadacima.
Vazdušne snage OSJ odgovorne su za kontrolu, nadgledanje, rano upozoravanje i patroliranje vazdušnim prostorom Japana. Imaju oko 45.000 pripadnika i raspolažu sa 805 aviona, od kojih su 374 borbena. Udarnu pesnicu Japanskog vazduhoplovstva čine najvećim delom američki avioni koji se najčešće po licenci proizvode u Japanu. U prvoj liniji su lovci za prevlast u vazduhu F-15 „Igl“ (F-15 „Eagle“) kojih, računajući i one za obuku ima ukupno 180. Po brojnosti na drugom mestu je višenamenski „Micubiši“ F-2 (originalno F-16 „Fighting falkon“) ukupno 77 komada.

NARODNOOSLOBODILAČKA VOJSKA KINE Naglim ekonomskim razvojem Kina je stvorila neophodan prostor za jačanje i modernizaciju svojih oružanih snaga. U toku poslednje decenije Kina je napravila snažan iskorak. Iako su u osnovi potrebe kineske armije definisane još osamdesetih godina prošlog veka, do realizacije plana je došlo tek u drugoj polovini devedesetih.
NOVK se sastoji od četiri vida oružanih snaga: kopnene snage, mornarica, vazdušne snage i Drugi artiljerijski korpus koji je naoružan strateškim projektilima.
Kopnene snage stalno na raspolaganju imaju 1,7 miliona pripadnika, a moguće je vrlo brzo mobilisati dodatnih 800.000 pripadnika. Oklopne snage su naoružane sa 10. 000 tenkova, 5.500 oklopnih transportera i oko 2.200 lakih oklopnih vozila. Artiljerijske jedinica imaju u svom naoružanju više od 25.000 oruđa raznih namena.
Vazdušne snage NOVK Kinesko vazduhoplovstvo broji 330.000 pripadnika i raspolaže sa više od 2.500 letelica, od kojih su 1.617 borbeni avioni. U ovu brojku nisu uključeni avioni iz sastava mornarice. Kineska udarna pesnica su danas višenamenski „Čengdu“ –J10 (200 primeraka), „Suhoj Su“ – 30MKK, „Šenjang“ J-11 , „Su-27“ (prevlast u vazduhu, 300 primeraka). Pored toga, Kina raspolaže i ogromnim brojem aviona starijeg tipa različitih namena, kao i nepoznatim brojem dronova (bespilotnih borbenih i izviđačkih letelica).
Pomorske snage NOVK Kina je svoje pomorske snage razvijala u tri faze. U prvoj fazi je obavljeno formiranje operativnih grupa koje bi imale potpunu kontrolu nad oblašću svih ostrva i osmišljene su tako da budu u stanju obezbediti tzv. Veliki zid Kineskog mora.
Druga faza je obezbeđenje prisustva i delovanje u operativnoj zoni zvanoj „lanac drugih ostrva“ (Nova Gvineja, ostrva Nampo, Kurilska ostrva itd). Faza bi po planu bila okončana do 2020. godine.
Treća faza (2020-2050 godine) je ta da bude oformljena moćna okeanska flota, sa sposobnošću da obavlja zadatke u bilo kojem trenutku i na bilo kojoj tački svetskih mora, odnosno okeana. Ovde bi bilo uključeno i formiranje modernih podmornica, kao i nosača aviona.
Kineska mornarica trenutno raspolaže sa više od 700 plovila različitih tipova i namena podeljenih u tri operativne flote – Južnu, Istočnu i Severnu. Od tog broja, 60 dizel podmornica, osam nuklearnih podmornica, pet strateških podmornica naoružanih nuklearnim projektilima, 28 raketnih razarača, 52 fregate. Mornarica takođe raspolaže sa velikim brojem borbenih i neborbenih aviona i helikoptera (oko 600 orijentaciono). Pored svega toga nedavno je porinut i prvi kineski nosač aviona „Ši Lang“.

REALNOST Iako se obe strane svojski trude da pokažu svoju snagu i da oštrim potezima stave do znanja drugoj strani u sporu da su spremne i na još oštrije mere, u realnosti se vodi nevidljiva diplomatska igra koja ima za cilj da ipak na neki način smiri tenzije, jer ni jednoj, niti drugoj strani ne bi odgovarao bilo kakav oružani sukob, pre svega zbog ekonomskih razloga. Osim toga, izvesno je da verbalnu odlučnost Kine ne prati i jednaka spremnost armije. S obzirom na malu kopnenu površinu arhipelaga, eventualna bitka Japana i Kine bi se vodila isključivo pomorskim i vazdušnim snagama, što Japancima daje značajnu taktičku prednost zbog blizine japanskog kopna. Kineski avioni bi dejstvovali na granicama svog taktičkog radijusa, a upitna je i kineska uvežbanost za nove sisteme i klase plovila. Osim tehnološke nadmoći, Japan je u prednosti i po pitanju uvežbanosti posada, tako da bi eventualni sukob lako mogao izmaći bilo kakvoj kontroli. U svakom slučaju, američki političari pozivaju na uzdržanost i pregovore. Što se tiče ekonomskih razloga, brojke govore same za sebe. Najveći trgovinski partner Kini je Japan, a Japanu Kina, i te dve zemlje imaju godišnju razmenu vrednosti oko 200 milijardi evra. Na tom delu, nesrazmera vojnih resursa u odnosu 1:10 gubi na svakom značaju, te kako odmiče vreme pretnje izrečene u sporu oko minijaturnog arhipelaga sve više liče na pretnje vodenim pištoljem.