Novinarsko-geopolitičke bunike

Piše Dragomir  Anđelković

Da li su ozbiljne prognoze da će u narednih 20-25 godina granice većine evropskih država biti znatno izmenjene i zašto im se od strane mnogih naših medija pridaje velika pažnja?

Brojni srpski mediji – u širokom rasponu od uglednih do petparačkih novina, televizija, sajtova – kao udarnu vest kojoj su u nekim slučajevima dodeljeni i delovi prve strane, objavili su 14. i 15. januara frapantnu „geopolitičku analizu“ obogaćenu serijom mapa. Radi se o prognozi kako će Evropa izgledati 2035. godine, a u pitanju je, kako se tvrdi, osvrt na rad nekih ruskih geopolitičkih eksperata, koji su na osnovu dokumenata američke agencije CIA, Ruske vojnoobaveštajne službe (GRU) i još nekoliko izvora, projektovali teritorijalne izmene u Evropi zaključno sa 2035. godinom.

GEOPOLITIKA PARADOKSA Neću sada podrobnije da ulazim u to šta nam „renomirani stručnjaci“ otkrivaju u vezi sa budućim granicama država našeg kontinenta. O tome se tokom proteklih nekoliko dana mnogo pisalo i govorilo. Tek da vas ukratko podsetim: „geopolitički eksperti“ predviđaju toliko opsežne promene granica, kakve su se u kratkom roku u Evropi dešavale samo posle velikih ratova i u sklopu sa njima skopčanih unutrašnjih urušavanja imperija (pošto su okončani svetski ratovi i tokom Hitlerove izgradnje „novog evropskog poretka“, u doba kratkotrajne Napoleonove dominacije nad većim delom „Starog kontinenta“).
Kada se radi o nama biću nešto konkretniji. Na Balkanu se prognozira sledeće: 1) stvaranje „velike Albanije“ ujedinjenjem naše secesionističke južne pokrajine sa Albanijom i zapadnim delom Makedonije; 2) pripajanje severnog dela Vojvodine Mađarskoj (koja bi se proširila i na deo rumunske Transilvanije); 3) podela BiH tako što bi veći deo te složene države pripao Hrvatskoj, dok bi u sastav Srbije ušao samo istočni deo Republike Srpske (i to bez Istočne Hercegovine koja bi takođe postala deo Hrvatske).
I sve to, kako na Balkanu, tako i u drugim delovima Evrope – od Atlantika do Kavkaza – desilo bi se bez nekog velikog rata, na osnovu prolongiranom krizom intenziviranih evropskih unutrašnjih previranja dopunjenih nagodbama velikih sila. A one bi imale i „pravednu“ dimenziju, pa bi velike sile neretko ponešto žrtvovale radi evropskog mira. Tako bi se, primera radi, Rusija – zadovoljena pripajanjem polovine Ukrajine i cele Belorusije – dobrovoljno odrekla muslimanskih republika Severnog Kavkaza. Stoga je jasno da se radi o geopolitičkoj fantazmagoriji, a ne o bilo kakvoj, kamoli ozbiljnoj, futurološkoj analizi.

KVAZIANALITIČKA ANONIMNOST Kategorije kojima se barata u spoljnoj politici su interesnog tipa. Pravda, objektivnost, humanost – tu nemaju šta da traže. A velike sile i kada prave razne dilove i kompenzacije, to rade na račun tuđih, a ne svojih teritorija. Konačno, sveobuhvatne evropske promene granica i raspadi država nisu mogući bez oružanih sukoba širokih razmera. Doduše, kao rezultat niza internih i eksternih faktora (kojima se sada nećemo baviti) došlo je do urušavanja SSSR-a sa svim teritorijalnim posledicama koje je to imalo, ali tako nešto se ne dešava često, i tim pre ne u čitavom nizu velikih država. Smešno je i pomisliti da je moguće da bez velikog rata deo svoje teritorije izgube i Britanija, i Španija, i Francuska, i Rusija, dok bi Poljska i Ukrajina bile prepolovljene, a Italija nestala kao jedinstvena država!
Neverovatno je, ali istinito, ozbiljni srpski mediji su takvom scenariju posvetili veliki prostor. Pri tome se nisu ni zapitali ko su autori takvog „ekspertskog teksta“. Nije im zasmetalo to što su „analizu“ – u koju su na neki način navodno upetljani CIA, GRU i ko zna ko još – sačinili anonimni geopolitički stručnjaci nepoznate ruske institucije. Činjenica je da se, pre svega sa Zapada, iz raznih razloga u etar ponekada puštaju slične analize. No, iza njih makar stoje imenovani autori manje-više poznatih analitičkih timova, obaveštajnih agencija, raznih NVO. Uz to, po pravilu se govori o više mogućih scenarija, zavisno od globalnih kretanja.

MOSKOVSKI TABLOID Srpski mediji koji su preneli izvode iz pomenute „geopolitičke analize“, nisu bili zbunjeni „ekspertskim kapacitetima“ ljudi koji deo Srbije koji će navodno pripasti Mađarskoj – a čiji veći deo, što je uočljivo i nekome ko ima tek osnovna znanja iz geografije, a pogleda priloženu kartu, sačinjava Bačka – imenuju kao Severni Banat. Da stvari budu i gore, urednici tih naših medija se nisu čak ni potrudili da provere kredibilitet izvora koji je tako delikatnu „prognozu“ pustio u opticaj. Da jesu, saznali bi da je „Ekspres gazeta“ („Эkspress-gazeta“) medij koji se u Rusiji smatra ordinarnim primerom „žute štampe“. To što se naši mediji pozivaju na njega, odnosno „analizi“ koja je iz njegove kuhinje potekla pridaju veliku pažnju, bilo bi isto kao da su moskovska štampa, sajtovi i televizije, kao udarnu vest objavili šokantnu geopolitičku analizu preuzetu iz beogradskog lista „Tabloid“, a koju su, na primer, na osnovu podataka BND-a, naše vojne i turske civilne službe, navodno sastavili neki neimenovani autori. Da li vam deluje da bi ozbiljni ruski mediji to učinili i da su takvu „analizu“ potpisali nekakvi geopolitički znalci pomenutih srpskih novina? Naravno da ne bi, a srpski jesu kada se radi o ruskom, istine radi nešto uglađenijem, tabloidu!
Zašto su to uradili? Da li iz neprihvatljive, ali kriznom borbom za pažnju čitaoca objašnjive težnje čak i, kako se tradicionalno smatra, ozbiljnih srpskih medija ka prekomernom senzacionalizmu? Ili zbog nečeg mnogo ozbiljnijeg? Na primer, zbog namere da naša javnost „uzgred“ bude obaveštena o tome da su čak i Rusi od nas digli ruke, te smatraju da nam je suđeno ne samo da izgubimo Kosovo i Metohiju već i još koji deo teritorije, dok se pored nas rađaju „velika Albanija“ i „velika Hrvatska“. Možda je to početak kampanje zastrašivanja Srba mogućnošću da nam se ako budemo tvrdoglavi mnogo toga lošeg desi, kako bi danas lakše progutali otmicu KiM ili progutali pristanak Beograda – o čemu su neki naši političari počeli i da govore – da Kosovo pod određenim uslovima uđe u OUN? Sve pod „parolom“: bolje da izgubimo jednu (gangrenoznu) nogu i na konto toga dočepamo se EU koja će nas stabilizovati i zaštititi od daljih nevolja, nego da nam amputiraju i drugu nogu, a možda i bar jednu ruku. Doduše, moraćemo da uđemo i u NATO i možda da pošaljemo naše vojnike da ratuju negde na Bliskom istoku, ali šta da radimo, i to je manja šteta nego da nas dalje komadaju. Eto, i Rusi su nas otpisali…

ZAVERA NEUKOSTI Naravno, navedeno predstavlja lupetanje. Ali, lupetanje koje ćemo, nažalost, sve češće slušati. Nije da neke sile ne žele da se Srbija koliko god je moguće smanji, a paralelno na račun naših zemalja (što su i Srpska, kao i Crna Gora) neke države u našem okruženju prošire, ali svakome ko malo bolje razmisli, palo bi na pamet da teško možemo da očekujemo zaštitu od onih koji su glavni generatori i naše nesreće. No, propaganda čini čuda u umovima mnogih, pa se NATO uistinu pominje kao naš potencijalni spasilac, a sa nečijom namerom ili tek zbog neukosti, zaluđivanju Srba služe i nebulozne geopolitičke i slične analize nalik ovoj kojom smo se bavili.
Ruska žuta štampa se zavitlavala sa geopolitikom kako bi privukla pažu javnosti, a čak i srpski ozbiljni mediji to su shvatili ili bar ciljno prikazali kao nešto relevantno. To me je podsetilo na „vest“ koju su pre nekoliko godina plasirali neki naši sajtovi, a prema kojoj je jedan srpski (očito podebeli) turista, skačući u egipatsko (Crveno) more, zadnjicom ubio ajkulu! Ta priča je prostrujala netom, od Rusije, pa do Amerike, sudeći po diskusijama na forumima, kao i po internet čitaocima koji su u nju poverovali, ali nikom ozbiljnom nije palo na pamet da je objavi kao istinitu vest. S druge strane, što god stajalo iza toga, kod nas je ovih dana naširoko i seriozno obznanjena opsežna geopolitička konstrukcija koja u suštini nije ništa manje groteskna od ideje da je neko zadnjicom ubio ogromnu ajkulu.
Kakvi smo postali, možda neko Srbiju i može da usitnjava dok nam priča bajke o „predstojećem“ rajskom životu, ali iluzorno je i pomisliti da to istovremeno može da se dogodi i sa Francuskom, Poljskom, Italijom, Španijom, dok se s druge strane nesmetano rađaju Četvrti Rajh, tj. „velika Nemačka“ i niz uvećanih srednjoevropskih i balkanskih nekadašnjih i sadašnjih saveznica te sile.

POVRŠNI I POKVARENI Alfred Nortklif (1865-1922) – poznati britanski izdavač – cinično je govorio: „Novinarstvo je veština objašnjavanja drugima onoga što i sami ne razumete“. Daleko je od toga da je uvek tako, ali nije baš retko ni to slučaj. Štaviše, u vezi sa onim čime smo se bavili, dobro je da je tako. Bolje je da su naši mediji površni i neozbiljni, nego da su direktno u funkciji tuđih geopolitičkih interesa. A njima u prilog sistematski rade ako je svrha davanja velikog značaja besmislenoj geopolitičkoj „analizi“ da prihvatimo da su promene granica nešto normalno, što će se dešavati i drugima, pa da više ne cepidlačimo oko Kosova i Metohije. Na kraju, da se i eksplicitno izjasnim: mislim da u slučaju kojim smo se bavili u vezi sa nekim medijima ima sofisticiranog obavljanja domaćih zadataka u kontekstu tzv. rešavanja kosovskog problema na našu štetu, ali da je ipak, srećom, većina „resornih“ urednika naših ozbiljnih medija koji su se bavili izgledom Evrope 2035. godine neprofesionalno postupila u duhu Nortklifovih reči. Strašno je, ali je tako, nekada deluje utešno kada je objašnjenje za nemile stvari koje nam se dešavaju samo to što smo u profesionalnom smislu pali vrlo nisko. Toliko o tome dokle smo na raznim poljima, pa i u medijskoj sferi, dovedeni „progresivnim“ reformama i implementacijom „blagotvornih“ evroatlantskih standarda.