Čedomir Antić: Novi patriotizam

Kaže jedan od poglavica takozvane „Druge Srbije“: „Patriotizam i šovinizam su isto.“ Naravno, zaboravio je da precizira – samo u Srbiji i u slučaju Srba. Patriotizam je ideologija demokratije. Danas ne postoji demokratska država čije društvo nije prvo ujedinjeno snažnim i jasnim osećanjem za zajednicu, državu. Patriotizam nisu izmislili Hitler ili Musolini. On nije neizostavno povezan ni sa „nacijom“, koja se pojavila krajem 18. veka. Patriotizam je simbol i zajednica rimske vrline (svih pet rimskih vrlina) koja je u temelju savremene evropske i svetske državnosti. Kada se podsmehuju ograničenim i budalastim tipovima koji su najupornije branili metaforu o „Nebeskoj Srbiji“ ne treba da zaborave da je to samo nevešta intelektualna pozajmica „Nebeskog Jerusalima“. Kada se narugaju našim kosovskim mučenicima, treba da znaju da je još u Antici – na Termopilima i kod Farsale – bilo „slatko i slavno za Otadžbinu mreti“.
Nikada mi nije bilo jasno kako je moguće da ono što je dozvoljeno Nemačkoj, i to posle Dahaua i Aušvica, mora biti uskraćeno Srbiji i Srbima. Zbog Srebrenice, a uprkos Jasenovcu i Jadovnu. Nema tu naravno mnogo da se razume, zato što zlo ne može biti objašnjeno.
Za kakvu se građansku državu ti kritičari patriotizma zalažu kada su u borbi za nju u savezu sa hrvatskim i drugim nacionalistima? U svetu u kome, bez obzira na globalizaciju i polumrtve evropske integracije koje entuzijazam plaćaju stotinama miliona evra, nacija doživljava novi procvat. U kome u mislima marketniških mogula upravo tih imperijalnih zaštitnica navodne demokratije i tobožnjeg kosmopolitizma, od savremenih Srba i Rusa polako nastaju regionalni potomci davno izumrlih Dioklijana, Ilira, Dardanaca, Gepida, Pelazga, Skita, Gota…
Neko se u srpskoj eliti etabliran, usuđuje da kaže da je Sv. Sava „prevaziđen svetitelj“, a knez Lazar nekrofilni nerazumnik?! O tome pišu novine iza kojih stoje ogromni kapitali i malobrojni čitaoci. Na to se pozivaju fonadacije koje u Srbiji troše milione uverene da će ako već ne uspeju da pridobiju, na kraju podmititi i karijerom pomutiti čitava pokolenja… Da li možemo očekivati modernost i evropejstvo od autoritarnih tipova, koji uz pomoć ko zna čijih fondova, „dekonatminiraju“ srpsku kulturu (a mogu da se setim samo jedne ideologije koja je svoje neistomišljenike dekontaminirala)…? Toliko su se zaneli da ih albanski kosovski pisci, očekivano šovinizmom zgađeni nad sadašnjom Srbijom i Srbima, nazivaju „ambasadom Republike Kosova“.
Patriotizam i nacionalni identitet su važni za modernu državu. Tezu da je nacija umrla širile su države čije su nacije u poptunosti afirmisane, dok same imaju imperijalne težnje prema drugim malim, nestabilnim državama i nacijama. U Srbiji su im poverovali jugoslovenski i komunistički epigoni koji su opravdano kajanje zbog greha očeva potisnuli divljom agresivnošću. Pomodne kukavice što bi Srbiju, nakon što su je oglodali, bacili na đubrište. Ološ, koji veruje da se ljubav i vernost plaćaju… U vreme kada je uspon savremenog američkog i nemačkog nacionalizma na vrhuncu, kada je prethodni francuski predsednik organizovao javnu anketu radi kreiranja novog francuskog nacionalizma, kada na Balkanu i Evropom trijumfuju pokreti za stvaranje ili obnovu nezavisnih država, od Srbije se očekuje da radi kredita i evropskih integracija postane novi Kurdistan!? Ako projekat otimanja severnog Kosova, gašenja Republike Srpske i osamostaljenja AP Vojvodine uspe, a izvesno je da će u narednih deset godina iskušenja po tom pitanju biti velika, većina srpskog naroda živeće izvan rasute, obespravljene i opustele centralne Srbije.
Zato je danas patriotizam u Srbiji u stvari okosnica odbrane demokratije i slobode. Šta je danas srpski patriotizam? Danas je naš cilj da zaštitimo prava i jedinstvo srpske nacije. To jedinstvo u decenijama trijumfa poraženih u dva svetska rata podrazumeva pre svega investicije u kulturi, prosveti i privredi. Preduslov svega toga je zaustavljanje ekonomije destrukcije koja je u našoj državi dominantna još od vremena komunističke diktature. Nama treba budžetski i spoljno-trgovinski suficit. Bez toga će nam u zamenu za preskupe kredite uzeti narod i državu. Temelji srpskog identiteta su: naša istorija i svest o njoj – takva-kakva je ali istinita, kakva je uspostavljena još u 19. veku, a ne lažna kakvu su udelili pojedinim našim nesrećenim susedima. Naša pravoslavna crkva, ali ne kao politički faktor kakva je bila u vreme osmanskog jarma ili jugoslovenskih država. Naš kralj, jedan i jedini – sin čukununuka obnovitelja Srbije i unuk ujedinitelja Srpstva – Aleksandar Drugi. Naši univerziteti i naša škola. Raznolikost srpskih zemalja. Konačno, srpske veze sa evropskim kulturama i naše bratstvo sa Rusijom, Rumunijom i Grčkom.