Ultimatum odlazećeg državnog sekretara

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Izjavom Hilari Klinton da će SAD učiniti sve da spreči nastajanje Evroazijske unije, potvrđena su očekivanja ruskih eksperata koji mesecima upozoravaju na pretnju vojnih sukoba

Odlazeći državni sekretar SAD-a Hilari Klinton upozorila je Moskvu da njena zemlja neće dozvoliti Rusiji da obnovi Sovjetski Savez pod maskom ekonomske integracije! „Mi primećujemo neki pomak u pravcu ponovne sovjetizacije regiona. Samo što se to neće zvati Sovjetski Savez. To će biti Carinski savez ili Savez zemalja Evroazije, ili nešto slično. Mi tačno znamo kakav će biti njihov cilj, zato pokušavamo da razmotrimo sve načine da usporimo ovaj proces ili da mu ne dozvolimo da se ostvari“, sasvim direktno je izjavila prošle nedelje u Dablinu šefica američke diplomatije. I to – nimalo diplomatskim rečnikom, na način koji bi bio primereniji neprijateljskoj državi nego „partnerima“ sa kojima je na početku svog mandata pompezno započela „resetovanje“ odnosa, dok su se još nadali da će se tadašnji predsednik RF Dmitrij Medvedev okrenuti protiv premijera Vladimira Putina.

GRUBI RESET Pažljivijim analitičarima nije promaklo da je Klintonova ovu grubu izjavu dala samo nekoliko časova pre susreta sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim, čovekom sa kojim je svojevremeno, zajedno, pritiskala crveno dugme sa natpisom „reset“. Izjava je data istog dana kada je američki Senat usvojio diskriminatorski „zakon Magnitskog“, kojim Vašington uvodi jednostrane sankcije ruskim državnim funkcionerima. I samo dan uoči 8. decembra, kada se navršila 21 godina od kada su predsednici Rusije, Ukrajine i Belorusije – Boris Jeljcin, Leonid Kravčuk i Stanislav Šuškevič – potpisali Beloveški sporazum na tromeđi ovih republika, i time poslali SSSR zauvek u istoriju.
Na njene reči najpre je reagovao Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov. Odgovarajući Klintonovoj, koja je još dodala da se u Rusiji i drugim zemljama bivšeg SSSR-a „sve češće krše demokratski principi i ljudska prava“, Peskov je napomenuo da su njeni stavovi povodom evroazijskih integracija pogrešni. „To što mi vidimo na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, jeste novi tip integracije, zasnovan isključivo na ekonomskoj integraciji“, objasnio je Peskov. To je, istina, nešto drugačije tumačenje evroazijskih integracija na postsovjetskom prostoru – Evroazijske unije – od onoga koje je dao sam Vladimir Putin u oktobru ove godine. Istakavši da „sve što mi želimo da postignemo, jeste saradnja u političkim, ekonomskim i drugim pitanjima“, Putin je tada naglasio da integracija na evroazijskom prostoru ne podrazumeva obnavljanje SSSR-a.
Naravno, obe izjave, i Putinova i Peskovljeva, formalno su tačne. Ne može niko da ospori da se Evroazijska unija (EAU) „zasniva isključivo na ekonomskoj integraciji“. Uostalom, EAU i jeste naprednija forma već postojećih ekonomskih integracija na tlu bivšeg SSSR-a. Kao što je, nesumnjivo, to bila i Evropska unija u svojim počecima (Evropska ekonomska zajednica). Ekonomska logika, međutim, svaki savez ovakvog tipa gotovo pravolinijski „gura“ najpre u dublje političke, a onda i ostale integracije. Jer, ekonomiju i kapital trebalo bi čuvati, pre svega, političkim dogovorom, a potom i ostalim sredstvima, uključujući i vojna. Otuda i Putinova izjava o saradnji u „političkim, ekonomskim i drugim pitanjima“, kao nešto što je već dobro poznato na evropskom tlu.

[restrictedarea] Na izjavu Klintonove reagovao je i predsednik Komiteta za međunarodne poslove Državne dume, autoritetni Aleksej Puškov, konstatujući da je to prvi put da tako visoki američki zvaničnik javno govori protiv formiranja EAU. „Radi se o formiranju ekonomskog saveza koji nikome ne preti i koji je zasnovan na opšteprihvaćenim principima integracije. Takve tvorevine postoje i u Severnoj Americi, i u Evropi, i u Jugoistočnoj Aziji. I zato izvlačenje EAU kao fenomena trebalo bi posmatrati kao otvoreno neprijateljstvo ruskoj spoljnoj politici“, upozorio je Puškov. Ovaj ruski funkcioner smatra da nema govora o obnavljanju politike „resetovanja“ sa Vašingtonom. „To je zapravo objava svojevrsnog ultimatuma Ruskoj Federaciji“, naglasio je Puškov, napominjući da namere Vašingtona da stupi u političku konfrontaciju na postsovjetskom prostoru – neće ostati bez posledica. Rusija će preispitati saradnju sa Vašingtonom, i to u onim pravcima koji su za Amerikance najvažniji, navodi šef Spoljnopolitičkog odbora Dume, uz upozorenje da SAD „sada nije u poziciji da objavljuje geopolitički rat Ruskoj Federaciji“.
Ipak, tvrdnje Puškova i Peskova da EAU nema ništa zajedničko sa SSSR-om trebalo bi shvatiti samo uslovno. Svakako da EAU, kao tvorevina 21. veka, ne može biti isto što i SSSR ili Ruska imperija, nastale pre jednog ili više vekova. Nesumnjivo je, pak, da je stvaranje EAU nadahnuto upravo potrebom današnje Rusije da u geopolitičkom smislu nadoknadi štetu nastalu raspadom SSSR-a – u onom obliku koji je prihvatljiv u novonastalim okolnostima. Jer, ne bi trebalo smetnuti s uma da, osim SAD-a, danas je neophodno mnogo više računati i na kineski faktor, koji takođe neće previše blagonaklono gledati na jačanje severnog suseda, bez obzira na to što Moskva i Peking u poslednje vreme postižu najveći nivo saglasnosti u novijoj istoriji.

„ZAKON MAGNITSKOG“ I dok Kremlj upozorava Belu kuću da izjave Hilari Klinton podsećaju na doba hladnoratovskog sukoba, u Vašingtonu čine sve da to i potvrde. Usvajanje „zakona Magnitskog“ usledilo je 6. decembra, istovremeno sa ukidanjem famoznog „amandmana Džekson-Venik“, kojim je SAD 1974. uveo ekonomske sankcije SSSR-u. Ukidanje četiri decenije starog amandmana, od kojeg štetu trpe i američke kompanije, Vašington je kompenzovao novim sankcijama prema, za sada nepoznatoj, grupi lica, ruskih državnih funkcionera, koji, navodno, imaju neke veze sa smrću advokata Sergeja Magnitskog, koji je 2009. preminuo od posledica srčanog udara u moskovskom zatvoru. Prema odredbama novog zakona, američki predsednik obavezan je da u roku od 120 dana uputi Kongresu spisak ruskih državljana kojima će biti zabranjen ulaz u SAD, a njihova imovina na teritoriji ove države biti zaplenjena.
Ono što, međutim, svedoči o primarno političkom karakteru ovog zakona (ukoliko je i bilo sumnji u to), kao potencijalnog oruđa za mnogo širu konfrontaciju, jeste i odrednica da imena sa spiska mogu ostati tajna, a na njemu se mogu naći i oni koji sa smrću Magnitskog nemaju nikakve veze, već su odgovorni za „druga ozbiljna kršenja ljudskih prava“. Takva formulacija se, po potrebi, može proširiti čak i na samog Putina, s obzirom na to da Klintonova već poručuje da se u Rusiji „sve češće krše demokratski principi i ljudska prava“. Naravno, u tom slučaju američki tužioci trebalo bi da nađu i zaplene bilo kakvu Putinovu imovinu na teritoriji SAD-a, a sama ideja da se ruskom predsedniku zabrani ulaz u Ameriku odiše otvorenom pretnjom. I podseća na godine Hladnog rata, na šta je upozorilo i rusko Ministarstvo inostranih poslova, u zvaničnom saopštenju izdatom ovim povodom, ukazujući da pretenzije prema Rusiji iskazuju „političari upravo one države koja u 21. veku zvanično legalizuje mučenje i kidnapovanje ljudi po celom svetu“. Zato ruski MIP konstatuje da je posredi američka „osvetnička želja da uzvrate za principijelnu, doslednu liniju Rusije u svetskim poslovima u korist nepokolebljivog pridržavanja međunarodnog prava“.
Istovremeno sa ovom razmenom oštrih replika, pojavila se i vest u „Vašington postu“ da Amerika planira da više nego utrostruči broj agenata svoje vojne obaveštajne službe u narednih nekoliko godina, povećavajući njihov broj sa sadašnjih 500 na 1.600 ljudi. Za zamenika predsednika Akademije geopolitičkih problema Konstantina Sivkova, to je jasan signal da se Amerika priprema za rat. Kako je preneo „Vašington post“, saradnici Obaveštajne uprave Pentagona delovaće u drugim zemljama predstavljajući se kao biznismeni, naučnici i političari. U tom slučaju, nesumnjivo, njihova meta biće i Rusija, koju Vašington sve češće ističe, uz Kinu i Iran, kao glavnog protivnika.
Zato pretnje Hilari Klinton, da će sprečiti nastajanje Evroazijske unije, trebalo bi shvatiti doslovno i veoma ozbiljno. Naime, ruski eksperti mesecima upozoravaju da će se to desiti i da verovatno sredstvo koje će biti upotrebljeno u toj borbi jeste upravo rat – u formi lokalnih sukoba u blizini ili na samoj ruskoj granici, čime bi Moskva bila uvučena u vrtlog nestabilnosti. A potvrda je stigla direktno od američkog državnog sekretara, kroz njene reči da će da „razmotre sve načine da uspore ovaj proces ili da mu ne dozvole da se ostvari“. Međutim, 21 godinu posle raspada SSSR, što je Rusiju u geopolitičkom smislu bacilo više od dva veka unatrag, istorijske okolnosti se neumitno menjaju, i to ne u korist Amerikanaca. Posle strahovitih potresa koje je Rusija pretrpela u poslednje tri decenije, danas je bliži istini Aleksej Puškov kada kaže da Vašington nema snagu da pobedi u geopolitičkoj borbi protiv Rusije.

[/restrictedarea]