Ukleti "Falkon" u srpskim rukama

Piše Svetlana Vasović-Mekina

Vest da srpska vlada kupuje nov avion možda ne bi bila zanimljiva da Dačićeva vlada ne kupuje upravo ono, čega slovenačke kolege godinama pokušavaju da se ratosiljaju

Srpska vlada kupuje ‚falkon‘ za 30 miliona dolara“ Vest sa varijacijama ovog naslova osvanula je proteklih dana u brojnim slovenačkim medijima. Informacija da srpska vlada kupuje nov avion možda ne bi bila zanimljiva za slovenačku publiku, da Dačićeva vlada ne kupuje upravo ono, čega slovenačke kolege godinama pokušavaju da se ratosiljaju. I što je ocenjeno kao najveća greška bivšeg (sada pokojnog) premijera Slovenije Janeza Drnovšeka.

„FALKONOVA“ AGONIJA O čemu se radi? Slovenija je ponosna vlasnica „falkona 2000 EX“, nabavljenog u doba Drnovšekove vladavine. Čim su fotografije „falkonove“ luksuzne unutrašnjosti procurile u javnost – osuta je medijska paljba na Drnovšekovu administraciju, ali i na, do tada (posle Kučana) u Sloveniji najomiljenijeg političara. Drnovšek je razumeo poruku i odustao od vožnje već kupljenim avionom, a ni posle njega nije bilo junaka među vladinim službenicima u Sloveniji koji bi, poučen kritikama o „luksuzu“ i razmetanju sa državnim novcem – i pomislio da leti zlosrećnim „falkonom“. I tako, „falkonova agonija“ u Sloveniji traje već jedanaest godina. Drnovšekova politička opcija (liberali) i njegov naslednik na premijerskom mestu (Tone Rop) bili su upravo zbog te kupovine žestoko kažnjeni na prvim narednim opštim izborima. Građani su na glasačkim listićima zaokružili konkurenciju, pa otuda nijedna potonja vlada nije imala petlju da sedne u takozvanog Drnovšekovog sokola. Tako je nesuđeni Drnovšekov avion poslat daleko, što dalje od očiju razjarene domaće javnosti. Završio je preko okeana, gde je američkom klijentu iznajmljen na period od pet godina. Svetska ekonomska kriza je, međutim, učinila da je već 2008. godine ponestalo interesenata za dalje rentiranje aviona (još uvek u vlasništvu slovenačke vlade), pa je pre dve godine vraćen u Sloveniju i prizemljen u hangaru na ljubljanskom aerodromu „Brnik“.
U međuvremenu je svaka vlada (počevši od Drnovšekove, pa nadalje) dobila u amanet da reši problem „ukletog“ „falkona“. Nijedna u tom poslu nije bila uspešna. Stoga se pre dve godine latila nove taktike i raspisala sakupljanje ponuda, po ceni prilagođenoj „svetskoj ekonomskoj krizi“. Minimum? Šesnaest miliona evra. Ali, kada je stigao dan da se otvore koverte sa ponudama „ko da više“ za kupovinu „falkona“, razočaranju nije bilo kraja. Nije se javio niko.

PO UKUSU EMIRA I ŠEIKA Drnovšekova vlada se davne 2001. godine, u vreme kada je privreda u državi cvetala, namerila da kupi model 900 EX sa tri motora, koji je daleko skuplji od „falkona 2000 EX“. Službena Ljubljana se na kraju odlučila da pazari „jeftiniji“ model, i za 34 miliona dolara kupila novi „falkon 2000 EX“. Danas bi to iznosilo oko 25 miliona evra. Tako su milioni spiskani na letelicu koja poslednjih godina tavori na vojnom aerodromu „Cerklje“, koji je određen za „novo (‚falkonovo‘) gnezdo“. Da ironija bude potpuna, ispostavilo se da taj aerodrom, gde je „falkon“ trebalo da bude u „povremenoj ili privremenoj upotrebi“, nije adekvatan.
„Cerklje“, nekadašnji aerodrom JNA – nema navigacionu opremu za uzletanje i pristajanje u lošim vremenskim uslovima. Od tada se vode polemike između stručne javnosti i političara na temu dalje sudbine „falkona“. Vlada je vazda tvrdila da neće prodati Drnovšekov „falkon“ „ispod cene“, a onda se ispostavilo da ni po ceni koja je niža od one „ispod cene“ – nema kome da ga „uvali“. Ni bajna unutrašnjost, dostojna istančanog ukusa emira i šeika, ne mami kupce iz belog sveta, još manje kod kuće. „Tržište luksuznih poslovnih aviona je bukvalno prezasićeno, zato su cene pale i veoma su niske!“, upozorava sagovornik „Pečata“ iz slovenačke javne uprave, koji želi da ostane anoniman. I kakva je cena?
Saznajemo da jedanaest godina star „soko“ ne može da košta više od „oko 10 miliona evra“, u najboljem slučaju (ako je kupac široke ruke) 15 miliona. Nije čudno da otkako je do Slovenije doprla vest da srpska vlada hoće baš „falkona“, novog ili polovnog, ispod Alpa bruje spekulacije o cifri za koju bi domaći avion mogao biti „prodat Srbima“. Uz čuđenje da Dačićeva vlada u Srbiji, koja ima nekoliko puta niži BDP po glavi stanovnika od Slovenije, usred krize ima novca da kupi takav avion, koji je u srećnije vreme u tada veoma bogatoj Sloveniji – ocenjen kao neracionalan i preskup projekat.

[restrictedarea] „Srpska vlada raspolaže starim ‚falkonom 50‘, koji se često kvari. Poslednji nemio događaj desio se prilikom posete potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vučića i ministra finansija Mlađana Dinkića Abu Dabiju, kada se pokvario automatski pilot. U Javnoj agenciji za civilno vazduhoplovstvo Republike Slovenije, koja je nadležna za vladin „falkon“, kažu nam da, za sada, između predstavnika dve vlade (slovenačke i srpske) nije bilo kontakta ili razgovora u vezi sa mogućim koracima za prodaju slovenačkog vladinog aviona. Ali svakako postoji mogućnost da u slučaju da potencijalni kupac pokaže interesovanje da kupi slovenački polovni „falkon“ – naši nadležni organi mogu u kratkom roku otvoriti tender za prodaju ili iznajmljivanje tog aviona, javlja portal SiOL, koji je u državnom vlasništvu i blizak vladinim krugovima u Ljubljani. SiOL je preneo slovenačkoj javnosti i da se „svi u srpskoj vladi slažu da je potrebno kupiti avion“, pri čemu ističe izjave ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića i generalnog sekretara vlade Veljka Odalovića.

ISTRAGA JAVNOSTI I dok raste neizvesnost povodom buduće destinacije na kojoj će završiti Drnovšekov „sokolić“, baksuzni „falkon“ samuje u hangaru aerodroma u „Cerklju“. To je bio očajnički potez slovenačke vlade, koja je „falkon“ isprva držala nadomak prestonice, u hangaru čiji je vlasnik firma „Alfa histrija“, sve dok avion nije trebalo poslati na redovno servisiranje u Ženevu. Tome se usprotivio vlasnik hangara, koji je vladi ispostavio pozamašan račun – za garažiranje „falkona“. U slučaj se umešala i policija, pa je avion posle mnogo bruke i peripetija odleteo put Ženeve. Servis u Švajcarskoj je koštao dodatnih 80.000 dolara. Što je bila kap koja je prevršila čašu i zbog koje je glava zabolela i Janšinog prethodnika, tadašnjeg slovenačkog premijera Boruta Pahora. On je javno priznao da je „falkon“ „suviše raskošan za slovenačke potrebe“. Gorak detalj u celoj priči je da se ni Drnovšek, ni iko od članova njegove, ni potonjih slovenačkih vlada – nikada nije vozio u „sokolu“. Avion je svim slovenačkim političarima na vlasti, otkako je izbila afera oko cene i nabavke aviona, bio i ostao kost u grlu. Čak ni u doba blagostanja i visokog standarda, i čak kad je u pitanju bio političar (Janez Drnovšek) koji nije bio sporan ni za desnicu, a još manje levicu – kupovina aviona čija je luksuzna unutrašnjost urađena po narudžbini, nije imala šansi da prođe neopaženo, ni bez velike buke. Ali tada je već bilo kasno da se kupovina otkaže, avion je bio završen i spreman za primopredaju. „Glas naroda“ mu je presudio, posebno što su bes poreskih obveznika potpirivale kontradiktorne izjave ljudi iz Drnovšekovog okruženja. Kabinet je prvo priznao da je avion plaćen 34 miliona dolara, a kad je to izazvalo novi gnev u plebsu, onda su tvrdili da je koštao „svega“ 28 miliona, sve dok elektronski mediji nisu „provalili“ cifru tešku 50 miliona dolara. Avion je proglašen „bezobrazno skupim“ ne samo zbog ekstra utanačene skupocene unutrašnje opreme, već zbog arčenja novca iz državne kase. Javnost je bila nedeljama zaokupljena istragom ko je sve znao i ko je odgovoran, pa su Drnovšekovi državni sekretari pred kamerama i u parlamentu skrušeno pravdali rasipništvo i objašnjavali nove državne planove: te da će otkazati ugovor proizvođaču, te da će prinovu preprodati ili nekome rentirati… Noćna mora slovenačkih političara su predstavnici lokalne „sedme sile“, koji im stalno dišu za vrat, neumorno postavljajući pitanje: A koliko „investicija“ košta? Zbog učestalih korupcionaških i drugih afera, slovenački mediji budno motre na to kako i gde vlast troši novce iz budžeta. A otkako se i Slovenija našla u grupi zemalja EU koje su na ivici bankrota, uvedene su nove mere štednje, pa je premijer Janša uz obznanu još tesnijeg zatezanja kaiša, objavio i da će ubuduće ministri, kao i svi niži funkcioneri, obaška drugi javni službenici, na redovne sastanke EU u Briselu, Strazburu i uopšte – „putovati redovnim linijama“.
Zanimljivo je da je upravo (prethodna) Janšina vlada (2004-2008) svojom halapljivošću zapečatila usud slovenačkog „falkona“. Janšina ministarska ekipa je još koliko pre četiri godine zaključila da „kiriju“ za iznajmljivanje „falkona“ valja jednoj američkoj korporaciji povisiti bar za trećinu; pa je klijentima ponudila da iznajme „falkon“ po ceni od 164.000 dolara mesečno. Klijent, međutim, nije bio za stvar. Janšin tadašnji ministar spoljnih poslova neuspešno je okončao pregovore o raskidu ugovora sa američkom korporacijom „GenMar“ iz Njujorka i avion je vraćen gazdama u Sloveniji. Tada se još jednom pokazalo da „falkon“ donosi enormne gubitke, a kupovina iz 2001. godine ostaće zabeležena u analima Slovenije kao najveći „državni javašluk koji nikada neće biti zaboravljen“.

Halo Bing, kako brat? Činjenica da je srpska vlada, uprkos celoj paleti raspoloživih tipova aviona, obelodanila da je bacila oko na vrlo određenu marku, u slovenačkom državnom vrhu budi nadu da će se, konačno, rešiti bede u obliku čeličnog sokola. Zato, jer srpska vlada traži baš – „falkona“. Milozvučno je i što je srpska vlada priznala da nije gadljiva ni na polovan, dakle ne traži isključivo nov avion. Iz slovenačkog ugla, to je idealna prilika da se sklopi sjajan posao. Sjajan bar za jednu stranu. Jasno – slovenačku.
Začudo, srpska vlada uveliko razmišlja o (novom) avionu, ali u tom poduhvatu nije stigla dalje od jedne marke. Bilo bi korisno čuti zašto se nije razmišljalo i o drugim opcijama, na primer o iznajmljivanju aviona ili zakupu letelice od „novog JAT-a“, koji se priprema ili… nečem sličnom, skromnijem. Zna se, na primer, da cena najmodernijeg „Airbusa 319“ sa 135 sedišta (dva takva ima i slovenačka „Adrija ervejz“) iznosi oko 34 miliona dolara. Eksperti upozoravaju da je moguće kupiti kvalitetan avion i za mnogo manje novca. Recimo „Kanader regional Jet CRJ 900“ sa 86 sedišta, koji košta 24 miliona. U „Adriji“, koja ima četiri takve letelice, kažu da je moguće isti avion, nov, dobiti već za 20 miliona dolara. Nasuprot tome, cena jednog sata vožnje „falkonom“ koji prima 10 putnika iznosi oko 9,5 hiljada evra, što je za nekoliko stotina evra skuplje nego što slovenačkoj vladi sat leta obračunavaju privatni avio-prevoznici, od kojih povremeno iznajmljuje vazduhoplove za prevoz većih, zvaničnih delegacija.
Prosta računica pokazuje da, ako bi srpska vlada samo povremeno koristila neki veći avion, koji bi inače bio u upotrebi za prevoz „običnih“ putnika, i ako bi za putovanje nižih činovnika koristila redovne linije, to bi drastično smanjilo odliv iz budžeta države. Poznata izreka – „Nisam toliko bogat, da bih kupovao jeftino“, u ovoj slovenačko-srpskoj priči o „falkonu“, mogla bi da glasi – „Nisam toliko bogat da bih od bogatijih kupovao ono, što je za njih skupo.“

Mlaznjakom na Baščaršiju

Slovenačko ministarstvo finansija je izračunalo da je sat letenja „falkonom“ skuplji od sata vožnje bilo kojim drugim tipom aviona. U Sloveniji su izračunali i da bi država, ukoliko bi se političari vozili jeftinijim avionima, u periodu od deset godina uštedela šest miliona evra. Kao i da je moguće „falkon“, doduše sa nešto manje luksuznim interijerom od onoga koji je ugrađen u „Drnovšekovu vazdušnu limuzinu“, na tržištu iznajmiti već za 4.000 dolara na sat.
Da avionska „posla“ nisu nevažna po karijeru državnika, otkriva primer aktuelnog slovenačkog predsednika Danila Tirka. Tirk, favorit za novog predsednika Slovenije na izborima koji će biti održani 11. novembra, u kampanji muku muči zbog „avionskog gafa“ s početka svog mandata. Slučaj je hteo da u oktobru 2008. tadašnji premijer Slovenije (Pahor) otputuje na važne sastanke u Brisel avionom iznajmljenim za oko 16 hiljada evra, dok je Tirk za let u protokolarnu posetu BiH potrošio neverovatnih 89.100 evra. Nije čudo ako se zna da je iznajmio avion reaktivac (kojim bi mogao i do Njujorka da „skokne“), sa 14 sedišta. Poseta je trajala dva dana, prvog se odvezao iz Ljubljane u Sarajevo, a drugog iz Sarajeva u Mostar, pa u Banjaluku i odatle kući, u Ljubljanu. Izbio je skandal, koji je danima rajcao javnost. Iako Tirk kasnije nije uhvaćen u sličnim rabotama, omaška sa mlaznjakom mu sada, četiri godine kasnije, tokom TV duela sa protivkandidatima – drastično snižava „rejting“. Komentatori ocenjuju da Tirk ima najveće šanse da osvoji još jedan mandat, ukoliko mu u finišu ne dođe glave skupocena avio-avantura.

[/restrictedarea] zaйmы onlaйn na kartu sročno oformitь zaйm na kartu sberbankazaйm pod nizkiй procentzaйm do zarplatы onlaйn