Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
1.Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija koju je Vlada Republike Srbije usvojila 23. decembra 2011. godine i koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 98 od 23. decembra 2011. godine nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. U skladu sa članom 168. stav 1. Ustava Republike Srbije, u svojstvu ovlašćenog predlagača, podnosimo sledeći
PREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI UREDBE O KONTROLI PRELASKA ADMINISTRATIVNE LINIJE PREMA AUTONOMNOJ POKRAJINI KOSOVO I METOHIJA
Označenje odredbi i razlozi na kojima se Predlog zasniva
Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija je «pravni» akt kojim se, od donošenja Ustava Republike Srbije, svakako na najočigledniji i najopasniji način, od strane domaćih organa, podriva ustavni poredak države i dovodi u pitanje i sam njen opstanak. Ova uredba najpre predstavlja opšti pravni akt kojim se grubo i protivustano narušava jedinstvo i nedeljivost teritorije Republike Srbije. Zatim, to je akt koji, protivno ustavnim odredbama o pravnoj prirodi i razlozima donošenja uredbi, nije donesen za izvršavanje zakona, već uređuje zakonsku materiju. Na kraju, ali podjednako protivustavno i opasno, ovom se uredbom ograničavaju i narušavaju Ustavom zajamčena prava i slobode građana. Imajući u vidu sve što je izloženo, može se reći da Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija nije u skladu sa Ustavom, kako iz formalnih, tako i iz materijalnih razloga. U tekstu koji sledi podrobnije će se ukazati na razloge na kojima se zasnivaju izloženi zaključci, odnosno na kojima se zasniva Predlog.
Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija u pravni poredak Republike Srbije uvodi Ustavu i važećem zakonodavstvu nepoznat pojam „administrativne linije“. Štaviše, samo postojanje te „administrativne linije“ je, sudeći prema tekstu uredbe, ratio uredbodavnog regulisanja uslova za prelazak preko te „linije“, kao i kretanja i boravka na njoj i mera koje se mogu preduzeti protiv lica koja postupaju suprotno njenim odredbama. Dakle, jedna „administrativna linija“ razlog je separatnog pravnog režima i različitih prava koja se u vezi sa njenim prelaskom i kretanjem i boravkom na njoj mogu uživati u Republici Srbiji! To zapravo znači da postojanje „administrativne linije“ i njen poseban pravni režim oličen u uredbodavnom regulisanju njenog prelaska i kretanja i boravka na njoj, narušavaju odredbu člana 8. stav 1. Ustava Republike Srbije, prema kojoj je teritorija Republike jedinstvena i nedeljiva. Prema Ustavu Republike Srbije, teritoriju Srbije ne čine teritorije političko – teritorijalnih jedinica, niti postojanje političko-teritorijalnih jedinica utiče na jedinstvo pravnog poretka Republike. Upravo suprotno. Ustav Republike Srbije u svojoj Preambuli jasno ističe da je AP Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Republike Srbije, u članu 182. stav 2. da Republika Srbija ima dve autonomne pokrajine od kojih je jedna Kosovo i Metohija, u članu 182. stav 4. da se teritorija autonomnih pokrajina određuje zakonom, a u članu 194. stav 1. da je pravni predak Republike jedinstven. U tom smislu, jasno je da bilo kakve „linije“ koje su utisnute u teritorijalnu organizaciju Republike ne znače i ne smeju da znače poseban pravni režim njihovog prelaska i kretanja i boravka na njima. Uređivanje „administrativne linije“ čije postojanje iziskuje poseban pravni režim prelaska i kretanja i boravka na njoj pre je svojstveno drugačijim „linijama“ koje razdvajaju države, što u pogledu Kosova i Metohije nije, niti sme da bude slučaj, jer je prema članu 8. stav 2. Ustava granica Republike Srbije nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava.
Uredbu o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija Vlada Republike Srbije donela je na osnovu člana 123. tačka 3. Ustava. Ta odredba Ustava Republike Srbije nikako nije mogla, a ni smela da bude iskorišćena kao pravni osnov za donošenje ovakve «uredbe». Naime, izložena odredba Ustava jasno predviđa da Vlada donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona. Upravo iz tog razloga Uredba nije u skladu sa Ustavom jer nije donesena radi izvršavanja ni jednog zakona. To što se u Uvodu ističe da se Uredba donosi «u vezi sa Zakonom o Vladi … i Zakonom o ministarstvima…» ne predstavlja preciziranje zakona radi čijeg se izvršenja Uredba donosi i, pravno posmatrano, ne znači ništa, naročito ukoliko se ima u vidu činjenica da dva navedena zakona uređuju druge oblasti, tako da ih ova uredba ne može izvršavati. Dakle, Vlada Republike Srbije je grubom uzurpacijom svojih ustavnih nadležnosti, uredbu kao opšti pravni akt za izvršavanje zakona, pretvorila u pravni akt kakav Ustavom Republike Srbije nije predviđen u našem pravnom sistemu. Štaviše, Vlada je ovom uredbom zašla u regulisanje pitanja koja su po svojoj prirodi materija koja treba da bude regulisana zakonom. U nizu članova Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija propisuje nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, a Ustav u članu 136. stav 4. nedvosmisleno predviđa da Vlada propisuje unutrašnje uređenje ministarstava, a ne i njihove nadležnosti. Prema članu 136. stav 3. Ustava poslovi državne uprave i broj ministarstava određuju se zakonom. Obrazloženje zbog čega Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija nije u skladu sa Ustavom, naročito u pogledu ograničavanja i narušavanja Ustavom zajamčenih prava i sloboda produbljenije će se izložiti posebno za svaku od protivustavnih odredbi.
Članom 2. Uredbe propisana su mesta na kojima je dozvoljen prelazak „administrativne linije“. Prema članu 4. prelaz izvan tih mesta dozvoljen je samo uz odobrenje nadležog organa u slučaju više sile. Prema članu 13. Uredbe, “ako to zahtevaju razlozi bezbednosti“, Vlada može da zabrani ili ograniči, između ostalog i kretanje, zadržavanje i nastanjivanje na određenim delovima teritorije Republike Srbije uz “administrativnu liniju“. Izloženim odredbama Uredbe, prekršen je član 39. stav 1. i 2. Ustava prema kojima svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji i da se sloboda kretanja može ograničiti, ali samo zakonom i to samo ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije. U ovom slučaju ograničenja slobode kretanja propisana su Uredbom, a ne zakonom, razlozi za ograničenje nisu oni koji su propisani u članom 39. stav 2. Ustava, već ih Uredba određuje kao „razloge bezbednosti“ čije postojanje diskreciono procenjuje Vlada. Ovakvim ograničavanjem slobode kretanja povređen je i član 20. stav 1. Ustava prema kome ljudska i manjinska prava zajamčena Ustavom mogu da budu ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ih Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava. Takođe, ovakvim ograničavanjem slobode kretanja, suprotno članu 20. stav 2. Ustava, smanjen je dostignuti nivo ljudskih prava jer je do sada kretanje koje podrazumeva prelazak preko „administrativne linije“, bilo slobodno.
Članom 15. Uredbe propisano je da je vlasnik ili korisnik zemljišta dužan da omogući slobodan prolaz radi obavljanja poslova obezbeđenja „administrativne linije“ ili postavljanja i održavanja propisanih oznaka. Navedenom odredbom narušava se članom 58. stav 1. Ustava zajamčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava, zbog toga što se ograničavanje prava svojine vlasnika zemljišta preko koga treba preći radi obavljanja poslova obezbeđenja „administrativne linije“, ili radi postavljanja i održavanja oznaka, propisuje uredbom, iako Ustav u članu 58. stav 2. i 3. predviđeno da se svojina i način njenog korišćenja mogu ograničiti samo zakonom.
Članom 16. Uredbe predviđeno je da je u postupku donošenja prostornog i urbanističkog plana kojim se uređuje i prostor u dubini 300 metara od „administrativne linije“ potrebna saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova. Budući da je donošenje prostornog i urbanističkog plana u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, jasno je da je uredbodavnim propisivanjem neophodne saglasnosti Ministarstva unutrašnjih poslova kao organa državne uprave narušeno pravo građana na lokalnu samoupravu, odnosno da se onemogućava vršenje nadležnosti jedinica lokalne samouprave.
Predlog za odlučivanje
Imajući u vidu sve što je izloženo, predlažemo da Ustavni sud Republike Srbije utvrdi da Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Imajući u vidu težinu i značaj neustavnosti Uredbe o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, jasno je da bi izvršenje pojedinačnih akata i radnji na osnovu Uredbe moglo da ima neotklonjive štetne posledice. Budući da bi izvršavanjem pojedinačnih akata i radnji na osnovu ove Uredbe mogle da nastupe neotklonjive štetene posledice, predlažemo da Ustavni sud, na osnovu člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, obustavi izvršenje svih pojdinačnih akata i radnji koji su doneseni, odnosno preduzete na osnovu ove Uredbe.
2.Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koju je Vlada Republike Srbije usvojila 14. novembra 2011. godine i koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 86 od 18. novembra 2011. godine, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. U skladu sa članom 168. stav 1. Ustava Republike Srbije, u svojstvu ovlašćenog predlagača, podnosimo sledeći
PREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI UREDBE O POSEBNOM NAČINU OBRADE PODATAKA SADRŽANIH U MATIČNIM KNJIGAMA ZA PODRUČJE AP KOSOVO I METOHIJA
Označenje odredbi i razlozi na kojima se Predlog zasniva
Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija predstavlja opšti pravni akt koji, protivno ustavnim odredbama o pravnoj prirodi i razlozima donošenja uredbi, nije donesen za izvršavanje zakona. Tom uredbom se izvorno uređuje zakonska materija i izvršavaju akti koje ustavnopravni predak Republike Srbije ne poznaje. U tom smislu, može se istaći da Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija nije u skladu sa Ustavom, kako iz formalnih, tako i iz materijalnih razloga.
Uredbu o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija Vlada Republike Srbije donela je na osnovu člana 123. tačka 3. Ustava. Ta odredba Ustava Republike Srbije nikako nije mogla, a ni smela da bude iskorišćena kao pravni osnov za donošenje ovakve «uredbe». Naime, izložena odredba Ustava jasno predviđa da Vlada donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona. Upravo iz tog razloga Uredba nije u skladu sa Ustavom jer nije donesena radi izvršavanja ni jednog zakona, već, kako se to iz njenog sadržaja jasno uviđa, radi izvršavanja jednog «dogovora». To što se u Uvodu ističe da se Uredba donosi «u vezi sa članovima 7. i 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 97/2008 i 104/2009 – dr. zakon) i i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 55/2005, 71/2005 – ispravka, 101/2007, 65/2008 i 16/2011)» ne predstavlja preciziranje zakona radi čijeg se izvršenja Uredba donosi, već zakona sa kojima je Uredba «u vezi», što pravno posmatrano ne znači ništa. Ovo naročiti ako se ima u vidu da se Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o Vladi uređuju sasvim druge oblasti društvenog života, tako da ih ova Uredba nikako ne može izvršavati. Dakle, Vlada Republike Srbije je grubom uzurpacijom svojih ustavnih nadležnosti, uredbu kao opšti pravni akt za izvršavanje zakona, pretvorila u pravni akt kakav Ustavom Republike Srbije nije predviđen u našem pravnom sistemu. Obrazloženje zbog čega Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija nije u skladu sa Ustavom produbljenije će se izložiti posebno za svaku od protivustavnih odredbi.
Članom 1. Uredbe predviđeno je da se njom uređuje poseban način obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama rođenih, matičnim knjigama venčanih i matičnim knjigama umrlih koje se vode za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Već na osnovu izloženog, jasno je da uredba izvorno reguliše, odnosno uređuje zakonsku materiju, jer je obrada podataka sadržanih u matičnim knjigama rođenih, matičnim knjigama venčanih i matičnim knjigama umrlih materija koja se uređuje zakonom (Zakonom o matičnim knjigama („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 20/2009). Štaviše, Uredbom se stvara poseban pravni režim samo za obradu podataka sadržanih u matičnim knjigama rođenih, matičnim knjigama venčanih i matičnim knjigama umrlih koje se vode za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Ovim članom Uredbe predviđeno je takođe da se poseban način obrade podataka uređuje radi efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava i sloboda građana za vreme važenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prava i slobode građana utvrđene su Ustavom Republike Srbije, a njihovo ostvarivanje i zaštitu, prema članu 97. Ustava, uređuje i obezbeđuje Republika. Republika to može da čini samo zakonom, jer je članom 18. stav 1. Ustava propisano da se ljudska i manjinska prava zajamčena Ustavom neposredno primenjuju, dok je stavom 2. istog člana Ustava predviđeno da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava, ali samo ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava, zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajamčenog prava. Sudeći prema izloženim odredbama Ustava, nikakvo uredbodavno uređivanje bilo kog pitanja «radi efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava i sloboda građana» nije moguće, niti je ustavnopravno dopušteno.
Članom 2. stav 2. i 3. Uredbe predviđeno je da poslove obrade podataka, obavljaju gradske uprave gradova iz člana 6. stav 3. Zakona o matičnim knjigama („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 20/2009), koje izvršavaju poverene poslove vođenja matičnih knjiga za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ali i da obradi podataka mogu da prisustvuju predstavnici Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Upravo je uređivanjem pitanja ko može da prisustvuje obradi podataka Vlada Republike Srbije prekoračila granice svojih ustavnih nadležnosti, odnosno regulisala je pitanje koje, kao što to Zakon o matičnim knjigama potvrđuje, mora da bude regulisano zakonom. Takvim «dopisivanjem» Zakona, Vlada Republike Srbije nesumnjivo je prekršila Ustav. Izvorno regulišući pitanja koja treba da budu regulisana zakonom, Vlada je uzurpirala ustavotvornu i zakonodavnu vlast Narodne skupštine, što je suprotno članu 98. i članu 99. Ustava, ali je postupila i suprotno članu 122. i članu 123. Ustava.
Članom 5. Uredbe propisano je da se podaci iz matičnih knjiga koriste u skladu sa dogovorom Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i nadležnih organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Upravo je navođenje akta u skladu sa kojim se koriste podaci iz matičnih knjiga («dogovor Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i nadležnih organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija») otkrilo prave razloge donošenja ove Uredbe. Na taj način Uredba je postala nesutavna ne samo zbog toga što je jasno da nije donesena radi izvršavanja zakona, već i zbog toga što se njom u ustavnopravni poredak Republike Srbije uvodi ustavno nepoznati akt nazvan «dogovor», čija pravna priroda, način zaključenja, mesto u hijerarhiji pravnih akata, način objavljivanja i stupanja na pravnu snagu, kao i niz drugih pravnih pitanja uopšte nisu regulisani. Na osnovu toga, moglo bi osnovano da se zaključi da «dogovor» nije pravni akt, odnosno da nema nikakvu pravnu prirodu. Naime, zaključen je između Evropske unije i Ujedinjenih nacija, kao subjekata međunarodnog prava, i jednog neformalnog Tima koji čak nije ni u sistemu organa državne uprave i koji nema nikakvih ustavnih, ni zakonskih ovlašćenja da takve dogovore sačinjava. Elementi ovog dogovora se ne mogu smatrati sastavnim delom pravnog poretka Republike Srbije. Važno je naglasiti da član 16. Ustava propisuje da su potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka i neposredno se primenjuju, ali da moraju biti u skladu s Ustavom. Dogovor na koji se Uredba poziva nije međunarodni ugovor koji je potvrđen u skladu sa Ustavom. Ovom uredbom se u pravni poredak Srbije uvodi dogovor, i to još takve sadržine da se njime „ruše“ sva bitna načela Ustava.
Imajući u vidu izložene primere, jasno je da se Uredbom flagrantno krše načela Ustava, naročito članovi 1. 2. 3. 4. i 8. Ustava Republike Srbije.
Predlog za odlučivanje
Imajući u vidu sve što je izloženo, predlažemo da Ustavni sud Republike Srbije utvrdi da Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Imajući u vidu težinu i značaj neustavnosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, jasno je da bi izvršenje pojedinačnih akata i radnji na osnovu Uredbe moglo da ima neotklonjive štetne posledice. Budući da bi izvršavanjem pojedinačnih akata i radnji na osnovu ove Uredbe mogle da nastupe neotklonjive štetene posledice, predlažemo da Ustavni sud, na osnovu člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, obustavi izvršenje svih pojdinačnih akata i radnji koji su doneseni, odnosno preduzete na osnovu ove Uredbe.
3.Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija koju je Vlada Republike Srbije usvojila 08. decembra 2011. godine i koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 94 od 14. decembra 2011. godine, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. U skladu sa članom 168. stav 1. Ustava Republike Srbije, u svojstvu ovlašćenog predlagača, podnosimo sledeći
PREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI UREDBE O POSEBNOM NAČINU OBRADE PODATAKA SADRŽANIH U KATASTRU ZEMLJIŠTA ZA AP KOSOVO I METOHIJA
Označenje odredbi i razlozi na kojima se Predlog zasniva
Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija predstavlja opšti pravni akt koji, protivno ustavnim odredbama o pravnoj prirodi i razlozima donošenja uredbi, nije donesen za izvršavanje zakona. Tom uredbom se izvorno uređuje zakonska materija i izvršavaju akti koje ustavnopravni predak Republike Srbije ne poznaje. U tom smislu, može se istaći da Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija nije u skladu sa Ustavom, kako iz formalnih, tako i iz materijalnih razloga.
Uredbu o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija Vlada Republike Srbije donela je na osnovu člana 123. tačka 3. Ustava. Ta odredba Ustava Republike Srbije nikako nije mogla, a ni smela da bude iskorišćena kao pravni osnov za donošenje ovakve «uredbe». Naime, izložena odredba Ustava jasno predviđa da Vlada donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona. Upravo iz tog razloga Uredba nije u skladu sa Ustavom jer nije donesena radi izvršavanja ni jednog zakona, već, kako se to iz njenog sadržaja jasno uviđa, radi izvršavanja jednog «dogovora». To što se u Uvodu ističe da se Uredba donosi «u vezi sa članom 7. i 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 97/2008 i 104/2009 – dr. zakon) i sa Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 72/2009 i 18/2010)» ne predstavlja preciziranje zakona radi čijeg se izvršenja Uredba donosi, već zakona sa kojima je Uredba «u vezi», što pravno posmatrano ne znači ništa. Ovo naročiti ako se ima u vidu da se Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti uređuje sasvim druga oblast, tako da ga ova Uredba nikako ne može izvršavati. Dakle, Vlada Republike Srbije je grubom uzurpacijom svojih ustavnih nadležnosti, uredbu kao opšti pravni akt za izvršavanje zakona, pretvorila u pravni akt kakav Ustavom Republike Srbije nije predviđen u našem pravnom sistemu. Obrazloženje zbog čega Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija nije u skladu sa Ustavom produbljenije će se izložiti posebno za svaku od protivustavnih odredbi.
Članom 1. Uredbe predviđeno je da se njom uređuje poseban način obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Već na osnovu izloženog, jasno je da uredba izvorno reguliše, odnosno uređuje zakonsku materiju, jer je obrada podataka sadržanih u katastru zemljišta regulisana, između ostalog, Zakonom o državnom premeru i katastru na koji se uredba poziva, a koji suštinski menja, stvarajući poseban pravni režim samo za obradu podataka sadržanih u katastru zemljišta za AP Kosovo i Metohija. Štaviše, ovim članom uredbe predviđeno je da se poseban način obrade podataka uređuje radi efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava i sloboda građana za vreme važenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prava i slobode građana utvrđene su Ustavom Republike Srbije, a njihovo ostvarivanje i zaštitu, prema članu 97. Ustava, uređuje i obezbeđuje Republika. Republika to može da čini samo zakonom, jer je članom 18. stav 1. Ustava propisano da se ljudska i manjinska prava zajamčena Ustavom neposredno primenjuju, dok je stavom 2. istog člana Ustava predviđeno da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava, ali samo ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava, zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajamčenog prava. Sudeći prema izloženim odredbama Ustava, nikakvo uredbodavno uređivanje bilo kog pitanja «radi efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava i sloboda građana» nije moguće, niti je ustavnopravno dopušteno.
Članom 2. stav 2. i 3. Uredbe predviđeno je da poslove obrade podataka, saglasno članu 10. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Repubike Srbije”, broj 72/2009 i 18/2010), obavlja Republički geodetski zavod, ali i da obradi podataka mogu da prisustvuju predstavnici Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Upravo je uređivanjem ko može da prisustvuje obradi podataka Vlada Republike Srbije prekoračila granice svojih ustavnih nadležnosti, odnosno regulisala pitanje koje, kao što to Zakon o državnom premeru i katastru potvrđuje, mora da bude regulisano zakonom. Takvim «dopisivanjem» Zakona, Vlada Republike Srbije nesumnjivo je prekršila Ustav. Izvorno regulišući pitanja koja treba da budu regulisana zakonom, Vlada je uzurpirala ustavotvornu i zakonodavnu vlast Narodne skupštine, što je suprotno članu 98. i 99. Ustava, ali je postupila i suprotno članu 122. i članu 123. Ustava.
Članom 5. Uredbe propisano je da se podaci iz katastra zemljišta koriste u skladu sa Ustavom i zakonom, a u cilju izvršavanja dogovora Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i nadležnih organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Upravo je navođenje cilja («izvršavanja dogovora Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i nadležnih organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija) otkrilo prave razloge donošenja ove Uredbe. Na taj način Uredba je postala nesutavna ne samo zbog toga što je jasno da nije donesena radi izvršavanja zakona, već i zbog toga što se njom u ustavnopravni poredak Republike Srbije uvode čudni, ustavno nepoznati akti nazvani «dogovori», čija pravna priroda, način zaključenja, mesto u hijerarhiji pravnih akata, način objavljivanja i stupanja na pravnu snagu, kao i niz drugih pravnih pitanja uopšte nisu regulisani. Na osnovu toga, moglo bi osnovano da se zaključi da «dogovori» nisu pravni akti, odnosno da nemaju nikakvu pravnu prirodu. Naime, zaključeni su između Evropske unije i Ujedinjenih nacija, kao subjekata međunarodnog prava, i jednog neformalnog Tima koji čak nije ni u sistemu organa državne uprave i koji nema nikakvih ustavnih, ni zakonskih ovlašćenja da takve dogovore sačinjava. Elementi ovih dogovora se ne mogu smatrati sastavnim delom pravnog poretka Republike Srbije. Važno je naglasiti da član 16. Ustava propisuje da su potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka i neposredno se primenjuju, ali da moraju biti u skladu s Ustavom. Dogovori nisu ni međunarodni ugovori, a kamoli potvrđeni. Ovim uredbama se u pravni poredak Srbije uvede dogovori, i to još takve sadržine da se njima „ruše“ sva bitna načela Ustava.
Imajući u vidu izložene primere, jasno je da se Uredbom flagrantno krše načela Ustava, naročito članovi 1. 2. 3. 4. i 8. Ustava Republike Srbije.
Predlog za odlučivanje
Imajući u vidu sve što je izloženo, predlažemo da Ustavni sud Republike Srbije utvrdi da Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Imajući u vidu težinu i značaj neustavnosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katestru zamljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija, jasno je da bi izvršenje pojedinačnih akata i radnji na osnovu Uredbe moglo da ima neotklonjive štetne posledice. Budući da bi izvršavanjem pojedinačnih akata i radnji na osnovu ove Uredbe mogle da nastupe neotklonjive štetene posledice, predlažemo da Ustavni sud, na osnovu člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, obustavi izvršenje svih pojedinačnih akata i radnji koji su doneseni, odnosno preduzete na osnovu ove Uredbe.
4.Uredba o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije koju je Vlada Republike Srbije usvojila 9. februara 2012. godine i koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 16 od 7. marta 2012. godine nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. U skladu sa članom 168. stav 1. Ustava Republike Srbije, u svojstvu ovlašćenog predlagača, podnosimo sledeći
PREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI UREDBE O POSEBNOM NAČINU PRIZNAVANJA VISOKOŠKOLSKIH ISPRAVA I VREDNOVANJA STUDIJSKIH PROGRAMA UNIVERZITETA SA TERITORIJE AUTONOMNE POKRAJINE KOSOVO I METOHIJA KOJI NE OBAVLJAJU DELATNOST PO PROPISIMA REPUBLIKE SRBIJE
Označenje odredbi i razlozi na kojima se Predlog zasniva
Uredba o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije predstavlja opšti pravni akt koji, protivno ustavnim odredbama o pravnoj prirodi i razlozima donošenja uredbi, nije donesen za izvršavanje zakona. Tom uredbom se izvorno uređuje zakonska materija. U tom smislu, može se istaći da Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija nije u skladu sa Ustavom, kako iz formalnih, tako i iz materijalnih razloga.
Uredbu o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije Vlada Republike Srbije donela je na osnovu člana 123. tačka 3. Ustava. Ta odredba Ustava Republike Srbije nikako nije mogla, a ni smela da bude iskorišćena kao pravni osnov za donošenje ovakve «uredbe». Naime, izložena odredba Ustava jasno predviđa da Vlada donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona. Upravo iz tog razloga Uredba nije u skladu sa Ustavom jer nije donesena radi izvršavanja ni jednog zakon. To što se u Uvodu ističe da se Uredba donosi «u vezi sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 76/2005, 100/2007 – autentično tumačenje, 97/2008 i 44/2010)» ne predstavlja preciziranje zakona radi čijeg se izvršenja Uredba donosi, jer se nisu ni mogle naći odredbe Zakona o visokom obrazovanju koje bi bile osnov za donošenje Uredbe. Dakle, Vlada Republike Srbije je grubom uzurpacijom svojih ustavnih nadležnosti, uredbu kao opšti pravni akt za izvršavanje zakona, pretvorila u pravni akt kakav Ustavom Republike Srbije nije predviđen u našem pravnom sistemu. Njom se izvorno reguliše zakonska materija. Naime, ovom Uredbom uređen je način priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije.Budući da je izdavanje visokoškolskih isprava jedan vid javnih ovlašćenja koja se prema članu 137. stav 3. Ustava Republike Srbije mogu zakonom poveriti i ustanovama, uključujući i visokoškolske ustanove, jasno je da je uredbodavno regulisanje priznanja visokoškolskih isprava izdatih od strane ustanova koje na Kosovu i Metohiji ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije po sebi neustavno. Naime, takvo priznavanje podrazumeva javna ovlašćenja visokoškolskih ustanova da izdaju isprave, javna ovlašćenja koja, sudeći po tome da po tekstu Uredbe ustanove ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije, nisu uopšte ni mogla da im budu poverena zakonom! Štaviše, uređujući u članu 3. Uredbe postupak priznavanja, Vlada Republike Srbije je izigrala ustavnu odredbu člana 198. stav 1. Ustava prema kojoj pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovana na zakonu. Naime, sasvim je jasno da nijedan akt samostalne visokoškolske ustanove van Kosova i Metohije koja prema članu 4. stav 3. Uredbe obavlja priznanje, donesen u Uredbom regulisano postupku priznanja, neće moći u procesnom smislu da bude zasnovan na zakonu!
Sve što je izloženo direktna je posledica suštinske neustavnosti ove Uredbe koja je izražena već u njenom naslovu. Naime, Uredba već u naslovu sadrži element neustavnosti – priznavanje visokoškolskih isprava i vrednovanje studijskih programa ustanova koje ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije. Osnovano se zbog toga postavlja pitanje kako je moguće i da li je u skladu sa Ustavom da se na delu teritorije Republike Srbije koji je njen sastavni deo, što Kosovo i Metohija jeste, neka delatnost ne obavlja po propisima Republike Srbije, iako Ustav propisuje da je “pravni poredak Republike Srbije jedinstven“ (član 194) i da se rezultati takve, u suštini neustavne i nezakonite delatnosti, još priznaju od strane organa Republike Srbije?
Imajući u vidu sve što je izloženo, predlažemo da Ustavni sud Republike Srbije utvrdi da Uredba o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Imajući u vidu težinu i značaj neustavnosti ove Uredbe, jasno je da bi izvršenje pojedinačnih akata i radnji na osnovu nje moglo da ima neotklonjive štetne posledice. Budući da bi izvršavanjem pojedinačnih akata i radnji na osnovu ove Uredbe mogle da nastupe neotklonjive štetene posledice, predlažemo da Ustavni sud, na osnovu člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, obustavi izvršenje svih pojdinačnih akata i radnji koji su doneseni, odnosno preduzete na osnovu ove Uredbe.
Izvor: http://dss.rs
