Grigorij Sokolov: Haški tribunal više se ne stidi svoje pristrasnosti

Među glavnim temama posete glavnog tužioca Haškog tribunala serža Bramerca Beogradu jesu jataci lica koja su se krila od gonjenja Međunarodnog tribunala. Pitanje je samo koga su oni pokrivali. O tome odavno govore ruski naučnici, javni i politički poslenici. Haškom tribunalu bio je posvećen okrugli sto u Državnoj dumi RF, koji je organizovao komitet za zaštitu Vojislava Šešelja.

Među učesnicima okruglog stola je rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN, član komiteta za zaštitu Vojislava Šešelja, Jelena Guskova.

Haški tribunal se nalazi u agoniji, zato što skoro treba da ga zatvore. Sudije shvataju da je potrebno brzo završiti preostale slučajeve, ali ključne presone prebačene u su poslednje vreme – to su Karadžić, Mladić i Hadžić.

U čemu se sastoji ova agonija? Iz procesa protiv generala Mladića vidi se da se sudije više ne stide svoje pristrasnosti, više ne prave ozbiljan izraz lica, čak formu ne poštuju. Oni dopuštaju sebi da viču na generala Mladića, izbacuju ga iz sudnice, zabranjuju advokatima da postavljaju pitanja. Vidi se da oni žure i da im je potrebno da ispoštuju što je moguće brže bar neku približnu formu. Već unapred je napisana presuda, čini mi se doživotna robija. Ni za koga više nije tajna, kaže Jelena Guskova, da formiranje ovog sudskog organa pomaže da se održava koncepcija glavnog krivca za sve nevolje na Balkanju, Srbe, kao i da se opravda agresija NATO-a 1999. godine. Ali po rečima balkanologa, tvorci tribunala nisu uzeli u obzir jednu činjenicu.

Sud ima i imaće arhiv. A to znači naš zadatak i zadatak budućih generacija istoričara, pravnika jeste da u potpunosti analiziraju i dokažu apsurdnost i neodstatak pravne osnove za stvaranje ove sudske institucije. I da stave iza rešetaka sve sudije, kao i sve koji su stvarali ovaj tribunal i podržavali njegovu delatnost.

Po mišljenju Jelene Guskove, još jedna važna komponenta ovog rada je pojava u medijima široke informacije o rešenjima i rezolucijama komiteta u zaštitu Vojislava Šešelja. Po rečima ruskog balkanologa, danas je Haški tribunal već počeo da ispoljava veću pažnju za delatnost komiteta.

Što je mene neobično obradovalo, kao odgovor na jedan moj članak na sajtu Glasa Rusije došlo je rezignirano pismo iz tribunala da ja kršim njihova prava, da su sve moje inicijative dopunjene lažnim činjenicama. A ja sam govorila samo o statistici rezultata delatnosti, o ciframa. Između ostalog o tome da su 66% svih lica koje goni tribunal Srbi. Na ove cifre tribunal je reagovao i zatražio da se na sajtu napiše opravdanje, da ja opovrgnem svoje izjave. Znači, mi treba više da pišemo.

Po rečima Jelene Guskove, postoji još jedan način da se zaustavi agonija Haškog tribunala.

Treba pokušati da se uspostavi kontakt sa onima koji mogu da utiču kada glasamo za nastavak delatnosti tribunala. Rusija je prestala da glasa za produžetak od dve godine, u ša su se veoma nadale haške sudije. ali mi sve vreme nastavljamo da glasamo čas na 6 meseci, čas na 5 i na 10 meseci. Zašto? Vrhovni predstavnik u Bosni i Hercegovini napravio je u Sarajevu Vrhovni Ustavni sud, gde faktički rade sudije stranci. I prilikom zatvaranja Međunarodnog tribunala upravo tamo mogu da se vrate slučajevi Karadžića i Mladića. Tako da nam ostaje samo da tražimo oslobađanje svih osuđenih u Haškom tribunalu.

Pred našim mikrofonom bila je rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN, član komiteta za zaštitu Vojislava Šešea Jelena Guskova.

Izvor: Glas Rusije