Aleksandar MEZJAJEV: Međunarodno-pravna nelegalnost priznanja Kosova

Kretanje u korist priznavanja nezavisnosti srpske autonomne pokrajine Kosovo i Metohija od strane same Srbije se i dalje nastavlja. U vezi sa tim je važno razmotriti situaciju sa priznavanjem te pokrajine u svetu. Zapadna sredstva javnog informisanja jednoglasno govore o trijumfalnom priznanju Kosova i Metohije. Međutim, da li to odgovara realnom stanju stvari?

Od više od 200 zemalja sveta (i 193 koje su članice UN), Kosovo je priznala 91 država. Danas još uvek većina zemalja ne priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. Nije od malog značaja što većinu zemalja koje su priznale Kosovo, čine male i čak patuljaste države(Nauru, Mikronezija, Samoa, Palau, Komorska ostrva, Vanuatu, Kiribati, Tuvalu, Santa Ljusija, San Marino, Andora, Malta, Sao Tome i Prinsipi…).¹

Osim Evrope, Kosovo ne priznaje većina zemalja ni jednog drugog geografskog regiona u svetu. Apsolutna većina zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike ne priznaju Kosovo. Kosovo ne priznaju ni najkrupnije zemlje na svetu: Rusija, Kina, Indija, Brazil, Južnoafrička republika, Kazahstan, Ukrajina, Argentina, Venecuela, Vijetnam, Meksiko i mnoge druge. Upravo te zemlje imaju većinu stanovništva sveta i u skladu sa tim i demokratski pristup oceni priznavanja Kosova.

Nema jedinstva ni kod ocenjivanja međunarodnih organizacija: Kosovo ne priznaje OUN, nema potpunog jedinstva čak ni među glavnim protagonistima te “nezavisnosti”, između ostalog ni među članicama NATO i EU. Ozbiljnu opoziciju takvom priznanju čine Španija, Grčka, Slovačka, Kipar, Rumunija.

Nema jedinstvenog stava ni među religioznim regionima u svetu. Tako i među muslimanskim zemljama, većina takođe ne priznaje Kosovo (Iran, Indonezija, Sudan, Alžir, Egipat, Pakistan…).

Takođe, kad je u pitanju vremenski razvoj priznavanja Kosova, najveći deo priznanja odnosi se na 2008. godinu (53 države). Sledeće 2009. godine, Kosovo je priznalo samo 11 zemalja, 2010 – sedam, 2011 – dvanaest a 2012 – 5 zemalja. Kao što vidimo, resurs za priznavanje je već isrpljen i zaustavio se na pragu koji je kao što vidimo još daleko i od bar polovine svetskih zemalja.

Tako da priznavanje kosova od strane 91 zemlje ne predstavlja ni geografske, ni religiozne ni organizacione regione sveta. Šta onda u tom slučaju predstavlja? Predstavlja političke interese izuzetno uske grupe zemalja sveta, koje drže čitav svet u stanju neokolonijalnog ropstva, a to su SAD i zemlje Zapadne Evrope. Međutim, međunarodna nelegitimnost priznanja nezavisnosti Kosova je toliko ozbiljno pitanje, da nema jedinstva čak ni među samim neokolonijalistima!

Pokazuje se da tvrdnja o trijumfalnom priznavanju Kosova u svetu, predstavlja običan mit. Pri tom, ne možemo ne primetiti da se taj mit stvara sa ciljem stvaranja određenog društvenog mišljenja u Srbiji, da je suprotstavljanje beskorisno i da tvrda pozicija u korist nepriznavanja predstavlja “suprotstavljanje čitavom ostatku sveta”.

Sa tim u vezi treba reći sasvim trezveno, da priznavanje Kosova i od same Srbije, u tim uslovima predstavlja protivpravni akt. Kao prvo, to bi bio protivpravni akt sa tačke gledišta nacionalnog prava države (Ustav Srbije iz 2006. godine), a kao drugo, to je protivpravni akt i sa tačke gledišta međunarodnog prava. Postoje ozbiljne pravne osnove da se tvrdi da priznanje Kosova samo po sebi predstavlja protipravni akt. Međunarodno pravo poseduje niz kriterijuma za kvalifikaciju ovih ili onih formacija u vidu “država”. U situaciji kada je “nezavisnost” Kosova došla u rezultatu ne samo formalnog kršenja prava (osnovnog zakona Srbije), već i masovnih zločina protiv čovečnosti učinjenih protiv ne samo srpskog nego i albanskog stanovništva autonomne pokrajine, tada priznanje Kosova samo po sebi postaje protivpravni akt.

Ovde treba primetiti da rešenje Međunarodnog suda OUN o tome da “međunarodno pravo ne brani jednostrano proglašenje nezavisnosti” ne treba da dezorjentiše ni međunarodnu javnost niti rukovodstvo Srbije. Kao prvo, ovo rešenje su donele sudije koje dolaze iz zemalja koje su same organizovale “nezavisnost” Kosova, a kao drugo, to rešenje nema obavezujuću pravnu snagu i na kraju, kao treće, to predstavlja odgovor na potpuno drugo pitanje od onog koje je postavila Generalna Skupština UN. Tako da ovo rešenje ni u kom slučaju ne može poslužiti kao osnova za donošenje rešenja o priznavanju Kosova. Sa tačke gledišta međunarodnog prava, postoje dve vrste priznanja – priznanje de jure i priznanje de facto. Obe vrste priznanja predstavljaju političke akte i nisu regulisani međunarodnim pravom.² To što priznanje čini pravnim aktom – to su njegove pravne posledice. Nezavisno od toga da li su to de jure ili de facto priznanja, za sobom vuku pravne posledice, pa tako i međunarodno-pravne. Glavna takva posledica biće učvršćenje međunarodno-pravnih granica “nezavisnog” Kosova i njegovog međunarodno-pravnog subjektiviteta. Glavni problem takvog rešenja će postati međunarodno pravno učvršćenje rezultata genocida nad srpskim narodom na teritoriji autonomne srpske pokrajine, kao i drugih zločina koji se uostalom produžavaju i u današnje vreme prema građanima Srbije.

Bez obzira na očevidan i demonstrativan pritisak koji se vrši na rukovodstvo Republike Srbije, vlasti zemlje moraju projaviti političku i ličnu hrabrost i ne činiti akt priznanja Kosova ni u kakvom vidu.

 

1 U 2012. godini Kosovo su priznali Gana, Haiti, Uganda, Bruneji, Sao Tome i Prinsipi. Poslednje priznanje Kosova nastupilo je 1. Juna 2012. godine, od strane Republike Čad. (vidi sajt Ministarstva inostranih poslova Kosova na internetu: http://www.mfa-ks.net/?page=2,4,1282.

2 Prilikom stvaranja Međunarodne komisije za međunarodno pravo 1949. godine, prvo pitanje koje je postavljeno pred Komisiju bilo je “Priznanje u Međunarodnom pravu”. Međutim, posle 5 godina Komisija je prekinula rad po tom pitanju, priznavši da nije u stanju sačiniti minimalno prihvatljiv tekst za države članice UN. Do danas je to jedinstven slučaj otkaza Komisije da razradi projekat međunarodno-pravnog dokumenta po nekoj temi koja joj je upućena.

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)