19. jul – VOJISLAV KOŠTUNICA: PRAVNA JE BESMISLICA MENJATI USTAV

Najpreči državni i nacionalni cilj sada je da se sačuva Ustav koji drži zemlju na okupu. Ustav je važan državni akt, a naročito ovaj iz 2006. godine i ne treba se s tim igrati, kaže Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije. On u intervuju „Politici” objašnjava da je „Srbija kao država pred ozbiljnim iskušenjima, teritorijalni itegritet joj je stavljen u pitanje, pre svega kad je reč o Kosmetu, ali i pokušajima internacionalizacije pitanja Vojvodine i na druge načine, dakle, pošto je sve to tako, onda postoji potreba da sačuvamo Ustav koji je brana dezintegraciji države.”

Posle Odluke Ustavnog suda Srbije o protivustavnosti pojedinih odredbi Zakona o nadležnostima Vojvodine, čuli su se zahtevi za promenu Ustava, ali i najava Nenada Čanka da će internacionalizovati pitanje Vojvodine?

Istorijska je odluka Ustavnog suda da na predlog DSS stavi van snage protivustavne nadležnosti Vojvodine. Zahtev da se Ustav promeni kako bi se upodobio separatističkom Statutu je pravna besmislica. Još je gora stvar poziv na internacionalizaciju, jer je to otvoren poziv na rušenje države. To bi značilo rušenje nečega što je pravna država u samoj Srbiji i traženje nekog rešenja, koje nije pravno, izvan Srbije. Treba imati na umu da pred sobom imamo ozbiljnu i dobro argumentovanu odluku USS. Svi koji su glasni i izričiti u etiketama i diskfalifikacijama odluke USS-a dolaze do toga da je problem u Ustavu samom i da ga treba menjati. Tako ispada da Ustav treba menjati zato što je protivstatutaran, međutim pravo ima svoju hijerarhiju i ne trpi ovu vrstu samovolje.

U koalicionom sporazumu SNS-a, SPS-a i URS-a, navedeno je da će se menjati Ustav zbog „potrebe regionalizacije i decentralizacije”?

Kada smo kao stranka odlučili da podržimo Tomislava Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora, posebno smo vodili računa da u naš sporazum o saradnji poslaničkih grupa u parlamentu uđe odredba po kojoj će SNS i DSS delovati saglasno kada je reč o promeni Ustava. Treba imati na umu da ideja o regionalizaciji sada može dovesti do  dezintegracije zemlje. Mislim da za nas pravi model decentralizacije treba da se odvija preko lokalne vlasti i velikih gradova. To je model za državu ove veličine, sve ostalo može da vodi dezintegraciji.

Za taj vaš model nije potrebna promena Ustava?

Ne, sadašnji Ustav je predvideo tu vrstu decentralizacije.

Nova vlada neće imati ministarstvo za KiM?

To ministarstvo je preko potrebno jer se tako prikazuje prisustvo Srbije na KiM. Prvo, tako se organizaciono, formalno omogućava da Srbi na KiM osete da postoji upravljačka ruka iz Beograda, a to se ne može osetiti preko nekih delova u pojedinim ministarstvima. Sem toga, to je simbol i jasna poruka da je Kosmet sastavni deo Srbije. Odustajanje od ministarstva za KiM, bojim se da je još jedan korak dalje na putu koji je dosadašnja vlast napravila kada je reč o odustajanju od očuvanja teritorijalnog integriteta i KiM u sastavu Srbije. Ali, da ne sudim unapred. Da sačekamo novu vladu, jer nemamo vladu, predsednik Republike je kratko na funkciji, treba sačekati da vidimo kako će se stvari odvijati.

Mislite da će, možda, ipak, biti Ministarstva?

Da vidimo. Čuli su se neki glasovi javnosti, glas kosovskih Srba. Za mene je to važno.

Čuli su se i glasovi Dačića, Vučića i Dinkića da će sve što je dogovoreno između Beograda i Prištine, biti bezuslovno i odmah realizovano, vi ste te sporazume oštro kritikovali?

Ti sporazumi su nazvani dogovorenim zaključcima, takva pravna forma u našem i u međunarodnom pravu ne postoji. To su nametnuti predlozi Brisela, koje je prethodna vlast htela da prikrije i predstavi u drugom svetlu. Pa, da se Vlasi ne dosete, imate fusnotu, koja se pretvara u pahuljicu i u avgustu nestaje i više niko ne postavlja to pitanje. To mora prvo sve da se rasčisti u formalno-pravnom smislu, u kakvom je to odnosu sa našim zakonodavstvom. To je prva stvar. Druga je da se to ne sme primenjivati, jer je na štetu Srbije i njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Svi su, više puta ponovili, da će sporazume bezuslovno primeniti?

Mi smo do sada imali pogubnu politiku koja se svodila na parolu da Evropa nema alternativu. Ukoliko bi se ta politika nastavila, onda bi to, naravno, bio ozbiljan problem. DSS bi onda na isti način na koji je kritikovala prethodnu vlast kritikovala i novu, jer to ne bi bila politika diskontinuiteta sa prethodnom. Potrebno neko vreme da se uverimo da li će doći do neke promene. Da sačekamo da se vlada formira, postoji taj dobar običaj o prvih sto dana vlade.

U sporazumu sa SNS piše da će vaše poslaničke grupe sarađivati, zar nije logično da su vas zvali kada se radi o formiranju vlade?

U Skupštini Srbije postoji 229 poslanika koji su za EU i samo jedna poslanička grupa, 21. poslanik koji je za to da Srbija treba da bude politički neutralna i da ne treba da bude član EU. Dovoljno  je da sa EU ekonomski sarađujemo, ali ne i da budemo član.  To je, verovatno, razlog što nikome nije palo na pamet da DSS uključi u nešto što će biti vlada koja je zamislila da je Srbiji mesto u EU. Za nas su bitni drugi elementi sporazuma sa SNS, saradnja unutar parlamenta i postavljanje pitanja referendumskog izjašnjavanja o članstvu u EU i saradnja i saglasnost kada je reč o Ustavu.

Svi su tvrdili da se niko iz sveta nije mešao u pravljenje vlade, osim što je, kako je rekao Ivica Dačić, rečeno da ne može DSS?

Nažalost nećemo imati vladu u koju se niko nije mešao. To je više nego jasno. Mešanje je bilo samo drugačije nego 2008. godine, ali je nesumnjivo. To pokazuje ispravnost političke neutralnosti za koju se zalaže DSS. Ona isključuje mogućnost mešanja, nemate neku pasivnu, ali ni politiku konfrontacije sa EU, ali prosto sprečavate da vam neko kaže:„Ako hoćete da dobijete datum za pregovore za pristupanje EU, u vladi moraju da se nađu samo one stranke koje su za EU”.

Kako ćete obeležiti 20, godina stranke?

Sabrali smo, kroz dokumente, stavove DSS-a u jednoj knjizi koja će se pojaviti na godišnjicu, 26. jula. Reč koja povezuje poziciju DSS-a od 1992.-2000. jeste-vrlo dosledna u opoziciji. Kada smo kasnije imali vlast, nismo bili u njoj zarad vlasti same, nego smo se držali svojih programskih načela. U tom dugom periodu i u opoziciji i na vlasti i ponovo u opoziciji se sve svodi na nešto što smo nazvali državotvorna politika.

Mirjana Čekerevac

Izvor: http://dss.rs