„Tvrđava teatar“ u Smederevu: I dalje bez dramskih „slika“ naše prošlosti

Piše  Raško V. Jovanović

Despot Đurađ Branković ni posle tri godine nikako da osvoji festivalsku pozornicu i uđe u svoju Tvrđavu – to je prvo ograničenje koje bi trebalo prevazići u stvaranju programa

 

Posle objavljivanja programa ovogodišnjeg, četvrtog po redu Međunarodnog pozorišnog  festivala „Tvrđava teatar“ u Smederevu, koji će se održati, kako je obnarodovano u pledoajeu, pod naslovom „Panteatrikum ili bekstvo od ograničavanja“, jasno je da se u osnovi dosad vođene i ostvarene programske politike ove manifestacije ništa ne menja. Naime, na sceni monumentalne smederevske Tvrđave ovoga leta prikazaće se repertoar veoma širokoga spektra, koji će obuhvatiti, kada je reč o glavnom programu, desetak predstava po tekstovima gotovo svih dramskih žanrova, koji, naravno, obrađuju raznovrsne teme i probleme, i potiču od autora iz raznih delova sveta i različitih epoha.

„RECIKLAŽA“ RANIJIH SMOTRI

[restrictedarea]

Dovoljno je navesti da će se u Smederevu letos prikazati dve  predstave premijerno igrane prošle godine na festivalu „Grad-teatar Budva“: prva, beogradskog Narodnog pozorišta – „Kanjoš Macedonović“ Vide Ognjenović u režiji autorke i, druga, Jugoslovenskog dramskog pozorišta – Čehovljev „Višnjik“ u režiji Dejana Mijača, zatim tekst Kokana Mladenovića „Zbogom SFRJ“ izveden početkom ove sezone u režiji autora na sceni „Ateljea 212“ i predviđen da se prikaže na festivalu „Mucijevi dani“, koji se ovog meseca priređuje treći put u istom pozorištu, kao i da će se reprizirati prošlogodišnja produkcija festivala „Tvrđave teatra“ – drama Juna Fosea „Ja sam vetar“ u režiji Stevana Bodrože, pa da se vidi kako je skoro polovina programa „Tvrđave teatra“ u suštini repriza predstava izvođenih na drugim festivalima. Sve sami festivalski odjeci, kojima se, valjda, želi odbraniti nivo selekcije.
Kako se vidi, u Smederevu se odustalo  –  da li samo zbog ekonomske krize, kojoj samo naši političari naziru kraj? – od vlastite produkcije, i to upravo kada smo se ponadali da će se posle prošlogodišnje premijere duodrame Juna Fosea „Ja sam vetar“ pristupiti realizaciji zamašnijeg scenskog  projekta koji bi se potpuno uklapao u ambijent monumentalne smederevske Tvrđave i koji bi, napokon, posle tri godine, doveo u ovaj prelepi prostor, posle portugalskog kralja, kraljevića Danske i tolikih drugih, ako ne despota Đurđa onda bar neku ličnost iz srpske istorije.
Naravno, kada insistiramo na festivalskoj produkciji imamo u vidu potrebu da Međunarodni festival „Tvrđava teatar“ u Smederevu stekne svoju amblematsku predstavu po kojoj će njegov repertoar biti prepoznatljiv i koja bi posebno bila privlačna gledaocima ne samo iz Smedereva i okoline, već iz čitave zemlje i regiona. Poznato je da mnogi festivali u svetu neguju i izvode takve predstave. Ne moramo ići daleko: dovoljno je podsetiti se Dubrovačkoga festivala i izvođenja Šekspirovog „Hamleta“ na tvrđavi Lovrjenac ili pak prikazivanja Verdijeve „Aide“ na splitskom Peristilu. Kada je reč o „Tvrđavi-teatru“,  za takav scenski poduhvat svakako bi najviše odgovarao neki dramski tekst koji obrađuje temu iz srpske istorije, posebno dela koji se odnosi na Smederevo i vreme despotovine, što će reći vladavine čelnika poslednje dinastije srednjovekovne Srbije, naročito despota Stefana Lazarevića, koji je, budući da sa svojom suprugom Jelenom nije imao decu, niti bližih rođaka, za naslednika odredio svog sestrića Đurađa. On je posle Stefanove smrti, 1427. godine, morao predati Beograd kralju Žigmundu i zato je počeo da zida novu prestonicu  Smederevo. Gradnjom je upravljao Toma Kantakuzin, Đurađev šurak, rođeni brat njegove druge žene Jerine (Irine) i već 1430. godine prestonica je dovršena. Ali, kada je 1439. godine turski sultan Murat II krenuo na Srbiju, despot Đurađ je morao preći u Ugarsku, a Smederevo su ostali da brane njegov sin Grgur i Toma Kantakuzin. Posle tromesečnih žestokih sukoba Turci su osvojili srpsku prestonicu. U međuvremenu, Đurađ je prešao u Dubrovnik, a njegove sinove Grgura i Stefana Turci su zarobili i oslepeli. Posle turske invazije 1441. godine Đurađu je ostala samo Zeta. Već smo ukazali („Pečat“ br. 78, 28. avgust 2009) da za izvođenje na prostorima smederevske Tvrđave dolaze u obzir dva dramska dela: jedno iz naše književne baštine – drama u stihovima Janićija Drobnjaka „Potonji despot“, dok je drugo napisao Slovak Karlo Obernjik, čiji je tekst preveo i preradio Jovan Đorđević. Upravo izvođenjem tog dela počelo je 1868. godine redovnu delatnost Narodno pozorište u Beogradu. Nema sumnje da bi jedan od ta dva teksta zasluživao da se izvede u okviru programa festivala „Tvrđava teatra“ i da bi, možda, mogao biti duže na repertoaru, pa čak i postati amblematska predstava.

BOLJE IKAKO…
Svakako da bi mogao doći u obzir i tekst nekog savremenog dramskog autora. Podsetićemo da su u okviru programa prvog „Tvrđava-teatra“ smederevski amateri prikazali dramu „Grad“ Marine Milivojević-Mađarev, koja bi, pod pretpostavkom da je autorka proširi i doradi, u izvođenju najboljih profesionalaca mogla učiniti da festival dobije predstavu koja se tematski stapa sa ambijentom.
Istini za volju ove godine despot Đurađ kročio je na svoju tvrđavu, ali ne i na festivalski program, već na nedavno održanu konferenciju za novinare na kojoj je objavljen taj program. Prisutni novinari, pored programa i teksta pledoajea Vide Ognjenović, u znak pažnje dobili su i jednu figuru despota Đurađa u vidu suvenir-statuete. Zasad se tako despot Đurađ obreo u svome gradu. Bolje ikako nego nikako! Uprkos svemu, nadamo se da će ga naredne godine ipak otelotvoriti neki glumac!
U glavnom programu, koji je i ove godine sastavila Branislava Liješević, pored predstava što smo ih već naveli figuriraju još dve: iz Beograda, Ustanove kulture „Vuk Karadžić“ – „Bunar“ Radmile Smiljanić u režiji Egona Savina, i Narodnog pozorišta – „Staklena menažerija“ Tenesija Vilijamsa u režiji Radoslava Milenkovića, koja će zaključiti festival i stoga je van konkurencije. Na festivalu u konkurenciji učestvuje i Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca sa predstavom „Noć u kafani Titanik“, za koju je po motivima priče Iva Andrića tekst napisao i režirao Nebojša Bradić. Gledaćemo i „Braću Karamazove“ Fjodora Dostojevskog u dramatizaciji koju je načinio Dijego de Brea, koji je predstavu i režirao. Takođe, u glavni festivalski program svrstana je i predstava Gradskog pozorišta iz Podgorice, koje će prikazati delo nepoznatoga kotorskoga autora „Lukrecija iliti ždero“ u režiji Jagoša Markovića. Na konferenciji za novinare, na kojoj je uz kratko obrazloženje selektorke Branislave Liješević objavljen program, nije saopšten sastav žirija koji će pratiti festival i odlučiti o nagradama. Jednostavno je rečeno da će se o tome odlučiti „kada iz Danske dođe Vida Ognjenović“.
Ostaje da se vidi koliko i kako će se čitav odabrani repertoar uklopiti u ambijent smederevske Tvrđave, zapravo hoće li se ovako zamišljeni „Panteatrikum“ i ostvariti, odnosno hoće li se uspeti u bekstvu od ograničenja. Najpre tematskog, koje se, ako izuzmemo ovogodišnju pojavu „Kanjoša Macedonovića“ prema temama iz srpske istorije i dalje sprovodi. Potom i ograničenja što ga neminovno nameće uklapanje ovako odabranog repertoara, iako nam izgleda nemogućnim čak i ako se primenjuje Brukov stav da pri radu na predstavi sva ograničenja, i s ove i s one strane zavese, valja pretvoriti u umetnički izazov, što je kao radno polazište istakla u svom pledoajeu festivala Vida Ognjenović, spiritus  movens manifestacije.

SPORNI KALENDAR
Očekivali smo nešto bogatiji prateći program „Tvrđave-teatra“ koji bi se mogao proširiti ne povećavanjem broja predstava, nego otvaranjem umetničkih radionica i priređivanjem susreta sa umetnicima. Na velikim festivalima upriličuju se susreti sa glumcima, rediteljima, scenografima, kostimografima, dramskim piscima, teatrolozima i kritičarima. Kao što je poznato, svake godine se na festivalu dodeljuju nagrade i sa nekima od nagrađenih valjalo bi prirediti susrete pred zainteresovanom publikom. Takođe, ne bi bilo suvišno ni prirediti jedno ili dva predstavljanja pozorišnih knjiga, časopisa i drugih publikacija.
Ove godine događa se još jedna značajna promena. Reč je o promeni termina – umesto u avgustu, Međunarodni ambijentalni pozorišni festival „Tvrđava teatar“ priređuje se od 11. do 20. jula. Promena se sprovodi, kako je novinarima rečeno, zato što je u julu mesecu znatno lakše dobiti predstave, jer članovi  većine pozorišta avgusta meseca koristi godišnje odmore. To se objašnjenje može prihvatiti samo donekle, zato što je mogućno tvrditi i suprotno, odnosno da je možda lakše dobiti članove pozorišta pred kraj njihovih odmora u avgustu.

[/restrictedarea]