Kako je Nikolić pobedio

Piše Uglješa Mrdić

Novoizabrani predsednik Republike Tomislav Nikolić obratio se građanima Srbije i poručio da će njegov prioritet kao predsednika svih građana biti, kao što je obećao u predizbornoj kampanji, borba za nova radna mesta, borba protiv političkih privilegija, podizanje kvaliteta života svih građana, borba za jaku, stabilnu, bogatu, međunarodno uglednu Srbiju

 

Posle osam godina Srbija je dobila novog predsednika Republike – Tomislava Nikolića, predsednika Srpske napredne stranke.
U drugom krugu predsedničkih izbora glasalo je 46,32 odsto građana s biračkim pravom, odnosno 3.120.379 od ukupno 6.736.028 birača upisanih u birački spisak. Prema podacima RIK-a nevažećih listića bilo je 3,15 odsto. Ukupan odziv glasača je bio 46,3 odsto.
U drugom krugu predsedničkih izbora Tomislav Nikolić je osvojio 49,54 odsto glasova, dok je njegov protivkandidat i predsednik Demokratske stranke Boris Tadić osvojio 47,31 odsto glasova. Podsetimo u prvom krugu Tadić je osvojio 25,37 odsto (989.454), a Nikolić 25,02 (979.216) odsto glasova. Sasvim je jasno da je u drugom krugu predsedničkih izbora za Nikolića glasalo osim glasača Demokratske stranke Srbije i Vojislava Koštunice, koji je osvojio 7,44 odsto glasova (290.861 građana), i najveći broj glasača SPS-a i Ivice Dačića, koji je u prvom krugu osvojio 14,23 odsto glasova (556.013 građana), kao i najveći broj onih koji su glas dali za Jadranku Šešelj kandidata SRS-a (3,78 odsto ili 147.793) i Vladana Glišića iz „Dveri“ (2,77 ili 108.303).
Ispostavilo se da glasačko telo SPS-a, SRS-a i „Dveri“ nije glasalo u drugom krugu predsedničkih izbora, kako su želeli njihovi lideri. Naime, Dačić je podržao Tadića u drugom krugu, kao što znamo lider SRS-a Vojislav Šešelj je protiv Nikolića, dok su lideri „Dveri“ saopštili da su isti i Tadić i Nikolić, i pozvali su na bojkot drugog kruga predsedničkih izbora.

NOVA ERA ZA SRBIJU

[restrictedarea]

Posle pobede na predsedničkim izborima Tomislav Nikolić, novoizabrani predsednik Republike, obratio se građanima Srbije i poručio da će njegov prioritet kao predsednika svih građana biti, kao što je obećao u predizbornoj kampanji, borba za nova radna mesta, borba protiv političkih privilegija, podizanje kvaliteta života svih građana, borba za jaku, stabilnu, bogatu, međunarodno uglednu Srbiju. On je istakao da počinje nova era za Srbiju, da će raditi da Srbija nastavi putem evropskih integracija, kako bi građani mogli napokon da žive normalnim životom, dostojnim čoveka.
„Želim da se zahvalim građanima Srbije koji su glasali za mene i građanima Srbije koji su glasali za mog protivkandidata. Izbori su protekli danas veličanstveno, srpski, kako i dolikuje. Ono što sam govorio, to ću i da radim, da Srbija neće skrenuti sa evropskog puta, da Srbija želi da zaštiti svoj narod na Kosovu i Metohiji, da ovi izbori nisu bili referendum oko toga ko će da vodi Srbiju u EU, a ko neće. Ovde su rešavani u stvari unutrašnji problemi koje su stvorili DS i Boris Tadić. Srbija mora da razvija svoju ekonomiju, ono na šta sam ukazivao u kampanji je sve za šta ću da se borim da bude popravljeno, da bude bolje. Mi moramo da se oslobodimo siromaštva, mi moramo da se oslobodimo bele kuge, mi moramo da počnemo da radimo, mi moramo da se oslobodimo kriminala i korupcije, mi moramo da tražimo prijatelje svuda u svetu, mi moramo da se rešimo partijskih oligarhija, partijske elite. Kao što sam vam obećao, želim da budem predsednik svih građana Srbije, želim da u Predsedništvu zaštitu nađu ne samo oni koji su glasali za mene, nego i oni koji su glasali za Borisa Tadića. Ovo je vrhunac moje političke karijere, jedan od najsrećnijih dana, ako ne računamo one u porodici koje smo slavili Dragica i ja zajedno. Ovaj dan je prekretnica za Srbiju, želim da Srbija nikada ne doživi kampanju protiv jednog čoveka kao što je bilo protiv mene i protiv jedne političke stranke, kao što je bilo protiv SNS-a. Želim vam mnogo sreće, da se ostvari ono što sam vam obećavao, političarima želim da kažem da više ne pripadam nijednoj političkoj stranki, a ja najbolje znam kakvi su ljudi političari, neka se čuvaju dobro. Želeo bih da vas svojim potezima uverim da Srbija zaista može da bude drugačija, Srbija je savremena, normalna zemlja i ja ću da pomognem da takva bude i stvorena. Sarađivaću sa svima u Srbiji, nisam ljut ni na koga, niko ne može da bude ljut na mene zbog pobede“, rekao je Nikolić.

CENTRALNA SRBIJA APOSLUTNO ZA NIKOLIĆA
Prema preliminarnim rezultatima, u Beogradu je Nikolić dobio 48,9 odsto glasova, a Tadić 47,4 odsto, u centralnoj Srbiji Nikolić – 53,2 odsto, Tadić – 44 odsto i u Vojvodini Nikolić – 44,2 odsto, Tadić – 52,2 odsto.
Novi predsednik Srbije pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u većini gradova Srbije. Pobedio je Tadića u Beogradu, Šapcu, Loznici, Požarevcu, Kragujevcu, Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Rekovcu, Kruševcu, Čačku, Kraljevu, Lučanima, Ivanjici, Užicu, Kosjeriću, Čajetini, Nišu, Pirotu, Leskovcu, Crnoj Travi, Vranju, Kuršumliji, Medveđi i Preševu.
Tadić je pobedio u Novom Pazaru, Svilajncu, Despotovcu, Boru, Prokuplju, Surdulici, Trgovištu i Novom Sadu. U Novom Pazaru, u kojem je većina stanovnika bošnjačke nacionalne manjine Tadić je dobio 85 odsto glasova. Tadić je ubedljivo pobedio Nikolića i u dva grada gde većinu stanovnika čini mađarska nacionalna manjina – u Adi i Čoki.
S druge strane, Nikolić je ubedljivo porazio Tadića u mestima centralne Srbije, gde apsolutnu većinu čini srpsko stanovništvo poput Čačka, Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, Jagodine, kao i u zapadnim opštinama Srbije –  u Užicu, Loznici i Šapcu. Takođe Nikolić je ubedljivo pobedio i u južnim delovima Srbije –  u Nišu, Leskovcu, Vranju i Kuršumliji gde većinu stanovnika čini srpski narod.
Od 13 opština u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu Tadić je zabeležio pobedu samo u Opštini Surdulica, pokazuju preliminarni podaci sa 100 odsto obrađenih biračkih mesta.
Na severu Kosova i Metohije i u Peći za Tomislava Nikolića glasalo je 61,54 odsto, a za Borisa Tadića 35,32 procenta.
U drugom krugu predsedničkih izbora Tomislav Nikolić porazio je Borisa Tadića čak i u gradovima koji su do sada važili za snažna uporišta demokrata.
Tadić ne samo da je izgubio u Beogradu i Nišu, već i tamo gde je prošla vlada dovela najznačajnije investicije.
Na kraju možemo zaključiti da je Nikolić pobedio Tadića u Beogradu sa nešto više od dva procenta i Nišu sa čak 17 odsto, dok je Tadić pobedio u Novom Sadu sa oko šest procenata. U Kragujevcu je ta razlika 10 odsto, Leskovcu osam, a u Zaječaru skoro sedam odsto. Tadić nije dobio poverenje ni tamo gde se najviše ulagalo. U gradovima poput Kragujevca, Leskovca, Zaječara ili Valjeva, Nikolić je odneo pobedu, što jasno govori da nove fabrike nisu ostavile utisak na birače. Ipak, Tadiću su ostali verni birači koji dolaze iz manjinskih zajednica. U gradovima poput Subotice, Dimitrovgrada ili Novog Pazara, Tadić je ubedljivo porazio Nikolića. Ti glasovi, međutim, nisu bili dovoljni da se stigne prednost koju je Nikolić napravio, pre svega u gradovima centralne Srbije.
Novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić svečano će biti inaugurisan 10. juna ili dan kasnije, pred novim sazivom Skupštine Srbije, u kojoj će najviše mandata imati upravo Nikolićeva stranka (73 mandata), koja je zabeležila dvostruku pobedu na prethodnim izborima – predsedničkim i parlamentarnim.

________________

Kako je glasala Srbija

Nikolić Tadić

Beograd    49,6     47,2
Novi Sad    43    53
Subotica    28,17    68,24
Ada        13,27    84,82
Novi Kneževac    39,67    56,12
Čoka        29,01    67,03
Kragujevac    55    45
Čačak    57,1    39,2
Kraljevo    62,42    35,23
Kruševac    62,20    37,8
Šabac    49,9    46,77
Loznica    60,43    36,41
Užice    50,56    45,25
Kosjerić    57,62    39,10
Čajetina    61,09    37,66
Ivanjica    67,7    30,1
Lučani    57,9    39,3
Novi Pazar    13,2    85
Jagodina    46,52    50,38
Paraćin    54,81    45,19
Ćuprija    59,26    37,42
Rekovac    52    43
Svilajnac    39,24    58
Despotovac    38,64    59,54
Niš        56    42
Pirot        53,10    43,94
Vranje    57    40,2
Bor    40    60
Trgovište    44,74    53,26
Surdulica    47,21    57,29
Požarevac    50,56    46,76
Leskovac    52,81    44,5
Prokuplje    48,74    49,09
Kuršumlija    68,84    31,16
Medveđa        55,32    41,88
Preševo        55    42
Crna Trava    68,16    31,01
(U drugim opštinama u trenutku zaključenja ovog broja „Pečata“ nisu se znali zvanični rezultati)

________________

Biografija novog predsednika Srbije – Tomislava Nikolića

Rođen je 15. februara 1952. godine u Kragujevcu. Po zvanju je master ekonomista. Tehničku školu, građevinski smer, završio je u Kragujevcu, a diplomirao na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu. Zaposlio se 1971. godine u Građevinskom preduzeću „Žegrap“ i radio u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima, sve do 1978. godine, kada se vratio u Kragujevac u firmu „22. decembar“, gde je bio šef Odseka za investicije i održavanje. Bio je i tehnički direktor Komunalnog preduzeća u Kragujevcu.
Nikolić se partijski prvi put angažovao u Narodnoj radikalnoj stranki gde je brzo izabran za potpredsednika. Na njegovu inicijativu došlo je do ujedinjenja te stranke i mesnih odbora Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja, i stvaranja nove stranke 23. februara 1991. godine pod nazivom Srpska radikalna stranka. Za predsednika SRS izabran je Vojislav Šešelj, a Nikolić za potpredsednika. Kasnije je tri puta biran za zamenika predsednika stranke, poslednji put na Sedmom otadžbinskom kongresu SRS 8. oktobra 2006. godine. Podneo je ostavku 6. septembra 2008. godine na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranki. Već u oktobru 2008. godine je osnovao Srpsku naprednu stranku na čijoj je Osnivačkoj skupštini 21. oktobra 2008. godine izabran za predsednika.
Tomislav Nikolić je od 1992. godine poslanik u Skupštini Srbije i jedini poslanik koji je biran u svaki saziv od 1992. godine. Zbog političkog delovanja 1995. godine osuđen je na dvomesečnu kaznu zatvora koju je izdržavao u Gnjilanu.
U martu 1998. godine izabran je za potpredsednika Vlade Srbije. Podneo je ostavku 14. juna 1999. godine, kada je u Skupštini Srbije prihvaćena odluka o dolasku stranih trupa na Kosovo, ali je tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović doneo uredbu po kojoj svi članovi Vlade ostaju na svojim funkcijama, pa je do 14. avgusta 1999. godine bio potpredsednik Vlade. Od avgusta 1999. godine obavljao je dužnost potpredsednika Savezne vlade, dok je premijer bio Momir Bulatović.
Četiri puta je bio kandidat za predsednika Srbije.
Učestvovao je na predsedničkim izborima 2000. godine i osvojio treće mesto iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića.
Na predsedničkim izborima 2003. godine dobio je najviše glasova (47 odsto), ali zbog nedovoljne izlaznosti nije postao predsednik. Na ponovljenim izborima 2004. godine u prvom krugu osvojio je najviše glasova, a u drugom krugu izgubio od Borisa Tadića u odnosu 45:53,7 odsto.
Na poslednjim predsedničkim izborima 2008. godine Nikolić uspeva da osvoji više glasova nego što su radikali ikada osvojili na nekim izborima (2.197.155 glasova, odnosno 47,97 odsto), i zanemarljivom razlikom je izgubio od svog protivkandidata (2.304.467 glasova, odnosno 50,31 odsto).
Oženjen je Dragicom, ima sinove Radomira i Branislava, unuke Lenku, Juliju, Dimitrija, Vojina i Janka.

[/restrictedarea]