Za samo 15 godina u Srbiji više neće biti ni jednog zaposlenog čoveka

 Da, dobro ste čuli. U Srbiji 2027. godine svi ljudi u zemlji će biti nezaposleni. To nije rekao ovaj ili onaj političar željan publiciteta i medijske pažnje, već nam to govore čista matematika i statistika, a to su egzaktne nauke u kojima ne postoji proizvoljnost i slobodno tumačenje činjenica. Nije vam potreban kompjuter, niti visoko obrazovanje ekonomskog smera da biste se i sami u to uverili. Naprotiv, dovoljno je samo da odvojite malo vremena i da u ruke uzmete običan kalkulator, pa da dođete do zaključka koji očigledno nije popularan među aktuelnim kreatorima ekonomske politike zemlje. Potrebno je samo da uključite zdrav razum, i da zaboravite na nerealna obećanja likova sa televizije, koji fantaziraju o investicijama i novim radnim mestima, iako za to nemaju nikakvog realnog utemeljenja.

 

Dakle, krenimo od poznatih podataka u vezi sa brojem otpuštenih radnika u poslednje četiri godine. Radi se o preko 400.000 izgubljenih radnih mesta od 2008. godine, pa sve do ove tekuće 2012. godine. Kao što možemo videti, to je oko 100.000 otpuštenih radnika svake godine, a to opet znači, ni manje ni više, nego da je samo u poslednje četiri godine svakog dana bez posla ostajalo oko 300 ljudi. A ostajaće i dalje. Jer taj trend ne samo da se ne usporava, nego sasvim naprotiv, jednakom žestinom se nastavlja i dalje, bez izgleda da će na bilo koji način biti zaustavljen u budućnosti. Naime, da bi se zaustavila nezaposlenost bilo bi potrebno da poraste bruto domaći proizvod za barem 5%, što ni izbliza nije ostvarivo, jer se očekuje da rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini neće ni biti, ili će u najboljem slučaju on iznositi tek pola posto. Prema tome, ogromna nezaposlenost u Srbiji će neminovno i dalje rasti, iako već i sada po zvaničnoj statistici ona iznosi zastrašujuća 24 procenta, što je ubedljivo najveći procenat na Balkanu. Sve to znači da će, kako smo rekli, i u narednim vremenima svakoga dana bez posla ostajati najmanje po 300 radnika. E, sada je samo još potrebno da uzmete svoj kalkulator i da izračunate koliko je potrebno da prođe dana, pa da i poslednji zaposleni radnik ostane bez posla, ukoliko ekonomski kolaps nastavi da se odvija tim istim tempom, a videli smo da nema ništa da ga obuzda. Po zvaničnim podacima, sada je zaposleno 1.750.000 ljudi, i ako svakim danom bude 300 radnika manje, onda dolazimo do zaključka da će za samo 15 godina i poslednjem radniku biti vraćena radna knjižica uz napomenu da više nije potreban u svom dotadašnjem preduzeću.

 

Danas svaka peta osoba u Srbiji nema posao, jer se broj nezaposlenih samo u prethodne tri godine neverovatno povećao čak za trećinu. U stvari, stanje je još i gore od toga, zato što po nezvaničnim, ali realnim podacima, u Srbiji ima i čitavih milion nezaposlenih. Najmanje trećina od tog broja se odnosi na mlade ljude, jer je cela jedna polovina mladih do 30 godina nezaposlena. Osim toga, i kada je reč o onima koji su još uvek zaposleni, treba imati u vidu da je među njima oko 20 procenata onih koji rade «na crno», što znači da nemaju formalni ugovor o radu, kao ni socijalno i penziono osiguranje.

 

O kakvoj katastrofalnoj situaciji se radi, možemo videti i kada se uporedimo sa našim najbližim susedima, koji su uvek tradicionalno imali slabije ekonomske i socijalne pokazatelje nego li Srbija. Naime, Makedonija i Bosna i Hercogovina zvanično imaju približno jednak procenat nezaposlenosti, dok je čak i Crna Gora u boljem položaju po tom pitanju sa njenih 18 procenata nezaposlenih.

 

Oni koji su upravljali ekonomskim tokovima zemlje, i koji su poslednjih godina ubeđivali građane Srbije da će im otvoriti 200.000 novih radnih mesta, pokazali su se krajnje lošim prognozerima i ekonomskim stručnjacima. Od promena 2000. godine, pa do danas, bez posla je ostalo 900.000 ljudi, a privrednici i sindikalni radnici opravdano procenjuju da će i ove 2012. godine biti otpušteno dodatnih 50.000 do 150.000 radnika, zato što nije ispunjen ni jedan uslov da se desi suprotno. Dosadašnji model razvoja, ili preciznije rečeno nazadovanja, zasnivao se na zaduživanju i potrošnji, bez ozbiljnog ulaganja u proizvodnju. A podsetimo, prema ekonomskoj teoriji, da bi došlo do smanjenja nezaposlenosti i rasta zaposlenosti, bilo bi potrebno da se poveća privredna aktivnost, odnosno da se privuku strane investicije, i da se pokrene proizvodnja, kao i izvoz. Međutim, u uslovima kada je sasvim jasno da nema izgleda za brzi ekonomski oporavak na Zapadu u dogledno vreme, iz toga proizilazi da nemaju opravdanosti ni očekivanja da će se radna mesta povećati za račun izvoza na to tržište. U tom smislu, privrednici polažu nade u izvoz srpske robe na istočna tržišta, a u prvom redu u Rusiju, Ukrajinu, Indiju, Kinu, i druge zemlje.

 

Da bi se nešto pokrenulo nabolje, Srbija bi morala da oživi i pokrene svoju zamrlu industrijsku proizvodnju, što sada očevidno nije slučaj, već se kao što znamo, preduzeća i fabrike zatvaraju jedna za drugom. Videćemo kako će te probleme pokušati da reši neka nova garnitura ekonomskih stručnjaka u sledećem periodu posle izbora, a do tada se možemo samo osvrnuti na neki od aktuelnih primera, i to iz zemalja Evropske unije. Pa tako primećujemo da je, recimo Kipar, nedavno uzeo pozajmicu od Ruske Federacije u iznosu od 2,5 milijarde evra, kako bi podstakao svoj privredni rast, a samim tim i da bi povećao svoju domaću zaposlenost. Kiparski vladin zvaničnik je tim povodom izrazio očekivanje da će pomenuti ruski zajam poboljšati kreditni rejting zemlje i podstaći strane investicije.

I Srbija ima sa Rusijom dogovor, koji tek treba da bude realizovan, o uzimanju 800 miliona dolara kredita, pod uslovima koji su povoljniji od onih po kojima se država zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu.Taj kredit treba da posluži za finansiranje pet projekata u okviru modernizacije srpske železnice. Ostaje nam samo da vidimo kako će taj i slični projekti uticati na poboljšanje ekonomske i socijalne situacije u zemlji, koju svi stanovnici Srbije, po svojim sopstvenim osećanjima, ocenjuju najgorim mogućim ocenama.

Međutim, vratimo se na početak ove priče. Da li još uvek držite svoj digitron u rukama? E pa, onda vidite da je moguće da stanje u oblasti nezaposlenosti bude još gore, čak i od ovog sadašnjeg očajnog stanja.                 I neminovno će biti, sa preko 300 otpuštenih radnika svakog dana. Dakle, kao i do sada, odlaziće stotina za stotinom, hiljada za hiljadom, i za 15 godina će svi građani Srbije biti nezaposleni.

Da li vam se čini da je donekle preteran ovaj scenario, i da će se na ekonomskom planu desiti nešto što će na čudesan način preokrenuti situaciju u pozitivnom pravcu? Ako se služimo matematikom i statistikom, onda je odgovor da nije preteran, nego da će se otpuštanja nastaviti sve do značajnijeg privrednog oporavka, koji danas nije ni na vidiku. Nema nikakvih naznaka da će Srbija po sadašnjem ekonomskom modelu zaduživanja i potrošnje uspeti da nešto promeni nabolje u sektoru zapošljavalja, pa čak ni da makar zaustavi postojeće trendove.

A dok ne dođe do toliko željenog ekonomskog napretka, ne ispuštajte kalkulator iz ruku, i da biste stalno bili u toku sa aktuelnim stanjem na srpskom tržištu rada, svakog meseca od postojećih 1.750.000 zaposlenih oduzmite novih 10.000 otpuštenih radnika. I tako svaki mesec. Sve dok poslednji zaposleni ne ostane – predsednik republike.

Izvor: Glas Rusije