Priča o Oslobodilačkom frontu zemlje

Piše Vladislav Panov

Jedan od filmova koji ove godine jure Oskara u žanru dokumentarnog filma je  rad Majkla Karija, o ekoterorizmu postao novi bauk iz kuhinje američkih vlasti, svrstao je mladog autora iz Nju Džerzija rame uz rame sa Majklom Murom, kao i  sličnim borcima protiv nepravde korporacijske Amerike

Dok se upravo vodi poslednja bitka za spas ono malo demokratije koja se provukla kroz sveobuhvatno društveno-političko-medijsko mengele fašizoidne američke imperije, ona skopčana sa odbranom „slobodnog Interneta“, američki autori dokumentarnih filmova doživljavaju uspehe i pohvale čak i od institucija koje su podrazumevajuće u skladu sa kanonima i naredbama hegemonije instalirane iz Bele kuće. Tako je „Američka akademija za filmsku umetnost i nauku“ dodelila nominaciju za Oskara za najbolji dokumentarni film godine ostvarenju mladog dokusineaste iz Nju Džerzija Majklu Kariju, za njegovo ostvarenje „Ako padne drvo: priča o Oslobodilačkom frontu zemlje“.

„BABAROGA“ ETIKETA

[restrictedarea]

S obzirom na temu koju obrađuje, u tom filmu Kari je morao da bude u najboljem slučaju ignorisan od strane jedne takve, po pravilu krajnje ispolitizovane institucije kao što je pomenuta „Američka filmska akademija“. S druge strane, za očekivati je bilo da od „institucija sistema“ bude onemogućen, pa i surovo kažnjen, što se uopšte drznuo da snima film o zvanično etiketiranom i osuđenom „domaćem teroristi“ koji je tokom višemesečnog lova na njega žigosan kao državni neprijatelj broj jedan. Jer, Karijev dokumentarac obrađuje do najsitnijih detalja život i delo mladog aktiviste takozvanog „Oslobodilačkog fronta Zemlje“ Denijela Makgovena. Nije mala stvar, s obzirom na to da uz ime tog čoveka ide zastrašujuća babaroga etiketa – on je terorista! Dakle, strah i trepet za pacificirane i zombifikovane predstavnike poslušnog dela američke nacije. Njegova je sudbina, međutim, inspirisala autora filma koji se detaljno posvetio što je moguće objektivnijem portretisanju Makgovena i njegovih istomišljenika koji su se odlučili na nasilni otpor silnicima, rešenim da uništavajućom eksploatacijom prirode žive na visokoj nozi.
U filmu dobijamo kondenzovanu verziju života Makgovena, lidera američkog ogranka internacionalnog pokreta otpora poznatog pod imenom „Oslobodilački front Zemlje“. Njihova je borba protiv eksploatisanja prirodnih resursa tokom vremena evoluirala u sistematični nasilni atak na imovinu velikih korporacija. U nizu akcija izvedenih širom Sjedinjenih Država oni su napali i dobro smišljenim paljevinama uništili postrojenja za seču šume i obradu drveta, vozne parkove sa džipovima, laboratorije za proizvodnju genetski modifikovane hrane i mnoge druge. Nekoliko desetina paljevina bez ljudskih žrtava i povređivanja bilo kojeg živog bića su učinak ove grupe koju je već posle prvih paljevina FBI shvatio veoma ozbiljno i počeo da prati, proučava i priprema za hapšenje. Film je detaljan kada je u pitanju opisivanje porodičnih i ličnih činjenica iz života pomenutog Makgovena, on je u vreme snimanja već prošao prve okršaje sa zakonom, pa se obreo u kućnom pritvoru. Tek uzgred nudi nam se i nabrajanje svega što je učinio sa svojim saborcima.
Priča je ovo, što je američkim vlastima verovatno i najstrašnije, o sasvim običnom čoveku, dobro obrazovanom i inteligentnom. Za razliku od medijski nametnutih slika o inostranom teroristi rešenom da uništi SAD, ovaj domaći je nešto sasvim drugo. On, dakako, sada, kao i svi ostali uhvaćeni teroristi, „uživa“ blagodeti zatvorskog sistema države protiv čijih se gramzivih i siledžijskih lidera borio. Osuđen je na sedam godina zatvora, pošto je veštom policijskom manipulacijom primoran na priznanje i dogovor sa pravosudnim organima.

NEDOUMICE O NASILJU
Gledaocima je ostavljena odluka o tome da li je ovaj čovek terorista ili zaneseni borac za spas planete i njene prirode koji je uzeo pravdu u svoje ruke. Uzgred, dilema da li je nasilje kojem se okrenuo sa svojim saborcima jedino sredstvo borbe i da li bi mu se trebalo prikloniti, takođe je prepuštena gledaocima. Film jeste upućen najpre američkoj publici, ali je i te kako upotrebljiv i na svim ostalim mestima u svetu. Priča je to i o državnom i ekstremizmu pojedinca, nasilju koje izaziva nasilje i dilemi da li se njegovom primenom razara tkivo pravne države i razvijenog demokratskog sistema ili je upravo takav odgovor svakog politički prosvećenog i angažovanog pojedinca neophodno sredstvo borbe kada druga sredstva više nemaju nikakvog dejstva i uticaja na nepoštenu vlast i siledžijski, profitom opčinjeni kapitalizam. Tvorac filma, mladi dokumentarista Maršal Kari je daleko veštije nego što bi se očekivalo od njegove mladosti i nevelikog iskustva izbegao zamke da filmom daje komentare. On se opredelio za jedino moguću poziciju neutralnog posmatrača koji je prepustio da akteri priče sami vajaju konture teme i eventualno uspostave sistem pitanja i odgovora na ključne moralno-političke, pa i pravne dileme. Svakako da je zato Maršalov rad cenjen od strane Akademije koja je od njega učinila najuspešnijeg dokumentaristu američke kinematografije, s obzirom na to da mu je ovo tek treći film, a već je drugi put nominovan za Oskara. Karijev prvenac, naime, „Ulična borba“ je pre deset godina takođe bio nominovan za Oskara. Priča o surovoj borbi političkih suparnika oko gradonačelničke fotelje Nju Džerzija ocenjena je od svih kao izuzetan rad i ostavila je važan pečat u novom američkom dokumentarnom filmu. Inače, iako ni ovoga puta nije osvojio Oskara, Maršal može da se podiči da je svojim filmom u potpunosti postigao uspeh, s obzirom na to da je efeketno skrenuo pažnju na svoje junake i da je poštenim, neutralnim i iscrpnim radom na dokumentovanju njihove priče priznat kao vrsni majstor ovog žanra, što pored nominacije za Oskara dokazuje i nekoliko nagrada na američkim filmskim festivalima. Za sada još nije bio u programu nijednog festivala, a da nije osvojio neku od glavnih nagrada.

__________________

„Oslobodilački front Zemlje“

Pod ovim imenom punih dvadeset godina idejno, ali često i odlučni da primene agresivnu akciju, deluju grupe nezavisnih pojedinaca rešenih da korišćenjem „ekonomskih sabotaža“ ili klasičnim gerilskim ratom onemoguće devastaciju prirodne sredine, ili čak i njeno bilo kakvo eksploatisanje. Okupljanje pod ovim imenom i s pomenutim idejama počelo je pre tačno dve decenije, isprva u V. Britaniji, a ubrzo i u još dvadesetak zemalja. Ovaj pokret ima mnoštvo dodirnih tačaka sa „Oslobodilačkim frontom životinja“. Oba fronta vode borbu po modelu takozvanog „organizovanog otpora bez istaknutih lidera“ i po sistemu niza samostalnih malih akcionih ćelija. Suštinski cilj svih njihovih borbenih angažmana je odbrana ekologije napadom na moćne korporacije koje se bave eksploatisanjem prirodnih resursa. Ideja njihovih akcija je da se nanese što veća šteta na imovini ovih kompanija kako bi se njihov rad lišio profita, odnosno postao ekonomski neopravdan. Američki ogranak „Oslobodilačkog fronta Zemlje“ ili skraćeno (engleski akronim) „ELF“, poznat i pod nazivom „Elvs“, 2001. godine od strane američkih vlasti etiketiran je kao teroristički skup „unutrašnjih terorista“ i od tada je pod specijalnom istragom Federalnog istražnog biroa. Iako članovi i pristalice ovog fronta ističu da nisu teroristi i kako u njihovim brojnim akcijama nikada niko nije povređen, te da im krvoproliće nije na umu, njihovi se članovi gone i tretiraju upravo kao najzloglasniji i najopasniji ekstremisti. Zašto su tako žigosani jasno je već i posle najpovršnije analize njihovih ciljeva. „Oslobodilački front Zemlje“ godinama uporno atakuje na imovinu i postrojenja kompanija koje se bave sečom i preradom drveta, onih koje liferuju ili učestvuju u stvaranju genetski modifikovane hrane, odnosno imaju udela u najširem smislu kada je reč o genetskom inženjeringu… Sve njihove akcije su u poslednjih desetak godina podrazumevale organizovani napad na imovinu pomenutih kompanija, s namerom da paljevinom ili na neki drugi nasilni način budu lišene mogućnosti za dalji rad.

[/restrictedarea]