РАТ ДО УНИШТЕЊА

Владимир Путин био је стрпљив и чекао да се у Украјини покаже економска неодрживост „рата“ с Москвом, а како време буде одмицало, стање ће бити све горе – уколико се не обнове аранжмани с Русијом

И забрани председник Украјине планира да настави да се креће према приступању земље НАТО-у, а такође не намерава да мења курс на тему „рата с Русијом“, саопштио је саветник Владимира Зеленског за питања безбедности и одбране Иван Апаршин. Уз то, рекао је да постоји могућност решавања питања Донбаса и Крима уз примену силе, али да је тај сценарио у овом тренутку неприхватљив за Кијев. И док је Зеленски досад избегавао директно изјашњавање о овим најосетљивијим питањима, већ то у његово име чине саветници, ове речи Апаршина изазвале су пажњу стручне јавности. Јер ако је Зеленски изборе добио на готово плебисцитаран начин, и управо на таласу народног незадовољства политиком досадашњег председника Петра Порошенка, онда се с правом поставља питање: да ли се и шта променило његовим избором? Или изабрани шеф државе још увек тактизира, пре званичне инаугурације, а још више – уочи одлучујућих парламентарних избора у Украјини, заказаних за јесен?
[restrict]

НА СТАРОМ КУРСУ ПРЕМА НАТО-у Осим тога, Украјина ће наставити „јачање армије и изградњу новог система територијалне одбране“, најавио је Апаршин. „Постоје питања која су позната свима. Ми не мењамо курс према ступању Украјине у НАТО. Једино што нисмо разговарали о роковима. Ми не мењамо курс према рату с Руском Федерацијом, јер то је рат“, нагласио је саветник изабраног председника. Апаршин, иначе, није непознат широј јавности и има репутацију једног од водећих експерата. Био је начелник Управе за експертизу у сфери безбедности и одбране Секретаријата Владе Украјине, радио при кабинетима бивших премијера Николаја Азарова (у време власти председника Виктора Јануковича), Јулије Тимошенко (председник Виктор Јушченко) и Арсенија Јацењука (Порошенко). Сада је водећи саветник новоизабраног шефа државе Зеленског, што потврђује висок статус и искуство овог стручњака.

Мада његове речи могу заиста да запарају уши, поготово онима у Украјини којима је преко главе и ратова, и Крима и Донбаса, ваља пажљивије обратити пажњу на акцентовање ових изјава, али још више на њихов тајминг, што је свакако кључно. Већ сама потреба Апаршина да нагласи да они „не мењају курс“ ка НАТО-у може да указује да има, пре свега на Западу, оних који можда сумњају у искреност будуће „евроатлантске оријентације“. Додуше, приступање НАТО-у је у Украјини постало уставна категорија, што је „тековина“ власти председника Порошенка, али се и то у неком будућем периоду може променити. Јер за време власти бившег председника Јануковича у Уставу је било записано да је Украјина војно неутрална држава, па су постмајданске власти сматрале да је једна од њихових главних обавеза да управо ову одредбу промене – и у највиши правни акт унесу НАТО.

БИТКА ЗА ВРХОВНУ РАДУ Када саветник Зеленског каже да НАТО курс они неће мењати, треба знати да – чак и да хоће – екипа Зеленског то још увек не може. Не само што они, због намерног отезања Порошенка и његове већине у Врховној ради, још увек нису преузели председничку позицију већ зато што тако крупни заокрети и промене Устава не могу да се остваре без одлуке парламента. Зато ће битка за Врховну раду у октобру бити кључна за будућност земље. Ако Зеленски не успе да консолидује своју политичку организацију „Слуга народа“ у довољној мери да постане водећа у Украјини у року од неколико месеци, и ако до краја ове године не обезбеди снажне савезнике у скупштини, онда његова позиција дугорочно неће бити одржива. Према проценама стручњака, Зеленском предстоје тешке политичке борбе, али засад он има озбиљну иницијативу и време и даље ради у његову корист. И баш зато му је најмање од свега потребно да у овом тренутку даје изјаве (било он, било неко од његових саветника) које значајно одударају од политичког мејнстрима. То би било гурање прста у око не само домаћим нацоналистима који су значајно ојачали позиције у протеклих пет година већ пре свега Вашингтону и другим западним престоницама које подстичу Кијев на радикализацију односа с Москвом.

Када саветник Зеленског каже да НАТО курс они неће мењати, треба знати да – чак и да хоће – екипа Зеленског то још увек не може. Не само што они, због намерног отезања Порошенка и његове већине у Врховној ради, још увек нису преузели председничку позицију већ зато што тако крупни заокрети и промене Устава не могу да се остваре без одлуке парламента

„Увек је могуће војним путем решити свако питање. Али која је цена те операције у људским животима? Може ли се на то поћи? Ја никада не бих пошао – на данашњи дан – на то да предложим некоме да спровођењем војне операције Оружаних снага Украјине решава питање враћања територија Донбаса и Крима. Никада“, нагласио је Апаршин. Предложио је алтернативни пут, кроз јачање армије, војне индустрије и изградњу нове територијалне одбране. Рекао је и да нема ништа против „Операције обједињених снага“ на истоку Украјине, што је термин којим се означава „нови формат“ војног ангажмана Кијева у Донбасу – након пропасти „антитерористичке операције“. Апаршин је још напоменуо и да „мински формат“ разговора о Донбасу сада не функционише, „али рећи данас да ми од њега одустајемо, било би некоректно према нашим партнерима“.

И ове, наизглед, контрадикторности у изјавама саветника само додатно говоре да би Зеленски у овом тренутку најрадије да седи на обе столице, што му је свакако најпаметнија – али и једина опција. Донекле охрабрују поруке из окружења новог председника које нису радикалне и отварају доста простора за корекције политике у будућности. Треба имати у виду тешку заоставштину Порошенка која је доспела у руке Зеленском, па бити свестан да нови председник, какве год биле његове намере, мора у вођењу политике да се ослања на украјинску реалност. А она је таква да је Украјина у (необјављеном) рату против Русије, да је државна каса потпуно празна, а земља задужена, да је народ очајан због тешке економске ситуације, а да главну реч и даље воде екстремисти који прете свима који не мисле као они. Нема сумње да ће Зеленски од првог дана бити под ужасним притиском оних који би желели силом да се обрачунају с Русима. Али како и сам Иван Апаршин каже – последице такве политике биле би трагичне. Истовремено, он истиче да би новом председнику саветовао да замени актуелног министра одбране Степана Полторака, човека који је осмислио „Операцију обједињених снага“.

ОПОРАВАК САМО УЗ САРАДЊУ С РУСИЈОМ Без обзира на све изјаве, извесно је да током петогодишњег мандата Зеленског Украјина неће бити примљена у НАТО, оцењује за „Раша тудеј“ директор Украјинског аналитичког центра Александар Охрименко. Експерт верује да нови председник има велике шансе да заустави сукоб у Донбасу, а да све што говоре различити појединци из његовог окружења носи статус њиховог приватног, незваничног мишљења. Зато многи чекају искључиво да чују шта ће изабрани председник рећи на све ове теме.

Треба узети у обзир да би, пре парламентарних избора, за Зеленског било апсолутно контрапродуктивно да предузима било какве кораке у правцу макар и благог зближавања с Русијом. Превише је протеклих година било антируске пропаганде у јавном простору Украјине, па би велико достигнуће било и да се макар с тиме прекине. Да ли се нека врста договора с Москвом може очекивати после избора и прављења нове владе, у случају да она буде формирана под диригентском палицом Зеленског, такође је сувише рано говорити. То ће можда зависити највише од тога – ко ће у тој влади бити, а ко на њеном челу. Ако се остваре прогнозе да би бивша премијерка Јулија Тимошенко могла поново да заузме ову функцију и склопи чвршћи савез са Зеленским (што може бити логично ако се зна да је моћни олигарх Игор Коломојски обома покровитељ), то би отворило пут прагматичнијој политици и постепеном обнављању руско-украјинских односа.

До тог тренутка остаје још много да се уради, али је свима јасно да тешко може доћи до било каквог економског опоравка без чврсте сарадње с Русијом. То је од почетка био један од главних адута Кремља и руски председник Владимир Путин био је веома стрпљив, чекајући да се на делу покаже економска неодрживост „рата“ с Москвом. И што време буде више одмицало, стање украјинске економије биће све горе – уколико се не обнове повољни енергетски и трговински аранжмани Русије и Украјине. Зато је било јасно да је политика Петра Порошенка била осуђена на пропаст, иако ни у Москви није мало оних који су у прво време веровали да би одлазећи шеф државе у неком тренутку могао да направи заокрет. То се није десило, напротив, зато и сада треба бити опрезан и видети у ком правцу ће Зеленски повести украјински државни брод. Тек, једно је сигурно: ако Украјина настави с досадашњом политиком „рата с Русијом“, наставиће се и њено слабљење. До потпуног (само)уништења.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *