Александар Невски

У каквој је вези одликовање које је Александар Вучић добио од Владимира Путина с финализацијом преговора о будућности Косова и Метохије?

Срећну нову 2019. годину нови амерички амбасадор у Приштини Филип Коснет пожелео нам је претњом: „Мислим да 2019. мора да буде година свеобухватног споразума. Ако се однос између Србије и Косова не побољша, постаће још гори. Заиста не постоји опција да се задржи статус кво.“ Штавише, напоменуо је, а само ће наивни помислити да је реч о пукој политичкој анализи, „никада не можете да искључите могућност насиља када су политичке тензије и емоције високе. Било би наивно да то искључимо… Моја влада, наши савезници, наши партнери и влада у Приштини имају одговорност да обезбеде безбедност мањинских заједница.“

НОЖ И ПОГАЧА Што ће рећи да Американци очигледно сматрају да су у њиховим рукама, такорећи, и нож и погача. Па нам зато њима и прете.
Али кључно је, за нас у Србији укључујући наравно и Косово и Метохију, питање да ли у то верује и председник Србије Александар Вучић, па зато наставља да уверава овдашњу јавност како некакав споразум с Приштином – а сваки ће споразум у данашњим околностима значити само капитулацију Србије – нема алтернативу зато што му је једина алтернатива рат, а не замрзнути конфликт који, видесмо, у име Вашингтона одбацује и амбасадор Коснет.
Те стога, као у недавном ауторском тексту у „Куриру“, и сам прети, или упозорава, безмало амбасадоровим речима: „Да свима буде јасно да нерешавањем косовског чвора Србија губи, губи оно што јој је најважније, а то су њена деца и њена будућност. Да нежним српским ушима, ненавиклим на сурову косовску истину, кажем да на нашем Косову и није све наше… Да кажемо лицемерима који подржавају тзв. замрзнути конфликт да је то немогуће, као што је немогуће Косово без Албанаца. Наш посао је да спречимо да Косово остане без Срба.“
Сличан ће сентимент, такође ових дана, Вучић исказати и у подужем разговору за портал еспресо.рс: „Моје питање за вас је да ли ви мислите да овако можемо још сто година? Да ли ви хоћете да решите проблем или нећете? Хоћете да га оставимо вашој и нашој деци, хоћете да они сутра иду у ровове? (…) Не постоји другачије решење осим да постигнемо неки споразум… Било какав споразум да имамо, који ће да прихвате Срби и Албанци, то доноси мир. Другачије мира нема, разумите то… Истина је да на Косову није све албанско и истина је да на Косову није све српско и истина је да морамо да постигнемо компромис. Онај ко то не разуме увешће Србију у највећу трагедију из које ћемо изаћи поражени, горе поражени него икад.“
А решење за наше „стратешко питање“ је „да заштитимо наш народ на Косову и Метохији“, уосталом, баш као што и амбасадор Коснет за портал коссев.инфо напомиње да онај „трајни, одрживи, узајамно корисни споразум који ће бити у корист обе земље и који ће ојачати њихове везе са Западом и САД (…) мора да узме у обзир забринутост и сигурност Срба на Косову“.

ПУТИНОВО ОДЛИКОВАЊЕ Сва ова најава катастрофе у случају изостанка споразума с Албанцима, зачињена неугодним подударностима у визијама Александра Вучића и Филипа Коснета које се своде на заштиту косметских Срба, али не и суверенитета Србије на Космету, упућује на тежак закључак да нам се припрема капитулација по америчком рецепту. Која ће бити оправдана тврдњом да је реч о једином могућем компромису зато што бисмо, јел’, у супротном добили само рат, и то рат у коме ћемо бити горе поражени него икад…
Све ове зле слутње, међутим, умногоме је пореметила вест да је председник Русије Владимир Путин, за Божић а уочи доласка у посету Србији 17. јануара, потписао указ о одликовању свог српског колеге Орденом Александра Невског због његовог „значајног личног доприноса развоју мултилатералне сарадње с Руском Федерацијом“.
Реч је при томе, указаће РТ једним другим поводом, о „престижној награди“. Колико је заправо престижна, додајмо, говори и то што су, када је реч о страним државницима, Орденом Александра Невског одликовани још само осведочени руски савезници као што су председници Белорусије Александар Лукашенко, Казахстана Нурсултан Назарбајев, Туркменистана Гурбангули Бердимухамедов, Таџикистана Емомали Рахмон и Киргистана Алмазбек Атамбајев.
Штавише, реч је о значајнијем признању од Ордена пријатељства којим је Путин одликовао бившег председника Србије Томислава Николића у новембру 2017. године. И не, Орден Александра Невског није добио Богољуб Карић, као што је тврдила једна лажна вест из „Курира“ из 2016. године, а да је та вест била лажна лако може да се утврди претрагом званичног сајта председника Русије.

О ЧЕМУ СЕ РАДИ? Хоћемо да кажемо да Владимир Путин јесте указао Александру Вучићу велику почаст одликовавши га Орденом Александра Невског.
Из тога пак, у контексту оних Коснетових претњи и Вучићевих одговора на те претње, проистиче логично питање: Зашто је Владимир Путин одликовао Александра Вучића?
Прецизан одговор на то питање до даљег остаје између њих двојице, а до тада, угрубо, постоје само три начелне могућности.
Прво могуће објашњење: Владимир Путин зна мање од оних који знају да ће Александар Вучић издати Косово и Метохију у складу с претњама Филипа Коснета и плановима Вашингтона за Западни Балкан. Па се, ето, прерачунао рачунајући Вучића у своје савезнике уместо у поданике америчког интереса.
Друга могућност: Путин је сагласан са оваквим Вучићевим намерама. Али то би, зар не, било прилично необично, имајући у виду да се и не крије да је споразум Београда и Приштине пут ка уласку Косова у НАТО. А Русија се већ није истакла подршком ширењу НАТО-а на Црну Гору и Македонију, напротив.
А ту је и треће тумачење, једино утешно, које каже да Путин, ипак, зна и нешто што други, већина осталих, не знају. Па је из тих сазнања, из увида који можда има у тактику збуњивања свих редом коју можда има званични Београд, проистекла овако јавна демонстрација наклоности која још и најмање везе има с личним односима двојице председника. И која је уз то испуњена интересантном симболиком, будући да се Александар Невски прославио одбраном средњовековне Русије од најезде са Запада…
Но да не учитавамо вишак значења у поступак чији ће смисао, уосталом, ионако постати јасан тек када се иоле разјасни шта то заправо Вучићева власт намерава да уради с Косовом и Метохијом. До тада само једно је извесно. Оваквим орденом Вучић је и додатно обавезан да брани оно што не сме да се преда без обзира на катастрофу којом нам се прети. А Владимир Путин ваљда зна шта ради…

Лажне вести

Да власт лаже, верују многи а често и с добрим разлогом. Али то не значи аутоматски и да истину увек говоре они који се властима противе.
Када су, крајем октобра прошле године, „Вечерње новости“ прве објавиле информацију да ће Владимир Путин одликовати Александра Вучића Орденом Александра Невског, и на „Новости“ и на Вучића сручила се лавина оптужби да је вест измишљена. Руку на срце, сумњичавост се јесте чинила основаном утолико што указа о одликовању тада заиста још није било на званичном сајту Кремља; али као што се сад и види, претерано је било тврдити да је то и доказ да вест о одликовању представља пуку измишљотину.
Није ово и једини скорашњи пример неосноване клевете лажним вестима. Негде уочи Нове године српским друштвеним мрежама и овдашњим параполитичким простором прострујала је вест да је гувернерка Народне банке Србије побркала српски динар с бахреинским (или кувајтским) динаром када је устврдила да је агенција „Блумберг“ оценила да је то „друга валута у свету са најбољим перформансама у последњих 12 месеци“. Био би то, заиста, прворазредни скандал, о срамоти да и не говоримо, само да је истина, а не још једна лажна вест. Гувернерка Табаковић, наиме, ништа није ни побркала ни измислила. У тексту од 15. марта прошле године (Emerging Europe’s Bond Standout Gets Another Rate Surprise), наиме, „Блумберг“ заиста пише да је српски динар оно што је гувернерка и пренела. Да ли је то добро за српску економију или није, друго је питање, но чињеница је да је Табаковићева оклеветана неосновано.
Тако да је, макар зарад очувања менталне хигијене, потребно очувати неопходну меру опреза према скандалозним тврдњама, ма одакле оне долазиле…

3 коментара

  1. Jedina vest koja mi daje nadu u bolje sutra za nas Srbe je ideja za docek 7527.ghodine u Novom Sadu.To je prvi korak ka ozdrtavljenju.Mnogo bitniji od posete Putina Pod uslovom da ne bude zabranjivana kao i ona Srbska u neka vremena.Mada je i to vrlo moguce.

  2. Svaki dogovor,kompromis potpis iznad koga eksplicitno ne bude pisalo da je KiM sastavni deo Republike Srbije prema Rezoluciji 1244 i Ustavu Srbije je kapitulacija.Ne znam da li su toga svesni vucic i ostali nasi pregovaraci.Siguran sam da je Putin svestan.Sve ostalo mogu i sami siptari da pisu.To je to fakticko stanje ili realnost.Po naj visim svetskim standardima.

  3. Ovim ordenom Putin je zapravo odlikovao Srbiju i njenog pretstavnika, iako je jasno da se ni Srbi ni Putn ne slažu sa samim pretstavnikom, ali ovo su tako značajna vremena za Srbiju da Putin baš to ima u vidu, tako da je orden izraz izvanredno dobre volje za napredak i veru u boljitak Srbije od strane Putina, neka ga Bog blagoslovi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *