ГОДИНА ВАТРЕНОГ ПЕТЛА

По кинеском хороскопу, петао, знак у којем је била протекла 2017. година, јесте „темпераментан и превртљив“, те „по цео дан тражи невоље, тражи повод за борбу“. Овакав опис, рекло би се, сјајно одговара човеку који је на међународну сцену званично ступио почетком године, 20. јануара – председнику САД Доналду Трампу – темпераментном превртљивцу који је од нуђења помирења Москви дошао дотле да шаље смртоносно оружје у Украјину, кавгаџији који прети уништењем читавом низу земаља. Као и претходних неколико година које су обележили бројни тектонски поремећаји на међународној сцени и „убрзање историје“, и 2017. је била доста бурна – од почетка процеса за излазак Британије из Европске уније, до кулминације сепаратистичког пројекта у Каталонији, од пораза Исламске државе у Сирији и Ираку, до ескалације кризе око Северне Кореје и отварања нових жаришта на Блиском истоку признавањем Јерусалима за престоницу Израела и потпиривањем курдског сепаратизма. Једино у региону и Србији, рекло би се, све иде по старом. Промене није донео ни почетак унутрашњег дијалога о Косову, Хрвати не одустају од спремности за дом, Албанци разједају све државе у којима су мањина и сањају „Велику Албанију“, руски хуманитарци и даље имају нижи статус у односу на НАТО војнике…

ЈАНУАР

Воз на линији разграничења Воз осликан фрескама и симболима историјског присуства Срба на простору Косова и паролом „Косово је Србија“ на 21 светском језику, заустављен је 14. јануара на промотивној вожњи у Рашкој јер су недалеко одатле пругу препречили наоружани припадници специјалних јединица косовске полиције РОСУ. Ова путујућа порука која је требало да подсети на српску културну баштину на територији Косова и Метохије, а коју су са београдског перона испратили сви високи званичници, није стигла до свог крајњег одредишта – Косовске Митровице, али је у страшној размени негодовања и оптужби између Београда и Приштине једна друга, важнија порука послата вођама сепаратистичке државе Косово: „Моје последње упозорење и молба Албанцима на Косову и Метохији је да не покушавају да нападну Србе оружјем, јер Србија то неће дозволити“, нагласио је тадашњи премијер Александар Вучић.

Ратом стечена сувереност Јубиларна прослава – 25 година постојања – Дана Републике Српске којој су присуствовали лидери Републике Српске, патријарх српски, председник Републике Србије, министри у Влади Србије, амбасадор Русије у Босни и Херцеговини и представници амбасаде Кине и других земаља, привукла је посебну пажњу, згражавања и оптужбе, као ниједна претходна. Није потребно наглашавати да се нико од представника са Запада није одазвао позиву, што је, у ствари, одраз духа политике да за међународну заједницу (тј. Запад) овај дан не постоји. Прослава би можда прошла мање примећено да уједно није представљала и политичку поруку, посебно после покушаја Сарајева да Дан Републике укине 2015. године и одговора Српске у виду расписивања референдума, што је постало политичка тема не само у БиХ већ у приличној мери и даље окупира бриселску и вашингтонску бирократију која се бави Балканом. Са ове прославе поручено је да је српски народ 9. јанура 1992. манифестовао своју међународно признату и ратом стечену сувереност и да је се неће одрећи ма како велики били притисци са запада.
[restrict]

Инаугурација Доналда Трампа Доналд Трамп ступио је на дужност 45. председника САД 20. јануара пошто је наследио Барака Обаму. Церемонија инаугурације праћена је бројним протестима и демонстрацијама и то не само у Сједињеним Државама – милиони људи окупили су се на више од 420 маршева у 168 земаља. Трамп је своје председниковање започео испуњавањем предизборних обећања и већ у првих десет дана дужности, између осталог, напустио Споразум о транспацифичком партнерству, започео градњу зида на граници с Мексиком и забранио имиграцију из одређених муслиманских земаља. Врло брзо, међутим, Трамп почиње да прави заокрет у односу на раније најављивани спољнополитички правац своје администрације, пре свега одустајање од интервенционизма и поправљање односа са Руском Федерацијом. Тако већ 6. априла Трамп наређује ракетирање сиријске ваздухопловне базе Шајрат из које је, наводно, покренут напад хемијским оружјем на град под контролом сиријских побуњеника. Русија је ову акцију описала као „агресију“ која ће знатно оштетити руско-америчке односе. Неколико дана касније, 13. априла, бацањем најмоћније конвенционалне бомбе на Авганистан Трамп је показао да напад на Сирију није био инцидент него јасан индикатор намере да се настави с интервенционистичком политиком због које је раније оштро критиковао свог претходника Обаму. У мају Трамп одлази на Арапско-амерички самит у Ријаду где постиже гаргантуански споразум о продаји оружја Саудијској Арабији и практично хушка на рат с Ираном. У јуну повлачи САД из Париског споразума о климатским променама и поништава Обамину политику детанта с Кубом. У септембру, у свом првом говору пред Уједињеним нацијама, Трамп је наставио врло агресиван приступ међународним односима отворено запретивши Северној Кореји, Венецуели и Ирану. У октобру је најавио повлачење своје земље из Унеска. Врхунац његовог заокрета у односу на Русију представља одлука од 22. децембра којом се дозвољава испорука америчког смртоносног оружја Украјини, пре свега противтенковских ракета.

ФЕБРУАР

Увек за дом спремни У карловачкој четврти Раковац освануо је графит са недвосмисленом алузијом на српску породицу Зец, зверски убијену у свом стану у Загребу 1991. „Српска деца, српска деца, дошла ватат зеца, убиј децу, убиј децу, спаси живот зецу“, пише на зиду. Истовремено, полемика око подизања спомен-табле Хрватским одбрамбеним снагама (ХОС) на којој је уклесан и усташки поздрав „За дом спремни“ постављена у Јасеновцу, највећем граду мртвих, у коме је, уз овај поклич у НДХ, страдало око 700.000 Срба, Јевреја и Рома, не јењава. Уместо да хрватска влада одмах уклони споменик, премијер Андреј Пленковић је поручио да је то деликатно питање и најавио јавну расправу о свим тоталитарним режимима. Недуго након постављања спорне спомен-табле у Јасеновцу, у Кутини је уз благослов бискупа сисачког Владе Кошића подигнута идентична плоча. Српско национално веће представило је у Загребу документ у коме је изнет податак да је у Хрватској 2016. забележен 331 случај насиља и других облика дискриминације према Србима, што је у односу на 2015. више за 57 одсто. „Не ради се о изолованим случајевима већ о феномену који се шири и који је с маргина ушао у јавни простор“, рекао је председник СНВ-а Милорад Пуповац.

Севернокорејски нуклеарни и ракетни програм Северна Кореја је током 2017. у укупно 16 наврата испалила 23 балистичке ракете и остварила значајан пробој у усавршавању свог интерконтиненталног ракетног програма. Први тест одржан је 11. фебруара, а последњи 29. новембра. Пјонгјанг тврди да његова ракета „хвасонг 14“, тестирана у два наврата (4. и 28. јула), може погодити „било коју тачку на свету“. Поред ракетних тестова Пјонгјанг је 3. септембра извршио и своју шесту нуклеарну пробу детониравши термонуклеарну бомбу снаге процењене на око стотину килотона (бомба бачена на Хирошиму имала је 15 килотона). Севернокорејске активности изазвале су бурно реаговање међународне јавности и Савет безбедности УН је у два наврата, 5. августа и 22. децембра, једногласно усвојио одлуке о пооштравању санкција овој земљи. За разлику од САД и других западних сила, Русија и Кина позивају на преговоре и дипломатско решење проблема упозоравајући да Пјонгјанг „не сме бити сатеран уза зид“.

Преминуо Виталиј Чуркин Дугогодишњи шеф мисије Руске Федерације при УН Виталиј Чуркин (64) изненада је 20. фебруара умро на свом радном месту на Ист Риверу. Дипломата великог међународног угледа радио је у УН још од 2006. године, а био је познат по оштрим и често веома духовитим репликама западним дипломатама које је на тај начин умео да „врати на своје место“. Тако је 2008. америчког колегу Залмаја Хализада упитао „да ли је пронађено оружје за масовно уништавање у Ираку, или га још траже“. Када је Американка Саманта Пауер критиковала Русију због ситуације у сиријском граду Алепу, Чуркин јој је скренуо пажњу на то из какве земље долази: „Говор представнице САД ми је помало необичан; она је одржала говор као да је Мајка Тереза. Молим вас, сетите се коју земљу представљате. Молим вас, сетите се досадашњих резултата своје земље.“ Чуркин је био посебно омиљен у Србији чије је интересе принципијелно бранио у свакој прилици, посебно када је била реч о Косову, или о стављању вета на британску резолуцију о Сребреници 2015. године.

МАРТ

Великоалбанско растакање Македоније Упркос обезбеђеној скупштинској већини, председник Македоније Ђорђе Иванов одбија да мандат повери Зорану Заеву: „Ни Устав, ни савест, не дозвољавају ми да дам мандат некоме ко уништава суверенитет земље“, рекао је он мислећи на Тиранску платформу чијим прихватањем су македонски Албанци условили подршку лидеру опозиције Заеву. Платформа је, испоставиће се, била основ програма будуће владе – од Македонаца се захтева сагласност да је над Албанцима почињен геноцид. И поред сталних протеста грађана, уз претње и притиске и „несебичну помоћ“ иностраног фактора, на власт је доведен „Савез за промене“, а након посете Хојта Јиа, Иванов је изненада престао да се опире влади Зорана Заева и Тиранској платформи. Власт у Македонији није освојена, она је капитулирала. Великоалбанска политика растакања Македоније могла је да почне. 

Сарајевска декларација о језику Декларација о заједничком језику, обелодањена 30. марта у Сарајеву, с потписима више од 2.000 људи, поред лингвистичких разбуктала је и политичке полемике, па су је Хрвати оценили као кукавичје јаје, док су јој српски стручњаци спочитали да за циљ има брисање српског имена у Босни и Херцеговини. Разбијање српског језика и брисање српског имена, како је замишљено у овом документу, умногоме, закључили су наши лингвисти, подсећа на разбијање југословенске државе, чији су творци углавном били Срби. Једино везивно ткиво на бившем југословенском простору, бар када је реч о четири новостворене државе, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији, остао је српски језик, језик Вука Стефановића Караџића, језик чије је разбијање и преименовање сада представљено и осмишљено у овој декларацији.

Бујар Нишани на југу Србије Док једнодневну посету председника Албаније Бујара Нишанија југу Србије 7. марта албански политички представници оцењују као историјску, српска јавна сцена била је склона да је окатегорише као још једну провокацију, стављајући је у контекст актуелних дешавања у Македонији и тежњи за стварањем „Велике Албаније“. Нишанија су у Прешеву и Бујановцу сачекали билборди са натписом на албанском језику „Добро дошао, председниче“, као и албанске заставе, а изостало је, уобичајено за такве посете, интонирање химне Србије.

Опасност од глади Уједињене нације упозориле су 10. марта да се свет суочава са највећом хуманитарном кризом од Другог светског рата и да се 20 милиона људи налази у опасности од глади, пре свега у Јемену, Сомалији, Јужном Судану и Нигерији.

Почетак преговора о брегзиту Велика Британија активирала је 29. марта члан 50 Лисабонског споразума и започела процедуру за излазак из Европске уније. Према Лисабонском споразуму, преговори могу трајати две године од отварања процедуре, осим у случају да се све заинтересоване стране договоре о продужетку. Преговори су званично почели 19. јуна када је британски државни секретар за излазак из ЕУ Дејвид Дејвис допутовао у Брисел на састанак са главним преговарачем ЕУ Мишелом Барнијеом. Преговори су настављени на месечном нивоу и први састанак одржан је од 17. до 20. јула, а последња рунда у 2017. години од 4. до 8. децембра.

АПРИЛ

Претња „Великом Албанијом“ „Велика Албанија“ није више неодсањани сан прекинут после завршетка Другог светског рата него жива идеја на којој јавно инсистирају сецесионистички прваци на Косову и званичници Албаније – не кријући експанзионистичке амбиције, као и чињеницу да је дошао тренутак за делање. У интервјуу за „Политико“ Еди Рама каже да унија с Косовом „није моја жеља већ могућа алтернатива затвореним вратима Европске уније“. У истом тону и Јонуз Муслију, председник Скупштине општине Бујановац, изјављује да пројекту „Велике Албаније“ треба да се припоји и Прешево, али и Ниш. Све чешће помињање „Велике Албаније“, а у контексту ситуације у Македонији – у којој се прихватањем Тиранске платформе отварају врата за претварање Македоније из унитарне у двочлану македонско-албанску федерацију – бројни историчари и геополитичари су оценили као алармантно. У том светлу, упозорили су, треба посматрати не само процес регионалне сарадње и интеграције тзв. Западног Балкана у ЕУ већ и идеју о градњи ауто-пута Драч–Тирана–Приштина–Ниш као кључног стратегијског правца и комуникацијског коридора поменутог продора, али и интегративне „кичме“ „Велике Албаније“. Уколико би се албанска претња остварила, Србија би изгубила око 22 одсто територије, Грчка би остала без нешто више од десетине територије на северозападној периферији (Епир), а БЈР Македонија без више од половине земље, главног града и већег дела повардарске „сржи“, Црна Гора би се тешко одржала, будући да би се унутар „Велике Албаније“ нашло више од трећине њене територије.

Од победе до заклетве На изборима за председника Србије, одржаним 2. априла, кандидат власти Александар Вучић победио је своје противкандидате освојивши око 55 одсто гласова, пет одсто више него што му је било неопходно за победу у првом изборном кругу. После више него убедљиве Вучићеве изборне победе неки председнички кандидати су своје незадовољство резултатима показали изласком на улице. Изборима је претходила посета Александра Вучића Русији, као и договор постигнут са Владимиром Путином о испоруци мигова 29 и другог оружја. Управо у тој чињеници многи су препознали карактер протеста, а Сергеј Железњак, заменик генералног секретара Јединствене Русије, партије Владимира Путина, рекао је да „те наручене манифестације, према стандардном сценарију ’обојених’ политичких пројеката, имају за циљ да ослабе ауторитет легално изабраних“. Насупрот Железњаку, заменик помоћника америчког државног секретара Брајан Хојт Ји, после састанка са одабраним представницима овдашње опозиције, Сашом Јанковићем, Сашом Радуловићем, Драганом Шутановцем, Ненадом Чанком и Сандом Рашковић Ивић, поручио је да опозиција може да значајно допринесе демократизацији Србије, и то тако што ће превазићи међусобне разлике око најважнијих питања и ићи ка обједињавању. Коју седмицу раније поменути заменик помоћника америчког државног секретара, на конференцији под називом „Балкан: претње миру и стабилности“, као најважнији фактор ризика означио је Русију: „Русија све више ради на поткопавању прогреса на Балкану.“ Иако најављиване као велики преокрет, београдске демонстрације инспирисане и подржане од стране појединих западних центара временом су замрле, а противкандидати, који су сви заједно освојили 12 одсто гласова мање од Вучића, морали су да се помире са чињеницом да је око два милиона гласача рекло своју реч на овим изборима. Александар Вучић, нови председник Србије, на Уставу Србије и „Мирослављевом јеванђељу“ положио је заклетву између осталом речима: „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део.“

Слобода за Харадинаја Апелациони суд у француском граду Колмару одлучио је да некадашњег команданта ОВК, кога српско тужилаштво терети за бројне ратне злочине на Косову и Метохији крајем деведесетих година, не испоручи Србији. За све време његовог боравка у Стразбуру ређали су се доста нејасни захтеви суда за допуну београдског захтева за изручење, додатни притисци на Србе на КиМ у виду расписивања потернице за 57 Срба, протести у Тирани и Приштини за ослобађање Харадинаја, доношење резолуције Скупштине Косова о његовом безусловном ослобађању и замрзавању дијалога између Београда и Приштине. Вест да је захтев Србије за изручење бившег вође ОВК и ратног злочинца Рамуша Харадинаја одбијен, постала је тема дана у свету. Потпредседница Европског парламента и известилац за Косово Улрике Луначек позвала је високу представницу ЕУ Федерику Могерини и све чланице ЕУ, посебно оне 23 државе које су признале Косово, да јасно поруче Србији да би застарели налози за хапшења требало да буду повучени. „Ово је важан услов за наставак дијалога Београда и Приштине“, поручила је Луначекова, која на недавним изборима у својој Аустрији није прешла ни цензус и тако потврдила свој политички кредибилитет.

МАЈ

Између Центра у Нишу и НАТО-а Српско-руски хуманитарни центар у Нишу ни ове 2017. године није добио дипломатски статус. Упркос обећањима, али и обавези српске стране дефинисане Законом о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању српско-руског хуманитарног центра, који је усвојен у Скупштини Србије још 24. децембра 2012. године. Ипак, сачувао је значај маневарског простора на коме су и Запад и Исток одмеравали свој утицај на Балкану. Док је руски амбасадор у Београду више пута инсистирао на неопходности решавања овог питања, амерички званичници су резолутно одбијали сваку идеју реализације споразума. Влада Србије је остала верна курсу да се не изјашњава о имунитету за Руско-српски хуманитарни центар у Нишу, трпећи критике јавности која је указивала да руски хуманитарци заслужују бар исти третман који у Србији уживају војници НАТО-а, који нас је 1999. бомбардовао.

Сабор СПЦ Готово да се не памти да је један Сабор СПЦ прошао у већој тишини и једномишљу око већине иницијатива и питања која је покренуо, од овог мајског 2017. године. Међусобице међу владикама, које су обележиле неколико претходних заседања највећег црквеног тела, изостале су, а сама црква чини се, коначно консолидована, послала је јасну поруку да неће пристати на маргинализацију, свесна да једино јака и недељива може одговорити притисцима и криптоунијатским покушајима мењања духовног идентитета српске цркве.

Србија на путу свиле Међународни форум „Појас и пут“ одржан је у Пекингу, а међу представницима сто земаља света нашла се и српска делегација. Идеја је била да се постојећи евроазијски интегративни токови – руска Евроазијска економска унија и кинески „Појас и пут“ који су још пре две године срасли у јединствену и координирану акцију, уз њих и Шангајска организација за сарадњу и АСЕАН, организација 10 земаља југоисточне Азије – прошире и на европске земље, укључујући и Србију коју је током боравка у Пекингу у том контексту директно споменуо и председник Русије Владимир Путин.

Терористички напад у Манчестеру Током концерта америчке поп звезде Аријане Гранде у Манчестеру 22. маја бомбаш самоубица Салман Рамадан Абеди детонирао је експлозивну направу и убио 22 људи, а више од 500 ранио. Исламска држава преузела је дан касније, 23. маја, одговорност за овај напад тврдећи да га је извршио „војник калифата“. Ово је био најсмртоноснији терористички напад у Великој Британији од инцидента у Лондону 7. јула 2005.

Умро Збигњев Бжежински Сива еминенција америчке спољне политике Збигњев Бжежински умро је 26. маја у 89. години живота. Бжежински је важио за жестоког русофоба и заговорника тврде линије према Москви, а играо је кључну улогу у наоружавању авганистанских муџахедина током совјетске инвазије на ову земљу и практично стварања талибанског покрета.

ЈУН

Брнабићева у премијерској фотељи Одлуком председника Србије Александра Вучића његову премијерску фотељу наследила је министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић, што је код великог дела национално опредељених бирача изазвало подозрење и дилему да ли Србија добија премијера по мери Запада који ће испуњавати УСАИД-ова очекивања или лојалног наследника дотадашњег премијера коме ће интереси земље бити на првом месту. Видовдански експозе Ане Брнабић више је био посвећен будућности (и модернизацији, и дигитализацији) него историји, а време које је уследило показало је да није било места толикој бојазни.

Црна Гора у НАТО-у Црна Гора је и формално постала НАТО чланица, након што је делегација предвођена премијером Душком Марковићем предала инструменте ратификације Северноатлантског уговора подсекретару Томасу Шенону. Улазећи у Алијансу као последња земља у Северном Медитерану, без спроведеног референдума о том питању, Црна Гора је затворила последњи излаз Русији и Србији на Средоземље.

Напади на Техеран Припадници терористичке Исламске државе извршили су 7. јуна два симултана терористичка напада у Техерану, први на зграду иранског парламента, и други на маузолеј ајатолаха Хомеинија. У првом директном нападу ИД на Иран убијено је 17 људи, а 43 их је рањено. У знак одмазде иранска Револуционарна гарда је 18. јуна испалила шест балистичких ракета средњег домета на положаје Исламске државе у сиријском региону Деир Езор.

ЈУЛ

Ко је био папски „блаженик“? Заседање мешовите православно-католичке комисије, поводом беатификације Алојзија Степинца, комисије основане на молбу патријарха српског Иринеја, и с благословом папе Франциска како би утврдила стварну делатност високог свештенослужитеља Цркве у Хрвата током рата 1941–1945, званично је завршено у Ватикану, на свом шестом и последњем састанку. Иако је свако остао при своме, чланови Комисије су се сагласили око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада, не би ли поделили сећање на мученике и исповеднике вере обе цркве. Патријарх Иринеј је очекивао да ће Ватикан отворити своје архиве за преглед преписке између Степинца и папе Пија Дванаестог, али то се није десило, премда је извесних обећања било. Међутим, никаква нова документа нису била потребна да се, по ко зна који пут, види ко је био папски „блаженик“. 

Унутрашњи дијалог о Косову Ауторским текстом у једном дневном листу председник Србије најавио је отварање унутрашњег дијалога о Косову и Метохији са циљем да се реши „косовски (Гордијев) чвор“. У складу са насловом „Време је да Србија ради, размишља и побеђује без сукоба“, председник је поручио да је време да прихватимо реалност, а одрекнемо се митова. Покретању унутрашњег дијалога о Косову и Метохији претходио је састанак Александра Вучића, Хашима Тачија и шефице ЕУ дипломатије Федерике Могерини после кога је први пут најављено да ће њихов бриселски дијалог ући у тада јавно недефинисану, нову фазу. Касније ће Хашим Тачи појаснити да је то, заправо, „завршна фаза дијалога“. У организацији новоформиране радне групе на челу са Марком Ђурићем, директором Канцеларије за Косово и Метохију, одржан је низ округлих столова на којима су представници факултета, института, привредници, спортисти и научници дали свој суд о овој теми.

 Полемика о промени Устава Тема промене Устава, у пакету осталих обавеза усаглашавања наших прописа са правним тековинама ЕУ, нашла се пред српском јавношћу као велика непознаница – да ли је тек реч о промена везаним за независност судства, или се иза овога крије намера избацивања Косова и Метохије као саставног дела Републике Србије, не само у Преамбули већ и у нормативном делу што би омогућило пријем Косова у УН. Озбиљну полемику око овог питања водили су врхунски правници на страницама „Печата“, покушавајући да својим несумњивим теоријским знањем и уставно-правним искуством допринесу свеобухватном и објективном расветљавању, а не замагљивању проблема уставне промене. Устав, како је рекао председник Александар Вучић, мењаћемо само уз широки консензус.

Ослобођење Мосула После скоро десет месеци крвавих борби ирачки град Мосул је 10. јула потпуно ослобођен од бораца Исламске државе. Иако не постоје званични подаци о броју цивила страдалих током операције (ирачки премијер Хајдар ел Абади тврди да је убијено 1.260 цивила, док америчке снаге не износе никакве податке), агенција „Асошијетед прес“ је истраживањем на лицу места дошла до 9.606 имена убијених цивила, од чега је „најмање 3.200 људи жртва ваздушних удара“ коалиционих снага предвођених Америком и артиљеријских напада. Коалиција је, међутим, признала одговорност за 326 страдалих цивила. „Јасно је да је број цивилних жртава растао како су снаге коалиције и ирачке владе појачавале темпо операција. Број цивилних жртава ослободилаца порастао је са двадесетак недељно, на почетку операције средином октобра 2016, до 303 у недељи на крају јуна 2017“, наводи АП. У борбама за град, који је три године био под контролом ИД, по америчким подацима погинуло је између 1.200 и 1.400 ирачких војника, 30 припадника курдске милиције, два америчка војника и тројица Иранаца, док је, према различитим изворима, убијено између 7.757 и 16.467 исламиста. Ирачка војска саопштила је 9. децембра да је цела територија Ирака ослобођена од Исламске државе и да у потпуности контролише читаву границу са Сиријом.

Протеривање америчких дипломата Председник Русије Владимир Путин је, после вишемесечног одлагања зарад очувања и побољшања односа с Вашингтоном, 30. јула одлучио да одговори на мере Сједињених Држава, те бројним америчким дипломатама дао рок од месец дана да напусте Руску Федерацију. Одлука да се број америчких дипломата у Русији смањи за 755 уследила је након одлуке Вашингтона, који је раније већ протерао многе руске дипломате са своје територије, да пооштри санкције против Москве. „Већ дуго смо чекали да се нешто промени набоље, надали смо се да ће се ситуација променити. Али изгледа да се то неће десити у скоријој будућности. Одлучио сам да је време да покажемо да ни за шта нећемо остати дужни“, рекао је Путин објављујући своју одлуку.

АВГУСТ

Хапшења о којима (ни)смо ништа знали Специјалне снаге косовске полиције ухапсиле су Богдана Митровића из Суве Реке који је са групом расељених лица, на празник Успења Пресвете Богородице, посетио родно Мушутиште. Хапшење је осудио цео политички врх Србије, а Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, рекао је да су хапшења на основу некаквих тајних спискова изговор за наставак политике етничког чишћења српског народа. Ово хапшење отворило је питање да ли је потписивањем Споразума о сарадњи са косовским Специјалним тужилаштвом за ратне злочине Србија признала и тајне оптужнице против Срба?

Декларација о опстанку нације Председник Србије Александар Вучић и премијер Републике Српске Жељка Цвијановић оформили су тим задужен да напише Декларацију о опстанку српске нације. Декларација ће, како је речено, обухватати право на употребу српског језика и ћириличног писма, изучавање и неговање српске културе, српске историје, српске слободарске традиције, очување националне географије, те право на очување и заштиту српског културно-историјског наслеђа и информисања на српском језику. Декларацију је један део домаћих интелектуалаца оценио као спорну, будућу да она не подразумева и територијални смисао јер политички, демографски, језички, културни, економски и други аспекти српског опстанка и просперитета нису виртуелни, већ опросторени.

Сукоби у Мјанмару Снаге безбедности Мјанмара покренуле су 25. августа опсежну војну операцију против Рохингја муслимана коју је високи комесар УН за људска права, Јорданац Зеид бин Рад описао као „школски пример етничког чишћења“. Истина о овом сукобу, који траје практично још од 1948, није, међутим, црно-бела као што Запад покушава да је представи и може се сматрати последицом британске колонијалне владавине. Рохингје, као и многи други народи у постколонијалним земљама, па и у Мјанмару, побунили су се против централних власти тражећи отцепљење и присаједињење са суседном државом са којом се лакше идентификују, у овом случају Бангладешом. Иако траје деценијама, сукоб се повремено распламсавао, као што је то био случај 2012, 2015. и у августу 2017. Легалне оружане снаге наводе да је операција покренута због смртоносних напада које су побуњеници из редова Рохингја (тврди се да су повезани са Ал Каидом и сличним исламистичким организацијама) извршили над локалним будистичким селима. Јасно је да у овим сукобима живот губе и бројни цивили, али је питање да ли се то баш може назвати „геноцидом“, као и ко тачно стоји иза свега тога, јер је Мјанмар уплетен у комплексну мрежу супротстављених интереса Русије, Кине, Индије и Запада.

 СЕПТЕМБАР

Победа у Интерполу Косово није 2017. успело да уђе у још једну међународну организацију – Интерпол, иако то покушава већ шест година. Генерална скупштина међународне полиције Интерпол одложила је одлуке о захтевима за чланство, међу којима и Косова. У Београду сматрају да би пријемом Косова у Интерпол дошло до инфлације потерница за Србима који су наводно починили злочине на КиМ.

Ослобођење Деир Езора После више од три године опсаде и херојског отпора, опсада Деир Езора је пробијена 10. септембра, а град је у потпуности ослобођен од снага Исламске државе 3. новембра. Битка за Деир Езор почела је априла 2014. године када је Исламска држава покренула опсежну офанзиву на овај град под контролом легалних сиријских снага. Од тада мали контингент елитних бораца Републиканске гарде предвођених генералом Исамом Захредином (погинуо 18. октобра када је његово возило налетело на мину) успео је да се одупре свакодневним нападима терориста Исламске државе. Сиријска арапска армија уз помоћ руских ваздушних снага покренула је офанзиву за ослобођење Деир Езора 27. августа. Током борби од 2014. погинуло је између 460 и 484 сиријских војника, од 1.430 до 1.869 бораца ИД, као и око 500 цивила, док их је више од четири стотине киднаповано.

Референдум у Курдистану Ирачки Курди одржали су 25. септембра референдум о независности од Ирака упркос противљењу званичног Багдада. На гласању, којем су се оштро противили не само ирачки суседи попут Турске и Ирана него и највећи део међународне заједнице, укључујући и САД и Велику Британију, 93 одсто Курда изјаснило се за отцепљење. Израел је, међу реткима, референдум подржао. Багдад је, због референдума, 15. октобра покренуо војну операцију на северу земље и без озбиљнијег отпора преузео контролу над читавом територијом, укључујући и стратешки важан град Киркук.

ОКТОБАР

Сергеј Шојгу у Београду Поводом обележавања годишњице ослобођења престонице у Другом светском рату 20. октобра, у посети Београду је био министар одбране Русије Сергеј Шојгу. Током боравка у Србији Шојгу се срео с председником Александром Вучићем, министром Александром Вулином, посетио Храм Светог Саве, где је разговарао с патријархом Иринејом, а присуствовао је и војној манифестацији „Слобода 2017“ на аеродрому у Батајници.

 С Ердоганом о „Турском току“ Турски председник Реџеп Тајип Ердоган  боравио је у дводневној посети Србији током које је посетио и Нови Пазар. Главна тема разговора био је гасовод „Турски ток“, који Русија поставља на дну Црног мора како би стабилно снабдевала Југоисточну Европу гасом, заобилазећи Украјину. Један крак гасовода требало би да пролази кроз Србију. Делегације Србије и Турске су том приликом потписале 12 споразума.

Мигови на српском небу Испорука шест мигова, које је Русија поклонила Србији, коначно је реализована тако да ће Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана, уз четири авиона Миг-29 које већ има, сада поседовати ескадрилу од десет летелица овог типа. Испоруку шест половних, али ремонтованих и модернизованих руских борбених авиона Миг-29 најавио је крајем 2016. садашњи председник Србије Александар Вучић, када је у својству премијера боравио у Москви. Мигови су на батајничком аеродрому дочекани као снажан доказ да Србија није попустила под притиском Запада.

Напад у Лас Вегасу У пуцњави у Лас Вегасу, за коју је по званичном наративу одговоран усамљени нападач Стивен Педок, убијено је 58 људи, а 546 рањено. По званичној верзији Педок (64) је између 22.05 и 22.15 сати из апартмана на 32. спрату хотела „Мандалај беј“ испалио више од 1.100 метака. Око сат по испаљивању последњег хица на масу окупљену на концерту кантри музике, Педок је пронађен мртав. Тврди се да се убио. Мотив за најсмртоноснији напад од оног у Орланду годину дана раније није познат. Недостатак мотива и бројне недоследности у званичној причи отворили су простор за разне алтернативне теорије.

Ослобођење Раке После више од четири месеца интензивних борби Сиријске демократске снаге уз помоћ коалиције коју предводе САД успеле су да 20. октобра ослободе Раку, главни бастион Исламске државе у Сирији. Директан напад, у којем је учествовало и око пет стотина америчких специјалаца, започет је у зору 6. јуна, након интензивног бомбардовања. Према подацима Уједињених нација, после борби 80 одсто овог града је потпуно у рушевинама, па нема основних услова за живот. Током борби убијено је најмање 1.800 цивила, од чега је бар 1.300 живот изгубило од бомби коалиционих снага. Смртно је страдало и 655 бораца Сиријских демократских снага, као и око 1.300 бораца Исламске државе.

Национални конгрес Комунистичке партије Кине Председник Кине Си Ђинпинг поново је изабран за генералног секретара Комунистичке партије на 19. Националном конгресу одржаном од 19. до 24. октобра. На Конгресу, уз учешће 2.280 делегата који су представљали око 89 милиона чланова Партије, усвојене су нове идеолошке смернице назване „Си Ђинпингове мисли о социјализму са кинеским обележјима за нову еру“. Ово је први пут после Мао Цедунга да су мисли живог партијског лидера уграђене у партијски устав и да је идеологија по њему добила име. На Конгресу је изражена и потреба да Кина заузме значајнију улогу у међународној арени.

Референдум у Каталонији Дуго најављивани и жестоко оспоравани референдум за независност Каталоније одржан је у драматичним условима 1. октобра иако га је Уставни суд прогласио нелегалним, а власти у Мадриду забраниле његово одржавање 7. септембра. И Врховни суд Каталоније је почетком септембра издао наређење полицији да спречи одржавање гласања на сваки начин, укључујући и хапшење лица одговорних за организовање референдума. Због бројних неправилности, као што је омогућавање бирачима да гласају више пута, и због прекомерне употребе силе од стране националне полиције и националне гарде, страни посматрачи које је позвала власт у Барселони проценили су да референдум није испунио ни минималне међународне стандарде демократског гласања. Упркос томе што је референдум 17. октобра проглашен ништавним и нелегалним по каталонском закону о аутономији који захтева двотрећинску већину у регионалном парламенту за било какву промену статуса овог региона, и иако је 92 посто изашлих на биралишта подржало независност (излазност је била свега 43 посто, што није довољно), каталонска влада предвођена Карлесом Пућдемоном је прогласила независност 27. октобра. Шпански државни тужилац најавио је 30. октобра да ће поднети оптужницу против Пућдемона и 13 других чланова каталонске владе због побуне, позивања на рушење уставног поретка и финансијске проневере. Пућдемон и пет других чланова владе потом је побегло из Шпаније у Брисел. Других девет чланова каталонске владе ухапшено је 2. новембра пошто су се појавили на саслушању пред судом у Мадриду. На изборима за регионални парламент одржаним 21. децембра сепаратистичке странке поново су освојиле већину посланичких мандата, али је најјача партија центристичка Сијудаданос (Грађани) која се противи сепаратизму.

НОВЕМБАР

Заклетва пред Тачијем Четрдесет српских судија и тринаест тужилаца са Косова и Метохије, сходно Првом бриселском споразуму, интегрисани су 24. октобра у косовско правосуђе. Они су положили заклетву пред косовским председником Хашимом Тачијем у Приштини. Полагању заклетве присуствовали су међународни представници на Косову, укључујући амбасадоре.

Свргавање Мугабеа Вишедеценијски председник Зимбабвеа Роберт Мугабе свргнут је 15. новембра у државном удару. До побуне је дошло због напетости унутар владајуће партије ЗАНУ-ПФ између првог потпредседника Емерсона Мнангагве и прве даме Грејс Мугабе око тога ко ће наследити деведесеттрогодишњег Мугабеа. Пошто је 15. новембра стављен у кућни притвор, Мугабе је 19. новембра смењен са водеће позиције у својој партији и замењен Мнангагвом, који је раније био протеран из Зимбабвеа. Истовремено, дат му је рок од 24 часа да се повуче с места председника државе. Мугабе је оставку поднео дан касније, 21. новембра, а његов најближи сарадник још од почетка рата за независност Зимбабвеа шездесетих година прошлог века Мнангагва је инаугурисан за председника 24. новембра.

Последње пресуде и затварање Хашког трибунала Међународни кривични суд за бившу Југославију осудио је неправоснажно 22. новембра бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића на доживотну казну затвора. Младић је осуђен по 10 од 11 тачака оптужнице. Ослобођен је оптужби за геноцид у шест општина у БиХ, али је осуђен за геноцид у Сребреници, прогон, истребљење, злочин против човечности, убиство, нехумано дело присилног премештања, депортацију, терорисање и противправне нападе на цивиле, узимање талаца. Одбрана генерала Младића је, по изрицању пресуде, указала да током суђења није изнет ниједан доказ да је Младић наредио било који злочин, као и да тужилаштво није тврдило да је он лично починио било који злочин. Пресуда Младићу амнестирала је, међутим, Београд од умешаности у злочине почињене у БиХ. Иако прикривено у фусноти 15.357 на дну стране 2.090, у пресуди се јасно наводи: „Докази које је добило Судско веће не указују да су Слободан Милошевић, Јовица Станишић, Франко Симатовић, Жељко Ражнатовић или Војислав Шешељ учествовали у спровођењу удруженог злочиначког подухвата.“ Сасвим неочекивано, више пажње од изрицања пресуде Ратку Младићу изазвало је изрицање правоснажне пресуде „хрватској шесторки“ предвођеној бившим премијером Херцег-Босне Јадранком Прлићем, током које је Слободан Праљак ушао у историју јер је испио отров у судници. Праљков гест засенио је и чињеницу да је овом пресудом потврђено учешће државног врха Хрватске предвођеног председником Фрањом Туђманом у заједничком злочиначком подухвату у БиХ и, самим тим, хрватска агресија на БиХ. У сенци ових дешавања, Хашки трибунал је званично затворен 21. децембра оставивши иза себе, рекло би се, још дубље поделе и нејасноће у вези са ратом на просторима бивше Југославије, него што их је било пре његових умногоме контроверзних пресуда. Тако ће у историју ући да злочине над Србима готово нико није починио, док су Срби одговорни за скоро све покоље током сукоба. Више од чињенице да су за ратне злочине у Хагу Срби осуђени на укупно 1.138 година затвора, док су представници свих осталих народа добили тек 361 годину затвора, какав је однос Хашки трибунал имао према злочинима говори питање судије Молотоа Баконеа сведоку Лазару Мацури на суђењу Милану Мартићу. „Када сте видели да вас у Хрватској не желе, зашто се нисте покупили и отишли у Србију? Уместо тога, направили сте неприлике и себи и Хрватима“, упитао је јужноафрички судија заборавивши да су се и његови сународници борили против апартхејда, уместо да су лепо отишли у Зимбабве.

Нова америчка стратегија за Балкан Атлантски савет објавио је 28. новембра извештај о новој америчкој стратегији за Балкан под називом „Балкан напред: Нова стратегија САД за регион“, у ком је предложено стално америчко војно присуство у југоисточној Европи, залагање за „историјско помирење“ са Србијом и обнављање репутације САД као истинског посредника.

ДЕЦЕМБАР

Поглавље 30 Приступни преговори са Србијом о Поглављу 30 – Економски односи са иностранством – и формално су, три године после окончања експланаторног и билатералног скрининга, отпочели. Укратко, Србија ће морати да престане да брине само о сопственом интересу већ да „узме у обзир став и комерцијалне интересе ЕУ“ – приступање Светској трговинској организацији, као и чланство у ЦЕФТА споразуму,  да измени законе везане за ГМО, те да раскине споразум о бесцаринском извозу наших производа у Русију, Белорусију и Казахстан.

Злочин који се не види И поред низа доказа о ратним злочинима актуелног приштинског премијера, о којима је и сам писао у свом дневнику, Рамуш Харадинај избегао је судску казну, а политичким притиском који је спровео УНМИК издејствовано је и скидање међународне потернице за њим, која још увек важи само у Србији. Полиција Косова је 1. децембра примила писмо Интерпола у коме се наводи да су сви грађани Косова који су на потерницама Србије, и чије је скидање са међународних потерница затражила полиција Косова, скинути са међународних потерница.

Споразум с Косовом Председник Александар Вучић изјавио је да Србији неће бити омогућено да постане чланица ЕУ без правно обавезујућег споразума са тзв. Републиком Косово. У светлу најављене промене Устава ова вест узбуркала је српску јавност која је упитала да ли је правно обавезујући споразум други израз за изричито или индиректно признање „Косова“ од стране Србије, те да ли је то могуће без доношења комплетно новог устава у ком више не би било Косова и Метохије. Уколико би Влада Србије једним уговором дала сагласност да тзв. Република Косово може да постане члан УН и других међународних организација, тиме би Србија де јуре признала тзв. Републику Косово као независну државу са пуним међународноправним субјективитетом.

Забрањена олимпијада Међународни олимпијски комитет одлучио је 5. децембра да спортистима из Руске Федерације због недоказаних оптужби за масовну употребу недозвољених средстава забрани учешће на предстојећим зимским олимпијским играма у јужнокорејском граду Пјонгчанг.

Трамп признао Јерусалим за престоницу Израела Председник САД Доналд Трамп изазвао је глобалну буру 6. децембра одлуком да призна Јерусалим за главни град Израела. „Проценио сам да је време да Јерусалим званично признамо као престоницу Израела. Ово није ништа ни више, ни мање од признавања стварности“, истакао је Трамп у Белој кући. Ову одлуку оштро су критиковали амерички ривали, али и њихови савезници. Председник Русије Владимир Путин рекао је да оваква одлука „не помаже блискоисточном споразуму, већ, баш супротно, дестабилизује ионако тешку ситуацију у региону“, и да би она могла да „уништи изгледе за палестинско израелски мировни процес“. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган оценио је да ће последица овога бити повећање притиска и насиља против Палестинаца. Забринутост због овога изразио је и шеф британске дипломатије Борис Џонсон, а папа Франциско је оценио да би сви требало да поштују статус кво у Јерусалиму.

ГОДИНА СПОРТСКИХ УСПЕХА

Протеклу годину обележио је и низ успеха српских спортиста какав одавно нисмо имали. Најзапаженији били су фудбалери и кошаркаши. Фудбалска репрезентација изборила је директан пласман на светско првенство у Русији, што није био случај још од 2010. године. У групној фази Мундијала играће против Костарике, Швајцарске и Бразила. Кошаркашка репрезентација је, иако је на Европском првенству наступила у „крњем“ саставу, без многих звезда, показала одличну игру и тимски дух, те успела да освоји сребрну медаљу. Прошла година била је родна и на клупском нивоу. Фудбалери „Црвене звезде“ и „Партизана“ имали су одличну сезону на међународној сцени и оба клуба ће играти у другој фази Лиге Европа. „Звезда“ је „пролеће“ у Европи изборила после 25 година, а „Партизан“ први пут од 2005. Никада пре у историји два најтрофејнија српска клуба нису заједно играла европска такмичења у другом делу сезоне. Година на измаку донела је Србији многобројне медаље у појединачним спортовима, а посебно у борилачким. Најбоља српска атлетичарка Ивана Шпановић освојила је златну медаљу у скоку удаљ на Европском дворанском првенству одржаном у Београду. Марко Томићевић и Миленко Зорић постали су шампиони света у кајаку, Зорана Аруновић је светским рекордом тријумфовала на Европском првенству у стрељаштву, а борци су низали успехе освајањем првих места на светским и европским првенствима, од Александра Кукоља и Немање Мајдова у џудоу, Кристијана Фриса и Виктора Немеша у рвању, Милице Мандић и Вање Станковић у теквондоу, па до Јоване Прековић у каратеу.

[/restrict]

Један коментар

  1. Patriotski blok

    Uredništvu Pečata:

    (NE) OBJEKTIVNA POLITIKA
    U sklopu naslova, nije adekvatno prikazan idejni tvorac i ciljevi poslatog (šarenog) voza na liniji razgraničenja sa Kosovom (spoljni izgled: parole “Kosovo je Srbija” na 21 jezik, a iznutra freske i simboli SPC sa Kosova)? OBJEKTIVNA politika se zasniva na objektivnim argumentima, a to su:

    KOSOVO JE (kosovski mediji, bezbednosne službe, relevantni političari, Atifete Jahjaga, mustafa, Tači…) , na najavu voza – upozoravalo da će svim legalnim sredstvima ZAUSTAVITI VOZ na granici i neće dozvoliti ugrožavanje integriteta i suvereniteta Kosova po Briselskom sporazumu (Kosovo je država)? Beogradski mediji su prikrivali Kosovska upozorenja. Džabe srbima iz Beograda i Srbije da viču kako je Kosovo sastavni deo Srbije – a na terenu na Kosovu – Briselskim sporazumom – gradi se (izgradjena je nova Albanska muslimanska država Kosovo). Svima nama teško pada izdajnička politika Beograda, ali – jel treba da zavlačimo glavu u pesak i da aplaudiramo Vučiću zbog toga.

    PITANJA I KONSTATACIJE:
    — Zašto su beogradski političari iz vrha Briselskih pregovora – sišli na Topčideru (nisu ostali u vozu za Kosovo?).
    — Zašto je Vučić, nakon zaustavljanja voza na granici od strane bezbednosnoj struktura-ROSU Kosova govorio: “Albanci hteli dugim cevima da izazovu rat sa Srbijom”(!)? Na toj propagandi izgradio je sebi “poipulizam” kako je on (Vučić) zaustavio rad zaustavljanjem voza u Sandžak-Rašku(!)? NE, Kosovo je branilo teritorijalni integritet po Brisel. sporazumu?!
    ZAKLJUČAK: AV je ideolog i nalogodavac da se pošalje takav (šareni-provokatorski) voz sa ciljem da stigne do Kosovske Mitrovice i vrati se natrag, da opravda svoju medijsku propagandu “kako je Kosovo, navodno, ostalo po Briselskom sporazumu sastavni deo Srbije”, da stekne populizam pred izbore za predsednika Srbije. Prevario se u računu “najpametniji” Srbin Vučić, mislio je da Albanci neće dirati voz sa crkvenim freskama, ikonama, svecima pravoslavlja – i propustiti voz da udje na Kosovu. ZAMISLITE, da je prošao voz do Mitrovice i vratio se nazad za Beograd – kakva bi to “EUFORIJA” SLAVLJA I POPULIZMA BILA za Vučića u Beogradu???
    – – Molim, bez zamerke – da se objavi objektivan komentar. Pozdrav i sretna Nova godina!!!

    1
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *