Почетна / Уводник / Опака пародија

Опака пародија

Што су малобројнији учесници протеста на улицама Београда, све су жешћи коментари разних колумниста, уредника и јавних другосрбијанских интелектуалаца и све су дужи, афирмативнији и већи прилози на појединим телевизијама, а пре свега на РТС-у. Развио се сасвим нови род новинарства, такозвано акционо новинарство.
Сва та већ позната дружина се упела свим силама да учита некакав смисао и значај на „протестна“ дешавања. Повлаче се некакве више него комичне аналогије и паралеле са буном на дахије и то од оних који, попут професора Јове Бакића, не знају ни да наброје све дахије па тако превиде и оно што је некада свако дете у предшколском узрасту знало, а требало би да зна и данас. Али уз овакве професоре ко зна! Потеже се без икаквих основа и студентска побуна 1968. године, чак се и превиђа да међу двестотинак „протестаната“ готово да и нема студената. Посебно је безобзирно што се данашњи протести показују као неко одржавање ватре успостављене протестима из 1992. или 2000. године који су пре свега били усмерени на рестаурацију дивљег капитализма чије плодове данас сви уживамо. Нема данас никога од актуелне елите да, када већ прича о социјалним и економским проблемима, постави то основно идеолошко питање. Да ли да потомци наставе да подржавају неолиберални капитализам за који су се борили њихови очеви и мајке или су спремни да учине нешто сасвим друго? Било би морално и одговорно да живи преци кажу новим генерацијама да живе у свету у коме су се остварили идеали њихове младалачке борбе и да стога немају право да се буне, а не да их хушкају да протестују да би остали у том и таквом свету и били интегрални део неолибералне светске елите која свуд око себе умишљено види некакве популизме, фашизме и диктатуре.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *