Странци и Албанци кроје Македонију

Македонска изборна криза

Пише Слободан Иконић

После пропалог покушаја Николе Груевског да са албанском странком ДУИ формира нову владу, Македонија је ушла у други круг кризе која је, поред политичких, добила и уставна обележја. Нико није предвидео тренутни сценарио и инкорпорирао га у Устав

Није спорно да кључ решења постизборне кризе у Македонији држе Албанци, али јесте питање ко и како управља њима, у чију корист или на чију штету и какве последице то има по будућност ионако нестабилне државе. 

Рок за формирање нове македонске владе истекао је у поноћ 29. јануара, а бивши премијер Никола Груевски није успео да се договори са предводницима албанске коалиције, пре свега са Демократском унијом Албанаца (ДУИ) и њеним лидером Алијем Ахметијем, и поред мајског споразума да ће водећа албанска партија ући у коалицију са победником парламентарних избора.

[restrict]

АХМЕТИЈЕВ САЛТО Али Ахмети, лидер највеће албанске странке ДУИ, направио је „салто“ у последњи час и обавестио Николу Груевског, лидера ВРМРО-ДПМНЕ и мандатара за састав нове владе Македоније, да не жели да буде део владе коју предводи Груевски. Ахмети је овакву одлуку саопштио само сат пошто је са Груевским постигао договор о учешћу у влади, са образложењем да неће да формира владу са неким чије поступке истражује Специјални суд.

Подсећања ради, коалиција „За бољу Македонију“, коју предводи странка ВМРО-ДПМНЕ, на ванредним изборима 11. децембра прошле године освојила је 51 посланичко место, а ДУИ у албанском делу електората 10 мандата у једнодомној скупштини са укупно 120 посланика. Ове две политичке партије делиле су у последњих осам година власт у овој бившој југословенској републици.

 

АЛБАНСКИ ЗАХТЕВИ „Очигледно неко жели да занемари вољу већине грађана и угура Македонију у нову неизвесну фазу“, наводи се у саопштењу ВМРО-ДПМНЕ објављеном непосредно по истеку рока за формирање владе. „ВМРО-ДПМНЕ сматра да формирање владе треба да буде у функцији затварања кризе, а не њеног продубљивања и сматра да је одржавање нових избора решење.“

С друге стране, портпарол ДУИ Бујар Османи је потврдио да руководство странке „није прихватило ниједну од пет солуција“ и да се преговори настављају. Очигледно да ВМРО-ДПМНЕ на те захтеве није пристао. А захтеви су све само не једноставни: тражи се промена Устава ради увођење албанског као другог службеног језика, тражи се и једнака заступљеност Албанаца у свим државним институцијама, и њихово укључивање у преговоре с Грчком о решавању спора о називу Македоније. Тим документом се захтева и дебата о химни, застави и државном грбу Македоније, како би „државни симболи рефлектовали мултиетничност и етничку равноправност“.

Да ли су у питању услови, уцене или нешто друго, тек у Скопљу је све више спекулација да је Ахмети одустао од владе са Груевским после разговора са Едијем Рамом, албанским премијером. Није тајна да Рама, заједно са „међународном заједницом“ западних земаља, преферира Зорана Заева, лидера опозиционе коалиције предвођене његовим социјалдемократама (СДСМ), како би, у случају састављања овакве коалиције, истакао албанског кандидата за премијера Македоније.

ФЕДЕРАЛИЗАЦИЈА МАКЕДОНИЈЕ Зато из Скопља стижу упозорења да би уколико би Зоран Заев формирао владу са Албанцима, то значило да Македонија дефинитивно иде у нови државни систем, односно федерализацију и поделу државе на албанску и македонску јединицу. Увођење албанског као званичног језика, дебата о промени химне, заставе и грба, као и имена саме државе указују на циљ да се Македонија и званично албанизује.

Јер Албанцима је до сада испуњено малтене све што су тражили. Охридски споразум је практично федерализовао Македонију. Међутим, када се очекивало да притисци престану, они су појачани, па је тако званично Скопље 2005. чак дозволило Албанцима да истичу албанску заставу у областима где имају већину. У Албанији и широм КиМ штампају се уџбеници географије за 4. разред основне школе на чијим је корицама мапа Албаније, са „албанским подручјима“ у Црној Гори, Србији, Македонији и Грчкој, као и са Косовом, а не треба заборавити ни сукобе у Куманову у мају 2015, када су се наоружани албански екстремисти сукобили са македонском полицијом и захтевали „своју државу“. Тај сукоб само је последица вишедеценијских напора косовских и македонских Албанаца да се територије на Балкану на којима живи албанско становништво уједине у једну државу.

ВМРО-ДПМНЕ је у оштром тону реаговала и на став америчке амбасаде у Скопљу којим се захтева да Македонија што пре формира нову владу, уместо да иде на нове изборе, као што тражи досад владајућа партија Николе Груевског. То, према њиховој оцени, значи да Американци подржавају владу коју би формирала СДСМ Зорана Заева.

 

СОРОШЕВИ ПРСТИ Слика македонске политичке конфузије није потпуна ако у њој нема и прстију америчког милијардера Џорџа Сороша. Македонски министар спољних послова Никола Попоски оптужио је америчког „филантропа“ да се меша у унутрашње послове Македоније и да покушава де је дестабилизује.

„Сорош се мешао годинама и наставља да се меша. Преко свог лобија финансира велики број невладиних организација. Његова фондација ’Отворено друштво’ финансира субјекте који се на нетранспарентан начин занимају политиком, што је неприхватљиво“, рекао је Попоски половином јануара у интервјуу за италијански лист „Верита“ и указао да „од тих субјеката долазе медијски притисци и неадекватан утицај на јавно мишљење, али наводно случајно тај притисак увек је у једном правцу, у корист социјалдемократске коалиције (Зорана Заева)“.

Према његовим речима, Фондација „Отворено друштво“, откако је присутна у Македонији, потрошила је око 60 милиона долара за македонске невладине организације.

„Проблем не представља само огромна сума новца, већ и абнормална концентрација. Практично 90 одсто средстава које добијају невладине организације долази из једног извора. Ако се томе дода и факт да се велики део корисника активно занима политиком под капом хуманитарних организација, онда може да вам буде јасно да то не би могло да буде прихваћено од једне суверене државе“, рекао је Попоски.

Овоме треба додати и да је неуспешни мандатар за састав нове владе Македоније Никола Груевски 17. децембра прошле године најавио филтрирање невладиних организација у Македонији, корак који је назвао „десорошизација“.

Критике на рачун понашања Сороша и рада невладиних организација, чије активисте он и његове присталице погрдно називају „сорошоиди“, Груевски је поновио и у интервјуима за два провладина медија почетком ове године, а истакао је и да ставља знак једнакости између Сороша и СДСМ.

 

ЗАЕВЉЕВ ПРОТЕКТОРАТ С друге стране, лидер СДСМ Зоран Заев одржао је састанке са амбасадорима Немачке, Шведске и Пољске, којима је предочио потребу да Македонија крене напред и упознао их са преговорима које води са албанским партијама о формирању владајуће коалиције и могућности формирања владе.

Бранко Ђорђевски, аналитичар из Македоније, у више наврата је оценио да „Заев води политику која је, у односу на политику Груевског, много попустљивија, што западним силама и одговара. Он сматра да је Македонија крива и за неспоразум са Грчком због имена, и са Бугарском због оспоравања националног идентитета, и са Србијом о питању цркве, и Албанијом због територијалних аспирација. Не смета му ни да се странци мешају у унутрашња питања државе. Ако он формира владу, Македонија лако може да постане међународни протекторат“, закључак је Ђорђевског, уз додатак да му Македонци нису заборавили изјаву да „Македонија треба да савије кичму кад је име у питању“.

Заев сада ишчекује своју шансу и понуду мандата од председника Иванова, иако му је, уз евентуални договор о партнерству са ДУИ, неопходно да обезбеди и подршку још две албанске странке – Беса и Алијансе за Албанце. Истовремено, ДУИ је прекинуо маратонско заседање страначког Председништва, које је трајало током протеклог викенда, а медији преносе да су њихови наредни кораци потпуна непознаница.

 

УСТАВНА КРИЗА Тиме је Македонија, поред политичке кризе, ушла и у уставну кризу, јер је Устав нејасан о питању тренутне ситуације и све је препуштено тумачењу, боље рећи ономе ко га тумачи. То је председник Македоније Ђорђе Иванов, од кога се очекује да именује новог мандатара.

Иванов сад има рок од 10 дана да мандат за састав нове македонске владе понуди другој странци. Уколико мандат добије Заев, СДСМ ће имати 20 дана да покуша да обезбеди парламентарну већину и предложи састав владе.

Постоји и другачија варијанта. Македонски Устав о овом питању је доста флексибилан и већ се 1992. десило да првобитни мандатар из ВМРО није успео да састави владу, али зато други јесте. Таква могућност и сада постоји, чиме би се „купило“ још 20 дана и пружила могућност да ВМРО ипак формира владу.

Име које се најчешће спомиње као мандатар ВМРО, а којем би Иванов уместо Груевског могао да пружи нову шансу да формира владу, јесте Кирил Миновски, актуелни министар финансија, који нема никакав политички „пртљаг“, и који би био неутрално решење на које Албанци не би могли да имају никакве примедбе. Друго име у оптицају је Никола Попоски, министар спољних послова.

Македонија се већ две године налази у дубокој политичкој кризи, а ови избори, који су расписани као део споразума четири водеће странке уз посредство ЕУ, требало је да укажу на пут изласка из кризе. Десило се, међутим, сасвим супротно. Криза је постала још дубља и неизвеснија.          

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *