„Dokle tako, Vučeliću?“

Knjiga sabranih uvodnika „Pečatovog“ glavnog urednika Milorada Vučelića, objavljena pod naslovom „Ima li ovde Srba“(izdavač „Štampar Makarije“, Beograd, 2014.) predstavljena je − pred brojnom publikom i istaknutim ličnostima iz javnog i kulturnog života – na tribini Fonda „Slobodan Jovanović“ u sredu 22. novembra u prostoru Kolarčeve zadužbine u Beogradu. O knjizi, koju čini oko tri stotine uvodnih reči, pisanih − iz nedelje u nedelju tokom nepunih sedam godina − govorili su Želidrag Nikčević (autor pogovora) Radomir Uljarević (u ime izdavača) Vojislav Koštunica, Milo Lompar i autor. Rečima koje su o knjizi rečene ove večeri, valja pridodati i deo iz recenzije koju je potpisao prof. dr Darko Tanasković:
„U susretu s ovim upečatljivim ogledima, onima koji duže pamte spontano se bude sećanja na originalne i prodorne analitičke komentare mladog Vučelića iz onog starog, dobrog NIN-a. Ista britka misao, duhovit obrt, gipka rečenica, sposobnost razdvajanja bitnog od nebitnog i čvrsta uverenost u ispravnost onoga što se kao poruka upućuje javnosti. Iskustvo je u međuvremenu zasvodilo strast, ali je ni u čemu nije prigušilo, dok su polemičke strelice sada usmerene ka samo prividno novim a zapravo uvek istim metama. Srce mu je nepomerljivo na ‚levoj strani‘ (što ni anatomski nije baš neka anomalija) a temeljne vrednosti o koje se oslanja i za koje se svojim perom istrajno bori jesu najšire shvaćena sloboda i nacionalno dostojanstvo.
Treba li naglašavati da je danas, u vreme ciničnog globalizovanja političkog licemerja moćnih i relativizovanja, sve do ukidanja, ‚prevaziđenog‘ načela državnog i nacionalnog suvereniteta, Vučelićeva odbrana slobode i nacionalnog dostojanstva s pozicije klasičnog, poluzaboravljenog poimanja državnog razloga, za mnoge beznadežno ‚politički nekorektna‘. Baš zato njegovi istomišljenici, kojih je neuporedivo više no što se oni drugi nadaju, jer Srba ima, s radošću dočekuju njegove uvodnike, dok bi neistomišljenici morali pažljivo da ih čitaju.“

Vojislav Koštunica

Pravi mali ogledi

Podsećajući da su u knjizi Milorada Vučelića sakupljeni svi uvodnici objavljivani na prvoj strani „Pečata“ u proteklih sedam godina, Vojislav Koštunica je rekao da to nije tek skup nedeljnih zabeleški već i svojevrsna istorija Srbije u proteklim burnim i veoma teškim godinama. Ništa manje važna, napomenuo je Koštunica, jeste činjenica da je prvi programski uvodnik Vučelić objavio na Sretenje 2008, dva dana pre nego što su privremene kosovske institucije jednostrano i protivpravno proglasile nezavisnost Kosova.
„Svi tekstovi sabrani u ovoj knjizi predstavljaju i svojevrsni piščev dnevnik. To i sam autor u uvodnoj reči ističe, knjiga govori o stvarnim događajima i ličnostima, ništa manje o njegovim uverenjima i nastrojenjima. Katkad iz današnje perspektive neki od tih tekstova mogu izgledati manje važni, ali i takvi, oni ništa manje ne svedoče o prilikama u kojima su nastali i o duhu vremena. U drugom, nemalom broju slučajeva, pisac je ispisao više nadahnutih uvodnika koji su pravi mali ogledi. U njima ima više rečenica i mesta koji imaju aforistični karakter. Recimo, u jednom od uvodnika iz 2008, koji se bavi sudbinom Kosova i Metohije posle protivpravnog proglašenja njegove nezavisnosti i ulogom koju su tada u tome imale evropske političke snage i vlast u Srbiji, nailazimo na sledeće mesto: ‚Kako se Srbija smanjuje tako se povećava briga naših vlasti za narod. Nameće se pitanje koliko nam to mala Srbija treba da bi nam konačno bilo bolje‘.“
Podsećajući na uvodnik iz 2012. pod naslovom „Rusi u Vladi Srbije“, Koštunica napominje da su neki od Vučelićevih uvodnika prave satire u malom:
„Kroz ove uvodnike prolazi čitav niz istorijskih ličnosti, događaja i asocijacija koje oni pobuđuju. Izdvajam one koji povezuju opredeljenja poslednjih vlada u Srbiji, a to je da EU na ovaj ili onaj način nema alternativu. Na tom putu Srbija se smanjuje, razbija, gubi svoj duhovni i kulturni identitet, rečju , obezobličava se. Trebalo je da na jednom skupu evroatlantskih pristalica i posvećenika u Beogradu jedan strani diplomata i bivši ambasador Rusije, Konuzin, zaprepašćeno postavi najumesnije moguće pitanje koje će autor uzeti za naslov knjige koja je pred nama: ‚Ima li ovde Srba?‘ Na tom bezalternativnom ali i neizvesnom putu Srbiju čeka uslov za uslovom, ucena za ucenom, gubitak za gubitkom. Reč je o skraćenju i političkom preuređenju Srbije i ekonomskoj šteti. Najzad, ova knjiga je i hronika i piščev dnevnik i podsetnik. Meni koji sam se našao u jednom od tih uvodnika: ‚Dokle tako, Koštunice?‘, ostaje da prijateljski uzvratim ravnom merom: ‚Dokle tako, Vučeliću?‘“

Želidrag Nikčević

Protiv kukavičluka i zaborava

„Jedan od retkih koji u današnjoj pokorenoj Srbiji neće i ne mogu da ćute svakako jeste Milorad Vučelić, čovek koji svakog petka već sedam godina ispisuje za ‚Pečat‘ žestoke političke uvodnike, precizno, zasnovano, lucidno i hrabro markirajući ključne linije ovdašnjeg demokratskog sunovrata.
Protiv tišine, protiv kukavičluka, protiv zaborava. To bi mogli biti slogani Vučelićeve intelektualne i kritičke misije, uz napomenu da ona ne podrazumeva samo njegov lični komentatorski doprinos, nego slobodoumni, uporni poziv drugima, dakle podsticaj za otvaranje dragocenog medijskog prostora za one ljude koji istovremeno imaju oči da vide i hrabrost da viđeno saopšte deprimiranoj naciji. Pokorenoj, i što je znatno gore, pokornoj Srbiji.
‚Pečat‘ Milorada Vučelića jeste pokušaj da se uobliči i pokrene duh otpora u vremenu podmukle cenzure i demokratizovane represije.
Uslovno govoreći, tri su osnovna pravca Vučelićevog kritičkog diskursa. Prvi je, razumljivo, usmeren ka nesposobnim i nedostojnim domaćim vlastodršcima jer, kao što je u knjizi i rečeno, ništa nije tako brutalno i nepravedno kao slaba vlada. Na delu je opšta rasprodaja Srbije, pa je i tu, kaže Vučelić, posao malo zapeo, novaca bi se još našlo, ali nam manjka teritorija. Zamislite vladu Srbije u odnosu na koju je i MMF prosrpski orijentisan. Osim neumoljivog registrovanja bezbrojnih obmana i manipulacija, Vučelić na domaćoj sceni detektuje i razobličava zaista neverovatne primere izdaje nudeći čitaocu neku vrstu genealogije političkog nemorala.
Drugi pravac je posvećen razobličavanju zlokobne i presudne uloge stranog faktora u prošlom i sadašnjem razbijanju Srbije. I tu Vučelić kao na dlanu pokazuje kako funkcioniše veza između arogantnih spoljnih neprijatelja i domaćih kolaboranata.
Na trećem, možda najdubljem nivou, Vučelićevi uvodnici ubedljivo sugerišu da se patriotska pozicija prirodno dopunjava socijalnom samosvešću i odgovornošću.“

Milo Lompar

Horizont demokratske levice

Da bismo opisali osnovni lik ove knjige koja na neki način otiskuje i glavnu liniju nedeljnika „Pečat“ koji je punih sedam godina jedan od naših najuticajnijih nedeljnika, mi moramo, kako je istakao Milo Lompar u svom izlaganju, da uzmemo u obzir činjenicu da je u ovoj knjizi dato nešto što pripada celokupnom liku njenog autora.
„Ima jedno mesto u njoj koje, po mom sudu, sažima i u jednu žižu smešta ono što je bitno kako za celinu portreta autora i knjige, tako i vremena u kojem se ona pojavljuje. Odgovarajući u jednoj od svojih polemičkih replika u ovoj knjizi na primedbu da saradnici ‚Pečata‘ vode one bitke koje je njihov urednik devedesetih godina izgubio, Milorad Vučelić kaže: „Pobednika i pobede je kod nas toliko da su Srbiji preostali samo porazi. Ovaj iskaz, pored naše stvarnosti, dotiče i jednu veoma važnu temu koja u mnogo čemu preseca naše istorijsko iskustvo. To je odnos pobednika i poraženih.“
Ta tema, po Lomparu, međutim, pripada složenijem zaleđu na kojem pronalazimo nekoliko tragova.
„Valja odmah reći da to nije slučajno jer i iza, kako je govorio Nikola Milošević, svakodnevnih i praktičnih rasprava često se kriju dublji teorijski sporovi i razlozi. Oni se u ovom slučaju dotiču promene mesta i pitanja o smislu pobede u politici i istoriji. Ta pitanja su od značaja za autorov ukupni intelektualni profil. Taj je profil određen njegovim prethodnim duhovnim iskustvom, onim koje ga je formiralo i oblikovalo. Valja reći da je Milorad Vučelić formiran u sedamdesetim godinama prevashodno u tradicijama ideja demokratskog socijalizma. Ako pogledamo njegov rad na Kongresu kulturne akcije iz 1971, mi ćemo videti dve konstante bitne za to doba: jedna je protest protiv hapšenja i suđenja filozofskim, književnim i umetničkim delima, koja su se tih dana odvijala u našoj stvarnosti, a druga je njegovo raspravljanje o tada važnoj i aktuelnoj temi i odnosu između slobode i odgovornosti. To je horizont ideja koje pripadaju demokratskoj levici. To je ono što je trajno odredilo njegov lik i ono što oslikava njegov angažman. Mnogo od temperamenta u ovoj knjizi, mnogo od stava u ovoj knjizi ‚Ima li ovde Srba‘ pripada levičarskom zaleđu. I to je nešto što oslikava njenu unutrašnju strukturu kao i koloritni profil njenog autora.“
Vučelić je, podsetio je Lompar, u sedamdesetim godinama bio čovek koji je pisao i razmišljao u duhu socijalističkih alternativa i u duhu paradigme koja je uređivala glavninu našega misaonoga toka. U devedesetim, on je bio čovek vlasti, da bi kao urednik „Pečata“ bio čovek opozicije. To pokazuje da je put koji jedan čovek prelazi često skladan i u ritmovima sa putem koji vreme u njemu otiskuje kao svoj trag.
„Ova knjiga donosi u sebi nešto od temperamenta i angažmana socijalističkog, nešto od kulturno-političkog uvida u realnosti i zakonomernosti sveta, i kao bilans svega toga, jedno dalekosežno pitanje: ‚Ima li ovde Srba?‘ Na to pitanje ima svako svoj odgovor, a asocijacije koje se nude samo su merilo zanimljivosti onoga što smo ovde pročitali i sa čim smo se suočili.“

Radomir Uljarević

Svedočanstvo o nama

„‚Ima li ovde Srba?‘ Izvesnu nelagodu osećaju i onaj ko je postavio ovo pitanje i oni kojima je ovo pitanje postavljeno. Jedan od odgovora može da glasi ‚Ima, ali nije to bitno‘ ili ‚I ima i nema‘. Jedan od odgovora mogao bi da glasi i ‚Bilo ih je‘. Srbi se olako, nažalost, odriču Srpstva, to jest sopstva.
Razume se, odriču se samo oni koji bi da žive ugodnije, a znaju da niko ne daje pare zato što je neko Srbin, a s druge strane, ako poričete da ste Srbin, prosto pare pršte. Eto otkud ona nelagoda ako neko ozbiljno priupita ‚Ima li ovde Srba?‘
Kako predstaviti ovaj zbornik kad svaki od 300 tekstova zavređuje posebnu pažnju a i bio je predmet posebne pažnje srpske javnosti? Nema baš mnogo onih koji će se usuditi da u iste korice stave sve ono što su govorili u poslednjem periodu, a Milorad Vučelić dosledno stoji iza svake svoje reči postavljajući jedno isto pitanje: Ima li ovde Srba? Ova knjiga je najbolji odgovor na to pitanje, u stvari, ona samo o tome i brine.
U ovoj knjizi imamo jasan prikaz kako smo prodavali nacionalne i državne interese, a neko drugi će reći da je ova knjiga svedočanstvo kako smo postizali uspehe na putu ka EU. Ova knjiga svedoči koja je bila cena približavanja EU i kako smo slepo sledili zahteve koje su pred nas postavljali oni koji su sa pozicije sile nemilosrdno urušavali Srbiju.
Kada je ovaj autor bio na vlasti, on je zvučao kao opozicionar, a kad je u opoziciji, zvuči kao da je onaj ko ima vlast, pa će reći da ovo nisu nikakvi objektivni tekstovi, nego tekstovi sa ubedljivim autorskim pečatom. ‚Pečat‘ ima taj pečat i to ga razlikuje od drugih.“

[Show slideshow]

1 2 ... 7 ►