„Печат“ је, од извора из обавештајних кругова којима верује и за које верује да су веома упућени у операцију идентификације и хапшења хрватског шпијуна Чеда Чоловића, дошао до информација које бацају додатно светло на овај …
Више
Пише Никола Мартић Реаговања на хапшење хрватског шпијуна последња су коцкица у мозаику који дефинитивно показује да је поново активирана стратегија из деведесетих година прошлог века, када је рушење Србије објашњавано потребом уклањања диктатора Председница …
Више
Драгомир Анђелковић Да нам се у неком тренутку ипак не би догодила „Олуја 2“ и „Олуја 3“, јер Загреб и Сарајево не желе опстанак РС и тамошњих Срба, а Албанци прижељкују да свој барјак забију …
Више
РАЂАЊЕ НОВЕ ХРВАТСКЕ АРИСТОКРАТИЈЕ Пише ФИЛИП РОДИЋ У тренутку када се антисрпска хистерија у суседној Хрватској приближава врхунцу, раније достигнутом само у два наврата – током Другог светског рата и за време Домовинског рата, бивши …
ВишеПише Љиљана Богдановић Шта то глумац говори у Београду, за београдске новине, а не рецимо у Загребу и за тамошње новине? Дан уочи посете америчког потпредседника Београду, усред догађајима прегрејане медијске температуре, и високо вибрантних …
Више
12Милорад Вучелић / главни уредник Ништа боље и уверљивије не говори о томе колико се и како се ми на Балкану и у Европи међусобно разликујемо него упоређене слике и телевизијски снимци из Бусија и …
Више
Усташко дивљање у Книну и Загребу и нереаговање Европе Пише Никола Мартић Порука из Книна Србији истовремено је и бриселска порука Москви. Злослутни дефиле усташа у Книну боље се разуме када се посматра као једна …
Више
Пише Владимир Димитријевић Папини Хрвати би се љутили кад њихов духовни отац не би постао свеопшти светац римокатолицизма, а они су папи и даље „предзиђе кршћанства“ Академик Дејан Медаковић, потомак старе српске породице из Загреба, …
Више
Разговарала Наташа Јовановић Рехабилитујући Алојзија Степинца Хрватска покушава да се ослободи кривице за почињени геноцид Пресуда Жупанијског суда у Загребу којом је Алојзије Степинац ослобођен сваке кривице још један је показатељ, опомена и упозорење да …
Више
Пише Слободан Иконић Уместо обећаним реформама, владајућа десна коалиција више се бавила „домољубљем“ и „националном освешћеношћу“, излажући Хрватску подсмеху, критици и револту, са могућношћу да само после шест месеци изгуби власт и изазове ванредне парламентарне …
Више
Пише Љиљана Богдановић Како Жарко Пуховски, угледни хрватски политички аналитичар и интелектуалац, садо-мазо мерачењем поводом Срба и Србије, заправо инсинуира да је његова земља пакао у којем се као део стратегије и делатне политичке тактике …
Више
Пише Слободан Иконић За отварање преговарачког Поглавља 23 Србија неће морати да промени ниједан од закона, што је Хрватска тражила Стара источњачка пословица каже: „Кад се са неким свађаш, остави места и за помирење.“ Мало …
Више
ПАД КОНСТАНТИНОПОЉА Пише ФИЛИП РОДИЋ Ниједан народ на свету, осим Хрвата и Турака, не слави освајање једног града, иако многи, скоро сви, славе неке победе. Углавном оне које су им донеле ослобођење. Прослава пада Книна, …
ВишеПише Слободан Орловић Јасеновац треба ваљда да постане, поред усташког логора смрти (1941–1945), и комунистички логор одмазде (1945–1951). Историја јесте море података и различитих углова гледања на исте догађаје, али не на штету здравог разума …
Више
Слављење великог злочина (3) Пише Бојан Јовановић Зато што у Хрватској и у Хрвата никада није извршен процес лустрације, злочини над Србима су се могли некажњиво понављати Упркос чињеници да је над Србима извршен геноцид …
Више
Драгомир Антонић Кад се зло једном пусти, тешко га је зауздати. Не зна се где ће завршити, коме ће се о главу обити, где и кад ће се то догодити, али једино сигурно је да …
Више
Добросуседски односи, на којима ЕУ инсистира да би неко био њен члан, најбоље се демонстрирају на условима који се постављају пред Србију у преговорима за њено приступање ЕУ. Све по принципу – што важи за …
Више
Слављење великог злочина (2) Пише Бојан Јовановић Градећи свој идентитет на миту о сопственој жртви коју је поднела супротстављајући се великосрпској агресији, Хрватска прикрива стварну одговорност за почињене злочине над Србима као ондашњој својој конститутивној …
Више
Пише Бојан Јовановић Национално самопотврђивање Хрвата праћено је демонизацијом Срба који се означавају као сметња успостављању етнички чисте државе. Зато се масовним злочином, који је подразумевао убијање, протеривање и покрштавање Срба, настоји да се они …
Више
Милорад Вучелић / главни уредник Последњих четврт века из свих западних престоница и владајућих медија говори се како је неопходно да се народи са подручја бивше Југославије суоче са својом прошлошћу и однегују нову културу …
Више
Пише Никола Врзић Шта стоји иза хрватске одлуке да блокира наставак српских ЕУ интеграција? Драган Марковић звани Палма, председник Јединствене Србије, ако и када (икада) остане без власти, ухлебљење би могао да пронађе као политички …
Више
Због Јасеновца у Загребу кољу „Вјесник“ и истину Пише Никола Мартић „Крунски доказ“ у бомбастично најављеној премијери документарца „Јасеновац – истина“, уз чије поруке се сврстала хрватска држава – да је истина о страдању стотина …
Више
Пише Владислав Панов У актуелном документарном филму хрватског „домољуба“ Јакова Седлара „Јасеновац – истина“ – који се на најбезочнији начин бави прекрајањем историје и података о зверском учинку рада концентрационог логора Јасеновац током Другог светског рата …
Више
Драгомир Анђелковић Шта се крије иза најновије хрватске антисрпске хистерије? Пред 10. април – дан када је под заштитом немачких окупационих снага у Загребу проглашено „ускрснуће Независне Државе Хрватске“ – ако уистину верују у Бога, …
ВишеПише Александар Милановић Како смо у пролеће 2016. дошли у ситуацију да нас више занима стање са ћирилицом у Хрватској него у Србији? Зашто је то тако? Како се тумаче културолошке тенденције у вези са …
Више
Хрватска рампа на евроинтеграције Србије Пише Никола Мартић Тек је данас постало сасвим очигледно колико је отужна била званична државна политика Србије током процеса приступања Хрватске Европској унији, када је тадашњи председник Србије Борис Тадић …
Више
ЖЕНЕВСКИ САСТАНАК – ПРИМЕНА ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА Пише Живадин Јовановић Примена Општег оквирног споразума о миру у Босни и Херцеговини, познатијег као Дејтонски споразум, представљала је важан сегмент спољне политике СР Југославије, почев од 1995. године …
Више
Милорад Вучелић / главни уредник Узалудна је наша трка да достигнемо високе демократске стандарде евроатлантских држава и држава Европске уније. Ти цивилизацијски висови ће нам заувек остати недоступни. Заостали смо безнадежно. Делови опозиције у Србији …
Више
Пише Никола Врзић Шта ће нам донети година која је започела доласком руског ракетног система С-300 у Србију, макар и само у облику макете, и како би Балтик драј индекс морао да утиче на питање …
Више
Пише ВИКТОР МАТИЋ Иако се дан после парламентарних избора у Хрватској 8. новембра чинило да је та држава у коалицији Мост независних листа добила нову политичку звезду, односно такозвани трећи пут између ХДЗ и СДП, …
Више
Пише ВИКТОР МАТИЋ Док су се у предизборној трци Хрватска демократска заједница и Социјалдемократска партија утркивале у негативним порукама према Србији, коалиција Мост схватила је да грађани Хрватске заправо траже корените реформе, те је сада …
Више
Разговарао Никола Врзић Србија треба да води политику која је у интересу наших грађана, а не у интересу других центара моћи Са Милошем Вучевићем, чланом Председништва Српске напредне странке и градоначелником Новог Сада, разговарамо о …
Више
Балканска трка у наоружавању Пише ФИЛИП РОДИЋ После одлуке Хрватске да од САД затражи испоруке новог оружја за своје оружане снаге, сасвим логичан, али неочекиван корак Србије био је да исту ствар тражи од Русије. …
Више
Драгомир Анђелковић Какав приступ регионалној сарадњи, од става према актуелним дешавањима у Подгорици до мигрантске кризе, треба Србији, односно зашто је овај садашњи штетан? Од када смо, после 5. октобра 2000. године, упали у замку …
Више
ЕУ, БАЛКАН И ИЗБЕГЛИЦЕ Пише ВИКТОР МАТИЋ Ако је Самит Европске уније и држава Балкана у недељу 25. октобра требало да пружи одговор на питање да ли ће Унија опстати или не пред огромним изазовом …
ВишеПише Никола Врзић Ако је само 120 хиљада блискоисточних миграната успело да подели Европску унију, шта ће јој се тек десити до краја године, до када ће их у Европу стићи и читав милион? А …
ВишеПише ВИКТОР МАТИЋ Одлука Хрватске да затвори своје границе са Србијом није само део борбе да се ограничи улазак избеглица и миграната, већ се чини и као покушај да се ослаби српска економија и поништи …
ВишеПише Никола Врзић Док Европска унија, под притиском таласа избеглица из Сирије, пуца по шавовима одумирућег Шенгена и ограђује се бодљикавом жицом чак и од саме себе, Србија је избеглице почела организовано да преусмерава на …
ВишеПОСЛЕ ЗАБРАНЕ ЋИРИЛИЦЕ У ВУКОВАРУ Пише Виктор Матић Немогуће је не запитати се каква је судбина друштва које је као централни дискурс своје политичке и друштвене кампање одредило мржњу према другом народу, што је тренутно …
ВишеПише Филип Родић Обележавање 20. година од „Олује“ у Хрватској и Србији још једном је показало колико је дубок и, изгледа, непремостив јаз између две државе и два народа. Док је у Загребу парадирала војска, …
ВишеДрагомир Анђелковић Уништавали су нас и пре Јасеновца – где су у том погледу достигли врхунац и превазишли по морбидности Аушвиц – и после њега у „Олуји“ и ван ње. Намеравају и даље да нас …
ВишеМилорад Вучелић / главни уредник Опростити можемо, али заборавити нећемо и не смемо. Ваља напоменути да је праштање превасходно лични чин онога над којим је злочин почињен. Не може се праштати у туђе име. Жртви …
ВишеУставни суд Хрватске укинуо пресуду Санадеру у „случају Ина – Мол“ За „Печат“ из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ Иво Санадер сада више није осуђеник, него „само“ оптуженик у загребачком истражном затвору Реметинац због случаја „Фими“ Уставни …
ВишеРат је мир, а помирење су нове поделе Пише Филип Родић Пред прославу 20-годишњице од операције „Олуја“ Хрватска се упрегла да покаже да на овај начин не глорификује рат, него мир и уједињење своје територије. …
ВишеПосле дужег мировања, Хрватска се последњих година великим корацима враћа нетрпељивости према мањинама, пре свега српској, да не кажемо усташтву, иако се овде баш о томе ради. На ову тенденцију најновије упозорење упутио је, пре …
ВишеПише Виктор Матић Један од стубова политике владе Србије је добросуседска сарадња као основ за стабилизацију региона. Али, након последњих дешавања на простору бивше Југославије, оправдано је запитати се – има ли Србија партнера за …
ВишеМилорад Вучелић / главни уредник Почетак изгледа овако: свим могућим средствима разбију ти постојећу државу, па макар била велика и моћна као што је био СССР, произведу грађански рат и организују терористичке нападе у једној …
ВишеПише Игор Јовановић У Окучанима се 1. маја окупио цео државни и војни врх Хрватске, хиљаде узбуђених цивила, устрептали ветерани у парадним униформама, јединице Гарде са све сабљама. У Београду, на парастосу у Цркви Светог …
ВишеПише Филип Родић Најновија спорења на линији Београд – Загреб још једном доказују да је Хрватској у односу на Србију дозвољено практично све, док Београд, када се усуди да подигне главу изнад блата и проговори …
ВишеMинистар за рад, запошљавање, борачка и социjална питана Aлександар Вулин изjавио jе данас да остаjе при свему што jе рекао за Хрватску и што jе поручио хрватском премиjеру Зорану Mилановићу и додао да, ако му …
ВишеРазговарао Филип Родић Директор руске невладине организације Фонд за истраживање демократије Максим Григоријев у интервјуу за „Печат“ говори о прогону новинара у Украјини, злочинима и мучењу којем су изложени противници нових кијевских власти, проблемима у …
ВишеРазговарала Наташа Јовановић Велико зло које је наступило у априлу 1941. године припремљено је много раније. Томе у прилог говори сталност великохрватске политике, острашћени национализам Матице хрватске, Југославенске академије знаности, Римокатоличке цркве, политичких странака, интелектуалне …
ВишеПише Др Оливер Антић Скривање чињеница што разоткривају континуитет геноцидне намере и њене реализације, која се само прилагођава промењеним приликама, омогућава ковачима лажне историје да могу да кују оружје до следеће прилике. Зато се само …
ВишеУпркос чињеници да је данашња Хрватска уставно дефинисана као држава настала на антифашизму у Хрватској ни случајно нећете наћи младог човека који би се подичио партизанском униформом; љубитеља црне усташке униформе има безброј Пре неколико …
ВишеВећ сад је јасно да постоји и један прилично хомоген и гласан сегмент хрватског друштва који се новоевропске будућности панично плаши и у последње време испољава видљиву нервозу. Реч је о крајњој шовинистичкој десници и …
ВишеПише Ратко Дмитровић После краћег прекида, за време и после рата, опет у Србији региструјемо већ патолошку снисходљивост и љубав према Хрватској, налазећи је у политици, култури, новинарству, док истовремено Загреб према Београду показује све …
ВишеПише Ратко Дмитровић Само две године после Титове смрти, када је мирна површина братства и јединства југословенских народа тек почела да се благо таласа, два млада књижевника разбила су својим делима дебели зид ћутања над …
ВишеПише: Ратко Дмитровић Због чега се државни издавач Србије одлучио да штампа књиге двојице аутора из Хрватске и Босне, чији ставови без сумње подлежу бар критичком преиспитивању, зашто таква прилика није пружена неком од српских …
ВишеПише Ратко Дмитровић Пре три године и пре неколико дана, на државној телевизији, градоначелник Сплита, другог града по величини у Хрватској, ширио је мржњу и нетрпељивост према Србима, али ни онда, ни данас хрватска држава …
ВишеПише Павле Ћосић Загреб, Сплит, Ријека, 12. 09. 2012. године (Бе92) – После синоћне победе Србије над Израелом и пласманом Србије на „Еуробаскет“, у последњем тренутку, после, како се наводи, већ отписане репрезентације, готово сви …
ВишеПише Недељко Куљић Поводом књиге Василијa Крестићa „Хрватске претензије на Војводину и БиХ од 1848. године до данас“, Зрењанин 2012. Зачета у германско-католичким радионицама као део стратегије ширења римске вере, хрватска политика је историјски коначно …
ВишеПише Ратко Дмитровић Како је могућа сарадња две државе када се у једној од њих, у овом случају Хрватској, јавно говори да припадање мањинском народу, српском, представља поругу и најтежу увреду, и шта у том …
ВишеПише Милорад Вучелић Када чујете неког политичара, аналитичара, телевизијског водитеља, новинара или бриселског функционера да каже како би Срби требало да гледају, не осврћући се, искључиво у будућност, и када на то још додају неопходност …
ВишеПише Миодраг Зарковић Снага хрватског лобија у званичним и незваничним центрима моћи и утицаја у Србији пречесто је долазила до изражаја у 21. веку Као један од водећих публицистичких скоројевића најновије, „Анђелина Џоли“ генерације …
ВишеПише Борислав Микелић, бивши премијер Владе РСК Како је званични Загреб фалсификовао историјске чињенице у вези са антифашистичком борбом за време Другог светског рата и догађањима за време Домовинског рата, и зашто су то прихватили …
ВишеПише Ратко Дмитровић Добро је што су ставови о Јасеновцу и убијању Срба, иако познати одраније, које је изнео анонимни католички свештеник, у Хрватској изазвали бурне и жустре реакције, али није добро, и свакако је …
ВишеПише Ратко Дмитровић Шта се то догодило да иначе смирени и у свакој комуникацији крајње уздржани Иво Јосиповић насрне на Милорада Пуповца речником који према лидеру Српске самосталне демократске странке никада није користио ни Владимир …
ВишеПише Миодраг Зарковић Велика спортска такмичења доприносе слави и угледу Србије, али иста та такмичења, као што се видело и на ОИ у Лондону, беспоштедно користе и српски непријатељи Врло често се спорт и …
ВишеПише Миодраг Зарковић Да ли се икада раније у „Дневнику“ десило да једна земља, било која, буде тако издашно присутна тако разноликим поводима као Хрватска на нашем Јавном сервису? Осим што је необјашњива на …
ВишеПише Милорад Вучелић Увек смо сумњали да ћемо се довинути до задатих и сањаних висина евроатлантских стандарда а, како су ствари сада кренуле, тешко да ћемо закорачити и на само њихово подножје. Ако и будемо …
ВишеПише Ратко Дмитровић Коме и због чега је Вељко Џакула био потребан у Книну као представник Срба из Хрватске, шта је тиме изгубио а шта добио он и његов народ и какав значај за Хрвате …
ВишеПише Угљеша Мрдић Туризам је већ дуго највећа индустрија на свету, са најбржим растом од 7,4 одсто годишње. Српски туристи за путовања годишње потроше око 900 милиона евра, док је укупан приход од туризма у …
ВишеПише Ратко Дмитровић У новијој светској историји само две државе имале су разрађен план, у великој мери спроведен у дело, за уништење одређеног народа. Хитлерова Немачка хтела је да убије и последњег Јеврејина, а Павелићева …
ВишеПише Ратко Дмитровић Што год да покушају, како год да се поставе према међународној заједници и суседним државама, Александар Вучић и Ивица Дачић имаће нерешиве проблеме и наставак понижавања и стагнирања Србије све док не …
ВишеПише Ратко Дмитровић Прошло је осам деценија од једног скупа југословенских комуниста, који је у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава које ће се родити почетком деведесетих Улупао сам …
ВишеПише Ратко Дмитровић После дуго година, у којима је владало правило да се о геноциду над Србима и уопште страдањима тог народа не сме говорити јавно, да се други народи не би узнемиравали и вређали, …
ВишеПише Љиљана Богдановић Шта је у петнаестоминутном интервјуу загребачком „Глобусу“ тачно рекао истакнути светски мислилац Ноам Чомски, и може ли се веровати писању овог листа када преноси наводно убеђење филозофа да савремена европска ситуација погодује …
ВишеПише Ратко Дмитровић У потрази за одговорима на питања због чега је фудбалска репрезентација Хрватске неупоредиво успешнија од српске и због чега Хрвати, за разлику од Срба, „гину“ у дресу са националним грбом, неопходно је …
ВишеПише Миодраг Зарковић Навијачи „коцкастих“ су за време Европског првенства дивљали и по Пољској и по другим земљама, али је прва казнена мера из УЕФА била преблага у односу на очекивања Као у складу са …
ВишеПише Ратко Дмитровић Упадљиво одсуство неприкосновеног лидера Срба из Хрватске Милорада Пуповца са инаугурације председника Николића, наговештава, бар се сада тако чини, за Србе у Хрватској нову и рационалнију политику, ону у којој обе стране …
ВишеПише Ратко Дмитровић Један од најуспешнијих привредника бивше Југославије Борислав Микелић – ослобођен је оптужби у Хрватској, укинута му је казна затвора изречена 1993. године – најављује процесе који ће, нема сумње, побудити велику пажњу …
ВишеПише Ратко Дмитровић Хрватска демократска заједница одбацила је Јадранку Косор и довела на чело бившег обавештајца Томислава Карамарка, који тврди да ће у странку вратити национализам, тражи опрост хрватске јавности због коалирања ХДЗ-а и СДСС-а …
ВишеПише Ратко Дмитровић Шта све чека новог председника Србије у односима са Хрватском, односима које је накарадно, противно свакој државној и простој логици креирао Борис Тадић, дајући службеном Загребу све, а не тражећи од њега …
ВишеПише Ратко Дмитровић Почетком деведесетих, у познатим околностима, неке хрватске породице напустиле су сремско село Хртковце, тај случај је доспео и до Хага, експлоатишу га многи српски непријатељи, али нико се не упушта, а требало …
ВишеПише Ратко Дмитровић Када је Сабор Хрватске под притиском из иностранства укинуо вишегодишње покровитељство над усташким дернеком у Блајбургу, и после Јосиповићевог говора у Јасеновцу, узбуркала се „десна Хрватска“ и новим подметањима, злоупотребљавајући Јевреје, кренула …
ВишеПише Ратко Дмитровић Кад се већ умирите у убеђењу да из Хрватске, после свега, не може доћи ништа што би вам уздрмало нервни систем, појави се измишљотина на граници фантастичног, лаж на нивоу тврдње да …
ВишеПише Ратко Дмитровић Двадесет година Хрватска слави Јосипа Јовића, полицајца који је 1991. године изгубио живот у рано ускршње јутро на Плитвицама, проглашавајући га „првим погинулим бранитељем Домовинског рата“, иако се зна да је то …
ВишеПише Ратко Дмитровић Готово да је заборављено ко је и на какав начин медијски припремао догађаје који ће разбити Титову Југославију, ко је први сатанизовао и Србе и Србију, отварајући простор за све оно што …
ВишеПише Ратко Дмитровић Жестоко, као да се ради о нападу на њихову државу, јединствено и без изузетка, хрватска јавност – од простих гласача ХДЗ-а и СДП-а, до председника Јосиповића и свих водећих интелектуалаца – устала …
ВишеПише Ратко Дмитровић Чекало се када ће се Хрвати укључити у српско-мађарски спор од пре годину дана, изазван постављањем споменика једном од војсковођа Мађарске револуције у Ади, и то се догодило ових дана, постављањем једне …
ВишеПише Ратко Дмитровић „Хрватски хелсиншки одбор“, преко свог председника Ивана Звонимира Чичка, покреће иницијативу у Сабору Хрватске да се законски санкционише изношење „лажних података“ о томе да је у концентрационом логору Јасеновац убијено преко пола …
ВишеПише Ратко Дмитровић То што су име Загреба пронели светом, основали чувену школу цртаног филма, донели у Загреб „Оскара“ није помогло тројици легендарних цртача, мајстора филма, да живе мирно у новој хрватској држави, па су …
ВишеПише Ратко Дмитровић Највеће село у Далматинској Загори, Кистање, српско пребивалиште од давног времена, изузетно богате историје, опет је у центру пажње, али не због Јове Опачића, као пре 22 године, већ зарад српско-српског сукоба …
ВишеПише Властимир Вујић Да ли ће затварање случаја компаније МОЛ у Мађарској, која је осумњичена за подмићивање од 10 милиона евра Ива Санадера у препуштању управљачког права над ИНОМ, утицати и на судбину некадашњег хрватског …
ВишеПише Ратко Дмитровић Различите околности избациле су поново у жижу јавности двојицу људи чији се крвави трагови из деведесетих година виде и данас, а који су пре рата живели мирно, за друге готово неприметно, ничим …
ВишеПише Ратко Дмитровић Од бројних феномена које налазимо у политичком и друштвеном животу ових простора, однос загребачких Јевреја према новој Туђмановој држави свакако спада међу најинтересантније, тим пре што такав однос није забележен у Београду …
ВишеПише Ратко Дмитровић У данашњој Хрватској није мала невоља проносити и величати хрватство и католичанство, а презивати се Митровић. У тој муци чак се и књигама покушава доказати да су славне харамбаше и сердари далматинских …
ВишеПише Ратко Дмитровић Догађаји на и око Европског првенства у рукомету, одржаног у Србији, натерали су нову хрватску владу да покаже какву ће политику водити према Србији и Србима уопште, а оно што је виђено …
ВишеПише Ратко Дмитровић Пошто са службених српских адреса није дошла ниједна реч замерке, ни оспоравања, Хрватска улази у Европску унију као чедна и невина земља утемељена на антифашизму, са високим степеном права и слобода националних …
ВишеПише Мирослав Стојановић Последњи покушај бившег немачког шефа дипломатије да поводом двадесет годишњице признавања хрватске и словеначке независности оповргне оптужбе „српских националиста“, како су он лично и његова земља готово пресудно утицали на растурање Југославије …
ВишеПише Ратко Дмитровић Због чега је високорангирани службеник Католичке цркве у Хрватској, државни војни ординаријус, безбожницима приписао рат и шта о томе „кажу“ две значајне, капиталне књиге, написане руком Хрвата, а незванично забрањене у Хрватској …
ВишеПише Ратко Дмитровић Док су у центру Загреба, у цркви Преображења Господњег, Јосиповић и Милановић са Србима прослављали Бадњак, недалеко одатле легендарни кошаркаш, један од најбољих у бившој Југославији, Никола Плећаш, чекао је Божић уз …
ВишеПише Ратко Дмитровић Само једном човеку, у новијој хрватској историји, идеолошко и политичко питање било је важније од националног, хрватског, а меру људског и моралног кредибилитета одређивао је и кроз однос према Србима у Хрватској …
ВишеПише Ратко Дмитровић Примопредају власти у Хрватској обележио је чин освете најбољег и најпопуларнијег уредника Другог дневника „ХРТ“-а, партији која га је почетком деведесетих довела у позицију да се одрекне свог српског порекла и тако …
ВишеПише Ратко Дмитровић Ако Србија и службени Београд заиста имају потребу да виде праву, већинску Хрватску, Хрватску са којом ће се сусретати на свим пољима друштвеног и политичког деловања, онда у „Београдску арену“ што пре …
ВишеПише Ратко Дмитровић Ако и кад Срби буду тражили више од онога што данас имају у Хрватској, а немају ништа, наследник Јадранке Косор може да их упита што то нису тражили, односно узели, док су …
ВишеПише Ратко Дмитровић Све је у Хрватској могуће, па и то да једна заиста херојска акција српских партизана са Кордуна, предвођених Хрватом, Већеславом Хољевцем, овековечена у форми играног филма, после деценијске славе буде обележена као …
ВишеПише Ратко Дмитровић Страшну и тешко појмљиву мржњу, коју је деведесетих година према Србима јавно ширио сарајевски глумац Емир Хаџихафизбеговић, Срби су заборавили, али није заборавио један травнички Хрват, казалишни стваралац, који је за ту …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Slavko je bio oficir u štabu legendarnog feldmaršala Svetozara Borojevića, ratovao je sa njim, a onda se priključio armiji Kraljevine SHS. Njegov sin, Eugen, organizovao je atentat na kralja Aleksandra u Marselju, …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Službeni Beograd je prećutao sramnu odluku ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Tomislava Karamarka da zabrani otkrivanje spomenika pobijenim srpskim civilima u selu Golubić, kod Knina, dok je za jedan razbijeni „hrvatski“ prozor u …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Ono što se danas podrazumeva pod hrvatskom levicom nije ništa drugo do nastavak puta jednog čoveka koji je u svom životu bio odani saradnik i Lava Trockog i Ante Pavelića Hrvatska je …
ВишеPiše Uglješa Mrdić Zašto Srbija uvozi genetski modifikovanu hranu iz Hrvatske? Srbiji i dalje preti opasnost od uvoženja genetski modifikovane hrane. Jedna od najvećih opasnosti po srpsko stanovništvo kada je u pitanju prehrambena industrija je …
ВишеPiše Aleksandar Đaja Izjavom o ljubljenju sa J. Kosor – Boris Tadić se možda poneo prema estradnim manirima Berluskonija i Sarkozija, smatrajući to modernim načinom ponašanja jednog predsednika. Da nije samo male i nebitne razlike: …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Hrvatska i dalje tumara između ustaštva koje je u većini i antifašizma koje je službena i ustavna odrednica moderne Hrvatske, antifašizma svedenog na grupu staraca u desetog deceniji života koji su za …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Za razliku od drugih srpskih političara Milorad Dodik ima sposobnost da iz lokala sagleda globalnu sliku i svoju ulogu u njoj. To mu je omogućilo poziciju državnika, iako nema državu, čoveka realno …
ВишеPiše Radosav Berbatović Počelo suđenje američkoj firmi „L-3 MPRI“ za podršku Hrvatima tokom zločinačke akcije „Oluja“ u leto 1995. godine Čikaški Federalni sud prihvatio je da sudi firmi „L-3 MPRI“ za saučesništvo u masovnom ubijanju …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Posle boravka Angele Merkel u Zagrebu i Beogradu valjda je i poslednjem Srbinu jasno da za položaj malih naroda u međunarodnom poretku uopšte nije važna istorija, fašizam i antifašizam, uloga zločinca ili …
ВишеPiše Božidar Vučurević Nekadašnjem gradonačelniku Trebinja naglo se pogoršalo zdravstveno stanje i u sredu je prebačen u Zemunsku bolnicu na neurohirurško odeljenje, gde je priključen na aparate i infuziju Nekadašnjem gradonačelniku Trebinja Božidaru Vučureviću pozlilo …
ВишеPiše Branko Radun Suština dizanja medijske kuke i motike na vlasnika „Pinka“ jeste odbrana Hrvatske u srpskim medijima i strah da nas neko, ne daj Bože, ne proglasi za nacionaliste. Slučaj Mitrović, tako, po razmerama …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Dok god službeni Beograd bude odbijao mogućnost javnog i jasnog definisanja karaktera rata vođenog početkom devedesetih na tlu Jugoslavije, dotle će svako ko za to bude imao volje trljati nos srpskim zvaničnicima, …
ВишеPiše Uglješa Mrdić Tako jednodušne pohvale državnom rukovodstvu Srbije nisu se ovde čule od aprilskog hapšenja Božidara Vučurevića, kao i majskog hapšenja generala Ratka Mladića Hapšenje nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića u Republici …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Beogradski „nezavisni novinari“ odbijali su i danas odbijaju mogućnost da govore i pišu o zločinima nad Srbima. Za njih je svaka informacija da se takvi zločini uopšte događaju narušavanje principa novinarske neutralnosti. …
ВишеPiše Nataša Jovanović Ako je more plava grobnica, Šaranova jama, kao i druge znane i neznane Velebitske kraške jame to svakako nisu. To su jame na čijem dnu još uvek leže ostaci tela članova naših …
ВишеPiše Nataša Jovanović Istoričari iz celog sveta okupljeni na konferenciji posvećenoj zanemarenoj temi stradanja 40.000 Srba, Jevreja i Roma u Jadovnu složili su se da je istraživanje i evidentiranje žrtava nastradalih u NDH neophodno kako …
ВишеRazgovarala Nataša Jovanović Kome nije stalo do istine o zverskim mučenjima u Jadovnu, ko briše istorijsko sećanje, zašto su stradališta postala izletišta, te mogu li se na tome temeljiti dobrosusedski odnosi, za „Pečat“ govori predsednik …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Hrvatska ovih dana u Dubrovniku obeležava 300 godina od rođenja „najvećeg hrvatskog znanstvenika, jednog od najznačajnijih Hrvata“ Ruđera Boškovića, preskačući objašnjenje kakve to veze Bošković ima sa Hrvatskom i Hrvatima kao narodom …
ВишеPiše Ratko Dmitrović U Titovoj Jugoslaviji, u kojoj su hrvatski kadrovi, potpomognuti Slovencima, držali glavnu reč i određivali smerove ideoloških kretanja – nikome nije padalo na pamet da i spomene film o Jasenovcu, iz razloga …
ВишеOvih dana u centru Zadra možete naići na poruku Srbima koja podseća na daleku prošlost toga grada, na jednog čoveka koji je u Zadru udario temelje mržnje prema pravoslavlju, ali i na događaj od pre …
ВишеPiše Dejan Lukić Godinama skrivan u mišjoj rupi, iza visokih zidova u kompleksu na domak Islamabada, vođa Al Kaide je bio već odavno operativno beznačajan, bez praktičnog uticaja na „bojnom polju“: Mit Bin Ladena poništio …
ВишеTAJNA ILI POLITIČKA SENZACIJA? Naime, Bilandžić je godinama održavao lične kontakte sa ključnim akterima jugoslovenske državne zajednice i jugoslovenske drame, u završnoj fazi. Sa nekima je bio i kućni prijatelj, sa Tuđmanom, na primer, i nema sumnje da je svedok značajnih procesa koji su doveli do jugoslavenske krize, a potom i njenog krvavog raspada. Internetsko čitanje i objavljeni delovi knjige „Tito i kraj druge Jugoslavije“ navode na zaključak da je Bilandžić, onakav kakav jeste, jeguljast i prilagodljiv svakoj situaciji, u značajnoj meri pomutio čistoću hrvatske službene istorije i postavki o raspadu Jugoslavije. Njegova tvrdnja da je Tito bio svestan crne budućnosti Jugoslavije - a da su Hrvati i Slovenci, predvođeni Bakarićem i Kardeljom, Jugoslaviju doživljavali kao nužno zlo - predstavlja snažan udarac teoriji koja kaže da je Jugoslaviju razbio Slobodan Milošević i težnja službenog Beograda da napravi nekakvu veliku Srbiju. Da li je Bilandžić ovo uredio svesno? Teško pitanje. Dušan Bilandžić je vrlo intrigantna i složena ličnost. Služio je idejama i ljudima, bio interesantan predstavnicima raznih uticajnih sila iz Evrope, sa nekima je održavao stalne kontakte i zauvek će ostati tajna šta je sve ovaj čovek radio u svom dugom i interesantnom životu. Među tim enigmama je i odgovor na gornje pitanje. Realno, Bilandžić nije otkrio tajnu, njegove tvrdnje ne predstavljaju istorijsko-političku senzaciju, odnos Hrvata i Slovenaca prema Jugoslaviji odavno je poznat, kao i odnos njihovih političkih elita, ali ono što je u ovom slučaju interesantno bez sumnje je činjenica da sve to iznosi jedan posmatrač i kreator tih događaja sa hrvatske strane. Bilandžić je uz ostalo bio i Tuđmanov savetnik i saradnik početkom devedesetih. ŠTA SE DOGODILO 1928? Ovde je Dušan dragocen jer je, svesno ili nesvesno, na površinu izvukao jedan događaj iz 1928. godine. Taj događaj hrvatski istoričari iz vrlo razumljivih razloga potpuno ignorišu, a srpski mu ne pridaju dovoljnu pažnju. Taj događaj je ključan u analizi uzroka raspada Titove Jugoslavije i jednostavno je neobjašnjivo zbog čega se u svakoj (ali bukvalno svakoj) raspravi o jugoslovenskom građanskom ratu devedesetih godina ne polazi od 1928. godine. Šta se tada dogodilo? Dogodio se Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije. Održan je u Nemačkoj (Drezden) i objašnjava sve ono što se već od 1945. godine zbivalo u Jugoslaviji. Četvrti kongres KPJ bez ostatka i bez rezerve postavio je Komunističku partiju Jugoslavije na antisrpsku poziciju, a kao njene osnovne zadatke utvrdio razbijanje Jugoslavije i stvaranje novih samostalnih država, pre svega Slovenije i Hrvatske, kao i „nezavisne ujedinjene Albanije“. Podsećam, to se događa 1928. godine. Nikada kasnije, ni na jednom od kongresa koji su zatim sledili Komunistička partija Jugoslavije nije menjala program iz Drezdena. Razbijanje Jugoslavije i stalna borba protiv Srbije i Srba kao „hegemonističkog naroda“ bila je okosnica delovanja KPJ, kasnije SKJ. Zbog čega je onda 1945. godine Jugoslavija opstala, doduše ne više kao kraljevina, već kao socijalistička federacija, pošto su iz građanskog rata komunisti uspeli da izađu kao pobednici? Odgovor je vrlo jednostavan; Tito je shvatio da drugačije rešenje u novonastalim okolnostima nije moguće iz više razloga, a jedan od njih su interesi velikih sila i nova konfiguracija Evrope posle Hitlera. To je bilo jasno već 1943. godine, posebno kada je Italija kapitulirala. U tim okolnostima zaključci iz Drezdena nisu mogli da se sprovedu, o tome se nije moglo ni razmišljati pošto je Hrvatska - 1928. godine na Četvrtom kongresu zamišljena kao samostalna i nezavisna država - ceo Drugi svetski rat bila najverniji Hitlerov saveznik. Dakle, rukovodstvo KPJ uoči Jajca modifikuje ciljeve iz Drezdena, formira okvir nove države, federalnog tipa, ali i to kao međufazu koja će se okončati Ustavom iz 1974. godine. Taj akt bio je poslednji čavao u poklopac sanduka, u kojem je već polumrtva ležala jugoslovenska ideja i Jugoslavija kao jedinstvena država. KOME JE KOMUNIZAM DONEO DOBRO? Današnje mlađe istoričare, sklone upornom i pedantnom istraživanju komunističke istorije Jugoslavije, uz pretraživanje tona autentičnih dokumenata, fascinira otvorenost slovenačkih i hrvatskih kadrova u pogledu upitnosti postojanja Jugoslavije. Tako je pre možda desetak godina pronađen dokument koji kazuje da je Edvard Kardelj još krajem šezdesetih, na jednom skupu užeg kruga rukovodstva slovenačkih komunista, rekao da Slovenci Jugoslaviju shvataju kao haustor u koji su se sklonili dok ne prođe nevreme. Isto tako bezbroj je pisanih tragova istupa hrvatskih komunista, oni su tvrdili da hrvatski narod nikada nije bio za jugoslovensku državu, da su Hrvati i Prvu i Drugu Jugoslaviju prihvatali kao jedino moguće rešenje u datom vremenu ili kao manje zlo. Svestan da bi njegova knjiga, u kojoj se hrvatska strana predstavlja kao antijugoslovenska, mogla nauditi Zagrebu, Dušan Bilandžić neke istorijske događaje tumači suprotno od njihove suštine i daje im potpuno drugi predznak. Tako smenjivanje Aleksandra Rankovića predstavlja kao obračun sa srpskim nacionalizmom, što je notorna glupost i za površne poznavaoce ovog događaja. Ranković je bio sve samo ne srpski nacionalista, naprotiv, a uklonjen je zbog otpora decentralizaciji i razvodnjavanju saveznih institucija, prenošenju njihovih nadležnosti na republički nivo. Tražeći opravdanje za ponašanje hrvatskog i slovenačkog rukovodstva, za njihovo antijugoslovensko delovanje, Bilandžić, a šta bi drugo, navodi strah od srpskog hegemonizma. Posebno je to, tvrdi on, došlo do izražaja kada su srpski komunisti sklonili Marka Nikezića i Latinku Perović. Njih dvoje Bilandžić predstavlja kao istinske srpske liberale, pregaoce u nastojanjima da se stvori „nova Srbija široko demokratizovana“. I žalosno i smešno. U vreme tih liberala u Srbiji je zabranjeno više novina, knjiga, predstava, filmova...nego u bilo kojem drugom vremenu. Dušan Bilandžić, ponoviću, nije u svojoj knjizi doneo ništa novo, samo je opomenuo Hrvate kako imaju krupne razloge da poštuju i hrvatske i srpske komuniste bez kojih, valjda je sada to jasno, ne bi imali državu. Etnički čistu, bez Srba. Onim Srbima koji i dalje veruju da im je komunizam doneo nešto dobro neće pomoći ni knjiga „Tito i kraj druge Jugoslavije“. Takvima pomoći nema.
ВишеPiše Ratko Dmitrović U naporima da objasne odakle dolazi antihrvatsko delovanje na međunarodnoj sceni, deo uticajne hrvatske javnosti okrenuo se teoriji zavere koristeći postavke bivšeg visokog oficira Jugoslovenske narodne armije Prvi veliki talas burnih reagovanja …
ВишеPiše Vlastimir Vujić Prošla je polovina mandata mađarskog predsedavanja Evropskom unijom. I dok je Brisel tu „vladavinu“ ocenio sa „dva minus“, zvanična Budimpešta samu sebe je ocenila vrlo visokom četvorkom Za protekla tri meseca otkako …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Kako je Ivan Zvonimir Čičak još jednom uleteo u zamku koja čeka svakoga čiji je cilj da ospori ili relativizuje ulogu Srba u Drugom svetskom ratu i zbog čega se prisetio maspokovske …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Ko je i zbog čega dao nalog terenskim aktivistima aktuelnog popisa u Hrvatskoj da Srbe iz pravoslavlja prevode u grkokatolike i u kakvoj je to vezi sa procesom koji se u 19. …
ВишеPiše Uglješa Mrdić Hapšenje ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića pokazuje da je i dalje na snazi pokušaj Hrvatske i nekih zemalja međunarodne zajednice da se sve srpsko ratno rukovodstvo, vojno i civilno, prikaže kao zločinačko …
ВишеDemokratska stranka Srbije optužila je danas vlast u Beogradu da sprovodi selektivnu pravdu i da hapšenje Srba i istovremeno puštanje Hrvata i Bošnjaka zbog učešća u istom građanskom ratu, izaziva ogorčenje i osećaj nepravde i …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Srbima je ceo dvadeseti vek protekao u tumaranju od nemila do nedraga, od jedne do druge nesreće i poraza, a sve zbog nedostatka jasnih političkih ciljeva i ideja, kakvih je bilo u …
ВишеPiše Nenad Nikolić Priroda srpskohrvatskog jezika kako ga u knjizi „Jezik i nacionalizam“ predstavlja Snježana Kordić, onemogućava razumevanje uloge srpskog jezika u kulturnim i političkim tokovima na Balkanu, istovremeno otvarajući prostor za ono čemu se …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Uz Srbe, čiji je posredni i neposredni doprinos hrvatskoj istoriji i kulturi veliki i nesporan, ogroman je broj izuzetno značajnih ličnosti u hrvatskom nacionalnom korpusu, hrvatskih državotvoraca, nacionalista, umetnika… koji nemaju hrvatsko …
Више
Гoтoвo шoкaнтнo нa хрвaтску jaвнoст дeлoвaли су нeдaвнo oбjaвљeни пoдaци o тoмe кaкo су Aмeрикaнци и Eнглeзи зa врeмe Другoг свeтскoг рaтa глeдaли, и joш увeк глeдajу, нa чeтникe и гeнeрaлa Дрaжу Mихaилoвићa Пишe Рaткo …
ВишеPiše Filip Erceg U Hrvatskoj već dve nedelje traju protesti građana organizovani preko „Fejsbuka“, po svom sastavu heterogeni, sa vrlo snažnim antikapitalističkim porukama i samo jednim jasnim ciljem: „Jaco odlazi!“ Proljeće u Lijepoj našoj počelo …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Kako je ministar Srećković, čini mi se slučajno, bacio službenoj hrvatskoj politici zalogaj koji ovi bez obzira na od ranije poznate apetite nisu uspeli ni da sažvaću, niti da progutaju Službenu istoriju, …
ВишеPriredila Ljiljana Bogdanović Srpska imovina, podrazumijevajući i cjelokupnu kulturnu i duhovnu baštinu, je opljačkana, oštećena ili potpuno uništena….Hrvatski etnocid nad Srbima je realizovan, ali ne i okončan. Apsurd je u tome što će, najvjerovatnije, Hrvatska …
ВишеPiše Milorad Vučelić Protivrečja i misterije poglavlja 23 Poštovana gospodo, Obraćam vam se uoči predstojećeg odlučivanja o pristupu Republike Hrvatske EU zakazanog za 11. mart ove godine. Zvanično, tog datuma bi trebalo da bude saopšten …
ВишеPriredila Ljiljana Bogdanović Prema dokumentima i saopštenjima izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske, i autorima Milojku Budimiru, Jovanu Kablaru, Đuru Kuljaninu i Milanu Vojnoviću Za vreme poslednjeg građanskog rata iz Hrvatske je proterano više …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Da stepen obrazovanja nije garant pravom sagledavanju određenih događaja, a posebno da ne podrazumeva hrabrost, bolje od drugih svedoči ponašanje Srba intelektualaca u Zagrebu, onih meseci kada su njihovi sunarodnici u provinciji …
ВишеPiše Ratko Dmitrović U 16. veku bečki dvor je puste delove današnje zapadne Hrvatske naselio narodom iz Senja i okoline, sa prostora Glamoča, Srba i Unca dajući mu velike povlastice uz obavezu da brane carevinu …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Mržnja je osećaj koji čoveka uvodi u mračni deo njegove ličnosti ali je, istovremeno, i stanje iz kojeg može da sevne istina. Tako je, ovih dana, na jednom banalnom slučaju, srušena gotovo …
ВишеPiše Ratko Dmitrović Jedno hapšenje na granici Hrvatske i Bosne i jedno premlaćivanje u centru Zagreba po ko zna koji put otvorilo je potrebu za traženjem odgovora na pitanje do koje mere može da ide …
ВишеRazgovarali Milorad Vučelić i Ljiljana Bogdanović Dok američki stratezi budu muku mučili sa pitanjem kako da unište virus zla koji Srbi u sebi nose, opasnost za njih od gerilskog rata – u nekom novom sukobu …
Више
Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
