Књиге

Размена дарова

Пише Милан Р. Симић

Збирка огледа Драшка Ређепа Конкретни читалац јесте књига која не дозвољава да заборав буде једина наша постојбина, како је мудро записао Душан Матић. Јер, читајући ову збирку, сазнајемо ко је дискретни сведок књижевности, када се књига отвара на правој страни и како изгледа размена дарова између писца и конкретног читаоца. И, ако прихватимо Унамуново мишљење да – „Историја, оно једино што је живо, јесте вечна садашњост, неухватљиви тренутак који пролазећи остаје, који остајући пролази, и књижевност није ништа друго до смрт. Смрт из које други могу узети живот“ – ондa је јасно зашто нам се рукопис Драшка Ређепа отвара и нуди као резултат његове посвећености писаној речи без граница, као његов живот који јесте узет из саме богате српске књижевности и уметности уопште. Ређеп пише о књигама Милорада Павића пре него што је он обасјан звездама књижевне славе, он бди над рукописима Павла Угринова и Александра Тишме, прати књижевно умеће Драгана Великића и Светлане Велмар-Јанковић, тумачи значајно дело Данила Киша, Мирка Ковача и многих других најостваренијих писаца, тако све до романа Мирка Демића Ћилибар, мед, оскоруша, који је „положен“ уз наслов за незаборав: „Воће Шекспирово, писма узнемирена, садашња“. А када већ поменусмо наслов за незаборав, да кажем и ово: Ређеп, у напомени, вели: „Наслови припадају остварењима неколико нараштаја, са ауторовим чврстим уверењем да је једино вертикална генерација достојна животне пажње, читалачке и посебно.“ Напомену читамо уз промисао да се тачно разумемо, зато, за вашу душу, бирам Ређепове „наслове“ из ове пребогате „кошнице речи“. То су: Фантоми, европска ноћ, Марко Ристић; Угринов, роман одрешеног језика; Међувреме, отворени прозор, Угринов; Нежни сигнали бола; За два читаоца одједном; Симетрија као коб; Сан отровних огледала или Павићева Кабала; Поподне, замишљеност, иста; Умни гост, празници, Миодраг Павловић; Кругови ништавила и дуга живота; У временима сасвим очајним; Митологија и судбина; Никејски прозор Горана Петровића… Довољно је да следимо траг ових наслова и већ смо неприметно отпочели праву читалачку авантуру коју нуди ова збирка критичких расправа, али и личних коментара о филозофији писања, рату у прозним делима, присуству (не)морала и еротике у књижевности, о приликама и неприликама „оног доба“ које нас прати укорак те нам се и саме границе времена чине неизвесним. Јасно, ово јесте и реч о врховима српске прозе, реч увек „новог и неочекиваног“ Драшка Ређепа, који је годинама трагао за својом „скроз и скроз књигом“ не би ли се овековечио у њој као и она у њему!

ЗБОРНИК

Пакао украјине: табу или…

Идеја да се приреди зборник радова „Украјинско питање данас“ настала је у Белорусији октобра 2014. године, током разговора приређивача са професорима Кирилом Шевченком и Александром Гронским из Минска о овом проблему, а на маргинама једне научне конференције. Сматрали су да је потребно додатно осветљавање украјинског питања, јер у Србији и на Балкану нема довољно знања о томе, што сведочи и податак да, иако криза траје, нема монографија и тематских зборника, чак ни у оквиру Српске православне цркве, на ову тему. Као да је реч о табуу, иако је Украјина и словенска и православна држава блиска Србима. Посебну чар промишљању украјинског питања овим истраживачима дало је постојање паралела у дезинтеграцији српског и руског етничког простора, при чему су „дезинтегратори“ имали више успеха међу Србима. Велику подршку реализацији овог зборника дао је и (српски) академик Иван Чарота из Минска.
Зборник је изашао у невеликом тиражу од 500 примерака, јер није било помоћи, како истиче Милошевић – ни од кога. Ово приређивач није изговорио да би оптужио или посрамио било кога, односно да би се похвалио, већ да нагласи да поменута група, заједно са преводиоцима и лекторима, немајући шта друго да поклони братском руском народу и научној истини, сем свог рада на овоме зборнику, тј. указивања на истину у украјинском питању, то је и учинила. Од срца.
Осим кратког предговора, зборник садржи 12 научних радова једанаесторице аутора, из Белорусије, Русије, Србије и Украјине. Уводну реч дао је Александар Огордников из Санкт Петербурга питањем „Да ли је тако једноставно украјинско питање?“ и одговором на њега. Други део зборника „Украјинско питање данас“ посвећен је паралелама Украјина – Југославија.
Зборник се може наручити на телефон 064/2243-349.

 

Антоније Ђурић:  Жене солунци говоре

„Evro-Giunti“,  Београд, 2014.

Потресно сведочанство о храбрим и одважним кћерима Србије које су браниле образ и част свог народа у Првом светском рату, о којима је светска штампа писала са дивљењем, а чувени француски генерали, попут Франше д‘Епереа, у њима видели велику узданицу за одбрану од непријатеља. Светска штампа доносила је њихове слике на својим насловним странама и са дивљењем извештавала о јуначким подвизима велике Милунке Савић, српске Јованке Орлеанке, и Софије Јовановић, чувене бранитељке Београда. Антоније Ђурић приповеда нам о подвизима и јунаштву одважне Василије Вукотић, ћерке Сердар Јанка Вукотића, Наталији Бјелајац, храброј Словенки која је напустила родни Марибор и пошла да брани српску земљу. Ту су и приче о Марици Савић, Милосави Перуновић, Ленки Рабасовић и многим другим хероинама које су преживеле све страхоте Албаније и храбро закорачиле на Солунски фронт како би учествовале у ослобађању своје вољене отаџбине…

Х. В. Јансон: Историја уметности

„Вулкан издаваштво“, Београд, 2014.

Ново издање књиге Х. В. Јансона, које је приредио и допунио његов син Ентони, доноси бројне корекције, разраде, допуне и актуализације основног текста ове капиталне књиге, која је сада раскошнија и обухватнија – има нови дизајн, најновије библиографије, податке о нових 98 уметника, изнова написану хронологију догађаја, именик значајних музеја и архитектонских споменика, пружа увид и у историју примењених уметности и архитектуре, са битним референтним текстовима који указују на историјске проблеме музике и театра, као и допунама из историје фотографије и нових уметничких медија. Књига на јасан, прегледан и информативан начин уводи читаоца у широко подручје историје уметности од праисторије до постмодерне. Посебне интерпретативне измене урађене су у подручју религиозних, митских, теолошких, филозофских, естетичких и теоријских тумачења уметности и архитектуре кроз историју.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *