Документи

Пише Мило Ломпар У посредној и запретаној вези са Црњанским, Раичковићеви дневнички стихови се појављују као прецизни – јер су готово прозни, испрекидани прозним реченицама, расути – и у камену клесани трагови основног искуства   …

Пише Владимир Димитријевић Ову, 2012. годину, тачно сто година после славног ослобођења Косова и Метохије (1912), дочекујемо са луменима који у Турској виде савезника, и уживајући у милим нам турским серијама због чега се јунаци …

Разговарала Биљана Ђоровић Западни Нострадамус ексклузивно за „Печат“ предвиђа шта ће нам се дешавати 2012. године   „Када би Нострадамус данас био жив, тешко би могао да одржи корак са Џералдом Селентеом, NY Post оснивачем …

Пише Драгомир Антонић При крају 19. века, отварање Србије према „Европи“, тј. Аустроугарској царевини, учинило је да благородни, простодушни, сиромашни, незлобиви Божић Бата изгуби примат пред појавом римокатоличког Вертепа. Једноставно, Божић Бата је проглашен старомодним …

Пише Љиљана Богдановић Да ли управо потписани билатерални Споразум САД-а и „државе“ Косово о заштити културног наслеђа упозорава како заборав, пропусти и превиди, уз често бесмислену кооперативност наше државе, па и цркве, могу једног дана …

Пише Александар Дунђерин Како се „Хришћански културни центар“ Радована Биговића укључио у ЕУ пропаганду у Србији?   Готово сва истраживања показују, а скоро сви медији преносе да број евроскептика у Србији из месеца у месец …

Пише Љиљана Смајловић У Викиликсу постоји депеша из раног децембра 2009. године у којој се детаљно препричава како је Ангела Меркел још у новембру 2009. године рекла Борису Тадићу – немате још шансе да постанете …

Пише Милован Данојлић Рачунамо с Русијом, и тај нам се рачун чини природан и саморазумљив; а може ли она рачунати на нас? Докле ће садашње осећање топле наклоности према њој трајати?3акључили смо, одједном, да на …

Пише Мило Ломпар Књижевност није само подручје духа на којем се он лако и успешно кретао него је књижевност и конститутивно својство његовог духа, она припада природи његове рефлексије и у случајевима када је Слободан …

Пише Владимир Димитријевић Ми у убрзању историје видимо нешто противприродно, демонско. Човек није створен да живи на тај начин. И заиста, 20. век, век највећег прогреса (убрзања историје за које се оптимистички веровало да ће …

Пише Часлав Д. Копривица Није случајно што за њим остају и велико дјело и узоран живот, јер он се вазда трудио око онога трајнога, остајућега. Зато је његово писано дјело произлазило из његовог животног дјела, …

Пише Биљана Ђоровић     Пред нама се управо сада воде ратови програмирани у лабораторијама врлог Новог света, чији  најмрачнији планови стреме одузимању слободе као једине условности од које зависи наша људскост, као и претварању планете …

Због овог излагања поводом расправе о уставним амандманима у марту 1971. године, професор Ђурић је одстрањен са Правног факултета и пресудом Окружног суда у Београду, 17. јула 1972. године, осуђен на казну строгог затвора у …

Разговарала Драгана Марковић Поводом годишњице од смрти Живојина Павловића (29. новембра 1998) објављујемо разговор са Љубом Поповићем, у којем наш прослављени сликар говори о сарадњи и пријатељству са најзначајнијим српским редитељем црног таласа у југословенској …

Разговарала Зорица Зец Поводом годишњице од упокојења Његове светости патријарха српског господина Павла, 15. новембра 2009. године, објављујемо разговор са оцем Вукашиновићем, једним од приређивачем „Сабраних дела патријарха Павла“   Издавачки фонд „Архиепископије београдско-карловачке“ је, …

Приредио и превео са руског Владимир Димитријевић Овај документ, као збир етичких принципа и правила која би требало да важе у економији, усвојен је на завршном пленарном заседању Осмог светског руског народног сабора, одржаном у …

Пише др Оливер Антић Још у докторској дисертацији „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“, коју је 1924. године одбранио у Грацу, Иво Андрић био је свестан опасности џихада у цивилизацијском смислу   …

Пише Владимир Димитријевић Следећe, 2012, навршава се сто лета од када је Милан Ракић у четничким редовима војводе Вука кренуо, с пушком у руци, да ослобађа Косово и Метохију. Ове, 2011, навршило се седамдесет година …

Пише Наташа Јовановић Крсни ход Богородице Табинске по Србији Појављивала се у смутно време. И нетом, остављајући иза себе чудесну благодат излечења, нестајала. Икона Табинске Мајке Божје којој је цар руски даривао златне кочије и …

Пише Владимир Димитријевић Овог 20. октобра 2011. године навршава се седамдесет година од када су Хитлерови представници европске цивилизације и културе у Србији показали право лице Западне Европе, стрељајући децу у Крагујевцу само зато што …

Пише Александар Дунђерин Да ли је Гадафи боље разумео Црњанског него ми? „Ламенту над Београдом“ (1956), последњој песми Милоша Црњанског, химни која у романтичарском маниру метафоризује смрт (веле)града, и, његовог, песника, налази се прегршт алузија …

Пише Наташа Јовановић Представљање књиге „Љетопис косовског распећа“ митрополита Амфилохија у „Коларцу“ Бежали су пред острвљеним хордама Шиптара остављајући иза себе метохијску земљу у пламену. Били су то дани када је нестајао један свет и …

Piše Nataša Jovanović Ova knjiga je zaustavljena slika jednog stradanja, bezvremlja, za svako vreme i za sve ljude – da podseti, kao u oba Zaveta, šta se događalo kada su hrišćanska Evropa i hrišćanska Amerika …

Piše dr Slavenko Terzić Reč u Manastiru Mileševi, 7. oktobra 2011. godine, na dan osvećenja zvona darovanog iz Rusije Ovaj predivni dar, prispeo iz velike Ruske zemlje, samo je jedan biser u dugom nizu darova …

Piše dr Slavenko Terzić Brutalna sila NATO-a otela nam je Kosovo i Metohiju, ali to nije kraj istorije. Niko se spokojno ne oseća i ne spava mirno na otetoj tuđoj zemlji. Ako želimo da zaista …

Piše Biljana Đorović U knjizi „Demokratija uključena: Dirigovana demokratija i spektar obrnutog totalitarizma“ Šeldon Volin tvrdi da sadašnji sistem SAD-a i njegovi operativci dele sa nacizmom iste aspiracije ka neograničenoj moći, ali su njihove metode …

Piše Biljana Đorović Ratovi protiv Srbije i Iraka na kraju 20. veka uveli su čovečanstvo u period u kojem su prestali da važe zakoni, funkcionišu institucije i kada je otpočela era medijskog čišćenja kao jedna …

Piše Vladislav Panov Američki profesor antropologije Dejvid Greber je zaslužio važno mesto u otporu zapadnih intelektualaca protiv neoliberalnih kapitalističkih moćnika najpre izuzetnim antropološko-političko-socijalnim radovima i predavanjima, a onda i onim, sasvim neuobičajenim, anarhističko-antropološkim U društvu …

Piše Vladislav Panov Američki ekonomski ekspert, pisac, predavač i univerzitetski profesor,  Džozef Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine, posle rada u ključnim institucijama onoga što se smatra stubovima globalizacije i savremene zapadne ekonomije, …

Piše Uglješa Mrdić Povodom 70. godina od rođenja nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, u Požarevcu pored grobnice 20. avgusta otkrivena je bista sa njegovim likom Da nekadašnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan …

Piše Vladislav Panov Tokom poslednjih desetak godina angažovanim radom Robin Henel je izrastao u neku vrstu teoretičara pobune protiv globalizacije jer je postao vodeći ekonomista čiji su radovi i ekonomske analize postali obrazovno tkivo najsnažnijih …

Piše Vladislav Panov U svetu u kojem intelektualni bardovi gotovo isključivo nose pantalone, ona je možda usamljena, ali nikako nije podređena. Recimo, u anketi dva ugledna magazina, američke „Spoljne politike“ i britanskog „Prospekta“, Naomi je …

Piše Rajko Petrov Nogo Kosovo nam se ukazuje kao samo lice našega identiteta. Može jedan narod izgubiti i naći neko drugo lice, može postati i neki drugi narod. Ali kultura i poezija imaju malo duže …

Piše Vladislav Panov Italijanski politički teoretičar i filosof stare generacije Antonio Negri istakao se životnim radom u borbi protiv kapitalističkog sistema i globalizacije. Iako je u mlađim danima bio poznat po ekstremnim političkim idejama i …

Piše Vladislav Panov Ovaj Amerikanac, najpoznatiji po bestseler knjizi „Ispovesti ekonomskog plaćenog ubice“, po kojoj je snimljen i dokumentarni film, u takozvanom „podzemlju otpora“ globalizaciji može ponosno da nosi svoje ime i slovi kao jedan …

Piše Miroslav Stojanović Intelektualac nesporne hrabrosti, ličnog integriteta i etičnosti. Njegov nedvosmislen stav, reska i direktna reč o kardinalnim društvenim, političkim i istorijskim temama, kao što je pitanje srpstva i jugoslovenstva ili problem Kosova i …

Piše Vladislav Panov Iako su u centru pažnje i kritičkog pisanja ovog njujorškog autora bile Sjedinjene Države, za nas je daleko značajnija činjenica da se on vrlo oštro i argumentovano angažovao u borbi za istinu …

Piše Vladislav Panov Radž Patel, viskoobrazovani britanski Indijac sa američkim pasošem, pisac je aktivista i demistifikator osvajačkih poluga novog svetskog poretka u oblasti agrikulture u nerazvijenim državama, i jedan je od elitnih antioglobalista, specijalizovan za …

Piše Vladislav Panov Jedan od lidera antiglobalističkog internacionalnog otpora, zahvaljujući višedecenijskom predavačkom, savetničkom i teorijskom književnom radu je kanadski profesor ruskog porekla, ekonomista Majkl Čosudovski Kanadski profesor ekonomije Majkl Čosudovski, o čijoj smo najnovijoj knjizi …

Piše Vladislav Panov Pod plaštom kulturne globalizacije ubrzano je poništavanje identiteta svake pojedinačne kulture pre svega gubljenjem jezičkog identiteta, prihvatanjem potrošačke ideologije i takozvanog „multikulturalnog državnog uređenja“ koje podrazumeva ne samo kulturne, već i obrazovne …

Na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre šest vekova, pre punih 600 godina dogodila se jedna od najvećih bitaka onoga doba. Kao i sve velike događaje i taj prate mnoga pitanja i …

Piše Vladimir Dimitrijević Svi mladobosanci su se pozvali na pravo koje je leglo u temelje moderne demokratije, pravo da se digne buna protiv vladara – tiranina. A pod tiranijom Beča stenjala je bosanska raja skoro …

Kako su Nemci pre sto godina videli Srbiju, naše državnike, crkvene velikodostojnike i narod Likovni prilozi (karikatura) sa „balkanskim i srpskim temama“ objavljivanim od 1903. do 1918. godine u berlinskim satiričnim časopisima – sakupljeni u …

„Nikada naša duša narodna nije bila tako vidovita kao na Vidovdan, pre 550 godina. Tog sudbonosnog dana ona je kroz svetoga Kneza i njegove vitezove sagledala svu istinu neba i zemlje, i pravom cenom ocenila …

Piše Milica Ostojić Đani Viola, bivši policajac OUN na Kosovu, dokazuje kako je rasturanje Jugoslavije, NATO bombardovanje i proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije bilo u funkciji samo jednog cilja – globalne dominacije SAD-a „Bombardovali smo …

Oktobra 1985. godine 2016 Srba sa Kosova i Metohije obratilo se za pomoć skupštinama Srbije i Jugoslavije žaleći se na svoj nepodnošljiv položaj. Kako je njihova peticija ostajala bez odgovora Odbor za odbranu misli i …

Piše Mirjana Sisojević-Radojičić Od Pašaluka do gospodske varoši vodi nas autor Branislav Božović kroz arhiv prošlosti i Beograd  čije je vreme „neprolazno“ Zasluženo, Beograd je dobio knjigu „Uprava i upravnici grada Beograda 1839. do 1944.“ …

Piše Natalija Jovanović O balkanskom „Holokaustu“ ćutalo se predugo i smišljeno, a slučaj Srebrenice koji je podignut i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini na isti nivo na kojem se nalazi 50 miliona Hitlerovih …

Piše Rajko Petrov Nogo Sa­mo je pre­ga­lac i pod­vi­žnik, a da to ni­ko od nje­go­vih sa­bo­ra­ca ni­je znao, mo­gao sa pre­da­no­šću po­red svih dnev­nih po­slo­va da kra­de od svog sna ne bi li i iza …

Piše Vladimir  Dimitrijević Srpska politička elita u prošlosti izdala je narod koji joj je verovao, kao što se, u mnogim slučajevima, zbiva i danas… „Moj dobri rode svi su lagali.“ Dučićeva „pjesan“ za današnji dan …

Piše Rajko Petrov Nogo O Slobodanu Seleniću U ple­me­ni­tom na­po­ru da va­lja raz­go­va­ra­ti, po­veo je Do­bri­ca Ćo­sić jed­nu gru­pu be­o­grad­skih pi­sa­ca u Sa­ra­je­vo s je­se­ni 1991. go­di­ne – Se­le­ni­ća, Pa­la­ve­stru, Dar­ka Ta­na­sko­vi­ća – da sa …

Piše Rajko Petrov Nogo O sukobu sa Makom Dizdarom Pri­čao mi je Ra­do­van Ka­ra­džić da mu se se­dam­de­se­te, sad sve­jed­no ko­je, ža­lio je­dan ko­so­o­ki ru­ski vrač, či­ji su pre­ci dav­no pri­mi­li pra­vo­sla­vlje, ko­ji je bi­o­e­ner­gi­jom …

Piše Rajko Petrov Nogo Kakva bi to bila mladost, kada joj more ne bi bilo do ko­le­na… Moj na­ra­štaj obe­le­ži­la je še­zde­set osma, stu­dent­ska go­di­na. Evo nas na uve­ća­noj fo­to­gra­fi­ji, još 1966, i to kraj …

Piše Rajko Petrov Nogo Cela planeta, evo, linčuje Radovana. U rasturenom Brozovom salašu, među nedoraslim, slučajnim ljudima, kloniranim u komitetskim retortama, u našem državotvornom zaboravu, on se uspravljao i sazrevao u istinskog vođu na koga …

Piše dr Žika Bujuklić Ugledni novinar i publicista je na skoro četiri stotine stranica pružio još jedno surovo svedočanstvo o tragičnoj sudbini naroda kojem i sam pripada, prikupljajući lične ispovesti preživelih svedoka Tiho i skoro …

Piše Vladimir Dimitrijević Rimokatolicizam, koji naši ekumenisti zovu „sestrinskom crkvom“, već vekovima ima praksu beatifikacije i kanonizacije koja je intrigantna za ostale hrišćanske konfesije.  Kakve nam svece nudi „sestrinska crkva“, na čijem čelu se nalazi, …

Piše Vladimir Dimitrijević Bogdan Trifunović je svojom sveobuhvatnom studijom pokazao koliko je tzv. „lokalna istorija“ bitna za izučavanje celine prošlosti našeg naroda Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ u Čačku nije poznata samo po jednoj od …

Piše Momčilo  Krajišnik „Pečat“ ekskluzivno objavljuje haško pismo Momčila Krajišnika posvećeno dramatičnim događanjima i  epohalnim razilaženjima  u tumačenju i danas otvorenih političko-lingvističkih pitanja oko srpskog jezika Beograd Poštovani profesore, Verujem da ćete se iznenaditi kad …

Piše Vladimir Dimitrijević Rezolucija sa petrogradskog skupa je jasna: Dijaloga s Vatikanom ne može da bude dok god se ne izvrši debeatifikacija takvog „sveca“ kakav je Alojzije Stepinac Taman smo se (bar neki) obradovali rezultatima …

Na osnovu uvida autoritativnog konzilijuma u Miloševićevo zdravstveno stanje sačinjen je pravi naučni rad sa velikim brojem relevantnih medicinsko-naučnih referenci, koje potvrđuju da je predsednik SRJ mučki ubijen u tamnici Haškog tribunala Dana 12. marta …

Piše Akademik prof. dr Milorad Ekmečić, istoričar Osećanje realizma i duha prošlog vremena je odredilo i ideološko ubeđenje Slobodana Miloševića. Bez sumnje socijalista, oslobođen ubeđenja da će budući socijalizam izaći iz ovoga sistema, istorijski propalog …

Govor Milorada Vučelića na ispraćaju Slobodana Miloševića u Požarevcu, 18. marta 2006. godine Od minule subote u Srbiji najboljega nema. Nema Slobodana Miloševića. Tvoju smrt, Predsedniče, primamo kao nešto nepravedno. Nepravedno, jer nam je uzela …

Piše Prof. dr Željko Simić Odasvud pothranjivani kolektivni zaborav i samozaborav onih koji ga podstiču, hrane i održavaju, skrajnuli su velike istine o Slobodanu Miloševiću kao pretemeljitelju srpske državnosti, obnovitelju srpske duhovnosti i liberalnom političkom …

Govor akademika profesora dr Mihaila Markovića na ispraćaju Slobodana Miloševića 18. marta 2006. godine u Beogradu Otišao je u istoriju jedan od najvećih sinova srpskog naroda, vođa srpskih socijalista, naš Slobodan. Retko se rađa čovek …

Aleksandar Vučić, tada generalni sekretar Srpske radikalne stranke, pročitao je na ispraćaju Slobodana Miloševića, 18. marta 2006. godine, poruku iz Haga dr Vojislava Šešelja Dragi Slobo, kao grom iz vedra neba pogodila me je vest …

Roditelje ne biramo. Ja sam imao sreće. Meni je Slobodan Milošević otac. Tačnije – tata, pošto sam ga poslednji put video u dvadeset šestoj godini, a to je uzrast u kome većina i dalje oca …

Piše Dragan Nedeljković Tokom prethodna dva veka među Srbima je postojalo mnogo blistavih duhova za koje su moralne i kulturne vrednosti bile iznad materijalnih, a opšti, narodni i otadžbinski interesi iznad ličnih i privatnih, mnogo …

Piše Rajko Petrov Nogo Izgovoreno u Marićevića jaruzi kod Orašca, povodom primanja nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“, na Sretenje Gospodnje 2004. godine Valjalo bi ovdje, u Marićevića jaruzi – odakle je Karađorđe krenuo na podvižnički, žrtveni …

Piše Milica Ostojić Jasno je da će XXI vek biti azijski jer je za kratko vreme Istok napravio takav skok da se može reći da je Kina već postala gospodar svoje budućnosti; lansirana modernizacijom postiže …

Piše Aleksandar Molotkov Bez obzira na očigledno izraženi povratak pravoslavlja u društvenu svest, rusko društvo se naglo transformiše u pravcu zapadno-liberalnog načina života u njegovim najlošijim pojavama. Ruska civilizacija gubi poslednja svojstva identiteta – takav …

Piše Vladimir Dimitrijević Nije daleko trenutak kada će naša deca učiti istoriografiju odbira, srbofobije i jugofilije. U takvoj istoriji samo će „Beopašaluk“ biti država Srbija, dok će sve ostalo biti označeno kao „mentalna Srbija“, štetna …

Piše Dragan Mraović Pitanje primata pape oko kojeg, što se Vatikana tiče, nema ustupaka za pravoslavlje je sporno, pa stoga nije jasno otkuda velika promena u ponašanju naših zvaničnika od kojih su neki, poput mitropolita …

Piše Radoš Ljušić Junaci kosovske legende vitezovi su bez mane i straha sve do današnjih dana, kada se desio neverovatni preokret, čija je posledica činjenica da su današnji junaci – Srbomrsci, regrutovani ponajviše iz sopstvenog …

Piše Jovan Pejin Kako je u Novom Sadu obeležen dan ujedinjenja Banata, Bačke, Baranje i Srema sa Kraljevinom Srbijom i zašto ovaj praznik od najveće važnosti za Srbiju u Beogradu nije ni pomenut Novembar mesec …

Piše Slobodan Samardžić Ovaj rad izložen je na skupu koji su povodom knjige Aleksandra Molnara „Sunce mita i dugačka senka Karla Šmita“, organizovali Institut društvenih nauka i Treći program Radio Beograda. U pozivnom pismu za …

Prevela sa ruskog Ksenija Trajković „Pečat“ objavljuje skraćenu verziju „Manifesta prosvećenog konzervativizma“ Nikite Mihalkova, u kojem ruski umetnik i mislilac predstavlja svoju viziju državne izgradnje i društvenog uređenja Rusije u 21. veku U svakom periodu …

Piše Nataša Jovanović Ruska intelektualna elita okupila se i ove jeseni u Sankt Petersburgu, na konferenciji posvećenoj (ne)mogućnosti dijaloga između pravoslavaca i katolika, i podsetila još jednom i domaću i svetsku javnost na stravična stradanja …

Piše Aleksandar Dunđerin U Beogradu je promovisan jedan novi jugoslovenski kulturološko-elitistički koncept, koji bi trebalo da zaživi na virtuelnom prostoru nekakvog zajedničkog kulturnog identiteta Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine Kada sam u okviru temata …

Piše Vladimir Dimitrijević Uklanjanje episkopa Artemija sa uprave Eparhije raško-prizrenske u proleće 2010. godine, dovelo je do jednog od najozbiljnijih potresa u novijoj istoriji SPC. U čemu se ogleda najveća opasnost eventualnog raskola u srpskoj …

Piše dr Slavenko Terzić Kada nam danas neki iz Evrope drže lekcije o tome kako da se „oslobodimo prošlosti“ i „viška istorije“, kako je Srbija 1912. godine vodila navodno „osvajački rat“, treba ih podsetiti da …

Piše Nikola Vrzić „Pečat“ objavljuje stenograme sa dve sednice Vlade Srbije u novembru 2001. godine, tokom pobune Jedinice za specijalne operacije. Kakav je stav prema „crvenim beretkama“ imao premijer Zoran Đinđić, i zašto njihov protest …

Piše Milo Lompar U Terezinu, u staroj tvrđavi, i danas se čuva pomen na Sarajevski atentat i na Gavrila Principa, koji je upravo u ovom starom vojnom kazamatu Austro-ugarske Monarhije dočekao preranu smrt. To je …

Piše Nikola Vrzić Kako su Milorad Ulemek Legija i Zoran Đinđić uspostavili saradnju u noći između 5. i 6. oktobra, kakva je u tome bila uloga Dušana Spasojevića i Ljubiše Buhe Čumeta, i zašto je …

Piše Vladimir Dimitrijević Od 20. do 27. septembra 2010. u Beču su održani pregovori Mešovite pravoslavno- rimokatoličke komisije za bogoslovski dijalog. Sastanak se bavio veoma važnom temom – ulogom rimskog pape u Crkvi prvog milenijuma, …

Priredio Uglješa Mrdić Ne napadaju oni Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije Poštovani građani, pred drugi krug izbora želim da vas na ovaj način upoznam sa svojim viđenjem izbornih i političkih prilika u …

Priredio Uglješa Mrdić „Pečat“ prenosi jedan od poslednjih intervjua ubijenog premijera dr Zorana Đinđića, emitovanog na TV Galaksija u emisiji „Raskršće“, u kojem je predsednik Vlade, 20 dana pre atentata, govorio o borbi za očuvanje …

Piše Vladimir Dimitrijević Od decembra 1990. godine, pa sve do 5. oktobra 2000. godine, Srpska pravoslavna crkva sve vreme bila je protiv vlasti Slobodana Miloševića, navodno nesposobne da brani naše nacionalne interese, pre svega KiM. …

Piše Vladimir Dimitrijević I Srbi i njihovi neprijatelji znaju: dok god postoji jedinstvena Srpska pravoslavna crkva, dotle komadanje srbskog nacionalnog bića nije završeno. Ako je to tako, onda ne smemo biti beslovesni pred procesima koji …

Piše Vladimir Dimitrijević Ovaj prilog, nastao povodom povratka imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi, trebalo bi da nas podseti na hrišćanske ideale – od rane Crkve, preko srednjeg veka, do danas. U njemu su date kako svetopredanjske …

Piše Vladimir Dimitrijević Ovaj mađarski Jevrejin, u mladosti saradnik nacista, od trenutka kada mu početni kapital „pozajmljuje“ Džordž Karlvaj, desna ruka britanskog barona Edmonda de Roštilda i saradnik kontroverznog narko-trgovca Roberta Veskoa, počinje da se …

Piše Dr Oliver Antić Pozicija i deo opozicije smatraju da je ulazak Srbije u Evropsku uniju put „bez alternative“, iako tvrde da teritorijalni integritet ne može biti doveden u pitanje. Uvereni smo da nacionalno odgovorna …

Piše Kosta Čavoški Odgovor Koste Čavoškog Simi Avramoviću i Branku V. Jokiću na tekstove „Kleveta se ne isplati“ i „Samopoštovanje?“, objavljene u prošlom broju „Pečata“ povodom knjige „Stradanje srpskih pravoslavnih svetih mesta na Kosovu i …

Piše Nataša Jovanović Prave i lažne revolucije postavljene na novim utopijskim idejama, neizbežno povuku za sobom čitave generacije mladih ljudi, kojima je svojstvena potraga za idealom. Razapeti između ideologije i ideala, u godinama kad se …

Piše Branko V. Jokić Direktoru i glavnom uredniku magazina „Pečat“ G-dinu Miloradu Vučeliću Beograd, 26. 7. 2010. U prethodnom broju lista „Pečat“ od 23. jula 2010. godine  objavljen je tekst akademika Koste Čavoškog s naslovom …

Piše Sima Avramović Reagovanje Sime Avramovića na tekst Koste Čavoškog „Izdaja se isplati“, objavljen u 124. broju „Pečata“ (23. avgust 2010. godine) Pošto tekst Koste Čavoškog pod naslovom „Sima Avramović – izdaja se isplati“ („Pečat“, …

Piše Kosta Čavoški Brošura „Stradanje srpskih pravoslavnih svetih mesta na Kosovu i Metohiji“ čiji su potpisnici Sima Avramović i grupa autora, svedočanstvo je kako su za „šaku dolara“ neki naši intelektualci spremni da stvaraju projekte …

Piše Dragan Mraović Snage KFOR-a koje su delovale u bivšoj Jugoslaviji, dobile su 22. novembra 1999. godine bezbednosna uputstva u kojima, između ostalog, stoji: „…izbegavajte svako sredstvo za koje sumnjate da je pogođeno projektilima OU …

Razgovarao Uglješa Mrdić Istoričar Veselin Đuretić u intervjuu za „Pečat“ otkriva detalje u vezi sa navodima iz beležnice prvog komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, koji se tiču srpsko-ruskih odnosa iz perioda ratnih dešavanja …

Piše Darko Tanasković Mustafa Cerić već skoro dve decenije jedan od najaktivnijih i najuticajnijih učesnika u svim zbivanjima koja neposredno ili posredno imaju veze s islamom i muslimanima na prostoru bivše Jugoslavije. U ovom prilogu …

Piše Dragomir Anđelković Naši evroatlantski propagandisti govore da su jedine granice koje Srbi treba da brane one EU, prema Istoku, i da je za nas sveta zemlja međa Estonije sa Rusijom, a ne Kosovo. To …

Piše Predrag R. Dragić Kijuk Evropa je izgubila politički kompas i danas postoji kao nato-američki protektorat. Zarobljena sopstvenom biografijom, ona je postala saučesnik i u izvršenju smrtne kazne nad humanističkim idealom, kome je inače težila …

Piše Miodrag Zarković Mantra da srpske nevolje, istine i interesi nikoga ne zanimaju danas je nadmoćna u našem javnom diskursu u tolikoj meri, da se odnos Srbije prema Zapadu sveo na lažnu dilemu – ili …

Piše Milica Ostojić Knjiga italijanskih novinara Đuzepea Ćula i Vitoria Romana „Vukovi u magli“  dokumentuje ulogu UN, EU i SAD u stvaranju kriminalne države u srcu Balkana i postavljanju terorista i zločinaca na čelne pozicije …

Piše Vasilije Đ. Krestić Prema planu hrvatske nacionalne politike, tzv. srpsko pitanje u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji treba rešiti biološkim istrebljenjem Srba, njihovim etničkim čišćenjem, nasilnom hrvatizacijom i preveravanjem, što je i učinjeno Mnogo je …

Piše Gojko Đogo Perišić bio jedina ozbiljna ličnost koja ga je mogla, u nekoj prilici, smeniti ili zameniti, a takve, Zoran Đinđić, kao ni bilo ko iz te neokumrovačke škole, nije voleo Vremenska i prostorna …

Piše Rajko Petrov Nogo Osnivač i dugogodišnji potpredsednik demokrata – udaljen u Kanadu zbog nekih neslaganja sa onima koje je osnovao i kojima je potpredsedavao – željan svoga grada i razigranog, duhovitog jezika, te snažne …

Piše Aleksandar Vulin Godišnjica smrti Gavrila Principa, čoveka koji je izvršio atentat na prestolonaslednika Austro-Ugarske monarhije, Franca Ferdinanda, trebalo bi da nas opomene da ovaj rodoljub, iako nije promenio svet, jeste promenio Srbe, dajući im …

Piše Dr Žika Bujuklić Moramo se osećati pomalo postiđeni kada nas eminentni pripadnik jevrejske zajednice opominje da se moraju odbaciti bilo kakvi trenutni politički interesi i da državni organi Republike Srbije i njena intelektualna elita …

Piše Nataša Jovanović Na prošlonedeljnom obeležavanju godišnjice proboja logoraša u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je to težak dan za naš narod i poručio, u duhu donete rezolucije o …

Piše Đorđe Stanković Istorijski događaj od pre 70 godina uvodi nas u žustru političku igru sa nesagledivim posledicama. Hoćemo li 27. mart pamtiti onakvim kakvim se u stvarnosti dogodio ili ćemo svima oprostiti? Hoćemo li …

Piše Danijel Vračar U pariskim knjižarama pojavila se knjiga Jana Keršoa „Sudbonosni izbori, deset odluka koje su promenile svet 1940-1941“ u kojoj engleski istoričar na omamljujući način analizira premišljanja, oklevanja i neodlučnost Čerčila, Staljina, Ruzvelta …

Piše Đorđe Stanković Knjiga nemačkog istoričara Holma Zundhauzena „Istorija Srba od 19. do 21. veka“ grubo je gaženje istorijskog nacionalnog bića naroda koji je najviše stradao u Prvom svetskom ratu, te u vreme ratnih vihora …

Piše Vladimir Dimitrijević Duhovni otac Endehazije u kojoj je ubijeno oko milion ljudi, od kojih najveći broj Srba, unet je u rimokatolički kalendar kao „blaženik“. Papa ga je svim vernicima preporučio kao novog zastupnika pred …

Piše Branko Radun Kada se uporedi razvoj srednjovekovne i novovekovne srpske države mogu se izvući brojne i značajne paralele, pa i ozbiljne istorijske pouke Kada se upoređuju vladari, dinastije i države često se dolazi do …

Piše Radica Momčilović Šta je sve posedovao Aleksandar Prvi Karađorđević? Šta su Karađorđevići uspeli da steknu za nepunih pola veka vladanja i jesu li se stvarno rađali kao puki siromasi, a umirali kao bogataši? U …

Piše Venceslav Glišić Prenosimo sećanja Venceslava Glišića o njegovim susretima i razgovorima sa jednom od kontroverznijih ličnosti novije srpske istorije Smatrao da nemački zarobljenici predstavljaju opterećenje, jer nisu imali šta da rade, a za njih …

Piše Venceslav Glišić Kako je, po kazivanju i pisanju Petra Stambolića, Aleksandar Ranković posle rata došao do velike moći, izmetnuvši se iz zaslužnog partijskog radnika u birkoratu koji je vremenom počeo da gubi korak sa …

Piše Dušan Karić Prenosimo dokument koji je jedan od osnivača OZN-e i UDB-e Dušan Karić dostavio predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću. U tom dokumentu navode se detalji u vezi sa Brionskim plenumom, održanim 1966. godine Na …

Piše Ljiljana Bogdanović Predsednik Srbije potvrdio je oduševljenje evroatlantskom interpretacijom stvarnosti u besedi održanoj u čast Mihailu Gorbačovu, laureatu nagrade „Kvadriga“ za 2009. godinu, koja je dobila ime po slavnoj berlinskoj skulpturi Žestoka istoriografska sporenja …