Пише Милован Данојлић Кад су политичари по среди, имамо довољно разлога да сумњамо у њихову искреност у говору и твору, а поготово кад исповедају своју осећајност. У позадини њихових љубавних изјава и чежњивих погледа према госпођи …
Више
ПИШЕ Милован Данојлић Грађански рат је поган подухват. Корнеј га, у трагедији „Серторије“ из године 1662, изједначује са владавином злочина. И врапци на грани знају да су искључиви злочиниоци били припадници ЈВуО. То смо читали …
Више
Владар државе сазидане на трошним темељима Поводом 81. годишњице атентата у марсељу Пише ЈОВО БАЈИЋ Марсељски атентат – убиство српског и југословенског краља Александра Карађорђевића – изазвао је велику пажњу не само југословенске него и …
Више
пише Милован Данојлић Има просјака, и просјака. У последње време, како сам се нашао у Управном одбору Српске књижевне задруге, и сам се бавим просјачењем. Мољакам помоћ, за Плаво коло, барем. Као просјак, нисам нарочито успешан …
ВишеНаучни скуп историчара у Гацку на тему херцеговачког устанка и велике источне кризе Пише Наташа Јовановић Како се после пуцња из невесињске пушке Балкан нашао у пламену Велики устанак у Херцеговини и отварање Источног питања …
ВишеЗорица Радовић, доктор правних наука и виши научни сарадник у пензији преминула je прошле недеље – 20. септембра у Београду, граду у којем је рођена и где је провела цео свој животни и радни век. …
ВишеРобовласнички систем није укинут (никада) само је данас регулисан интересима профита Пише Никола Мартић Широм света деца раде као робови у радним камповима и њихов зној и несрећа су уграђени у производе најшире потрошње: …
ВишеПише Милован Данојлић За разлику од структурисаних модерних друштава, наше сиротињство није достигло недвосмислен класни статус. Оно се одржава на равни личне несреће, себе доживљава као жртву инокосне несналажљивости, и јединог кривца налази у усуду. Друштвени …
ВишеПоводом текста Душана Пророковића „Ми, Хрвати!“, „Печат“ бр. 383 Пише Бранко Радун Моћ хрватског лобија много је већа (јер, између осталог, ради по „лиценци“ великих играча) но што то површном посматрачу може да се учини …
ВишеОд Велике Србије до Београдског пашалука Пише Драган Коларевић Политика коју Запад води према Србији, од краја 20. до почетка 21. века, своди је на Београдски пашалук из 1844. У тим границама Србија не може …
ВишеПише Драган Коларевић Руси су, упркос томе што је „Велика Србија“, као идеја, била уперена против њиховог присуства на Балкану, свесрдно помагали Србију у ослобађању вековима окупираних територија, што је нарочито дошло до изражаја доласком …
ВишеПише Милован Данојлић Глагол вулати се, у веку надзвучних брзина и Интернета, сасвим је испао из употребе. Његово значење је: вући се, луњати споро и бесциљно, вуцарати се, врзмати се. У Речнику МС означен је …
ВишеПише Владимир Димитријевић Поводом седамдесетогодишњице смрти пуковника Драгутина Гавриловића, команданта последње одбране Београда у јесен 1915. Датум: 19. јул 2015. Време: 11 часова. Место: Ново гробље у Београду. Разлог окупљања: помен поводом седамдесетогодишњице смрти пуковника …
ВишеПишу Едвард Херман и Дејвид Питерсон са Сребреничком истраживачком групом (SrebrenicaResearch Group) Како су Србија и Срби постали званични непријатељ западних медија главног тока Бројку од 8 000 први је званично изнео Међународни комитет Црвеног …
Вишепише Милован Данојлић Помирење је рационалан подухват, подвиг чистог и слободног ума. Оно укључује претрпљено зло, да би се на њему, као на тврдом тлу, градило скупо плаћено добро. Не можемо се одрећи сећања и осећања, …
ВишеПише Андреј Сорокин („Однако“) Путинова суверена политика у ствари је наслеђе Примаковљевог „заокрета изнад Атлантика“ 24. марта 1999. године. Једнако je неразумљива „западним партнерима“ Поводом одласка државника Јевгенија Примакова (управо државника – не политичара или …
ВишеМилован Данојлић О приликама у свету, па и у нашој животној околини, ми знамо оно што нам саобраћајци јавног мњења допусте да чујемо и видимо. Други извори су слабо видљиви и нелегитимни… У медијима слободног …
ВишеПише Милован Данојлић На јави, Европа је данас жалосна послушница Великог капитала и Великог брата, шкрта и зимогрожљива старица, проширена на Исток против своје воље, уплашена од румунских Рома и пољских водоинсталатера, закочена, уморна, неспособна да …
ВишеПриредила ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ У завршном делу своје исповести о Слободану Пенезићу Крцуну, Рајко Видачић, његов некадашњи сарадник и носилац Партизанске споменице 1941, за „Печат“ говори о Крцуновом ангажовању на привредном развоју Србије и Црне …
ВишеПриредила ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ У наставку своје исповести о Слободану Пенезићу Крцуну, Рајко Видачић, његов некадашњи сарадник и носилац Партизанске споменице 1941, за „Печат“ говори о Крцуновом ставу према растућем сепаратизму Албанаца на Космету, и …
ВишеМилован Данојлић Амалгам Амалгам је хемијски процес стапања живе са другим металима, при чему се добија компактна легура. Осим у хемијској, реч сусрећемо и у војној терминологији, где означава сједињавање јединица различитог рода и порекла, …
ВишеПриредила ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ У наставку своје исповести о Слободану Пенезићу Крцуну, Рајко Видачић, његов некадашњи сарадник и носилац Партизанске споменице 1941, за „Печат“ говори о Крцуновом супротстављању економској политици Хрватске и Словеније, његовoм односу …
ВишеПриредила ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ У наставку своје исповести о Слободану Пенезићу Крцуну, Рајко Видачић, његов некадашњи сарадник и носилац Партизанске споменице 1941, за „Печат“ говори о протеривању Срба и Црногораца са Космета, „афирмацији” Албанаца и …
ВишеПриредила ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ У наставку своје исповести о Слободану Пенезићу Крцуну, Рајко Видачић, његов некадашњи сарадник и носилац Партизанске споменице 1941, за „Печат“ говори о јачању сепаратистичких тенденција на Космету, инфилтрацији албанских екстремиста у …
ВишеПриредила ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ У наставку своје исповести о Слободану Пенезићу Крцуну, Рајко Видачић, његов некадашњи сарадник и носилац Партизанске споменице 1941, за „Печат“ говори о послератним акцијама против балиста на Косову и Метохији, српском …
ВишеМилован Данојлић Дис је у Француској, као избеглица, провео непуну годину дана, од лета 1916. до пролећа 1917. Језика није знао нити га је за тог, изнуђеног боравка, учио. Слутио је – а слутње су …
ВишеНаграда „Печат времена“ за књижевност за 2014. годину Према одлуци жирија, од девет наслова ширег избора у конкуренцији за награду, у ужи избор издвојена су три дела: (Редослед објављујемо према азбучном реду имена аутора) Јанко …
ВишеЕКСКЛУЗИВНО Приредила ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ Рајко Видачић, некадашњи сарадник Слободана Пенезића Крцуна, за „Печат“ говори о некадашњем начелнику Одељења за заштиту народа Србије (ОЗНА) министру унутрашњих послова Србије и председнику Извршног већа, од чије је …
ВишеМилован Данојлић Сви смо, данас, изложени дејству примопредајника светске лажи, умрежени у јединствену пропагандну машинерију. Рат против Садама је, у Уједињеним нацијама, започет помоћу једне дрске измишљотине. Хемијске супстанце лажи продрле су у главе и …
ВишеПише Миливоје ИВАНИШЕВИЋ Како је током рата у Босни и Херцеговини забрана напуштања града грађане српске националности претворила у етничке таоце и учинила да буде мала разлика између њихове судбине и судбине Јевреја у окупираној …
ВишеПоводом интервјуа објављеног у листу „Политика“ – Одговор Ивици Дачићу Због чега отужно и депласирано делује жеља Ивице Дачића да чланови СПС-а замене Милошевићеве слике његовим, односно да слике великог државника, браниоца отаџбине и оснивача СПС-а …
ВишеНаграда „Печат времена“ за књижевност за 2014. годину Према одлуци жирија – од тридесет наслова приспелих на конкурс – у шири избор у конкуренцији за награду одабрана су дела: (Редослед објављујемо према азбучном реду имена …
ВишеВреме је да се вратимо њеним коренима Са дозволом аутора, преносимо текст недавно објављен (2. априла 2015.) у Москви, у часопису „Завтра“ Эти черные, тяжкие годы Вся надежда была на него. Из какой сверхмогучей …
ВишеМилован Данојлић Андреас Лубиц није стигао ни да помисли на животе поверених му путника. Сурови и слепи Ego био је његово једино божанство. И управо по томе је он узорити производ времена и поднебља, јунак …
ВишеМилован Данојлић Урушавање тла је, крајем седамдесетих година, посебно болно доживео Танасије Младеновић (1913−2003) и посветио му стихотвореније „Триптихон“. Песма је сачињена од три главоболна и тешка сонета: животна тегоба је надвладала лепоту израза. У …
ВишеИзложба „У атељеу“, уметнички пројекат чија је окосница излагање и представљање аутентичног стваралачког простора Моме Капора (отворена од петка, 20. марта) у Великој галерији „Дома Војске“ у Београду, приказаће и серију слика из чувеног циклуса …
ВишеМилован Данојлић Са данашњом посном трпезом поштеђен сам искушења да паднем у грех самохвалисања и пренемагања, што Свети Матеја исмева и осуђује. Кад постиш, каже Јеванђелиста, „да те не виде људи, него отац твој који …
ВишеАмбасада Боливарске Републике Венецуеле и Унивезитетска омладина Београда ће у петак, 05. марта 2015. године, са почетком у 19.00 часова, на Правном факултету у Београду, уприличити предавање „Венецуела данас” које ће на дан друге годишњице …
ВишеМилован Данојлић (Последњи чин трагикомедије) Окупише се на конгресу Историјску резолуцију да донесу, Ал Историја објави другу одлуку И нареди са сцене да се повуку; Тад се једнодушно поцепаше На репате и на подрепаше, Свако …
ВишеПише Миодраг Крецуљ Свака појава, било да се ради о природи или друштву, последица је околности које јој претходе, а разумевање њене генезе и насталих процеса, нарочито демографског феномена миграција, изискује темељну упућеност у особености стања …
ВишеМилован Данојлић Заточенику савести из Масачусетсa нису промакле противречности и недоследности у протестним маршевима исправномислећих: нико се, поводом покоља у париској редакцији, није сетио масакра помоћног особља београдске Телевизије у априлу 1999. Слобода штампе је …
ВишеУ Београду је, у 85. години, преминуо др Миодраг Зечевић, дугогодишњи председник СУБНОР-а Србије, угледни српски интелектуалац антифашиста, раније истакнути професор на Правном …
Више„Печат“ објављује интегралну изјаву старијег водника прве класе Војске Републике Српске Душана Тодића, који је сведочио на суђењу генералу Ратку Младићу пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу 23. новембра 2014. Поред изјаве, која …
ВишеПроф. др Оливер Антић Тражим помиловање за православног мученика и праведника, цара Хајла Селасија I, великог и доказаног пријатеља нашег народа, али и свих људи света Убедљиво и потпуно морално супериорно етиопски цар Хајле Селасије …
ВишеПроф. др Оливер Антић Етиопски цар Хајле Селасије одржао je историјско предавање пред светском заједницом и свету подарио текст за сва времена Историја се понавља двапут, како је то лепо запазио Маркс, први пут као …
ВишеМилован Данојлић Како у нашем свету пролази онај ко с ђаволом тикве сади (јер ђаво узима свакојака, па и респектабилна обличја) и због чега небеска правда – у односу на ову земаљску – изгледа нешто …
ВишеПише Александар Никитовић Оставио је сведочанства о блиставом ангажовању филозофа у политици и написао књиге које ће дубоким трагом трајати у српској култури Kада је већ назирао да се ближи крај, Миле Савић је на …
ВишеПише Часлав Д. Копривица Drang nach Osten, again, again – или Why the Beast has to go East? (Продор на Исток, опет – или зашто звијер мора да иде пут истока?) Примијењени културно – историјски оглед о …
ВишеМилован Данојлић Шуме и воћњаци су верни саучесници у испуњавању људске судбине. Чајкановић је оставио обиман рад о култу растиња код нашег, и код других народа. При сечењу бадњака, пре него што замахне секиром, домаћин …
ВишеПише Никола Мартић Фабрике „Џенерал моторсa“ и „Фордa“ у Немачкој произвеле су око 90 процената укупне количине средњих и великих камиона који су, према подацима америчке обавештајне службе, били кичма система транспорта немачке армије у …
ВишеПише Владимир Димитријевић Зашто САД и ЕУ нису похитале да подрже Русију када је тражила оштру осуду култа нацизма у данашњем свету? Магда Гебелс, супруга рајхсминистра народне просвете и пропаганде нацистичке Немачке, била је једна …
ВишеAко ико зна, ти знаш какав сам ја стручњак за геополитику и геостратегију. Нема ми равна у томе, али знам сигурно да ћеш дати предност другима да се распишу о прекиду изградње „Јужног тока“. Не …
ВишеМилован Данојлић Представљање књига из нашег поднебља сложен је и незахвалан посао. Читалачка публика западних земаља, посебно она из Уједињеног Краљевства, има утврђене навике и прохтеве. Од преводиоца се тражи поенглежење текстова. Да би допрла …
ВишеПише Милорад Екмечић Посезање за светском моћи Фрица Фишера дело је које није утицало само на немачку и светску историјску науку него је одгојило нову политичку свест немачког народа, каже наш најугледнији историчар у предговору …
ВишеПише Мило Ломпар Увек је потребна Философија паланке: као матична књига вечне идеологизације наше јавне свести. У садашњим приликама је она још потребнија, јер када се помаља потпуни крах српске државе и друштва, настао услед …
ВишеМилован Данојлић Његов отпор бахатом безбожништву био је темељнији од онога што смо ми, петиционаши, предузимали. Ударао је на темеље тврђаве, у дневну политику се није мешао. И она га је трпела. Морала је прогутати …
ВишеПише Рашко В. јовановић Вест о смрти Јована Ћирилова изненадила нас је и учинила нам се невероватном. Отишао је истрајан и неуморан позоришни посленик и биће нам чудно што га нећемо видети у позоришној дворани, …
ВишеПише Мило Ломпар У којим слојевима човекове душе бива превазиђен сукоб потпуно супротних вредносних и политичких система? То је питање о субјективном трансферу комунистичких у западна (америчка) уверења: „Ови поново рођени интелектуалци“ – пише Франсис …
ВишеПише Kоста Христић Отишао је у часу испуњења своје дужности. „Балкан инфо“, месечник који је основао са екипом идеалиста и добровољаца, прославио је пролетос осамнаести рођендан и прекорачио праг зрелости. Лист је покренут године 1996, …
ВишеПише Мило Ломпар Да ли је Латинка Перовић прочитала „Дух самопорицања“? То питање није безначајно. Јер, уколико није прочитала књигу о којој суди, она озбиљно доводи у питање сопствену интелектуалну ваљаност; а ако прави тако …
ВишеПише Дарко Танасковић Отишао је спокојно, уз звуке омиљене Бахове музике. Он заиста може бити миран и задовољан, а нама у Србији тек предстоји да се упознамо с његовим делом и тиме му одамо дужно …
ВишеПише Рајко Петров Ного изузетни припадник младобосанског нараштаја живео је дуго, додуше скрајнуто, а својим патеничким животом као да је испаштао за онај пусти нараштај „побуњених анђела“ који је у цвету младости листом покошен Премда …
ВишеМилован Данојлић Кад ме је, пролетос, предусретљива банкарска чиновница запитала желим ли да ме стави на VIP-листу, зачудио сам се и збунио. Предлог ми је личио на шалу, а претходила му је мала провера: Јесам …
ВишеПРВИ ДЕО Пише Рајко Петров Ного Овај изузетни припадник младобосанског нараштаја живео је дуго, додуше скрајнуто, а својим патеничким животом као да је испаштао за онај пусти нараштај „побуњених анђела“ који је у цвету младости …
ВишеБеоградска операција, од 12. до 20. октобра 1944. године, једна је од највећих и најзначајнијих битака у Другом светском рату, у којој је учествовало преко 300 000 војника. У ноћи између 18. и 19. септембра, …
ВишеКо је утврдио да се однос према хомосексуалцима има сматрати за мерило отворености једне средине према другима и друкчијима? Како стоји с том отвореношћу у другим земљама, савезницама и пословним пријатељима оних у којима је …
ВишеTо је датум о коме се често мисли и за који се везују многа и разноврсна размишљања. Њега ћемо се још дуго сви сећати. И на много разних начина препричавати и описивати. У мом сећању, …
ВишеПише Драган Јочић За Санду Рашковић Ивић свако легитимно питање које се поставља кандидату за председника ДСС представља ниске ударце и прљаву кампању. А за мене је то крунски доказ да она не треба да …
ВишеХомосексуализам и Енглези Познати научнопопуларни писац и еволуциони биолог, Кенијац енглеског поријекла, Ричард Докинс, у својој књизи „Заблуда о Богу“ изнио je неке интересантне чињенице везане за хомосексуализам, које ћу вам пренијети. Свједоци смо притиска …
ВишеДр Санда Рашковић-Ивић Верујем да ДСС има лепу будућност. Своју наду градим на уверењу да је реч о једном од последњих страначких острва у Србији где преовладава људска пристојност и политичка разборитост „Чувај безазленост и …
ВишеНеписменима је довољно рећи да је НАТО стигао пред двери руске државе, да би разумели о чему се ради. Поменете ли неписменом човеку да је Русија припојила Крим, он ће вас у чуду запитати: „Па …
ВишеКао својеврстан коментар или наставак виртуелног дијалога са темама и садржајем текстова које објављује „Печат”, на адресу [email protected] стижу писма, и подстицаји читалаца. Објављујемо осврт на једну актуелну тему нашег читаоца, економисте из Београда – …
ВишеКао својеврстан одговор, коментар или наставак виртуелног дијалога са темама и садржајем текстова које објављује „Печат”, на адресу [email protected] стижу писма, идеје и подстицаји читалаца. Објављујемо ово изузетно писмо, заправо осврт на једну актуелну тему …
ВишеКако је једна странка која у свом називу има одређење „српска”, на Фејсбуку честитала Бајрам Емиру Кустурици Пише Мирољуб Јевтић Ова земља и овај народ су стварно доживели свашта у последњих неколико деценија. Није спорно …
ВишеНемачки окупатор је, 1941, наложио да све националне установе наставе с радом, е да би се одржао привид нормалног стања… Комунистички властодршци су, такође, били свесни важности Задруге те су, уз незнатне идеолошке противуслуге, обезбеђивали …
ВишеИз штампе је управо изашла књига „Трећи метак. Политичка позадина убиства Зорана Ђинђића“, производ вишегодишњег заједничког истраживања Милана Веруовића, шефа премијеровог личног обезбеђења који је и сам тешко рањен у атентату 12. марта 2003, и …
ВишеИдеја о потреби да се широј јавности приближе рефлексије о Европи, да се постави образац алтернативног кретања у односу на мит о Европској унији надахнула је опсежна филозофска разматрања питања савремене Европе и артикулисање критичког …
ВишеДва су извора светлости наизменично дејствена у опусу цетињског усамљеника. Један је небески, божански; други земаљски, човечански. Први нас ослобађа за вечност, други нам отвара пут у историји. Подела је, у целини песниковог опуса, условна …
ВишеИдеја о потреби да се широј јавности приближе рефлексије о Европи, да се постави образац алтернативног кретања у односу на мит о Европској унији надахнула је опсежна филозофска разматрања питања савремене Европе и артикулисање критичког …
ВишеСвима су у то време добро познате све фигуре као на шаховској табли. Срби имају три века непосредног искуства са Бечом и Беч са њима, јер живе на простору Војне границе, административне јединице Хабзбуршког царства, …
ВишеИдеја о потреби да се широј јавности приближе рефлексије о Европи, да се постави образац алтернативног кретања у односу на мит о Европској унији надахнула је опсежна филозофска разматрања питања савремене Европе и артикулисање критичког …
ВишеОве године када се обележава стогодишњица Првог светског рата, сведоци смо полемика о одговорности за његов почетак. Све чињенице су познате и све архиве ишчитане. Нећемо овде улазити у побијање нових теза о ратној одговорности, …
ВишеКао својеврстан одговор, коментар или наставак (виртуелног) дијалога са темама и садржајима текстова које објављује „Печат”, на адресу [email protected] свакодневно стижу писма, идеје, подстицаји и предлози читалаца нашег листа. Објављујемо занимљиво писмо – прилог читаоца …
ВишеПојам корупције обухвата свашта, од сиротињских петљавина до злоупотреба у врху државне управе. У свему томе најмучније је владајуће уверење да се ниједан посао не може обавити без везе, мита или протекције моћника. То угрожава …
ВишеИдеја о потреби да се широј јавности приближе рефлексије о Европи, да се постави образац алтернативног кретања у односу на мит о Европској унији надахнула је опсежна филозофска разматрања питања савремене Европе и артикулисање критичког …
ВишеПрви светски рат је имао и изразиту духовну димензију. Није он био само рат оружјем, убојитијим и технички кудикамо савршенијим од оног којим су се водили ранији ратови, него је био и рат духом. Имао …
ВишеИдеја о потреби да се широј јавности приближе рефлексије о Европи, да се постави образац алтернативног кретања у односу на мит о Европској унији надахнула је опсежна филозофска разматрања питања савремене Европе и артикулисање критичког …
ВишеСарадници цара Вилхелма удесили су да његов предлог о преговорима у Бечу стигне тек 29. јула. Одговор аустроугарског министра спољних послова Леополда Бертолда гласио је: „Сада је прекасно“ Пише Милош Војиновић Генерали и дипломате у …
ВишеПише МИЛОШ ВОЈНОВИЋ Судбине младобосанаца након Сарајевског атентата Двадесет и осмог јуна 1914, мало после тринаест часова, војни и политички врх Аустро-Угарске обавештен је о смрти престолонаследника Франца Фердинанда. У аустроугарском Министарству спољних послова завладало …
ВишеПише Милован Данојлић Победе изабраника се књиже као лични успеси, као охрабрујућа предсказања, као потврда ваљане опредељености у животу… Напред н а ш и! Узвик подразумева и Напред м о ј и! Ако они не …
ВишеИдеја о потреби да се широј јавности приближе рефлексије о Европи, да се постави образац алтернативног кретања у односу на мит о Европској унији надахнула је опсежна филозофска разматрања питања савремене Европе и артикулисање критичког …
ВишеПише Др Оливер Антић Сам атентатор, у чијем имену и презимену је, како је то већ давно уочено, садржан, случајно или не, кoд узвишености, малолетан по тадашњим прописима, осуђен је за велеиздају! И осредњем правнику …
ВишеИдеја о потреби да се широј јавности приближе рефлексије о Европи, да се постави образац алтернативног кретања у односу на мит о Европској унији, надахнула је опсежна филозофска разматрања питања савремене Европе, и артикулисање критичког …
ВишеПише Небојша Богуновић Када је стао на чело Дунавске армије, славни руски војсковођа настојао је не само да саветима утиче на устаничке старешине него и да материјално помогне устанике и народ. Наредио је, на пример, …
ВишеПише Милован Данојлић Гледајући га, дође ми да му поручим: Човече, прибери се, опусти се, мани се те самомучилачке намрштености! Да, али како да се опусти? Кад би се олабавио, срозао би се у своју …
ВишеИдеја о потреби да се широј јавности приближе рефлексије о Европи, да се постави образац алтернативног кретања у односу на мит о Европској унији, надахнула је опсежна филозофска разматрања питања савремене Европе, и артикулисање критичког …
ВишеПише Часлав Д. Копривица Уколико постоји суштинска спона у србогеноцидности између нациста и аустроугарских Kulturträger-а, тада је, природно, мора бити и између аустроугарских, нацистичких и, не напослијетку, англо-америчких завојевача наших земаља, који су испред својих …
ВишеПише Проф. др Ратко Марковић Стручно мишљење изложено на јавној расправи пред Уставним судом Србије поводом (не)уставности „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“ Београда и Приштине, 24. јуна 2014. I Два су уставноправна …
ВишеПише Коста Чавошки Излагање на јавној расправи у Уставном суду Републике Србије одржаној 24. јуна 2014. године У предлогу за заказивање јавне расправе у Уставном суду о уставности „Првог споразума о нормализацији односа“ (познатијег као …
ВишеДостојанство малог народа, као и његових појединачних припадника, непрестано је угрожено. У отпору понижених, међутим, ваља држати меру, па одбрамбену гордост заменити господском скромношћу. Бити арогантан према силнику није грех, сем што нас бахатост и …
ВишеПише Милован Данојлић Везаност за матеру-хранитељку код мене је нагонска и неодољива. Са првим пролећним данима узнемири ме њен зов Најпре, пет сати окапања на париском аеродрому. Воз из Поатјеа стигао прерано, авион за Београд …
ВишеПише Василије Крестић Под насловом „Прилози за новију историју САНУ – о Меморандуму, САНУ и њеном руководству”(ИП Београд, 2014.) из штампе је управо изашла нова књига академика Василија Крестића. Одговоре на питања како Академија као …
ВишеПише Мило Ломпар Политикин денунцијант, тај катедарски штићеник за сва времена, био је – 1993. године – и против одлуке да се промени име наставне групе југословенске књижевности: отуд следи да није био за одлуку …
ВишеПише Др Оливер Антић У Великом рату у Србији и над српским народом учињени су до тада незапамћени злочини. Са сигурношћу се да закључити да је злочин геноцида био део ратне политике Беча, Пеште и …
ВишеУ срозавању смисла и садржаја те злосрећне речи „геноцид” дошло се дотле да се и Србија окриви за најтежи преступ против људског рода Речи, речи, у какве вас све злочине не уваљују, у каквим подлостима …
ВишеПише Др Оливер Антић „Када победимо Србију, тада ће задуго бити побеђен и српски империјализам са ове и оне стране границе. Наравно, ми не морамо први да доказујемо да смо јачи од Србије, али ћемо …
ВишеДобрица Ћосић, једини писац кога су Срби звали оцем и патријархом нације, није више међу нама: умро је у зору − 18. маја. Била је то недеља, трећи дан у којем је Србија тонула у …
ВишеСлавољуб Ђукић Косовски политички земљотрес Као извештач Борбе, дошао сам на 14. седницу Централног комитета СК Србије (29. мај 1968) без посебне радозналости. Новинарима се чинило да ће то бити још један рутински састанак, какви …
ВишеГојко Ђого Први и последњи сусрет са Добрицом Уместо заказане шетње, после потопа који нас је задесио, стигла је вест да је дуга пешачка стаза Добрице Ћосића окончана пред последњом тамном капијом. Јесте у последње …
ВишеПише Др Оливер Антић Немци су сматрали да ће ратом испунити своју културну мисију која ће бити потребна у наступајућем XX веку, о чему је у својим сећањима детаљно писао Фон Молтке, а што је …
ВишеПише Др Оливер Антић У Немачкој је Парламентарни Одбор за ратну кривицу је сакупио обимну грађу и представио је 1931.у три тома. Међутим, 30. августа 1932. године, Херман Геринг, као председник парламента, наредио је да …
ВишеПише Милован Данојлић Почетком деведесетих ухватила нас је паника. Некима се учинило да смо изишли пред Страшни суд, а не пред жалосну суданију достојну кочићевског презира. Ствари, мало-помало, губе некадашњу жестину Негде с пролећа 1993, …
ВишеПише Љубодраг Димић Како се српски народ односи(о) према дану коначне победе над фашизмом и откуда противречја у тумачењу тог историјског датума? Деветог маја 1945. године, потписивањем акта о безусловној капитулацији нацистичке Немачке, окончан је …
ВишеЗбог чега србија треба да слави своју прошлост, а не да је се стиди Пише Ненад Поповић Врхунски је цинизам да од свих 365 дана у години Европска унија, предвођена Немачком, 1985. године донесе одлуку …
ВишеПише Милован Данојлић Са укидањем јединственог државног простора дошло је до усамљивања свих средина и стваралачке елите у њима. Свако је на губитку, и што је ко мањи, губитак је већи На свету нема земље …
ВишеНаграда „ПЕЧАТ ВРЕМЕНА“ за књижевност за 2013. годину Према одлуци жирија – од четрдесет наслова приспелих на конкурс– у шири избор у конкуренцији за награду одабрана су дела: (Редослед објављујемо према азбучном реду имена аутора) …
ВишеПише Јован Пејин Да ли је аутономни статус Војводине настао у Лондону у комбинаторици хрватских емиграната на челу са Јурајем Крњевићем, који су желели да је после рата укључе у Хрватску, што је преко Хјуа …
ВишеПише Милован Данојлић Крсташи демократије по једином прихватљивом обрасцу су, у пустињским олујама и хуманитарним акцијама, поморили преко милион несрећника и маса жртвованих се, како видимо, из дана у дан повећава Нема дана да нам …
ВишеПише Василије Ђ. Крестић Вишедеценијске припреме за брутални обрачун са Србима потпуно су биле уобличене у хрватској политичкој идеологији у оквирима Аустроугарске до 1914. године. Када је те године у Сарајевском атентату убијен надвојвода Фердинанд, …
ВишеПише Милован Данојлић Призивати, у оваквом склопу ствари, начела пријатељства и љубави, равно је неукусној лудорији. Мржња се не сузбија љубављу, него разумом; он је тера да се постиди, али је не укида. Погонску снагу …
ВишеПетнаеста годишњица НАТО агресије на Србију На годишњицу НАТО бомбардовања Србије, најмање што можемо да учинимо јесте да се сетимо оних који су тада бранили отаџбину, као и оних који су им у томе помагали …
ВишеПетнаеста годишњица НАТО агресије на Србију У знак опомињућег сећања на злочин који је НАТО извршио агресијом на Србију 1999. године, предстојећег викенда ће, у организацији више удружења, у Београду бити уприличен низ осврта на …
ВишеГЕНОЦИДНОСТ ХРВАТСКЕ ПОЛИТИКЕ: Трагом тужбе против Србије за наводни геноцид почињен над Хрватима Пише Василије Ђ. Крестић Поводом хрватске тужбе против Србије за наводни геноцид почињен над Хрватима у време грађанског рата, приликом распада Југославије, …
ВишеПише Милован Данојлић И у вековима пуног процвата култура је само делимично обавезивала градитеље историје; њихове су руке, најчешће, биле крваве до лаката. Сећања на злочинства су избледела. Остала су дела Светог Августина, Дантеа, Шекспира, …
ВишеЖивот и дело Светог Саве трепере у мом духу од мог првог читања његовог житија од Доментијана и Теодосија, монаха, Савиних ученика, који су и први српски романи, и мог првог виђења правог лика првог …
ВишеПише НИКОЛА СТОЈАНОВИЋ Претпоследњи модерни класик светског филма је отишао тихо, у сну, почетком марта, у 92. години, након што је само месец дана раније са успехом представио свој тестаментарни филм „Волети, пити и певати“ …
ВишеПише др Сима Аврамовић За крај сваке даље дискусије овим поводом, не могу оставити без демантија две нове неистине које је Чавошки изнео у својој реплици у претходном броју „Печата“ Ваљда је сада свима јасно …
ВишеПише Миодраг Зарковић Како се приближава 15-годишњица почетка НАТО бомбардовања, најмање што држава мора да уради јесте да се сети оних који су главом платили храбру одлуку да отаџбину бране по сваку, па и најскупљу …
ВишеЗа „Печат” из Берлина Мирослав Стојановић Кад цар грди амбасадора: историјски важан документ из политичког Архива немачког Министарства спољних послова настао непосредно после Сарајевског атентата као увертира за избијање Првог светског рата Година (пре)пуна историје: …
ВишеОдговор на текст „Нове неистине”, објављен у „Печату” бр. 308, од 28. фебруара 2014. године Пише Коста Чавошки Највећа невоља Симе Аврамовића, који је у прошлом броју „Печата“ покушао да ми одговори, јесте у томе …
ВишеПише Мара Кнежевић Керн Далеко од отаџбине која је „и отац и мајка“, у Њујорку што „презире из дубине душе“ преминула је Нађа Тешић, писац, професор, борац, авантуриста – страсно заљубљена у Револуцију, Че Гевару, …
ВишеПишу Ј. Јововић и М. Рајевић Савић Када је крајем прошлог века Метохија опустела и расељен читав један град, Пећ и када су протерани они који су му дали лице и душу, фотографије и сећања …
ВишеПише Милован Данојлић Куд бих без речника и енциклопедија? У њима је посвећени збир људских знања и искустава, свечани попис свега што се даде разумети и именовати. То су заштићена места колективног памћења; ту је …
ВишеПише др Сима Аврамовић Човек не мора бити ни судија ни правник да би схватио шта је увреда. Када се неко без икаквог основа у медијима оквалификује као издајник јер пише књигу о неопходности заштите …
ВишеПише Коста Чавошки Пре четири године Коста Чавошки је у овом недељнику под насловом „Издаја се исплати“ објавио критички приказ књиге Симе Аврамовића о страдању српских светиња на Косову и Метохији. Дана 27. новембра 2011. …
Више„Печат“ расписује конкурс за годишње награде „Печат времена“ за књижевност и за науку и друштвену теорију, које ће у мају 2014. бити додељене четврти пут заредом Награда „Печат времена“ за књижевност Награда се додељује аутору …
ВишеПише Ранко Гојковић Коментар на текст „Невјешто развјенчавање митова“ Митра Поповића објављен у „Печату“ број 304, од 31. јануара 2014. Када сам се упустио у покушај раскринкавања једног грандиозног русофобског фалсификовања историје, био сам свестан …
ВишеПише Милован Данојлић И снови су нам загађени. Себе лажемо много више, и успешније него друге, а ноћни починак пружа плодан оквир за свакојаке самообмане и узлете изнад живог окружења. Ближње лажемо на рационалној, а …
ВишеПише Миодраг Зарковић Прећутно се одричући Гаврила Принципа, кога „бранимо“ једино тако што унедоглед понављамо да Србија није имала везе са убиством Франца Фердинанда, истовремено прихватамо и наметану нам кривицу за појаву нацизма у Немачкој …
ВишеЛЕПОТА, ДОБРОТА, МУДРОСТ Пише Дарко Танасковић Био од оних људи којима је све јасно, али који настоје да из те привилегије пронађу само оне путеве који воде ка друштвеној и општељудској користи и срећи. Духовит, …
ВишеЕксклузивно за “Печат” Дијего Фузаро Рат што су САД објавиле свим државама света које не прихватају њихову доминацију управо се води. Иако је реч о до сада невиђеној поставци рата, ако се упустите у њену …
ВишеПише Митар Поповић Објављујемо полемички осврт професора Митра Поповића на текст „ Лажни митови о Стаљину“ (штампан у „Печату“ бр. 302 од…јануара ове године) Развјенчавање лажних митова о личностима је хвале вриједан подухват, али то …
ВишеПише Милован Данојлић За разлику од природне, простонародне неписмености, која нас обавезује на извесну обзирност, па и уважавање, ова, градска, негована и пуна себе, изазива гађење. Пошто су јој на располагању медијска средства, она је …
ВишеПише Ранко Гојковић Иза проглашавања Стаљина за највећег зликовца крију се подмукли разлози. Један од њих је и да се будућим руским владарима не сме оставити за узор неко ко је тако успешно спречио западни …
ВишеЕвроазијски видици наших славних предака [3] Пише Славенко Терзић Велика посланичка мисија Владиславића у Кини представља врхунац његове дипломатске и државничке делатности и оличење дипломатске вештине, такта, стрпљивости и упорности у вођењу преговора са великом …
ВишеОДЛАЗАК ИСТОРИЧАРА И ИСТОРИОГРАФА Проф. др Мирослав Јовановић изненада је преминуо 8. јануара 2014. године. Јовановић је био председник Управног одбора Архива Србије, редовни професор Филозофског факултета у Београду, редовни професор Филозофског факултета у Бањој …
ВишеПише Славенко Терзић Одлазећи у јесен 1702. године први пут у Русију, гроф Сава Владиславић је снабдео руског посланика Толстоја драгоценим обавештењима о стању Османског царства, толико важним Петру Великом за формирање политике према Турској. …
ВишеПише Наташа Јовановић Русија је 1917. године одбацила не само монархију и приватно власништво него и породицу, религију, појам Отаџбине – речју, одбацила је моралне основе. Све до доласка Стаљина… Сусрети чланова Међународног иљинског комитета …
ВишеПише Милован Данојлић Међу појмовима који су се нашли на црној листи политички исправног мишљења дошле су и речи издаја, односно издајник. С обзиром на општу пометњу у вредновању људских поступака и опредељења, то је …
ВишеПише Триво Инђић У Београду је 30. децембра 2013. године преминуо Љубомир Тадић, професор универзитета и члан САНУ, наш замишљени савременик и бритки аналитичар свога времена, један од оних најређих, учевних првака које смо …
Више
Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
