IZ PEČATOVE ARHIVE: ODGOVORIMA NA PITANJA OBJAVLJENO 13. 5. 2016 Zapadu je ruska književnost interesantna onoliko koliko mu je interesantna Rusija, a Rusija mu je zanimljiva samo u jednom smislu – kako da je savlada …
VišeRUSKI RETRO- -DETEKTIV MEĐU SRBIMA
Nosioci zla se u delima pisca Nikolaja Svečina kreću u tradicionalno ruskoj sferi: totalna korupcija, pravni nihilizam, zajednice koje žive ne po zakonima već po gangsterskim pravilima itd. I protiv njih je, naravno, policija koja …
VišeZLI DUSI, OVDE I SAD
Piše Pavel Kuhmirov Ukratko: u ovoj knjizi, kao u ogledalu, video sam našu savremenost. I najblaže rečeno, osećao sam se nelagodno. Demoni su još uvek ovde, među nama, nisu otišli Desilo se da sam upravo …
VišeNESREĆNI SLUČAJ LJUDMILE ULICKE
Piše Andrej Rudaljov Ulicka nije samo nosilac sasvim određenih dogmi i vlasnica specifične optike već je ona ovde formirala novi kanon, etablirajući se, potpuno neosnovano, u rang klasika. Stekla je sledbenike i studente, koji su …
VišeERAZMO I NJEGOVI LICEMERNI EVROPSKI SAVEZNICI
Piše Elena Kondratjeva Salgero Jednostavan i efikasan koncept usvojili su kreatori projekta nazvanog po roterdamskom misliocu „Erazmus+“, koji sve politički korektne „Viklopedije“ definišu kao „program Evropske unije za podršku obrazovanju i obuci mladih u Evropi“. …
VišeUNIŠTITI UELBEKA (2.deo)
Kao laureat komsomolske nagrade Evropske unije, drug Mišel Uelbek ispekao je kolačiće s brašnom i napisao proizvodni roman o svakodnevnom životu evropskih zvaničnika Piše Vladimir Lorčenkov Autor višeslojnog, duhovitog i parodijskog teksta koji objavljujemo u …
VišeUNIŠTITI UELBEKA (1.deo)
Kao laureat komsomolske nagrade Evropske unije, drug Mišel Uelbek ispekao je kolačiće sa brašnom i napisao proizvodni roman o svakodnevnom životu evropskih zvaničnika Piše Vladimir Lorčenkov Autor višeslojnog, duhovitog i parodijskog teksta koji objavljujemo u …
VišeMSJE, OTPALI SU VAM BRKOVI!
IZ PEČATOVE ARHIVE: ODGOVORIMA NA PITANJA OBJAVLJENO 20. 10. 2017 Optužujući vrlo ugledne prestoničke kolege pisce za kukavičluk i suštinsku otuđenost od sudbine ruskog naroda, Zahar Prilepin se ironično osvrće na njihovo lažno i licemerno …
VišeMOMCI, UBIJTE ME I KRAJ PRIČE
NA VEST O SMRTI JEVGENIJA PRIGOŽINA Nižnji Novgorod, Rostov na Donu, Stari Oskol, Irkutsk, Soči, Moskva, Peterburg i tako dalje. Na vest o pogibiji Jevgenija Prigožina, vođe PVK Vagner i njegovog prvog čoveka Dmitrija Utkina, …
VišeKAZNENA PSIHOLOGIJA MARŠIRA EVROPOM
Piše Marina Hakimova Gacemajer Uništavanje porodica je maskirano prelepim nazivom „pomoć porodicama“. Često su konsultacije psihologa kao snežna grudva pritužbi, priprema i preuveličavanja pretenzija prema bližnjima. I samo u vrlo retkim slučajevima – mukotrpan rad …
VišeTREĆI SVETSKI RAT NA SALAŠU KOD DIKANJKE
LJUDI U SVOM VREMENU Piše Igor Mojsejev Kakvim su idejama zarazili Ukrajince da bi ih uvukli u svetsku klanicu na njihovoj sopstvenoj teritoriji? Najpre, njihovi ideološki kuratori su pažljivo proučavali nacionalni karakter stanovnika Nezaležne, specifičnosti …
VišeNE LJUTITE NAROD, KUČKINI SINOVI!
Piše German Sadulajev Jesu li to abramoviči odneli nedovoljno nacionalnog blaga u inostranstvo i potrošili ga na tiramisu za naciste? Pod plaštom rata, na marginama Peterburškog ekonomskog foruma, unutrašnja šesta kolona krenula je u novu …
VišeVEČITO NEZADOVOLJNI
Piše Aleksandar Rodžers Radi razumevanja razmere događaja: stigle su delegacije iz 130 zemalja, 17 hiljada učesnika. Očigledna demonstracija: „Rusija u izolaciji“ i „ceo svet je sa Ukrajinom“! Peterburški međunarodni ekonomski forum. Radi razumevanja razmere događaja: …
VišeFilozof Aleksandar Sekacki – U NAŠIM NOVIM REGIONIMA REŠAVA SE SUDBINA SVETA
Razgovarao Sergej Rjazanov Konačna bitka je neizbežna. Nemoguće je da ove elite tako lako, bez napora, potčine sebi svet. Ni Amerika, i dalje najmoćnija sila, gde je raskol najočigledniji, konačnu bitku ne može izbeći. Da …
VišeUZALUD SMO MISLILI DA SMO POBEDILI FAŠIZAM
Piše Dmitrij Orehov Proglasivši Hitlerov fašizam za izuzetnu, najstrašniju pojavu na svetu, otrgnuvši fašizam od njegovog korena, kolonijalizma, izgubili smo razumevanje o događajima koji se dešavaju u svetu i prestali smo da držimo neprijatelja u …
VišeŠTA SE DESILO S MUŠKARCIMA
Piše Marina Hakimova Ne znam šta se dešavalo s našim muškarcima svih ovih godina – u Moskvi ili tamo u drugim gradovima. Dok su trčali od žene do ljubavnice, od ljubavnice do trećeg oka i …
VišeUKIDA SE UKIDANJE KULTURE
Piše Elena Kondratjeva Kao što napominju pažljivi istraživači delatnosti fabrike „Netfliks“ ideologije, da bi se 221 milion pretplatnika držao u stalnoj napetosti, kulturna revolucija mora biti trajna i „netfliksizacija“ planete mora biti nemilosrdna. A ako …
VišeZATO ŠTO SMO MI UMETNICI
O ključnoj ulozi estetike u odbacivanju ukrajinstva Piše Vladimir Lorčenkov Pre neki dan razgovaram sa poznanikom koga bih mogao okarakterisati kao ruskog Evropljanina – pesnik, ruski čovek koji je dugo godina živeo u Evropi, ali …
VišeZAŠTO SAM JA ZA DONBAS
Kao piscu i (nadam se) čoveku koji razmišlja, bilo bi mi veoma teško, jednostavno bi mi bilo nepodnošljivo da su moji na strani zla. Ipak ni tada se ne bih pridružio neprijatelju, ali ne bih …
VišeNE BUDI NAIVNA DEVOJKA
Piše: Boris Mjačin Ako ste juče slušali Putina, koji sa osmehom kaže: „mislio sam da ćemo se dogovoriti u okviru Minska-2“, treba da znate da je to samo lukavstvo i PR, igra za javnost. …
VišeNEŽNI POGLED KROZ GVOZDENU ZAVESU
Tu i tamo pročitam, u stvari, pravu ideju: ako naši ili strani protivnici Specijalne vojne operacije napuste tržište knjiga, onda ljudi koji su izgubili priliku da čitaju Kinga i Akunjina neće stati u red za …
VišeIZMEĐU MOSKVE I KIJEVA
NIKOLAJ GOGOLJ U NOVOJ POLITIČKOJ REALNOSTI Piše Dmitrij Kaljajev Pojmovi „Rusija“ i „Ukrajina“ u Gogoljevom delu međusobno se prožimaju u književnoj inkarnaciji, a negiraju u političkoj, što svakako utiče i na književnu. Siva, birokratska Nikolajevska …
VišeMISIJA: OBNAVLJANJE SMISLENOG PORETKA
FILOZOFSKI SMISAO NAŠE SPECIJALNE OPERACIJE Svest o fundamentalnoj konačnosti ljudske istorije omogućava Rusiji da nastupa u ulozi Katehona, tj. veoma posebnog aktera u ljudskoj istoriji, obdarenog misijom da sačuva svet od survavanja u provaliju, od …
VišeŠTA UČINITI DA BI POEZIJA DONBASA DOŠLA DO ČITALACA?
Piše Aleksej Kolobrodov Savremena ratna poezija u velikoj meri baštini ne stadionsku pompu šezdesetih već upravo „soldatsku pesmu“, koja čini da se najrazličitiji identiteti i zajednice osećaju kao jedinstven narod Pre neki dan književna kritičarka …
VišeFILOZOFIJA RATA FJODORA MIHAJLOVIČA
Piše Andrej Korobov-Latincev Pisac tvrdi da rat pokreće proces umetnosti, nauke, kulture: „Da nije bilo rata, umetnost bi konačno zamrla, jer ne bi bilo ničega da je buni, uzbuđuje. Buržoaski, kapitalistički svet koji sad imamo …
VišeAKUNJIN – licemerni Gruzin, veoma pošteni rus
Piše Artjom Kanaev Istoričar i publicista Daniil Krasnikov u tekstu „Akunjin je licemerni Gruzin i veoma pošten Rus“ primetio je sa kakvim zabavnim skepticizmom Akunjin tretira prilično objektivne podatke o gruzijskim zverstvima počinjenim nad Osetima, …
VišeNAPRED U PROŠLOST, ILI VIZANTIJA KAO IDEAL
Piše Vladimir Možegov Povratak u Vizantiju, „Napred u Vizantiju!“ – to je pokušaj povratka iz predvorja pakla, u kojem se danas nalazimo, u blistave visine duha. Da se malo približimo razumevanju onoga što smo izgubili, …
VišeZapisi iz Rusije
Piše Lav Pirogov Ja ni Harija Potera nisam čitao, ništa, nijednu reč. Uopšte, živim u grehu. Osamdeset posto onoga o čemu se priča naokolo za mene predstavlja mračnu prašumu, ali s vremena na vreme zauzimam …
VišeNad hladnom blistavom rekom
„VELIKA NAGRADA IVO ANDRIĆ“ – Guzelj Jahina: „Deca Volge“ Posle senzacionalnog uspeha debitantskog romana „Zulejha otkriva oči“, književnica Guzelj Jahina čitaocima daruje još jedan biser, „Decu Volge“, knjigu koja po dubini zahvata u tragične raskole …
VišeMUKE PO MAKSIMU
Devedesetih godina prošlog veka talasi perestrojke svrgavaju ga s pijedestala, nema ga u školskim programima, proteruju ga sa svih evropskih pozorišnih scena, iako se ranije po broju postavki takmičio sa Šekspirom, Ibzenom i Čehovom. Početkom …
VišeSovjetski brend za sva vremena
125 godina od rođenja Vladimira Majakovskog Godine 1936, posle pisma Ljilje Brik Staljinu i Staljinove rezolucije, Majakovski je proglašen za prvog pesnika Sovjetskog Saveza. Pasternak je tada smatrao neophodnim da zahvali voždu za reči o …
VišeO koristi pluralizma za život ili – Dobra bez zla ne biva
Ponekad se dešavaju neobične podudarnosti… A ponekad i obične – same po sebi se u glavi povezuju Sa jednim danom razlike u oči su mi upale dve informacije: 1) Kadetske škole svake godine iznedre nekoliko …
VišeŠTAP I ŠARGAREPA GOSPODINA NOBELA
Sudbine Mihaila Šolohova i Josifa Brodskog prepliću se ne samo zato što su obojica rođeni 24. maja. Nit koja povezuje veoma različite ruske nobelovce bio je i – Žan-Pol Sartr Veliki je to datum – …
VišeJunak i našeg doba
Za nepunih deset mladalačkih godina stvoriti tako moćan korpus tekstova, od kojih su najmanje tri četvrtine bliske savršenstvu – to je dokaz fantastične darovitosti Mihaila Jurjeviča Za razliku od većine ruskih klasika, prema Ljermontovu je …
VišeO zapadnjaku Turgenjevu malo drukčije
Ubeđeni liberal Turgenjev stvarao je dela u kojima je liberalna ideja pobeđena počveničkom, zato što mu verodostojnost likova nije diktirala njegova građanska ideologija, nego umetničko gledište i osećaj Zbog čega su veliki pisci „zlatnog doba“ …
VišeADAM I EVA UKRAJINSTVA – PO GOGOLJU
Gogoljeva priča „Kako su se zavadili Ivan Ivanovič i Ivan Nikiforovič“ (bila važan deo obrazovnog programa u Sovjetskom Savezu!) kao da se tek sad raskriva u svojoj čudesnoj pronicljivosti. Slobodno se može reći da je …
VišePESNIŠTVO I ŽIVOT – Zašto volimo Puškina
Puškin je u kolektivnoj svesti Rusa nekako prebačen iz reda istorijskih i kulturnih fenomena u red fenomena mitoloških. Puškin čak nije ni prirodna pojava – on je za Ruse ontološka kategorija, kao gore i dole, …
VišeTIPIČNI NOBELOVSKI NIVO
JOŠ JEDNOM O SOLŽENJICINU Zbog čega Lav Pirogov danas govori: Kada kažemo da je Solženjicin veliki, sjajni pisac, mi nismo baš iskreni. Fenomen Solženjicina – nije književni nego više sociološki, ideološki, politički… I naravno, pristalice Solženjicina sve …
VišeMSJE, OTPALI SU VAM BRKOVI!
Optužujući vrlo ugledne prestoničke kolege – pisce za kukavičluk i suštinsku otuđenost od sudbine ruskog naroda, Zahar Prilepin se ironično osvrće na njihovo lažno i licemerno pozivanje na tradicijski kontinuitet sa velikanima ruske klasične književnosti …
VišeCELOG ŽIVOTA POČETNIK
STEVAN RAIČKOVIĆ (5. jul 1928 – 6. maj 2007) Piše Želidrag Nikčević Ovaj neodstupni vernik je pesnik pesništva – u njegovoj pesmi gotovo da nema trenutka koji ne preispituje ono što dolazi pre nje i …
VišePOČEH DA ČEZNEM ZA BEOGRADOM
ZAPIS O KIŠU IZ PERSPEKTIVE DRUGAČIJE OD ONE KOJU JE KIŠ SUGERISAO Piše Želidrag Nikčević Kako se šareno, kočoperno i kosmopolitsko perje spuštalo na beogradski aerodrom kao u svoju matičnu luku Mada je Danilo Kiš …
VišeON JE DOŠAO IZ RUSIJE
ZAHAR PRILEPIN – DOBITNIK ANDRIĆEVE NAGRADE Piše Želidrag Nikčević Liberalna elita, koja ga je pre Krima i Novorusije bespogovorno proglasila velikom nadom ruske književnosti, iznenada se prisetila: oni u stvari ne žele da priznaju Zahara …
VišeAleksandre Isajeviču, vi nam danas nedostajete
Bitka za Solženjicina Približavanje velikog jubileja – stogodišnjice rođenja pisca znamenitog „Arhipelaga Gulag“, ali i niza drugih kultnih umetničkih dela ruske književnosti – nije samo uzburkalo nemirne duhove u Rusiji, već je potvrdilo da je, …
VišeKAKO SU UBIJALI RUSKU KNJIŽEVNOST
Zapadu je ruska književnost interesantna onoliko koliko mu je interesantna Rusija, a Rusija mu je zanimljiva samo u jednom smislu – kako da je savlada Piše Želidrag Nikčević Ugledni američki časopis „Forin polisi“ nedavno je …
Više