Милован Данојлић

Одломци из Дневника – VIP И ВИП

Милован Данојлић Кад ме је, пролетос, предусретљива банкарска чиновница запитала  желим ли да ме стави на VIP-листу, зачудио сам се и збунио. Предлог ми је личио на шалу, а претходила му је мала провера: Јесам …

Више

Њихове екселенције међу урођеницима

Ко је утврдио да се однос према хомосексуалцима има сматрати за мерило отворености једне средине према другима и друкчијима? Како стоји с том отвореношћу у другим земљама, савезницама и пословним пријатељима оних у којима је …

Више

Одломци из Дневника: НЕПИСМЕНИ И ПИСМЕНИ

Неписменима је довољно рећи да је НАТО стигао пред двери руске државе, да би разумели о чему се ради. Поменете ли неписменом човеку да је Русија припојила Крим, он ће вас у чуду запитати: „Па …

Више

Одломци из Дневника: НА КРАЈУ ЛЕТА

Немачки окупатор је, 1941, наложио да све националне установе наставе с радом, е да би се одржао привид нормалног стања… Комунистички властодршци су, такође, били свесни важности Задруге те су, уз незнатне идеолошке противуслуге, обезбеђивали …

Више

Одломци из Дневника: ЊЕГОШЕВА СВЕТЛОСТ

Два су извора светлости наизменично дејствена у опусу цетињског усамљеника. Један је небески, божански; други земаљски, човечански. Први нас ослобађа за вечност, други нам отвара пут у историји. Подела је, у целини песниковог опуса, условна …

Више

Одломци из Дневника: РАЗМЕРЕ КОРУПЦИЈЕ

Појам корупције обухвата свашта, од сиротињских петљавина до злоупотреба у врху државне управе. У свему томе најмучније је владајуће уверење да се ниједан посао не може обавити без везе, мита или протекције моћника. То угрожава …

Више

Одломци из Дневника – У БОРБИ ЗА ПРВО МЕСТО

Пише Милован Данојлић Победе изабраника се књиже као лични успеси, као охрабрујућа  предсказања, као потврда ваљане опредељености у животу… Напред н а ш и! Узвик подразумева и Напред  м о ј и! Ако они не …

Више

Одломци из Дневника – СУСРЕТИ

Пише Милован Данојлић Гледајући га, дође ми да му поручим: Човече, прибери се, опусти се,  мани се те самомучилачке  намрштености! Да, али како да се опусти? Кад би се олабавио, срозао би се у своју …

Више

Одломци из Дневника – ПОНОС ПОНИЖЕНИХ

Достојанство малог народа, као и његових појединачних припадника, непрестано је угрожено. У отпору понижених, међутим, ваља држати меру, па одбрамбену гордост заменити господском скромношћу. Бити арогантан према силнику није грех, сем што нас бахатост и …

Више

Одломци из Дневника – РАЗЛОЗИ ДОЛАСКА

Пише Милован Данојлић Везаност за матеру-хранитељку код мене је нагонска и неодољива. Са првим пролећним данима узнемири ме њен зов Најпре, пет сати окапања на париском аеродрому. Воз из Поатјеа стигао прерано, авион за Београд …

Више

Одломци из Дневника – Геноцид и тоцило

У срозавању смисла и садржаја те злосрећне речи „геноцид”  дошло се дотле да се и Србија окриви за најтежи преступ против људског рода  Речи, речи, у какве вас све злочине не уваљују, у каквим подлостима …

Више

Одломци из Дневника – Кратки одјеци

Пише Милован Данојлић Почетком деведесетих ухватила нас је паника. Некима се учинило да смо изишли пред Страшни суд, а не пред жалосну суданију достојну кочићевског презира. Ствари, мало-помало, губе некадашњу жестину Негде с пролећа 1993, …

Више

Одломци из Дневника – Посмртни остаци заједничке државе

Пише Милован Данојлић Са укидањем  јединственог  државног простора дошло је до усамљивања свих средина  и стваралачке елите у њима. Свако је на губитку, и што је ко мањи, губитак је већи На свету нема земље …

Више

Одломци из Дневника – Из старих добрих времена

Пише Милован Данојлић Крсташи демократије по једином прихватљивом обрасцу су, у пустињским  олујама и хуманитарним акцијама, поморили преко милион несрећника и маса жртвованих се, како видимо, из дана у дан повећава Нема дана да нам …

Више

Одломци из Дневника – О пријатељству, љубави и мржњи

Пише Милован Данојлић Призивати, у оваквом склопу ствари,  начела пријатељства и љубави, равно је  неукусној лудорији. Мржња се не сузбија љубављу, него разумом; он је тера да се постиди, али је не укида. Погонску снагу …

Више

Одломци из Дневника – Дивоте Запада

Пише Милован Данојлић И у вековима пуног процвата култура је само делимично обавезивала градитеље историје; њихове су руке,  најчешће, биле крваве до лаката. Сећања на злочинства су избледела. Остала су дела Светог Августина, Дантеа, Шекспира, …

Више

Одломци из Дневника – МОЈИ РЕЧНИЦИ

Пише Милован Данојлић Куд бих без речника и енциклопедија? У њима је посвећени збир људских знања и искустава, свечани попис свега што се даде разумети и именовати. То су заштићена места колективног памћења; ту је …

Више

Одломци из Дневника – СНОВИ И САЊАРИЈЕ

Пише Милован Данојлић И снови су нам загађени. Себе лажемо много више, и успешније него друге, а ноћни починак пружа плодан оквир за свакојаке самообмане и узлете изнад живог окружења. Ближње лажемо на рационалној, а …

Више

Одломци из Дневника – УПОТРЕБА РЕЧИ, 2

Пише Милован Данојлић За разлику од природне, простонародне неписмености, која нас обавезује на извесну обзирност, па и уважавање, ова, градска, негована и пуна себе, изазива гађење. Пошто су јој на располагању медијска средства, она је …

Више

Одломци из Дневника – УПОТРЕБА РЕЧИ, 1

Пише Милован Данојлић Међу појмовима који су се нашли на црној листи политички исправног мишљења дошле су и речи издаја, односно издајник. С обзиром на општу пометњу у вредновању људских поступака и опредељења, то је …

Више

Одломци из Дневника – РАЗМЕРЕ ЛАЖИ

Доста нам је приче о небеској Србији, понављају заклетници земаљског благостања. Као да је могућно раздвојити земаљско од небеског. С порицањем небеске вертикале и на материјалном плану се пада све ниже и ниже. Зар је …

Више

Одломци из Дневника – Васко Попа живљи него икад

У постхумно трајање Попиног дела умешали су се чиниоци текуће политике, чије је усмерење супротно херојском стоицизму творца „Усправне земље“ напојене соковима родног тла Пише Милован Данојлић Васко Попа (1922-1991) пролази, у времену нашег понижења …

Више

Одломци из Дневника – ПОВОДОМ ТРОЦКОГ

Пише Милован Данојлић Идеологија је рђав саветник у понашању и мишљењу. Она не зна за двоумљења и обзирна одмеравања. Самилост према живим људима би је одвратила од програма усрећивања оних који ће тек доћи на …

Више

Ми и свет III – СУРОВИ И НАДМЕНИ УЧИТЕЉИ

Пише Милован Данојлић Апостоли демократије по јединственом, планетарном моделу не воде рачуна  о приликама и искуству појединих земаља; најчешће их не познају, и не сматрају да их треба упознати. Велику пажњу посвећују  етничким, верским и …

Више

Одломци из Дневника – Ми и свет, И

Пише Милован Данојлић Бајку о пријатељским, да не речем љубавним  односима са целим светом, посебно са онима који су  нас давили санкцијама и засипали бомбама, обичан  свет нерадо слуша, али је политичари и даље подгревају …

Више

Одломци из Дневника – ПИСАЦ И ТЕХНИЧКИ ПРОГРЕС

Са појавом Интернета мој положај у свету је постао врло неудобан: нашао сам се по страни од планетарне мреже општења и споразумевања, са свих страна опкољен, а одбачен и неукључен. Суманути развој технике је, наједном, …

Више

Одломци из Дневника: ЗВОНО КОЈЕ ЗВОНИ

Садашњи непомирљиви сукоб између патриотизма и космополитизма зачео се у површним главама, у условима провинцијалне изопштености. Њега подстичу спољашњи политички мештри, који се, у сопственој средини, на тако нешто никад не би усудили Ако је …

Више

Одломци из Дневника – НАЛИЧЈА ИДИЛЕ

Пише Милован Данојлић Нема повратка у сеоску идилу (ње, право говорећи, никад није ни било), а напред не знају куда, ни како. Запало у историјски сан сељаштво се, можда, кроз садашњу смрт преображава, али добар …

Више

Одломци из Дневника – Све те похвале…

Пише Милован Данојлић Наша еврофилија је жалосна провинцијална утопија. Она прославља годишњицу Миланског едикта у име једне Европе која није имала храбрости да се у свом уставу позове на две хиљадугодишњу хришћанску прошлост Извесни успеси …

Више

Одломци из Дневника – У ЗНАКУ ГРУБОСТИ

Код нас се, у последње време, однос према народном припадништву, расцепио у две крајности. На једној страни влада старински романтичарски усхит, а на другој хистерична самомржња,  што значи да се, у оба случаја, прибегава грубом …

Више

ПРИБИРАЊЕ У САМОЋИ

Пише Милован Данојлић Моја усамљеничка сеоска доколица, испуњена пријатним неважностима – удисањем чистог ваздуха, ослушкивањем птичјих песама, записивањем успутних утисака и читањем старих књига – наједном је прекинута. Требало би да наступим на књижевној приредби, …

Више

Одломци из Дневника – МЕЂУ КЊИГАМА

Користим српску крв уместо мастила Да бих написао следеће: Слободна Косова… Поводом ових стихова косовског поете Неџата Имераја штампаних у недавно изишлој монографији УЧК-а (издавач „Харст“, Лондон, аутор Џејмс Петифер), опомeнимо: Крв је људска наопак …

Више

Одломци из Дневника: ОБИЧНА НЕДЕЉА

Пише Милован Данојлић Кућа у којој живим – као и све градске стамбене зграде – подсећа на болесника кога вештачки одржавају у животу: кисеоник, храну, крв и снагу добија кроз сплет изукрштаних цеви, каблова и …

Више

Одломци из Дневника – ТРОВАЊЕ ВЛАШЋУ

Пише Милован Данојлић Сама замисао бескрајног напредовања почива на нездравим, излуђујућим погодбама. Од пре четири године, Њ.В. Прогрес  је ударио главом у зид, и свет се успаничио. О Кризи се говори као о неразумљивој, демонској …

Више

Одломци из Дневника: ДЕЧЈИ ПОГЛЕД

Пише Милован Данојлић Заташкавао  сам своје сељачко порекло, трудио сам се да се, говором  и одевањем, уклопим у средину, све док нисам схватио да ја нисам ни сељак, ни радник, ни  грађанин, него појединац изван …

Више

ЛОШИ ЂАЦИ СТРОГЕ УЧИТЕЉИЦЕ

Пише Милован Данојлић Да су Јевреји поштовали „реалност  Јерусалима“ и завичајног поднебља, одавно би им  се изгубио сваки траг на планети а недавно преминулим жичким владиком Хризостомом упознали су ме, једног лета, на црквеној слави …

Више

Одломци из дневника – НЕСАНИЦА ИЗ 1993.

Пише Милован Данојлић Немани мог неуредног живота, поређане око постеље као чланови подругљивог конзилијума, надмећу се у постављању непријатних питања и наглашавању посрнућа којих сам и без њих свестан Има ноћи које личе на запушене …

Више

ШКОЛЕ НА ПОПРАВНОМ ИСПИТУ

Пише Милован Данојлић Образовни ниво нашег света је изнад америчког просека – па шта? Ко ће нам, за то, дати одговарајућу материјалну надокнаду? Општа култура и широки духовни видици  ни у прошлости нису имали утврђену …

Више

ПИПЦИ ПАМЕТНЕ СИЛЕ

Пише Милован Данојлић Наш обичан човек поседује једну врлину која превазилази скучене и жалосне услове наметнуте од историје. Та врлина се зове урођена господственост. Племићки одмерен, увиђаван, правдољубив, он и од Бога очекује исту меру …

Више

УДАРИ НА ПРИРОДУ

Пише Милован Данојлић Летошња жега била је посебно непријатна због неке извештачености коју смо осећали или нам се, после толиких упозорења са разних страна света, чинило да је осећамо. У оној врућини свакако је било …

Више

ЈЕЗИЧКЕ СИТНИЦЕ И КРУПНИЦЕ

Пише Милован Данојлић Живот се поиграва речима, речи се поигравају са животом,  и са нама. Срећно именовање ослобађа и усхићује. Вративши се из Америке, куда је ишао због доброг хонорара, Фројд је Обећану земљу назвао …

Више

ЛЕК ОД ПОЛИТИКЕ

Слепом насиљу пропагандне машинерије супротстављамо логику здравог разума и крик повређеног достојанства, чиме се до краја разголићујемо у својој несрећи. Немамо снаге да се стиснутих зуба пресабирамо у самоћи и да потајно јачајући спремамо противударац …

Више

ДОБРИМ ПРОФЕСОРИМА, ОД НЕМОГУЋЕГ ЂАКА

Пише Милован Данојлић Сâм сам се издржавао, сам се хранио и облачио, стално се сељакајући по вишекреветним собама. Истину о свом невеселом положају заташкавао сам дрским понашањем. Маргиналност сам представљао као слободно, боемско опредељење, као …

Више

Биће скоро пропаст света

Пише: Милован Данојлић Ово,  весело-мрачно предсказање, дао нам је, седамдесетих година прошлог века, Александар Петровић. Свет се, прилично изнакажен, ипак одржао, док је познати редитељ, очајан због друштвених прилика и погођен породичним губитком, вратио сва …

Више

Речи на слободи

Пише Милован Данојлић Хвала Богу да је бар негде, у нашем народном организму, сазрела енергија кадра да формулише овако здрава и живородна схватања. У Републици Српској слобода је, очигледно, на већој цени него у Републици …

Више

Има време…

Пише Милован Данојлић   Сви су идеолошки нацрти мртви или компромитовани, а политички програми су се претворили у вербалне крпљевине које држе воду док се мајстори не докопају власти. Остао је живот, да тумара  како …

Више

Мој Париз (део други)

Пише Милован Данојлић Оно најлепше у њему долазило је из прошлости и припадало њојзи. Некад ум и срце Европе, видиковац авангарде, арбитар стила и укуса, Париз је и даље наступао као врховни судија, а није …

Више

Мој Париз (део први)

Пише Милован Данојлић Мој Париз остаде у оној малој, стрмој, кривовратој улици у којој бих, да се није појавила босанска вила, вероватно и данас животарио. Лепо нам је у њој било… Житељи улице су се …

Више

Професор и рат

Пише Милован Данојлић Име Пола Гарда је засјало под одблесцима крваве југословенске трагедије; до јуче непознати професор је кренуо у промотивни поход с краја на крај галске земље… Његова дилетантска, наврат-нанос скрпљена, према Србима непријатељска …

Више

Ирски пример

Пише Милован Данојлић Историја ове старе келтске земље мучна је као и наша, па бисмо од Ираца имали штошта да научимо, између осталог како бисмо се морали држати у данашњој несрећи. Нас је, од пре …

Више

Грчки случај

Пише Милован Данојлић За промену друштвеног модела нису спремне ни управљачке екипе, ни радне масе. Она захтева одустајање од напредовања у данашњем безумном ритму, успоставу нових мерила у оцењивању квалитета живота, рехабилитацију скромности и штедљивости, …

Више

Ми, контроверзни

Пише Милован Данојлић На страну Гинтера Граса, кога нападају због „контроверзне“ песме „Оно што треба рећи“, стао сам пре него што сам прочитао инкриминисани текст. У њему, разуме се, нема антисемитизма, сем ако се у …

Више

Одломци из дневника

Пише Милован Данојлић Није ми до власти и моћи, нисам се уздигао до тврдих опредељења; кад се нађем у ситуацији да морам да заступам неку разјашњену опцију, и да побијам оно што јој се супротставља, …

Више

Зла ветрина испред наших врата

Пише Милован Данојлић Међу олујама које кидају међуљудске односе посебно је опака ветрина политике. Политичко мишљење не зна за широкогрудост и мудру уздржаност… У љубави према свеколиком људском роду није било места за мало нежнија …

Више

Живот у царству лажи

Пише Милован Данојлић У царству лажи најпре се убија, па се образлаже смртна казна, која је, иначе, укинута. За то је задужена Седма сила, ударна песница оружаних снага. Она учествује у припреми ратних дејстава, као …

Више

Зимски видокруг

Пише Милован Данојлић Део наше елите умишља да је освојио монопол на интернационалистичка осећања и убеђења, а да смо ми, који не певамо у том хору, лишени чула за свељудску солидарност. Интернационализам се код нас …

Више

Добра стара времена

Пише Милован Данојлић     Замишљали смо да у свету имамо моћне савезнике и истомишљенике, да не речем пријатеље. У њих смо, авај, бројали и Америку. Она је, у оквиру редовне војне и финансијске помоћи, уделила …

Више

Проблем „слике“

Пише Милован  Данојлић Ако је наша слика у великом свету лоша, слика тог света је, у мојим очима барем, сто пута гора… „Међународна заједница“ је сачињена од четири-пет чланица ОУН; осталих две стотине држава нису …

Више

Милован Данојлић: Русија, наша далека мајка

Пише Милован Данојлић Рачунамо с Русијом, и тај нам се рачун чини природан и саморазумљив; а може ли она рачунати на нас? Докле ће садашње осећање топле наклоности према њој трајати?3акључили смо, одједном, да на …

Више

Нико, у нигдини

Пише Милован Данојлић Нашавши се у шкрипцу први пустолов европске цивилизације се представио као Нико. Одисејева варка је код глупог Киклопа успела. Тако се и ја, у мојој Нигдини, представљам   Знам, био сам некад …

Више

Новембар, у магли

Пише Милован Данојлић Моралност чисте уметности је у отпору према немишљењу и полумишљењу, према таштом копрцању, према мржњи, према јаловости и лажи на којима се мржња одржава. Уметност превазилази прљавштину малоумног сукобљавања са ближњима. Као …

Више

Уз једну годишњицу

Пише Милован Данојлић Југославија је цркла као прегажено псето у јарку крај пута. Нико није имао снаге и воље да организује њену одбрану. Испало је да Југословена у пресудном часу није ни било; то су …

Више

У славу безимености

Пише Милован Данојлић Посмртна слава безимених стваралаца већ постоји. Шта недостаје „Илијади“ и „Одисеји“, о чијем се творцу тако мало зна? Шта ће се променити у „Хамлету“ ако се утврди да га није написао Шекспир? …

Више

Upotreba laži

Piše Milovan Danojlić Živimo s lažima. Ima ih svesnih i nesvesnih, porodičnih i društvenih, nacionalnih i međunarodnih, ljubavnih i mrzilačkih, dobronamernih i podlih, nasrtljivih i prigušenih, drskih i zasnovanih na prećutkivanju. Najgore su ove u …

Више

Evropa na leđima suludog bika

Veza između otmičara i kidnapovane devojke, koja je u jednoj drugoj verziji majka ujka-Sama, duga je i zamršena i mi, Balkanci, u njoj igramo pasivnu, posmatračku ulogu. Zevs, gospodar neba i zemlje, šalje kišu, pušta gromove i oluje, pa mu se poneki uragan otme ispod kontrole i lupi ga po nosu, što se ovih dana na jugu SAD događa. Povest Evrope nama je bliža i važnija. Ona je za nas nezaobilazno kulturno žarište, duhovna vertikala dignuta na temeljima judeohrišćanske civilizacije, naslednica grčke genijalne intuicije i latinske hladne pameti, čime se mogu objasniti neke protivrečnosti njenog karaktera: kolevka visokih dometa nauke i umetnosti, ona je, istovremeno, glavni štab inkvizicije i kolonijalnih osvajanja, arhitekta Aušvica i Dahaua, otelotvorena strast saznavanja i kritičkog rasuđivanja, poprište dugih verskih i građanskih ratova, sve u istom zamahu i o istom trošku. Zevs, tj. ujka-Sam, mnoga je znanja od nje preuzeo, da ih, pragmatičan, grubo pojednostavi i izopači. Uprkos visoke uvežbanosti u raščlanjavanju, klasifikovanju i imenovanju pojava, Evropa se danas davi u osrednjosti, guši se od straha da će je opljačkati oni koje je ona nekada pljačkala. Trenutno ogrezla u sterilnost i dvoličnost, ona poseduje tako široko i nadahnjujuće istorijsko iskustvo da za nju uvek ima nade, više nego za silnika koji joj nadgleda poslove i gura je u svakojake pustolovine. Božanstvo zapadne civilizacije je Razum; na lestvici naših vrednosti on ne zauzima tako visoko i nezamenljivo mesto. Angažovanost Razuma u nalaženju praktičnih rešenja i olakšica u svakodnevnom životu je zadivljujuća, i tu bismo od Evrope imali šta da naučimo. Šteta je što s učenjem nismo počeli ranije, dobrovoljno, iz koristoljublja, i što smo skloni da istočnjačku zapuštenost izjednačavamo sa duševnošću, i da nemar uzdižemo na visinu metafizičkog izbora. Mi se danas modernizujemo navrat-nanos, pod prinudom, prema tuđoj računici, onako kako to čine loši đaci koji se laćaju knjige nekoliko dana pred polaganje ispita. Uvažavanje nesumnjivih dostignuća evropskog Zapada kod nas prati provincijalna inferiornost i nerazumevanje suštine onoga čemu se divimo. Naša malograđanština i njena politička elita u Evropi pre svega vide mamutske prodavnice robe široke potrošnje, luksuz i obilje, umišljajući, bogzna s kojim pravom, da bi to i njoj moralo pripadati. Ona bi da se prikrade bogatstvu, da sa strane nešto štrpne, a ne da slične vrednosti kod kuće gradi i potvrđuje. Hoće odmah, i u gotovom, bez alternative, a zauzvrat nudi samopoštovanje i nacionalno dostojanstvo – ono do čega joj nije stalo. Tu, još jednom, dolazi do izražaja konfuzija u koju mali narodi lako upadaju: precenjujemo ono što želimo, potcenjujemo ono što imamo. Naše uvreženo shvatanje ljudskih prava i sloboda ne zaostaje za idejama zapisanim u poveljama velikog sveta, ali je ta težnja kod nas nedovoljno razrađena i slabije formulisana. Dušanov zakonik je imao više obzira prema sebrima, nego onovremeno zakonodavstvo Zapada; naši ustavi iz 19. veka pisani su prema evropskim predlošcima. Demokratski impuls našeg čoveka dublji je i prirodniji nego kod građana u nekim politički visoko razvijenim zemljama, koji su prošli kroz viševekovno klasno dresiranje. Naše je opterećenje rajetinski sindrom; domaće izrabljivače smo kasno dobili i nismo stigli da ih obogotvorimo. Te, i druge povoljne predispozicije i dalje su u prirodnom stanju, u neozakonjenom obliku; Razum hoće uobličenje. Mnogo je formalnih dostignuća u državnom uređenju Zapada, u školstvu, sudstvu, zdravstvu, policiji, saobraćaju, u zaštiti dece, žena i ugroženih, najzad, u borbi za očuvanje prirode, koji zaslužuju poštovanje i ugledanje. Imamo šta da naučimo, ali učenje podrazumeva prilagođavanje iskustava sopstvenim potrebama i mogućnostima, a ne kopiranje. Politički, Evropa je skup rogova u vreći koje sjedinjuje veliki kapital. Mi nemamo iluzija o prirodi kapitala, a opet mu širom otvaramo vrata, u nadi da ćemo, dok nas bude eksploatisao, i mi od njega videti koristi. Politički, Evropa ne odlučuje sama o svojoj sudbini, pa ne možemo očekivati da će biti uviđavna prema našoj. Bik koji je nosi na leđima uvlači je u ratove iz kojih ne može izići čista lica. Maločas, za ručkom, čuh preko televizije kako je u Tripoliju ubijen Gadafijev sin i njegovo troje unučadi. Vest saopštena ravnim glasom, bez emocija, onako kako se daje prognoza vremena ili izveštaj lutrije. Takva, razbojnička Evropa uteruje strah u kosti. Njeni vojnici trenutno vojuju na pet-šest ratišta. Pravo na mešanje u unutrašnje poslove suverenih zemalja upisano je u državnopravni kôd kolonijalnih osvajača i porobljivača. Ratoborni Zevs već pola veka zasipa planetu bombama i gromovitim pretnjama. Njegova polja časti su : Kuba 1959-1960; Gvatemala 1960; Belgijski Kongo 1964; Gvatemala(ponovo) 1964; Dominikanska republika 1965-1966; Peru 1965; Laos 1964-1973; Vijetnam 1961-1973; Kambodža 1969-1970; Gvatemala (po treći put) 1967-1969; Liban 1982-1984: Granada 1983-1984; Panama 1989-1990; Irak od 1991. godine do danas; Kuvajt 1991; Somalija 1992-1994; Bosna 1995; Iran 1998; Sudan 1998; Avganistan 1998; Srbija 1999; Avganistan od 2001. godine do danas; Libija 2011. godine. Koliko sutra, neman bi mogla da udari na Siriju, Evropinu postojbinu, da vrati feničansku lepoticu u njen kraljevski dvor i zagorča život Bašaru el Asadu. Nema kraja bici za ljudska prava, za blagostanje, slobodu i demokratiju... Pitam se, ponekad, da li su naši evrofili i mondijalisti svesni s kim se hvataju u kolo i kuda ih igra može odvesti. Političku i materijalnu podršku sa Zapada oni primaju bez rezerve i bez griže savesti, ne sumnjajući u plemenite namere darodavaca, valjda sa uverenjem da rade na modernizaciji zemlje. Nacionalni identitet bi, po njima, trebalo da ustukne pred univerzalizmom; došlo je vreme da se lečimo on nazadne i zaglupljujuće prošlosti, po receptu najjačih zemalja sveta. Propovednici anacionalnog univerzalizma u toj igri ništa ne rizikuju, a dobijaju ono do čega im je jedino stalo – nova tržišta, izvore prirodnih i energetskih materija, slobodan protok robe i novca preko kontinenata. Univerzalizam i anacionalizam danas imaju nacionalno zaštićeno poreklo. To je roba za izvoz u nerazvijene i pokorene zemlje. Kod kuće se pevaju sasvim druge pesme. Gore, na Olimpu, pod oblacima, gaje se usijana patriotska osećanja, na koja smrtnici po dalekim provincijama Imperije nemaju pravo.

Више