Милован Данојлић Кад ме је, пролетос, предусретљива банкарска чиновница запитала  желим ли да ме стави на VIP-листу, зачудио сам се и збунио. Предлог ми је личио на шалу, а претходила му је мала провера: Јесам …

Ко је утврдио да се однос према хомосексуалцима има сматрати за мерило отворености једне средине према другима и друкчијима? Како стоји с том отвореношћу у другим земљама, савезницама и пословним пријатељима оних у којима је …

Неписменима је довољно рећи да је НАТО стигао пред двери руске државе, да би разумели о чему се ради. Поменете ли неписменом човеку да је Русија припојила Крим, он ће вас у чуду запитати: „Па …

Немачки окупатор је, 1941, наложио да све националне установе наставе с радом, е да би се одржао привид нормалног стања… Комунистички властодршци су, такође, били свесни важности Задруге те су, уз незнатне идеолошке противуслуге, обезбеђивали …

Два су извора светлости наизменично дејствена у опусу цетињског усамљеника. Један је небески, божански; други земаљски, човечански. Први нас ослобађа за вечност, други нам отвара пут у историји. Подела је, у целини песниковог опуса, условна …

Појам корупције обухвата свашта, од сиротињских петљавина до злоупотреба у врху државне управе. У свему томе најмучније је владајуће уверење да се ниједан посао не може обавити без везе, мита или протекције моћника. То угрожава …

Пише Милован Данојлић Победе изабраника се књиже као лични успеси, као охрабрујућа  предсказања, као потврда ваљане опредељености у животу… Напред н а ш и! Узвик подразумева и Напред  м о ј и! Ако они не …

Пише Милован Данојлић Гледајући га, дође ми да му поручим: Човече, прибери се, опусти се,  мани се те самомучилачке  намрштености! Да, али како да се опусти? Кад би се олабавио, срозао би се у своју …

Достојанство малог народа, као и његових појединачних припадника, непрестано је угрожено. У отпору понижених, међутим, ваља држати меру, па одбрамбену гордост заменити господском скромношћу. Бити арогантан према силнику није грех, сем што нас бахатост и …

Пише Милован Данојлић Везаност за матеру-хранитељку код мене је нагонска и неодољива. Са првим пролећним данима узнемири ме њен зов Најпре, пет сати окапања на париском аеродрому. Воз из Поатјеа стигао прерано, авион за Београд …

У срозавању смисла и садржаја те злосрећне речи „геноцид”  дошло се дотле да се и Србија окриви за најтежи преступ против људског рода  Речи, речи, у какве вас све злочине не уваљују, у каквим подлостима …

Пише Милован Данојлић Почетком деведесетих ухватила нас је паника. Некима се учинило да смо изишли пред Страшни суд, а не пред жалосну суданију достојну кочићевског презира. Ствари, мало-помало, губе некадашњу жестину Негде с пролећа 1993, …

Пише Милован Данојлић Са укидањем  јединственог  државног простора дошло је до усамљивања свих средина  и стваралачке елите у њима. Свако је на губитку, и што је ко мањи, губитак је већи На свету нема земље …

Пише Милован Данојлић Крсташи демократије по једином прихватљивом обрасцу су, у пустињским  олујама и хуманитарним акцијама, поморили преко милион несрећника и маса жртвованих се, како видимо, из дана у дан повећава Нема дана да нам …

Пише Милован Данојлић Призивати, у оваквом склопу ствари,  начела пријатељства и љубави, равно је  неукусној лудорији. Мржња се не сузбија љубављу, него разумом; он је тера да се постиди, али је не укида. Погонску снагу …

Пише Милован Данојлић И у вековима пуног процвата култура је само делимично обавезивала градитеље историје; њихове су руке,  најчешће, биле крваве до лаката. Сећања на злочинства су избледела. Остала су дела Светог Августина, Дантеа, Шекспира, …

Пише Милован Данојлић Куд бих без речника и енциклопедија? У њима је посвећени збир људских знања и искустава, свечани попис свега што се даде разумети и именовати. То су заштићена места колективног памћења; ту је …

Пише Милован Данојлић И снови су нам загађени. Себе лажемо много више, и успешније него друге, а ноћни починак пружа плодан оквир за свакојаке самообмане и узлете изнад живог окружења. Ближње лажемо на рационалној, а …

Пише Милован Данојлић За разлику од природне, простонародне неписмености, која нас обавезује на извесну обзирност, па и уважавање, ова, градска, негована и пуна себе, изазива гађење. Пошто су јој на располагању медијска средства, она је …

Пише Милован Данојлић Међу појмовима који су се нашли на црној листи политички исправног мишљења дошле су и речи издаја, односно издајник. С обзиром на општу пометњу у вредновању људских поступака и опредељења, то је …

Доста нам је приче о небеској Србији, понављају заклетници земаљског благостања. Као да је могућно раздвојити земаљско од небеског. С порицањем небеске вертикале и на материјалном плану се пада све ниже и ниже. Зар је …

У постхумно трајање Попиног дела умешали су се чиниоци текуће политике, чије је усмерење супротно херојском стоицизму творца „Усправне земље“ напојене соковима родног тла Пише Милован Данојлић Васко Попа (1922-1991) пролази, у времену нашег понижења …

Пише Милован Данојлић Идеологија је рђав саветник у понашању и мишљењу. Она не зна за двоумљења и обзирна одмеравања. Самилост према живим људима би је одвратила од програма усрећивања оних који ће тек доћи на …

Пише Милован Данојлић Апостоли демократије по јединственом, планетарном моделу не воде рачуна  о приликама и искуству појединих земаља; најчешће их не познају, и не сматрају да их треба упознати. Велику пажњу посвећују  етничким, верским и …

Пише Милован Данојлић Одлика је силника да себи свашта допушта и да се ни за шта не каје. Он данас наступа као свезнајуће и свемогуће божанство које никоме не полаже рачун за оно што чини. …

Пише Милован Данојлић Бајку о пријатељским, да не речем љубавним  односима са целим светом, посебно са онима који су  нас давили санкцијама и засипали бомбама, обичан  свет нерадо слуша, али је политичари и даље подгревају …

Са појавом Интернета мој положај у свету је постао врло неудобан: нашао сам се по страни од планетарне мреже општења и споразумевања, са свих страна опкољен, а одбачен и неукључен. Суманути развој технике је, наједном, …

Садашњи непомирљиви сукоб између патриотизма и космополитизма зачео се у површним главама, у условима провинцијалне изопштености. Њега подстичу спољашњи политички мештри, који се, у сопственој средини, на тако нешто никад не би усудили Ако је …

Пише Милован Данојлић Нема повратка у сеоску идилу (ње, право говорећи, никад није ни било), а напред не знају куда, ни како. Запало у историјски сан сељаштво се, можда, кроз садашњу смрт преображава, али добар …

Пише Милован Данојлић Наша еврофилија је жалосна провинцијална утопија. Она прославља годишњицу Миланског едикта у име једне Европе која није имала храбрости да се у свом уставу позове на две хиљадугодишњу хришћанску прошлост Извесни успеси …

Код нас се, у последње време, однос према народном припадништву, расцепио у две крајности. На једној страни влада старински романтичарски усхит, а на другој хистерична самомржња,  што значи да се, у оба случаја, прибегава грубом …

Пише Милован Данојлић Моја усамљеничка сеоска доколица, испуњена пријатним неважностима – удисањем чистог ваздуха, ослушкивањем птичјих песама, записивањем успутних утисака и читањем старих књига – наједном је прекинута. Требало би да наступим на књижевној приредби, …

Користим српску крв уместо мастила Да бих написао следеће: Слободна Косова… Поводом ових стихова косовског поете Неџата Имераја штампаних у недавно изишлој монографији УЧК-а (издавач „Харст“, Лондон, аутор Џејмс Петифер), опомeнимо: Крв је људска наопак …

Пише Милован Данојлић Кућа у којој живим – као и све градске стамбене зграде – подсећа на болесника кога вештачки одржавају у животу: кисеоник, храну, крв и снагу добија кроз сплет изукрштаних цеви, каблова и …

Пише Милован Данојлић Сама замисао бескрајног напредовања почива на нездравим, излуђујућим погодбама. Од пре четири године, Њ.В. Прогрес  је ударио главом у зид, и свет се успаничио. О Кризи се говори као о неразумљивој, демонској …

Пише Милован Данојлић Заташкавао  сам своје сељачко порекло, трудио сам се да се, говором  и одевањем, уклопим у средину, све док нисам схватио да ја нисам ни сељак, ни радник, ни  грађанин, него појединац изван …

Пише Милован Данојлић Да су Јевреји поштовали „реалност  Јерусалима“ и завичајног поднебља, одавно би им  се изгубио сваки траг на планети а недавно преминулим жичким владиком Хризостомом упознали су ме, једног лета, на црквеној слави …

Пише Милован Данојлић Немани мог неуредног живота, поређане око постеље као чланови подругљивог конзилијума, надмећу се у постављању непријатних питања и наглашавању посрнућа којих сам и без њих свестан Има ноћи које личе на запушене …

Пише Милован Данојлић Образовни ниво нашег света је изнад америчког просека – па шта? Ко ће нам, за то, дати одговарајућу материјалну надокнаду? Општа култура и широки духовни видици  ни у прошлости нису имали утврђену …

Пише Милован Данојлић Наш обичан човек поседује једну врлину која превазилази скучене и жалосне услове наметнуте од историје. Та врлина се зове урођена господственост. Племићки одмерен, увиђаван, правдољубив, он и од Бога очекује исту меру …

Пише Милован Данојлић Летошња жега била је посебно непријатна због неке извештачености коју смо осећали или нам се, после толиких упозорења са разних страна света, чинило да је осећамо. У оној врућини свакако је било …

Пише Милован Данојлић Живот се поиграва речима, речи се поигравају са животом,  и са нама. Срећно именовање ослобађа и усхићује. Вративши се из Америке, куда је ишао због доброг хонорара, Фројд је Обећану земљу назвао …

Слепом насиљу пропагандне машинерије супротстављамо логику здравог разума и крик повређеног достојанства, чиме се до краја разголићујемо у својој несрећи. Немамо снаге да се стиснутих зуба пресабирамо у самоћи и да потајно јачајући спремамо противударац …

Пише Милован Данојлић Сâм сам се издржавао, сам се хранио и облачио, стално се сељакајући по вишекреветним собама. Истину о свом невеселом положају заташкавао сам дрским понашањем. Маргиналност сам представљао као слободно, боемско опредељење, као …

Пише: Милован Данојлић Ово,  весело-мрачно предсказање, дао нам је, седамдесетих година прошлог века, Александар Петровић. Свет се, прилично изнакажен, ипак одржао, док је познати редитељ, очајан због друштвених прилика и погођен породичним губитком, вратио сва …

Пише Милован Данојлић Хвала Богу да је бар негде, у нашем народном организму, сазрела енергија кадра да формулише овако здрава и живородна схватања. У Републици Српској слобода је, очигледно, на већој цени него у Републици …

Пише Милован Данојлић   Сви су идеолошки нацрти мртви или компромитовани, а политички програми су се претворили у вербалне крпљевине које држе воду док се мајстори не докопају власти. Остао је живот, да тумара  како …

Пише Милован Данојлић Оно најлепше у њему долазило је из прошлости и припадало њојзи. Некад ум и срце Европе, видиковац авангарде, арбитар стила и укуса, Париз је и даље наступао као врховни судија, а није …

Пише Милован Данојлић Мој Париз остаде у оној малој, стрмој, кривовратој улици у којој бих, да се није појавила босанска вила, вероватно и данас животарио. Лепо нам је у њој било… Житељи улице су се …

Пише Милован Данојлић Име Пола Гарда је засјало под одблесцима крваве југословенске трагедије; до јуче непознати професор је кренуо у промотивни поход с краја на крај галске земље… Његова дилетантска, наврат-нанос скрпљена, према Србима непријатељска …

Пише Милован Данојлић Историја ове старе келтске земље мучна је као и наша, па бисмо од Ираца имали штошта да научимо, између осталог како бисмо се морали држати у данашњој несрећи. Нас је, од пре …

Пише Милован Данојлић За промену друштвеног модела нису спремне ни управљачке екипе, ни радне масе. Она захтева одустајање од напредовања у данашњем безумном ритму, успоставу нових мерила у оцењивању квалитета живота, рехабилитацију скромности и штедљивости, …

Пише Милован Данојлић На страну Гинтера Граса, кога нападају због „контроверзне“ песме „Оно што треба рећи“, стао сам пре него што сам прочитао инкриминисани текст. У њему, разуме се, нема антисемитизма, сем ако се у …

Пише Милован Данојлић Није ми до власти и моћи, нисам се уздигао до тврдих опредељења; кад се нађем у ситуацији да морам да заступам неку разјашњену опцију, и да побијам оно што јој се супротставља, …

Пише Милован Данојлић Међу олујама које кидају међуљудске односе посебно је опака ветрина политике. Политичко мишљење не зна за широкогрудост и мудру уздржаност… У љубави према свеколиком људском роду није било места за мало нежнија …

Пише Милован Данојлић У царству лажи најпре се убија, па се образлаже смртна казна, која је, иначе, укинута. За то је задужена Седма сила, ударна песница оружаних снага. Она учествује у припреми ратних дејстава, као …

Пише Милован Данојлић Део наше елите умишља да је освојио монопол на интернационалистичка осећања и убеђења, а да смо ми, који не певамо у том хору, лишени чула за свељудску солидарност. Интернационализам се код нас …

Пише Милован Данојлић     Замишљали смо да у свету имамо моћне савезнике и истомишљенике, да не речем пријатеље. У њих смо, авај, бројали и Америку. Она је, у оквиру редовне војне и финансијске помоћи, уделила …

Пише Милован  Данојлић Ако је наша слика у великом свету лоша, слика тог света је, у мојим очима барем, сто пута гора… „Међународна заједница“ је сачињена од четири-пет чланица ОУН; осталих две стотине држава нису …

Пише Милован Данојлић Рачунамо с Русијом, и тај нам се рачун чини природан и саморазумљив; а може ли она рачунати на нас? Докле ће садашње осећање топле наклоности према њој трајати?3акључили смо, одједном, да на …

Пише Милован Данојлић Нашавши се у шкрипцу први пустолов европске цивилизације се представио као Нико. Одисејева варка је код глупог Киклопа успела. Тако се и ја, у мојој Нигдини, представљам   Знам, био сам некад …

Пише Милован Данојлић Моралност чисте уметности је у отпору према немишљењу и полумишљењу, према таштом копрцању, према мржњи, према јаловости и лажи на којима се мржња одржава. Уметност превазилази прљавштину малоумног сукобљавања са ближњима. Као …

Пише Милован Данојлић Југославија је цркла као прегажено псето у јарку крај пута. Нико није имао снаге и воље да организује њену одбрану. Испало је да Југословена у пресудном часу није ни било; то су …

Пише Милован Данојлић Посмртна слава безимених стваралаца већ постоји. Шта недостаје „Илијади“ и „Одисеји“, о чијем се творцу тако мало зна? Шта ће се променити у „Хамлету“ ако се утврди да га није написао Шекспир? …

Piše Milovan Danojlić Suštinu odnosa prema tlu koje me je dalo na svet, Evropa je pokazala u proleće i u leto 1999. godine. Iako sam se zatekao daleko od zavičaja, i ja sam se, onih …

Piše Milovan Danojlić Živimo s lažima. Ima ih svesnih i nesvesnih, porodičnih i društvenih, nacionalnih i međunarodnih, ljubavnih i mrzilačkih, dobronamernih i podlih, nasrtljivih i prigušenih, drskih i zasnovanih na prećutkivanju. Najgore su ove u …

Piše Milovan Danojlić Rodoljublje se ispoljava u barem dva registra, u jednom  kao blagorodno nadahnuće, u drugom kao prizemna, kukavna žalopojka.U prvom slučaju čovek se otvara  prema svetu, nudi mu obilje svoga roda; u drugom, …

Piše Milovan Danojlić Današnji gospodari sveta bi da u svako živo biće usade svest o njegovoj nevažnosti i zamenljivosti, da od svakog čoveka načine putujućeg najamnog radnika, bez nacionalnog porekla i predvidljive budućnosti. Po njihovoj …

Piše Milovan Danojlić Maj i jun su bili prohladni; gotovo stalno sam nosio nešto što je, posle navale moljaca, ostalo od jednog vunenog džempera iz osamdesetih godina prošlog veka. Odmah posle letnjeg svetog Nikole napunio …

Piše Milovan Danojlić Vlasnik „Zrelog doba“ Vladimir Dimitrijević (1934-2011) ostaće nam, pored ostalog, u sećanju i kao izumitelj načina  proizvodnje i poslovanja  kojem bi pristajao oksimoron  proleterski kapitalizam. Njegovu životnu pustolovinu omeđila su i rečito …

Piše Milovan Danojlić Zašto se u sve ovo petljam? Nije mi do vlasti, do bogatstva, do slave i moći; nisam se uzdigao ili spustio do nepomirljivih shvatanja. Žao mi je svih i svakoga: onih na …

Piše Milovan Danojlić Moj nacionalizam  je, tako reći isključivo, u funkciji otpora  nasilju  što ga vodeća sila sveta vrši nad  mnogim zemljama i narodima. Koliko srpski, toliko sam i irački, avganistanski, persijski, venecuelanski, kubanski i …

Piše Milovan Danojlić Francuski predsednik Širak nas je okarakterisao kao „narod bez vere i bez zakonske mere“, a američki senator Bajden kao „decoubice koje treba strpati u konclogore nacističkog tipa“ Nije šala naći se na …

Veza između otmičara i kidnapovane devojke, koja je u jednoj drugoj verziji majka ujka-Sama, duga je i zamršena i mi, Balkanci, u njoj igramo pasivnu, posmatračku ulogu. Zevs, gospodar neba i zemlje, šalje kišu, pušta gromove i oluje, pa mu se poneki uragan otme ispod kontrole i lupi ga po nosu, što se ovih dana na jugu SAD događa. Povest Evrope nama je bliža i važnija. Ona je za nas nezaobilazno kulturno žarište, duhovna vertikala dignuta na temeljima judeohrišćanske civilizacije, naslednica grčke genijalne intuicije i latinske hladne pameti, čime se mogu objasniti neke protivrečnosti njenog karaktera: kolevka visokih dometa nauke i umetnosti, ona je, istovremeno, glavni štab inkvizicije i kolonijalnih osvajanja, arhitekta Aušvica i Dahaua, otelotvorena strast saznavanja i kritičkog rasuđivanja, poprište dugih verskih i građanskih ratova, sve u istom zamahu i o istom trošku. Zevs, tj. ujka-Sam, mnoga je znanja od nje preuzeo, da ih, pragmatičan, grubo pojednostavi i izopači. Uprkos visoke uvežbanosti u raščlanjavanju, klasifikovanju i imenovanju pojava, Evropa se danas davi u osrednjosti, guši se od straha da će je opljačkati oni koje je ona nekada pljačkala. Trenutno ogrezla u sterilnost i dvoličnost, ona poseduje tako široko i nadahnjujuće istorijsko iskustvo da za nju uvek ima nade, više nego za silnika koji joj nadgleda poslove i gura je u svakojake pustolovine. Božanstvo zapadne civilizacije je Razum; na lestvici naših vrednosti on ne zauzima tako visoko i nezamenljivo mesto. Angažovanost Razuma u nalaženju praktičnih rešenja i olakšica u svakodnevnom životu je zadivljujuća, i tu bismo od Evrope imali šta da naučimo. Šteta je što s učenjem nismo počeli ranije, dobrovoljno, iz koristoljublja, i što smo skloni da istočnjačku zapuštenost izjednačavamo sa duševnošću, i da nemar uzdižemo na visinu metafizičkog izbora. Mi se danas modernizujemo navrat-nanos, pod prinudom, prema tuđoj računici, onako kako to čine loši đaci koji se laćaju knjige nekoliko dana pred polaganje ispita. Uvažavanje nesumnjivih dostignuća evropskog Zapada kod nas prati provincijalna inferiornost i nerazumevanje suštine onoga čemu se divimo. Naša malograđanština i njena politička elita u Evropi pre svega vide mamutske prodavnice robe široke potrošnje, luksuz i obilje, umišljajući, bogzna s kojim pravom, da bi to i njoj moralo pripadati. Ona bi da se prikrade bogatstvu, da sa strane nešto štrpne, a ne da slične vrednosti kod kuće gradi i potvrđuje. Hoće odmah, i u gotovom, bez alternative, a zauzvrat nudi samopoštovanje i nacionalno dostojanstvo – ono do čega joj nije stalo. Tu, još jednom, dolazi do izražaja konfuzija u koju mali narodi lako upadaju: precenjujemo ono što želimo, potcenjujemo ono što imamo. Naše uvreženo shvatanje ljudskih prava i sloboda ne zaostaje za idejama zapisanim u poveljama velikog sveta, ali je ta težnja kod nas nedovoljno razrađena i slabije formulisana. Dušanov zakonik je imao više obzira prema sebrima, nego onovremeno zakonodavstvo Zapada; naši ustavi iz 19. veka pisani su prema evropskim predlošcima. Demokratski impuls našeg čoveka dublji je i prirodniji nego kod građana u nekim politički visoko razvijenim zemljama, koji su prošli kroz viševekovno klasno dresiranje. Naše je opterećenje rajetinski sindrom; domaće izrabljivače smo kasno dobili i nismo stigli da ih obogotvorimo. Te, i druge povoljne predispozicije i dalje su u prirodnom stanju, u neozakonjenom obliku; Razum hoće uobličenje. Mnogo je formalnih dostignuća u državnom uređenju Zapada, u školstvu, sudstvu, zdravstvu, policiji, saobraćaju, u zaštiti dece, žena i ugroženih, najzad, u borbi za očuvanje prirode, koji zaslužuju poštovanje i ugledanje. Imamo šta da naučimo, ali učenje podrazumeva prilagođavanje iskustava sopstvenim potrebama i mogućnostima, a ne kopiranje. Politički, Evropa je skup rogova u vreći koje sjedinjuje veliki kapital. Mi nemamo iluzija o prirodi kapitala, a opet mu širom otvaramo vrata, u nadi da ćemo, dok nas bude eksploatisao, i mi od njega videti koristi. Politički, Evropa ne odlučuje sama o svojoj sudbini, pa ne možemo očekivati da će biti uviđavna prema našoj. Bik koji je nosi na leđima uvlači je u ratove iz kojih ne može izići čista lica. Maločas, za ručkom, čuh preko televizije kako je u Tripoliju ubijen Gadafijev sin i njegovo troje unučadi. Vest saopštena ravnim glasom, bez emocija, onako kako se daje prognoza vremena ili izveštaj lutrije. Takva, razbojnička Evropa uteruje strah u kosti. Njeni vojnici trenutno vojuju na pet-šest ratišta. Pravo na mešanje u unutrašnje poslove suverenih zemalja upisano je u državnopravni kôd kolonijalnih osvajača i porobljivača. Ratoborni Zevs već pola veka zasipa planetu bombama i gromovitim pretnjama. Njegova polja časti su : Kuba 1959-1960; Gvatemala 1960; Belgijski Kongo 1964; Gvatemala(ponovo) 1964; Dominikanska republika 1965-1966; Peru 1965; Laos 1964-1973; Vijetnam 1961-1973; Kambodža 1969-1970; Gvatemala (po treći put) 1967-1969; Liban 1982-1984: Granada 1983-1984; Panama 1989-1990; Irak od 1991. godine do danas; Kuvajt 1991; Somalija 1992-1994; Bosna 1995; Iran 1998; Sudan 1998; Avganistan 1998; Srbija 1999; Avganistan od 2001. godine do danas; Libija 2011. godine. Koliko sutra, neman bi mogla da udari na Siriju, Evropinu postojbinu, da vrati feničansku lepoticu u njen kraljevski dvor i zagorča život Bašaru el Asadu. Nema kraja bici za ljudska prava, za blagostanje, slobodu i demokratiju... Pitam se, ponekad, da li su naši evrofili i mondijalisti svesni s kim se hvataju u kolo i kuda ih igra može odvesti. Političku i materijalnu podršku sa Zapada oni primaju bez rezerve i bez griže savesti, ne sumnjajući u plemenite namere darodavaca, valjda sa uverenjem da rade na modernizaciji zemlje. Nacionalni identitet bi, po njima, trebalo da ustukne pred univerzalizmom; došlo je vreme da se lečimo on nazadne i zaglupljujuće prošlosti, po receptu najjačih zemalja sveta. Propovednici anacionalnog univerzalizma u toj igri ništa ne rizikuju, a dobijaju ono do čega im je jedino stalo – nova tržišta, izvore prirodnih i energetskih materija, slobodan protok robe i novca preko kontinenata. Univerzalizam i anacionalizam danas imaju nacionalno zaštićeno poreklo. To je roba za izvoz u nerazvijene i pokorene zemlje. Kod kuće se pevaju sasvim druge pesme. Gore, na Olimpu, pod oblacima, gaje se usijana patriotska osećanja, na koja smrtnici po dalekim provincijama Imperije nemaju pravo.

Piše Milovan Danojlić Napoleon i Hitler su smerali da osvoje Evropu; novi krstaši, na čijim oklopima blistaju dve-tri svetske valute, krenuli su u osvajanje planete. Nas su, kao trenutnu i nevažnu smetnju, pregazili usput. Bleda …

Piše Milovan Danojlić Epigrami Kišobran kao statusni znak Gospoda, da otmenost svoju izraze, Bez kišobrana iz kuće ne izlaze, Dok proleteri, koji preziru kič, Kisnu, i za to ne haju ič. Tihom čoveku Tako povučen, …

Piše Milovan Danojlić Pripisivati Miloševiću isključivu krivicu za ono što nam se dešavalo tokom devedesetih znači zanemarivati ulogu kolektivne sudbine koja se onih godina, i nama i njemu, sručila na glavu. Nikakva politika, osim kapitulacije …

Piše Milovan Danojlić Pisac koji je proputovao zemlje i gradove, da bi još više zavoleo naš nelepi Beograd, otkrivao je planetu sa našom, balkanskom nezasitljivošću, i vraćao se u zavičaj sa još izoštrenijim čulima za …

Piše Milovan Danojlić Čovek u smrtnoj opasnosti bez dvoumljenja prihvata pruženu ruku i ne zaboravlja onoga ko mu je pritekao u pomoć. Dakako, normalan čovek, u normalnim okolnostima. Ako je suditi po našem odnosu prema …

Piše Milovan Danojlić Naše viševekovno iskustvo robovanja, obnovljeno pod okupacijama i diktaturama 20. veka, loša je osnova samopoštovanja. Od izjalovljenih nada i pogrešnih očekivanja naš je svet zapao u pometnju; razoružan i zbunjen, i dalje …

Piše Milovan Danojlić Oko 1955, stara seljačka zemlja će početi da ispreže stoku iz kola i plugova, kolski  točkovi će završiti kao besmislena dekoracija u dvorištima drumskih mehana, jarmove će razapeti pod tremovima sporednih avlijskih …

Piše Milovan Danojlić Primer Strahinjića bana Oproštenje ljubi što muža izdade Ušlo je i u narodni ep, A ne pominju se hiljade i hiljade Rastrgnute besnim konjima o rep. Prosto pitanje „U zabludi su bila …

Piše Milovan Danojlić Teško je odupreti se pobedonosnom nastupanju globisha; odlučnim akcijama i tvrdoglavim čistunstvom samo ćemo naglasiti osećanje niže vrednosti. Naša briga bi trebalo da bude tiha, promišljena i nepopustljiva. To je pitanje časti …

Piše Milovan Danojlić Epigrami, „Crno ispod noktiju“, Plato, 2010. METEOROLOŠKI IZVEŠTAJ NA TV-BEOGRAD U kakvom li se to indijanskom plemenu Naš televizijski soj nakoti Te nam daje izveštaj o vremenu U Severnoj Karolini i u …